Википедија

Plutokratija

Plutokratija je oblik oligarhijske vladavine u kome je vlast centralizovana na uzak broj ljudi koji se od ostatka stanovništva razlikuju po visokom materijalnom bogatstvu. Od aristokratije i drugih oblika se razlikuje po tome što materijalno bogatstvo nije povezano s plemenitim poreklom, zaslugama u ratu ili nekim sličnim faktorima. Za većinu današnjih zapadnih demokratija se često tvrdi da predstavljaju plutokratije. To je pogotovo slučaj sa SAD gde se na vlast ne može doći bez obilnih finansijskih sredstava.

U 20. veku je izraz plutokratija dobio pežorativno značenje, a pogotovo su ga voleli koristiti propagandisti Trećeg rajha i drugih fašističkih država kako bi naglasili razliku od zapadnih demokratskih država kao što su Francuska, Velika Britanija i SAD.

Upotreba uredi

Termin plutokratija se generalno koristi kao pežorativ da se opiše ili upozori na neželjeno stanje.[1][2] Tokom istorije, politički mislioci i filozofi su osuđivali plutokrate zbog ignorisanja svoje društvene odgovornosti, koristeći svoju moć da služe sopstvenim ciljevima i na taj način povećavaju siromaštvo i neguju klasne sukobe i koruptirajući društva pohlepom i hedonizmom.[3][4]

Primeri uredi

Istorijski primeri plutokratija uključuju Rimsko carstvo, neke gradove-države u staroj Grčkoj, civilizaciju Kartagine, italijanske trgovačke gradske države Veneciju, Firencu, Đenovu, Holandsku Republiku i Japansko carstvo pre Drugog svetskog rata (zaibacu). Prema Noamu Čomskom i Džimiju Karteru, moderne Sjedinjene Države liče na plutokratiju iako sa demokratskim oblicima.[5][6] Bivši predsednik Federalnih rezervi, Pol Volker, takođe je verovao da se SAD razvijaju u plutokratiju.[7]

Jedan moderni, formalni primer plutokratije, prema nekim kritičarima,[8] je grad London.[9] Grad (koji se naziva i Kvadratna milja drevnog Londona, što odgovara modernom finansijskom okrugu, površine oko 2,5 km²) ima jedinstven izborni sistem za svoju lokalnu administraciju, odvojen od ostatka Londona. Više od dve trećine birača nisu stanovnici, već predstavnici privrednih subjekata i drugih organa koji zauzimaju prostorije u Gradu, a glasovi su raspoređeni prema broju zaposlenih. Glavno opravdanje za ovaj aranžman je da većinu usluga koje pruža londonska gradska korporacija koriste preduzeća u gradu. Oko 450.000 nerezidenata čini dnevnu populaciju grada, što je daleko više od 7.000 stanovnika grada.[10]

U političkom žargonu i propagandi fašističke Italije, nacističke Nemačke i Komunističke internacionale, zapadne demokratske države su nazivane plutokratijama, sa implikacijom da mali broj izuzetno bogatih pojedinaca kontroliše zemlje i drži ih za otkup.[11][12] Plutokratija je zamenila demokratiju i kapitalizam kao glavni fašistički termin za Sjedinjene Države i Veliku Britaniju tokom Drugog svetskog rata.[12][13] Za naciste je taj termin često bio šifrovana reč za „Jevreje“.[12]

Sjedinjene Države uredi

Neki moderni istoričari, političari i ekonomisti tvrde da su Sjedinjene Države bile efektivno plutokratske barem delom perioda pozlaćenog doba i progresivne ere između kraja građanskog rata do početka Velike depresije.[14][15][16][17][18][19] Predsednik Teodor Ruzvelt postao je poznat kao „razbijač trastova“ zbog svoje agresivne upotrebe Antimonopolskog zakona Sjedinjenih Država, kroz koje je uspeo da razbije takve velike kombinacije kao što su najveća železnica i Standard Oil, najveća naftna kompanija.[20] Prema istoričaru Dejvidu Bartonu, „Kada su u pitanju domaći politički problemi, TR-ov bête noire je bila plutokratija.“[21] U svom autobiografskom izveštaju o preuzimanju monopolističkih korporacija kao predsednik, Ruzvelt je naveo

...došli smo do faze da je našem narodu potrebna prava demokratija; a od svih oblika tiranije najmanje privlačna i najvulgarnija je tiranija pukog bogatstva, tiranija plutokratije.[22]

Šermanov antitrastni zakon je usvojen 1890. godine, kada su velike industrije koje su dostigle monopolske ili skoro monopolske nivoe tržišne koncentracije i finansijskog kapitala sve više integrišući korporacije i šačica veoma bogatih šefova velikih korporacija počela da vrši sve veći uticaj na industriju, javno mnjenje i politiku posle građanskog rata. Novac je, prema savremenom naprednjaku i novinaru Volteru Vajlu, bio „malter ovog zdanja“, pri čemu su ideološke razlike među političarima nestajale, a politička sfera postala je „obična grana u još većem, integrisanom biznisu. Država, koja kroz partiju formalno prodaje usluge velikim korporacijama, postala je jedno od njihovih odeljenja.“[23]

U svojoj knjizi Savest liberala, u delu pod naslovom Politika plutokratije, ekonomista Pol Krugman kaže da je plutokratija zavladala zbog tri faktora: u to vreme, najsiromašnija četvrtina američkih stanovnika (Afroamerikanci i nenaturalizovani imigranti) nisu imali pravo glasa, bogati su finansirali kampanje političara koje su preferirali, a kupovina glasova bila je „izvodljiva, laka i široko rasprostranjena“, kao i drugi oblici izborne prevare kao što su ubacivanje glasačkih kutija i zastrašivanje birača druge stranke.[24]

SAD su uvele progresivno oporezivanje 1913. godine, ali prema Šamusu Kanu, 1970-ih, elite su koristile svoju sve veću političku moć da smanje svoje poreze, a danas uspešno koriste ono što politikolog Džefri Vinters naziva „industrijom odbrane prihoda“ da u velikoj meri smanji svoje poreze.[25]

Bob Herbert iz Njujork tajmsa je 1998. godine nazvao moderne američke plutokrate „klasom donatora”[26][27] (lista najboljih donatora)[28] i definisao klasu, po prvi put,[29] kao „mala grupa – samo jedna četvrtina od 1 procenta stanovništva – i nije reprezentativna za ostatak nacije. Ali njenim novcem se kupuje puno pristupa.“[26]

Posle Drugog svetskog rata uredi

U modernim vremenima, termin se ponekad koristi pežorativno da se odnosi na društva ukorenjena u državno-korporativnom kapitalizmu ili koja daju prioritet akumulaciji bogatstva nad drugim interesima.[30][31][32][33] Prema Kevinu Filipsu, piscu i političkom strategu Ričarda Niksona, Sjedinjene Države su plutokratija u kojoj postoji „fuzija novca i vlade“.[34]

Kristija Frilend, autorka knjige Plutokrate: Uspon novih globalnih superbogataša i pad svih ostalih,[35] kaže da se sadašnji trend ka plutokratiji javlja zato što bogati osećaju da društvo deli njihove interese.[36][37]

Reference uredi

  1. ^ Fiske, Edward B.; Mallison, Jane; Hatcher, David (2009). Fiske 250 words every high school freshman needs to know. Naperville, Ill.: Sourcebooks. str. 250. ISBN 978-1402218408. 
  2. ^ Coates, Colin M., ur. (2006). Majesty in Canada: essays on the role of royalty. Toronto: Dundurn. str. 119. ISBN 978-1550025866. 
  3. ^ Viereck, Peter (2006). Conservative thinkers: from John Adams to Winston Churchill. New Brunswick, New Jersey: Transaction Publishers. str. 19–68. ISBN 978-1412805261. 
  4. ^ Toupin, Alexis de Tocqueville; edited by Roger Boesche; translated by James; Boesche, Roger (1985). Selected letters on politics and society. Berkeley: University of California Press. str. 197—198. ISBN 978-0520057517. 
  5. ^ Chomsky, Noam (6. 10. 2015). „America is a plutocracy masquerading as a democracy”. Salon. Pristupljeno 13. 2. 2015. 
  6. ^ Carter, Jimmy (15. 10. 2015). „Jimmy Carter on Whether He Could Be President Today: "Absolutely Not"”. supersoul.tv. Pristupljeno 13. 2. 2015. 
  7. ^ Sorkin, Andrew (23. 10. 2018). „Paul Volcker, at 91, Sees 'a Hell of a Mess in Every Direction'”. New York Times. Pristupljeno 28. 10. 2018. 
  8. ^ Atkinson, Rowland; Parker, Simon; Burrows, Roger (septembar 2017). „Elite Formation, Power and Space in Contemporary London”. Theory, Culture & Society (na jeziku: engleski). 34 (5–6): 179—200. ISSN 0263-2764. doi:10.1177/0263276417717792  . 
  9. ^ Monbiot, George (31. 10. 2011). „The medieval, unaccountable Corporation of London is ripe for protest”. The Guardian. Pristupljeno 1. 11. 2011. 
  10. ^ René Lavanchy (12. 2. 2009). „Labour runs in City of London poll against 'get-rich' bankers”. Tribune. Arhivirano iz originala 15. 1. 2015. g. Pristupljeno 17. 1. 2015. 
  11. ^ „The Editors: American Labor and the War (February 1941)”. marxists.org. Pristupljeno 28. 8. 2015. 
  12. ^ a b v Blamires, Cyprian; Jackson, Paul (2006). World Fascism: A Historical Encyclopedia, Vol. 1. ABC-CLIO. str. 522. ISBN 978-1-57607-940-9. 
  13. ^ Herf, Jeffrey (2006). The Jewish Enemy: Nazi Propaganda During World War II and the Holocaust. Harvard University Press. str. 311. ISBN 978-0-674-02175-4. 
  14. ^ Pettigrew, Richard Franklin (2010). Triumphant Plutocracy: The Story of American Public Life from 1870 to 1920. Nabu Press. ISBN 978-1146542746. 
  15. ^ Calvin Reed, John (1903). The New Plutocracy. Kessinger Publishing, LLC (2010 reprint). ISBN 978-1120909152. 
  16. ^ Brinkmeyer, Robert H. (2009). The fourth ghost: white Southern writers and European fascism, 1930-1950. Baton Rouge: Louisiana State University Press. str. 331. ISBN 978-0807133835. 
  17. ^ Allitt, Patrick (2009). The conservatives: ideas and personalities throughout American history. New Haven: Yale University Press. str. 143. ISBN 978-0300118940. 
  18. ^ Ryan, foreword by Vincent P. De Santis; edited by Leonard Schlup, James G. (2003). Historical dictionary of the Gilded Age. Armonk, N.Y.: M.E. Sharpe. str. 145. ISBN 978-0765603319. 
  19. ^ Viereck, Peter (2006). Conservative thinkers: from John Adams to Winston Churchill. New Brunswick, New Jersey: Transaction Publishers. str. 103. ISBN 978-1412805261. 
  20. ^ Schweikart, Larry (2009). American Entrepreneur: The Fascinating Stories of the People Who Defined Business in the United States. AMACOM Div American Mgmt Assn. 
  21. ^ Burton, David Henry (1997). Theodore Roosevelt, American Politician. Fairleigh Dickinson Univ Press. ISBN 9780838637272. Pristupljeno 28. 8. 2015. 
  22. ^ „Roosevelt, Theodore. 1913. An Autobiography: XII. The Big Stick and the Square Deal”. bartleby.com. Pristupljeno 28. 8. 2015. 
  23. ^ Bowman, Scott R. (1996). The modern corporation and American political thought: law, power, and ideology. University Park, Pa.: Pennsylvania State University Press. str. 92–103. ISBN 978-0271014739. 
  24. ^ Krugman, Paul (2009). The conscience of a liberal ([Pbk. ed.] izd.). New York: Norton. str. 21–26. ISBN 978-0393333138. 
  25. ^ Kahn, Shamus (18 September 2012) "The Rich Haven’t Always Hated Taxes" Time Magazine
  26. ^ a b Herbert, Bob (19. 7. 1998). „The Donor Class”. The New York Times. Pristupljeno 10. 3. 2016. 
  27. ^ Confessore, Nicholas; Cohen, Sarah; Yourish, Karen (10. 10. 2015). „The Families Funding the 2016 Presidential Election”. The New York Times. Pristupljeno 10. 3. 2016. 
  28. ^ Lichtblau, Eric; Confessore, Nicholas (10. 10. 2015). „From Fracking to Finance, a Torrent of Campaign Cash - Top Donors List”. The New York Times. Pristupljeno 11. 3. 2016. 
  29. ^ McCutcheon, Chuck (26. 12. 2014). „Why the 'donor class' matters, especially in the GOP presidential scrum”. "The Christian Science Monitor. Pristupljeno 10. 3. 2016. 
  30. ^ Barker, Derek (2013). „Oligarchy or Elite Democracy? Aristotle and Modern Representative Government”. New Political Science. 35 (4): 547—566. S2CID 145063601. doi:10.1080/07393148.2013.848701. 
  31. ^ Etzioni, Amitai (januar 2014). „Political Corruption in the United States: A Design Draft”. Political Science & Politics. 47 (1): 141—144. S2CID 155071383. doi:10.1017/S1049096513001492. 
  32. ^ Westbrook, David (2011). „If Not a Commercial Republic - Political Economy in the United States after Citizens United” (PDF). Louisville Law Review. 50 (1): 35—86. Arhivirano iz originala (PDF) 2. 5. 2014. g. Pristupljeno 30. 4. 2014. 
  33. ^ Full Show: The Long, Dark Shadows of Plutocracy. Moyers & Company, 28 November 2014.
  34. ^ Transcript. Bill Moyers Interviews Kevin Phillips. NOW with Bill Moyers 4.09.04 | PBS
  35. ^ Freeland, Chrystia (2012). Plutocrats: the rise of the new global super-rich and the fall of everyone else. New York: Penguin. ISBN 9781594204098. OCLC 780480424. 
  36. ^ National Public Radio (15 October 2012) "A Startling Gap Between Us And Them In 'Plutocrats'"
  37. ^ See also the Chrystia Freeland interview for the Moyers Book Club (12 October 2012) Moyers & Company Full Show: Plutocracy Rising

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

{Commons category|Plutocracy}}

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Плутократија&oldid=27556316”