Википедија

Pleocitoza limfocita

Pleocitoza limfocita (PL) neurološko je stanje sa nenormalno povećanim brojem limfocita u cerebrospinalnoj tečnosti. Najčešće nastaje kao posledica aseptičnog, virusima izazvanog meningitisa ili encefalitisa.[1][2] Ovo stanje zapravo je jedan od oblik pleocitoze ili povećanja ukupnog broja ćelija u likvoru. Karakteriše se kliničkom slikom u kojoj pacijent ima glavobolju (po tipu migrene) pojavu izuzetno reaktivnih formi limfocitnih ćelija u kičmenoj tečnosti, čiji broj je uvek veći od 5 µL).[3]

Pleocitoza limfocita
Klasifikacija i spoljašnji resursi
SpecijalnostHematologija
Patologija

Dok limfociti čine otprilike četvrtinu svih belih krvnih ćelija u telu, oni su generalno malobrojni u cerebrospinalnoj tečnosti. Normalan broj limfocitnih ćelija u kičmenoj tečnosti je ≤ 5 µL (uglavnom 70-100% su limfociti, a 0-30% monociti)[4] U pleociticitozi, broj limfocita može da se uveća na više od 1.000 ćelija po mm³. Povećanje broja belih krvnih zrnaca često prati povećanje koncentracije proteina i drugih tipova ćelija.

Pleocitoza limfocita, javlja se često, udružena sa brojnim, prolaznim, neurološkim poremećajima, koji uključuju i senzomotornu amneziju, afaziju i druge neurološke simptome.[5]

Istorija uredi

Određivanje limfocita u pleocitozi postalo je moguće tek sa otkrićem dijagnostičke lumbalne punkcije i tehnologije potrebne za analizu cerebrospinalne tečnosti (likvora) uz pomoć mikrobioloških, biohemijskih i imunoloških testova.[6]

Iako su prve lumbalne punkcije izvedena krajem 19. veka, testovi za otkrivanje povišenog nivo limfocita u okviru centralnog nervnog sistema bili su dostupni tek mnogo godina kasnije.

Bez savremena lumbalna punkcija danas je nezamislivo testiranje likvora i limfocita u njemu koje se koristi za dijagnozu ili isključivanje određeni infektivnih i neinfektivnih bolesti u centralnom nervnom sisitemu, kao što je to npr. meningitis ili pleocitoza limfocita.[7]

Etiopatogeneza uredi

Uzroci aseptičnog meningitisa mogu biti infektivne (npr. rikecije, spirohete, paraziti) ili neinfektivni (npr. unutarlobanjski tumori i ciste, lekovi, sistemske bolesti) prirode.

Infektivni aspetički memningitis

Najveći broj slučajeva aseptičnog meningitisa posledica je enterovirusa, uključujući eho i koksakkia viruse. Čest uzročnik je i virus mumpsa, široko rasprostranjen u svetu. [a]

Enterovirusi i virus mumpsa ulaze u organizam preko respiratornog ili digestivnog trakta hematogeno se zatim šire krvotokom.

Bakterije takođe mogu uzrokovati aseptični meningitis; u takve spadaju spirohete (sifilis, lakmska borelioza, leptospiroza) i rikecije (tifus, pegava groznica Stenjaka ili erlihioza). Abnormalnosti u likvoru mogu biti prolazne ili hronične.

Pojedine bakterijske infekcije kao što su mastoiditis, sinusitis, apsces mozga i infektivni endokarditis mogu proizvesti u likvoru promene karakteristične za aseptični meningitis. Naime široko rasprostranjena upala dovodi do vaskulitisa koji izaziva pleocitozu bez bakterija u likvoru.

Neinfektivni aspetički memningitis

Neinfektivni uzroci upale moždanih ovojnica su neoplastična infiltracija, curenje sadržaja intrakranijalnih cisti, intratekalna primena lekova, trovanje olovom i radioaktivnim materijama.

Ređe upala nastaje nakon sistemske primene nekih lekova, verovatno usled reakcije preosetljivosti. Takvu upalu najčešće uzrokuje nesteroidni antiinflamatorni lek (posebno ibuprofen), antimikrobni lekovi (najčešće sulfa preparati) kao i imunomodulatori (npr. IV imunoglobulini, OKT3 monoklonska antitela, ciklosporin, vakcine).

Bolesti uredi

Istraživanje su pronašla prisustvo pleocitoze limfocita u likvoru sledećim bolestima:

Aseptični meningitis uredi

Aseptični meningitis je upala meningealnih ovojnica sa limfocitnom pleocitozom u likvoru kod koje se posle rutinskih bojenja i kultura likvora nije pronađen jasan uzrok bolesti. Najčešći uzročnici aseptičnog meningitisa su virusi.[8]

Pseudomigrenični oblik plocitoze uredi

Veći broj studije sproveden je sa ciljem da se utvrdi povezanost između pseudomigraine i limfocitne pleocitoze. Pseudomigrenu karakteriše umerena ili jaka, pulsirajući glavobolja praćena prolaznim neurološkim simptomima i limpfocitna pleocitoza.[4] Ovaj oblik migreničnih epizode karakteriše se samoograničavajućim ponavljanjem.[9]

U nekim studija utvrđena je pojava pseudomigrene kod pojedinci u rasponu od oko 15 do 40 godina starosti, nešto češće kod muškarca. Posle svake migrenozne epizodu, pacijenti bez simptoma. Gotovo svi fiziološki i radiološki testovi (EEG, CT, MRI) su načelno u granicama normale. Međutim, 30 od 42 pacijenata (u navedenim studijama) imao je abnormalne EEG nalaz.

U drugoj studiji, pacijenti sa pseudomigrenom imali su povišen nivo limfocitne pleocitoza sa svakiom pseudomigrenoznom epizodom.[10]

Dijagnoza uredi

U dijagnozi na aseptični meningitis treba posumnjati kod svakog bolesnika sa temperaturom, glavoboljom i meningealni znakovima.

  • CT ili MR glave potrebno je uraditi pre lumbalne punkcije ako se sumnja na tumorsku masu (npr. kod žarišnog neurološkog ispada ili edema papile).
  • Izmeren pritisak likvora je manje ili više povišen uz prisustvo 10 do > 1000 limfocita u μL.
  • Ponekad, u prvim satima razvoja virusnog meningitisa, može biti prisutan manji broj neutrofila.
  • Nivo glukoze u likvoru je normalan, a proteina normalna ili umereno povišena.
  • Radi identifikacije virusnog uzročnika obično se vrši PCR likvora.
  • Dijagnoza Molaretova meningitisa postavlja se PCR analizom za herpes tip 2 DNK.
  • Dijagnoza aseptičnog meningitisa uzrokovanog lekovima postavlja se isključivanjem drugih uzročnika.
  • Potrebno je izvršiti dijagnostičke testove na klinički sumnjive uzročnike (npr. rikecijske infekcije, lajmsku boreliozu, sifilis).

Simptomi uredi

Simptomi aseptičnog meningitisa su visoka telesna temperatura, glavobolja i pozitivni meningealni znaci. Virusni meningitis aseptični najčešće prolazi spontano.

Terapija uredi

Terapija aseptičkog meningitisa sa pleocitozom limfocita najčešće je simptomatska.

  • Kako je kod većine pacijenata dijagnoza jasna lečenje zahteva samo dovoljnu hidrataciju (unos tečnosti), primenu analgetika i antipiretika.
  • Ako se ne mogu isključiti listerijski ili delimično lečen, ili rani bakterijski meningitis, u zavisnosti od rezultata kultura i ponovnih analiza likvora, daju se antibiotici, efikasni protiv bakterijskog meningitisa.
  • Medikamentnima nastao aseptični meningitis leči se ukidanjem uzročnog leka.

Napomena uredi

  1. ^ Jedino u SAD zbog masovne vakcinacije, slučajevi meningitisa uzrokovanog virusom mumpsa su retki.

Izvori uredi

  1. ^ „Meningitis and Encephalitis Fact Sheet”. National Institute of Neurological Disorders and Stroke (NINDS). 11. 12. 2007. Arhivirano iz originala 04. 01. 2014. g. Pristupljeno 16. 9. 2012. 
  2. ^ Batalis, N.I., L. Galup, S.R. Zaki, and J.A. Prahlow (2005). West Nile virus encephalitis. American Journal of Forensic Medicine and Pathology 26(2): 192-196.
  3. ^ Adams and Victor's Principals of Neurology, 8th ed. str. 152.
  4. ^ a b Dijagnostika likvora, Laboratorijski nalaz likvora Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. јануар 2013), Приступљено 16. 9. 2012.
  5. ^ Pavlović, D., Lević, Z., Dmitrović, R. (1993) Klinički oblici Lajmske bolesti u neurologiji. Glas Srp Akad Nauka [Med], (43): 203-12
  6. ^ Doherty, Carolynne M; Forbes, Raeburn B (2014). „Diagnostic Lumbar Puncture”. The Ulster Medical Journal. 83 (2): 93—102. .
  7. ^ Do, T. H.; Fisch, C.; Evoy, F. (2004). „Susac syndrome: Report of four cases and review of the literature”. AJNR. American Journal of Neuroradiology. 25 (3): 382—388. PMC 8158540  . PMID 15037459. 
  8. ^ MSD priručnik dijagnostike i terapije, Aseptični meningitis Архивирано на сајту Wayback Machine (16. decembar 2015) na:www.placebo.hr (2014)
  9. ^ Pascual, Julio; Valle, Natalia (jun 2003). „Pseudomigraine with lymphocytic pleocytosis.”. Current Pain and Headache Reports. 7 (3): 224—8. PMID 12720603. S2CID 27116781. doi:10.1007/s11916-003-0077-2. 
  10. ^ Filina, T; Feja, KN; Tolan, RW (jun 2013). „An adolescent with pseudomigraine, transient headache, neurological deficits, and lymphocytic pleocytosis (HaNDL Syndrome): case report and review of the literature.”. Clinical Pediatrics. 52 (6): 496—502. PMID 23559488. S2CID 35821471. doi:10.1177/0009922813483358. 

Spoljašnje veze uredi

 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Плеоцитоза_лимфоцита&oldid=27441367”