Википедија

Плави гранат

„Plavi granat” (engl. The Adventure of the Blue Carbuncle) je jedna od 56 pripovedaka o Šerloku Holmsu koje je napisao Artur Konan Dojl i sedma je priča u Avanturama Šerloka Holmsa. Objavljena je u časopisu The Strand Magazine u januaru 1892. godine.[1]

Plavi granat
Ilustracija iz 1892.
Nastanak i sadržaj
Orig. naslovThe Adventure of the Blue Carbuncle
AutorArtur Konan Dojl
ZemljaUjedinjeno Kraljevstvo
Jezikengleski
Izdavanje
Datum1892.
Hronologija
PrethodnikČovek sa iskrivljenom usnom
NaslednikŠarena traka

Radnja uredi

Dok se London priprema za Božić, novine izveštavaju o krađi gotovo neprocenjivog dragog kamena, „Plavog granata”, iz hotelskog apartmana grofice od Morkara. Džon Horner, hotelski poslužitelj i ranije osuđivani prestupnik, ubrzo biva uhapšen zbog krađe. Horner tvrdi da je nevin, ali njegov dosije i prisustvo u grofičinoj sobi u kojoj je popravljao kamin su sve što je potrebno policiji.

Odmah posle Božića, Votson posećuje Holmsa u Ulici Bejker 221b. Nalazi ga kako razmišlja o pohabanom starom šeširu koji mu je doneo portir Piterson. I šešir i božićnu gusku ispustio je čovek tokom sukoba sa nekim uličnim grubijanima. Piterson je tražio Holmsovu pomoć u vraćanju predmeta njihovom vlasniku, ali iako guska nosi etiketu sa imenom Henri Bejker, malo je nade da će pronaći ovog čoveka jer je to ime uobičajeno u Londonu. Piterson nosi gusku kući za večeru, a Holms zadržava šešir da bi ga proučio kao intelektualnu vežbu.

Piterson se vraća uzbuđen, noseći Plavi granat, govoreći da je pronašao dragulj u voljki guske (ovo je greška Konana Dojla, jer guske nemaju voljku).[2] Identitet Henrija Bejkera ​​sada ima mnogo veći značaj, pa Holms pomno proučava šešir i njegovo stanje, zaključujući Bejkerove godine, društveni položaj, intelekt i porodični status. Kada se Bejker pojavi kao odgovor na oglas koje je Holms postavio u londonskim novinama, Holmsovi zaključci se pokazuju kao tačni. Holms daje Bejkeru novu gusku. Sa zadovoljstvom prihvatajući zamensku pticu, Bejker odbija da uzme iznutrice svoje prvobitne ptice, ubeđujući Holmsa da nije znao ništa o dragulju. Međutim, on pruža dragocene informacije da je gusku kupio u Alfa Inu, pabu u blizini njegovog radnog mesta, Britanskog muzeja.

Holms i Votson posećuju Alfa In. Vlasnik ih obaveštava da je guska kupljena od prodavca u Kovent Gardenu. Tamo se trgovac po imenu Brekinridž naljuti na Holmsa i odbija da pomogne. Žali se na uznemiravanje koje je trpeo zbog gusaka koje su nedavno prodate gazdi Alfa Ina. Holms, shvatajući da on nije jedini svestan veze dragulja sa guskom, prevari gnevnog Brekinridža da otkrije da je pticu obezbedila gospođa Oukšot iz Brikstona. Put u Brikston se pokazuje nepotrebnim kada se pojavi drugi Brekinridžov „uznemiravač”. On je Džejms Rajder, glavni službenik u hotelu gde je ukraden granat.

 
Džejms Rajder moli Holmsa za milost

Holms i Votson pozivaju Rajdera nazad u Ulicu Bejker, govoreći Rajderu da znaju da traži gusku sa crnom trakom na repu. Pod pritiskom Holmsa, Rajder kaže da su on i njegova saučesnica Ketrin Kjuzak, grofičina sluškinja, uspeli da podmetnu Horneru, znajući da bi Hornerova kriminalna prošlost mogla da ga učini lakim žrtvenim jarcem. Tokom posete svojoj sestri − gospođi Oukšot − Rajder je došao na ideju da sakrije dragulj tako što je njime nahranio jednu od gusaka koje gaji njegova sestra, od kojih mu je jedna bila obećana kao poklon. Nažalost, Rajder je pobrkao svoju gusku sa drugom, uzevši pogrešnu pticu. Dok je shvatio svoju grešku, ostale guske su već bile prodate. Rajder je pokušao da prati trag, ali nije stigao dalje od Brekinridža.

Holms odlučuje da ne prijavi Rajdera policiji. On zaključuje da će hapšenje napaćenog čoveka samo učiniti još čvršćim kriminalcem. Rajder beži, a Horner može očekivati da će biti oslobođen jer će se slučaj protiv njega odbaciti bez Rajderovog lažnog svedočenja.

Istorija objavljivanja uredi

„Plavi granat” prvi put je objavljen u britanskom časopisu The Strand Magazine u januaru 1892. godine, dok je u Sjedinjenim Državama objavljen u američkoj verziji ovog časopisa mesec dana kasnije.[3] Priča je objavljena sa deset ilustracija Sidnija Padžeta u istom časopisu.[4] Ova pripovetka je uključena u zbirku kratkih priča Avanture Šerloka Holmsa,[4] koja je objavljena u oktobru 1892. godine.[5]

Adaptacije uredi

Film i televizija uredi

Kratki nemi film zasnovan na ovoj priči objavljen je 1923. godine kao deo filmskog serijala u kojem je Eje Norvud glumio Šerloka Holmsa.[6]

Piter Kušing je tumačio Šerloka Holmsa u BBC-ovoj seriji iz 1968. godine. „Plavi granat” je jedna od samo šest preživelih epizoda.[7]

Algimantas Masiulis je igrao Šerloka Holmsa u televizijskoj filmskoj adaptaciji studija Belarusfilm (1979).[8]

Godine 1984. priča je bila tema jedne epizode TV serije Šerlok Holms u režiji Dejvida Karsona, sa Džeremijem Bretom u glavnoj ulozi.[9]

Animirana televizijska serija Šerlok Holms u 22. veku adaptirala je ovu priču, zamenivši gusku sa plavom plišanom igračkom pod nazivom „Granat”, a dragulj sa mikroprocesorom.[10]

Radio i audio drame uredi

Edit Mejzer je adaptirala ovu pripovetku kao epizodu radio-serije Avanture Šerloka Holmsa. Epizoda je emitovana 28. decembra 1932. (sa Ričardom Gordonom kao Šerlokom Holmsom i Lijem Lovelom kao dr Votsonom).[11] Mejzerova je takođe adaptirala priču za radio seriju Nove avanture Šerloka Holmsa kao epizodu koja je emitovana 4. januara 1940 (sa Bejzilom Ratbonom kao Holmsom i Najdželom Brusom kao Votsonom).[12] Još jedna epizoda adaptirana iz priče emitovana je 25. decembra 1944. godine (ponovo su se u glavnim ulogama našli Ratbon i Brus, a Erik Snouden je glumio Pitersona).[13] Adaptacija koju je napisao Hauard Meril emitovana je 26. decembra 1948. godine (sa Džonom Stenlijem kao Holmsom i Vendelom Holmsom kao Votsonom).[14]

Radio dramatizacija koju je adaptirao Feliks Felton emitovana je na stanici BBC Home Service 10. decembra 1952, kao deo radio serije iz 1952–1969. u kojoj su glumili Karlton Hobs kao Holms i Norman Šeli kao Votson.[15] Druge adaptacije priče u istoj seriji emitovane su na stanici BBC Home Service 25. oktobra 1957.[16] i na BBC Light programu 29. decembra 1961. godine (adaptirao Majkl Hardvik).[17]

U adaptaciji BBC-ja iz 1954. glumili su Džon Gilgud kao Holms i Ralf Ričardson kao Votson.[18] Produkcija je prvi put emitovana na BBC Light programu 14. decembra 1954. godine, a takođe je emitovana na NBC radiju 13. marta 1955. godine.[19]

Audio drama zasnovana na priči objavljena je 1970. na LP ploči, kao jedna od nekoliko drama u kojima glume Robert Hardi kao Holms i Najdžel Stok kao Votson. Dramatizovali su je i producirali Majkl Hardvik (koji je adaptirao radio adaptaciju iz 1961) i Moli Hardvik.[20]

„Plavi granat” je adaptiran kao epizoda radio drame CBS Radio Mystery Theater u kojoj se pojavljuju Kevin Makarti kao Šerlok Holms i Kort Benson kao dr Votson. Epizoda je prvi put emitovana 25. jula 1977. godine.[21]

Radijska produkcija koju je adaptirao Bil Morison emitovana je 23. jula 1978. godine, sa Barijem Fosterom kao Holmsom i Dejvidom Bakom kao Votsonom, kao jedna od 13 priča o Holmsu prilagođenih za BBC Radio 4.[22]

Radio adaptacija BBC-ja emitovana je 2. januara 1991. kao deo radio serije iz 1989–1998. u kojoj su glumili Klajv Merison kao Holms i Majkl Vilijams kao Votson. Epizodu je adaptirao Bert Kuls, a u njoj su se pojavili Piter Blajt kao Džejms Rajder, Ben Onvukve kao Džon Horner i Kristofer Gud kao Piterson.[23]

Jedna epizoda radio-serije Klasične avanture Šerloka Holmsa adaptirana je iz ove priče. U glavnim ulogama su se pojavili Džon Patrik Louri kao Holms i Lorens Albert kao Votson, a epizoda je emitovana 28. decembra 2008. godine.[24]

Reference uredi

Napomene
  1. ^ „The Blue Carbuncle”. Sherlockian.net. Pristupljeno 2018-01-28. 
  2. ^ Alfred Hickling. „Review: The New Annotated Sherlock Holmes edited by Leslie S Klinger | Books”. The Guardian. Pristupljeno 2012-07-26. 
  3. ^ Smith 2014, str. 55
  4. ^ a b Cawthorne 2011, str. 65
  5. ^ Cawthorne 2011, str. 54
  6. ^ Eyles, Alan (1986). Sherlock Holmes: A Centenary Celebration . Harper & Row. str. 132. ISBN 0-06-015620-1. 
  7. ^ Barnes, Alan (2011). Sherlock Holmes on Screen. Titan Books. str. 250. ISBN 978-0857687760. 
  8. ^ The Adventure of the Blue Carbuncle na sajtu IMDb (jezik: engleski)
  9. ^ „The Blue Carbuncle”. IMDb. Pristupljeno 2018-01-16. 
  10. ^ Barnes, Alan (2002). Sherlock Holmes on Screen. Reynolds & Hearn Ltd. str. 165. ISBN 1-903111-04-8. 
  11. ^ Dickerson 2019, str. 49
  12. ^ Dickerson 2019, str. 89
  13. ^ Dickerson 2019, str. 150
  14. ^ Dickerson 2019, str. 266
  15. ^ De Waal, Ronald Burt (1974). The World Bibliography of Sherlock Holmes . Bramhall House. str. 385. ISBN 0-517-217597. 
  16. ^ De Waal, Ronald Burt (1974). The World Bibliography of Sherlock Holmes . Bramhall House. str. 386. ISBN 0-517-217597. 
  17. ^ De Waal, Ronald Burt (1974). The World Bibliography of Sherlock Holmes . Bramhall House. str. 388. ISBN 0-517-217597. 
  18. ^ Eyles, Alan (1986). Sherlock Holmes: A Centenary Celebration . Harper. str. 137. ISBN 0-06-015620-1. 
  19. ^ Dickerson 2019, str. 286
  20. ^ De Waal, Ronald Burt (1974). The World Bibliography of Sherlock Holmes . Bramhall House. str. 411–412. ISBN 0-517-217597. 
  21. ^ Payton, Gordon; Grams, Martin Jr. (2015) [1999]. The CBS Radio Mystery Theater: An Episode Guide and Handbook to Nine Years of Broadcasting, 1974-1982 (Reprinted izd.). McFarland. str. 219. ISBN 9780786492282. 
  22. ^ „VV341 – The Valley of Fear”. Arhivirano iz originala 05. 11. 2021. g. Pristupljeno 05. 11. 2021. 
  23. ^ Bert Coules. „The Adventures of Sherlock Holmes”. The BBC complete audio Sherlock Holmes. Pristupljeno 12. 12. 2016. 
  24. ^ Wright, Stewart (30. 4. 2019). „The Classic Adventures of Sherlock Holmes: Broadcast Log” (PDF). Old-Time Radio. Pristupljeno 12. 6. 2020. 
Izvori

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Плави_гранат&oldid=27391422”