Википедија

Pica

италијанско национално јело

Pica (ital. pizza) je specijalitet italijanske kuhinje, najčešće napravljen od tankog, okruglog testa na kome se pored paradajz sosa mogu naći razne vrste sira, mesa, povrća, voća, začina i drugih sastojaka prema ukusu.[1] Inventivnost ukusa se može nadopuniti i inventivnošću rasporeda samih sastojaka na pici, koji mogu biti raspoređeni u obliku ornamenata ili drugih interesantnih figura. Inače, ovo jelo se smatra posebno karakterističnim za napolitansku kuhinju.[2] Danas je pica veoma popularno jelo u svetu, pre svega zbog jeftinih i lako dostupnih sastojaka i jednostavnosti pripreme.

Pica
Vrsta jelapecivo
Mesto poreklaNapulj
Regije ili državaItalija
Deo nacionalne kuhinjeItalijanska kuhinja
Temperatura serviranjatoplo i hladno
Glavni sastojcitesto, paradajz, razni dodaci
Varijacijevrste pica
  Mediji: Pica

Termin pica je prvi put zabeležen u 10. veku u latinskom rukopisu iz južnoitalijanskog grada Gaeta u Laciju, na granici sa Kampanijom.[3][4] Rafaele Espozito se često smatra ocem moderne pice.[5][6][7][8] Moderna pica je izmišljena u Napulju. Godine 2009, napuljska pica je registrovana u Evropskoj uniji kao garantovano tradicionalno specijalitetno jelo. Umetnost pravljenja napuljske pice je 2017. godine dodata na Uneskovu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa.[9]

Pica i njene varijante su među najpopularnijim namirnicama na svetu. Pica se prodaje u raznim restoranima, uključujući picerije (specijalizovane za pice), mediteranske restorane, putem dostave i kao ulična hrana.[10] U Italiji se pica koja se servira u formalnim okolnostima, kao što je restoran, predstavlja nerazdeljena u režnjeve i jede se nožem i viljuškom.[11][12] U neformalnim okolnostima, ona se reže na režnjeve koji se drže rukom pri jelu.

U 2017. godini, svetsko tržište pica je iznosilo 128 milijardi dolara, a u SAD 44 milijarde dolara raspoređenih na 76.000 picerija.[13] Sve u svemu, 13% stanovništva SAD starijeg od dve godine konzumiralo je picu svakog dana.[14]

Istorija uredi

 
Vegetarijanska pica
 
Pice u pećnici

Za vojnike persijskog cara Darija Velikog, naviknutim na duge marševe, je rečeno da su na svojim štitovima pekli neku vrstu hleba i na to dodavali sir i urme. Rismki istoričar Marko Porcije Katon je u 3. veku pre nove ere opisao „okruglo testo preliveno maslinovim uljem, biljem i medom ispečeno na kamenu“. Vergilije je u svojoj „Enejidi“ opisao kolače ili okrugli hleb.

Iz iskopina Pompeje koju je Vezuv zatrpao 79. godine, pronađeni su ostaci okruglog peciva. U kuvaru Marka Gavija Apija popisani su sastojci koji se dodaju na podlogu od peciva: pileće meso, pinolji (seme primorskog bora, važan sastojak mediteranske kuhinje i danas), sir, beli luk, menta, biber i ulje, što su sastojci današnjih pica.

U srednjem veku sluge su jele ostatke hrane svojih gospodara, što je bilo uobičajeno. Te ostatke bi stavili na parče hleba, prelili nekim sosom, začinili onim što bi imali pri ruci i stavili u pećnicu da se podgreje. Paradajz je donet u Evropu iz Perua u 16. veku. Siromaštvo stanovništva iz Napulja je dodalo paradajz svom jelu i stvorilo picu kakvu danas poznajemo.

Sama reč pica (pizza) prvi put se pojavila 997. godine u rukopisu iz Gaete (Gaete), grada na jugu Italije.

Priprema uredi

 
Oblikovanje testa

Kao podloga za picu koristi se obično hlebno testo od klasičnog brašna (tip 500). Testo se spravlja od brašna, svežeg ili suvog kvasca, vode, soli, šećera i maslinovog ulja.[15] Nakon mešenja testo se ostavlja da odstoji najmanje 3-4 sata i onda se razvija oklagijom na debljinu 0,5-1cm. Na pripremljenu podlogu ređaju se ostali sastojci pice: paradajz-sos, svež paradajz, sir (najbolje mocarela), šunka, šampinjoni i sl. Mnogi sastojci se na picu stavljaju nakon pečenja, kako bi sačuvali ukus i formu (pršuta, jaja, masline, parmezan, začini itd). Takođe, neke namirnice se spremaju posebno i dodaju na gotovu picu, kao npr. razne vrste povrća i plodovi mora. Kada je sve spremno pica se stavlja na pečenje. Rerna mora biti maksimalno zagrejana, kako bi testo odmah počelo da se peče i kako ne bi upilo sastojke koji su na njemu. Kada se sir rastopi i testo promeni boju, pica je gotova.[16]

Vrste uredi

 
Izlog pica u Zagrebu
  • Kapričoza — paradajz-pire, gauda, šunka, šampinjoni, masline,
  • Margerita — oljušteni paradajz, mocarela, maslinovo ulje, bosiljak,
  • Kvatro stađoni (Četiri godišnja doba) — paradajz, mocarela, pečurke, školjke, račići, paprika, šunka, crne masline, maslinovo ulje, limunov sok,
  • Napolitana — paradajz, svež sir, salama, maslinovo ulje,
  • Sicilijana — umak od paradajza, mocarela, paprika, suve kobasice, šampinjoni,
  • Fungi (Gljive) — umak od paradajza, kačkavalj, šampinjoni, ljute papričice,
  • Vezuvio — umak od paradajza, kačkavalj, šunka,
  • Partenopea — paradajz, mocarela, svež sir, pikantna salama, kapar, maslinovo ulje,
  • Sorpreza — umak od paradajza, kačkavalj, slanina, pečurke, jaje, luk, feferone.[16]
  • Vegetarijana
  • Kvatro formađi (Četiri sira) - po pravilu mocarela, gorgonzola, parmezan i krem-sir (fontina, rikota itd.). Može se praviti sa paradajzom (rosa - crvena kvatro formađi pica) ili bez njega (bjanka - bela kvatro formađi pica).

Galerija uredi

  •  
    Pica sa jagodama, bananom i kremom od čokolade
  •  
    Tri vrste pica
  •  
    Pica rosini
  •  
    Pica sa piletinom, mocarelom i spanaćem
  •  
    Pica sa kukuruzom
  •  
    Kraška pica
  •  
    Pica sa nutelom
  •  
    Pica sa morskim plodovima
  •  
    Havajska pica
  •  
    Pica sa čokoladom i kruškom
  •  
    Pica sa testeninom i nadevom od četiri vrsta sira

Reference uredi

  1. ^ „144843”. Oxford English Dictionary (3rd izd.). Oxford University Press. septembar 2005.  (Potrebna je pretplata ili članska kartica javne biblioteke UK.)
  2. ^ „Pica Margarita (Margherita)”. Pizza-fabrika. Arhivirano iz originala 26. 09. 2020. g. Pristupljeno 24. 1. 2020. 
  3. ^ Maiden, Martin. „Linguistic Wonders Series: Pizza is a German(ic) Word”. yourDictionary.com. Arhivirano iz originala 2003-01-15. g. 
  4. ^ Salvatore Riciniello (1987) Codice Diplomatico Gaetano, Vol. I, La Poligrafica
  5. ^ Arthur Schwartz, Naples at Table: Cooking in Campania (1998), p. 68. ISBN 9780060182618.
  6. ^ John Dickie, Delizia!: The Epic History of the Italians and Their Food (2008), p. 186.
  7. ^ Father Giuseppe Orsini, Joseph E. Orsini, Italian Baking Secrets (2007), p. 99.
  8. ^ „Pizza Margherita: History and Recipe”. ITALY Magazine. 14. 3. 2011. Arhivirano iz originala 7. 2. 2013. g. Pristupljeno 2022-02-21. 
  9. ^ „Naples' pizza twirling wins Unesco 'intangible' status”. The Guardian (na jeziku: engleski). London. Agence France-Presse. 2017-12-07. ISSN 0261-3077. Arhivirano iz originala 2017-12-07. g. Pristupljeno 2017-12-07. 
  10. ^ Miller, Hanna (2006). „American Pie”. American Heritage. Arhivirano iz originala 3. 2. 2012. g. Pristupljeno 4. 5. 2012. 
  11. ^ Naylor, Tony (6. 9. 2019). „How to eat: Neapolitan-style pizza”. The Guardian. London. Arhivirano iz originala 14. 9. 2019. g. Pristupljeno 20. 9. 2019. 
  12. ^ Godoy, Maria (13. 1. 2014). „Italians To New Yorkers: 'Forkgate' Scandal? Fuhggedaboutit”. The Salt (blog). National Public Radio. Arhivirano iz originala 20. 9. 2019. g. Pristupljeno 20. 9. 2019. 
  13. ^ Hynum, Rick. „Pizza Power 2017 – A State of the Industry Report”. PMQ Pizza Magazine. Arhivirano iz originala 29. 7. 2017. g. Pristupljeno 28. 7. 2017. 
  14. ^ Rhodes, Donna; et al. (februar 2014). „Consumption of Pizza” (PDF). Food Surveys Research Group Dietary Data Brief No. 11. USDA. Arhivirano (PDF) iz originala 30. 9. 2017. g. Pristupljeno 27. 9. 2017. 
  15. ^ „Najbrža pizza”. Recepti. Pristupljeno 24. 1. 2020. 
  16. ^ a b Knežević, Sandra; Pelaprat Veliki Kuvar. 2004. ISBN 978-86-7710-049-0. COBISS.SR-ID 117422604

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пица&oldid=27542323”