Википедија

Poverenje

Poverenje je spremnost jedne strane (poverioca) da postane ranjiva prema drugoj strani (poverenik) pod pretpostavkom da će poverilac delovati na način koji je u korist poverenika.[1][2][3][4] Pored toga, poverilac nema kontrolu nad postupcima poverenika.[1] Naučnici razlikuju generalizovano poverenje (takođe poznato kao socijalno poverenje), koje je proširenje poverenja na relativno veliki krug nepoznatih drugih, i partikularno poverenje, koje zavisi od specifične situacije ili specifičnog odnosa.[1]

Poverenje u druge u Evropi.
Procene poverenja na nivou zemlje.
Udeo ljudi koji se slažu sa tvrdnjom „većini ljudi se može verovati“.

Pošto poverilac nije siguran u ishod akcija poverenika, poverilac može samo da razvije i proceni očekivanja. Takva očekivanja se formiraju u pogledu motivacije poverenika, u zavisnosti od njihovih karakteristika, situacije i interakcije.[5] Neizvesnost proizilazi iz rizika od neuspeha ili štete za poverioca ako se poverenik adekvatno ne ophodi.

U društvenim naukama, suptilnosti poverenja su predmet stalnih istraživanja. U sociologiji i psihologiji, stepen u kome jedna strana veruje drugoj je mera vere u poštenje, pravičnost ili dobronamernost druge strane. Izraz „pouzdanje“ je prikladniji za verovanje u kompetentnost druge strane. Propust u poverenju može se lakše oprostiti ako se tumači kao nedostatak kompetentnosti, a ne kao nedostatak dobronamernosti ili poštenja.[6] U ekonomiji, poverenje se često konceptualizuje kao pouzdanost u transakcijama. U svim slučajevima, poverenje je heurističko pravilo odlučivanja, koje dozvoljava čoveku da se nosi sa složenostima koje bi zahtevale nerealan napor u racionalnom rasuđivanju.[7]

Poverenje je složena veza. U globalu, kada odlučujemo da li da verujemo osobi, na nas utiču mnogobrojni faktori, kao što su:

  • lične predispozicije da verujemo, što je povezano sa našom psihom, koja je, sama po sebi, podređena mnogim životnim događajima (oni mogu biti potpuno nepovezani sa osobom kojoj odlučujemo da verujemo ili ne);
  • odnosi i prošsla iskustva sa osobom i njenim prijateljima, uključujući i glasine i ogovaranje;
  • mišljenja o delima i odlukama koje je osoba učinila u prošlosti.

Sociologija uredi

Sociologija tvrdi da je poverenje jedna od nekoliko društvenih konstrukcija; element društvene stvarnosti.[8] Drugi konstrukti o kojima se često raspravlja zajedno sa poverenjem uključuju kontrolu, samopouzdanje, rizik, značenje i moć. Poverenje se prirodno može pripisati odnosima između društvenih aktera, kako pojedinaca tako i grupa (društvenih sistema). Sociologija se bavi položajem i ulogom poverenja u društvenim sistemima. Interesovanje za poverenje je značajno poraslo od ranih osamdesetih, od ranih radova Lumana,[9] Barbera[10] i Gidensa[11] (videti delo „Poverenje: sociološka teorija”[12] za detaljniji pregled). Ovaj rast interesovanja za poverenje stimulisan je tekućim promenama u društvu, posebno poznatim kao kasna modernost i postmodernost.[13]

Svjatoslav je tvrdio da je društvu potrebno poverenje jer se ono sve više nalazi na ivici između poverenja u ono što je poznato iz svakodnevnog iskustva i kontingentnosti novih mogućnosti. Bez poverenja, uvek treba razmotriti sve nepredviđene mogućnosti, koje analizom dovode do paralize.[14] U tom smislu, poverenje deluje kao heuristika odlučivanja, omogućavajući donosiocu odluke da prevaziđe ograničenu racionalnost[15] i procesuira ono što bi inače bila preterano složena situacija. Poverenje se može posmatrati kao opklada na jednu od mnogih nepredviđenih budućnosti, posebno na onu za koju se čini da donosi najveće koristi. Kada je opklada odlučena (tj. poverenje je odobreno), poverenik suspenduje svoju nevericu, a mogućnost negativnog pravca akcije se uopšte ne razmatra. Otuda poverenje deluje kao sredstvo za smanjenje društvene složenosti, omogućavajući saradnju.[16]

Sociologija teži da se fokusira na dva različita pogleda: makro pogled na društvene sisteme i mikro pogled na pojedinačne društvene aktere (gde se graniči sa socijalnom psihologijom). Slično, pogledi na poverenje prate ovu dihotomiju. S jedne strane, o sistemskoj ulozi poverenja može se razgovarati uz izvesno zanemarivanje psihološke složenosti koja leži u osnovi individualnog poverenja. Obično se pretpostavlja bihejvioralni pristup poverenju,[17] dok su akcije društvenih aktera merljive, što dovodi do statističkog modelovanja poverenja. Ovaj sistemski pristup se može uporediti[18] sa studijama o društvenim akterima i njihovom procesu donošenja odluka, u očekivanju da će razumevanje takvog procesa objasniti (i omogućiti modelovanje) pojave poverenja.

Sociologija priznaje da kontingentnost budućnosti stvara zavisnost između društvenih aktera, a posebno da poverilac postaje zavisan od poverenika. Poverenje se smatra jednim od mogućih metoda za rešavanje takve zavisnosti, budući da je privlačna alternativa kontroli.[19] Poverenje je posebno vredno ako je poverenik mnogo moćniji od poverioca, ali je poverilac u društvenoj obavezi da podržava poverenika.[20]

Savremene informacione tehnologije ne samo da su olakšale tranziciju ka postmodernom društvu, već su dovele u pitanje i tradicionalne poglede na poverenje. Istraživanja informacionih sistema su identifikovala da su pojedinci evoluirali do poverenja u tehnologiju, što pokazuju dve osnovne konstrukcije. Prva se sastoji od konstrukcija sličnih čoveku, uključujući dobronamernost, poštenje i kompetentnost, dok druga koristi sistemske konstrukcije kao što su korisnost, pouzdanost i funkcionalnost.[21] Diskusija o odnosu između informacionih tehnologija i poverenja je još uvek u toku, jer je istraživanje još uvek u početnim fazama.

Sadržaj uredi

  • Imati poverenje u nekoga znači verovati u njegovu doslednost i dobronamernost u aktivnostima i našu mogućnost da iste predvidimo na osnovu prethodnih zajedničkih iskustava. Činjenica da verujemo u to da će se osoba ponašati u skladu sa našim očekivanjima daje nam mogućnost da sa njom ostvarimo stabilan odnos, ispunjen poverenjem. Sa ovakvim stavom, mi se u odnosima osećamo sigurnije i oslobođeno rizika da budemo prevareni, dok bez ovakvog početnog stava nema ni pravog intimnog odnosa.
  • U raspravama o poverenju nije uvek jasno istaknuto da bi o poverenju pre trebalo govoriti kao o sposobnosti individue, odnosno njenom kapacitetu za stvaranje odnosa u kojem postoji poverenje, a tek onda kao o karakteristici odnosa između više ljudi koji osećaju konstantno nezadovoljstvo odnosima koje uspostavljaju, a samim time i nedostatak intimnosti i usamljenost, pogrešno tragaju za rešenjem u samim odnosima, ne shvatajući da je problem zapravo u njima samima, to jest njihovoj nesposobnosti da uspostave odnos poverenja.

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ a b v Schilke, Oliver; Reimann, Martin; Cook, Karen S. (2021). „Trust in Social Relations”. Annual Review of Sociology. 47 (1): 239—259. ISSN 0360-0572. doi:10.1146/annurev-soc-082120-082850. 
  2. ^ Lynn, Theo (2021). Data privacy and trust in cloud computing : building trust in the cloud through assurance and accountability. Palgrave Studies in Digital Business & Enabling Technologies. Cham: Springer. str. 20. ISBN 978-3-030-54659-5. OCLC 1202743216. doi:10.1007/978-3-030-54660-1. „Trust is generally defined as a willingness to accept vulnerability based on positive expectation of another party.” 
  3. ^ Mayer, R.C.; Davis, J.H.; Schoorman, F.D. (1995). „An integrative model of organizational trust”. Academy of Management Review. 20 (3): 709—734. CiteSeerX 10.1.1.457.8429  . doi:10.5465/amr.1995.9508080335. 
  4. ^ Bamberger, Walter (2010). "Interpersonal Trust – Attempt of a Definition". Scientific report, Technische Universität München. Retrieved 2011-08-16.
  5. ^ Hardin, Russell (2002-03-21). Trust and Trustworthiness (na jeziku: engleski). Russell Sage Foundation. ISBN 978-1-61044-271-8. 
  6. ^ Nooteboom, B. (2017). Trust: Forms, Foundations, Functions, Failures and Figures. Edward Elgar Publishing. ISBN 9781781950883. Pristupljeno 29. 10. 2017 — preko Google Books. 
  7. ^ Lewicki, Roy; Brinsfield, Chad (2011). „Trust as a heuristic”. Framing Matters: Perspectives on Negotiation Research and Practice in Communication. Peter Lang Publishing. 
  8. ^ Searle, J.R. (1995). The Construction of Social Reality. The Free Press
  9. ^ Luhmann, N. (1979). Trust and Power. John Wiley & Sons.
  10. ^ Barber, B. (1983) The Logic and Limits of Trust. Rutgerts University Press.
  11. ^ Giddens, A. (1984). The Constitution of Society: Outline of the Theory of Structuration; Polity Press, Cambridge
  12. ^ Sztompka, P. (1999). Trust: A Sociological Theory. Cambridge University Press.
  13. ^ Nilges, Mathias (proleće 2015). „The Presence of Postmodernism in Contemporary American Literature”. American Literary History. 27 (1): 186—97. doi:10.1093/alh/aju065. 
  14. ^ Braynov, Sviatoslav (2002). „Contracting with uncertain level of Trust”. Computational Intelligence. 18 (4): 501—514. S2CID 33473191. doi:10.1111/1467-8640.00200. 
  15. ^ Simon, Herbert Alexander (1997). Models of Bounded Rationality: Empirically grounded economic reason (na jeziku: engleski). MIT Press. ISBN 978-0-262-19372-6. 
  16. ^ Bachmann, R. (2001). „Trust, Power and Control in Transorganizational Relations”. Organization Studies. 22 (2): 337—365. S2CID 5657206. doi:10.1177/0170840601222007. 
  17. ^ Coleman, J. (1990). Foundations of Social Theory. The Belknap Press of Harvard University Press.
  18. ^ Castelfranchi, C., Falcone, R. (2000). "Trust Is Much More than Subjective Probability: Mental Components and Sources of Trust". Proc. of the 33rd Hawaii International Conference on System Sciences. Volume 6.
  19. ^ Mollering, G.. "The Trust/Control Duality: An Integrative Perspective on Positive Expectations of Others". In: Int. Sociology, September 2005, Vol. 20(3): 283–305.
  20. ^ Baier, A. (1986). "Trust and antitrust". Ethics, vol. 96, pp. 231–260. Reprinted in: Moral Prejudices. Cambridge University Press.
  21. ^ Lankton, Nancy; McKnight, Harrison; Tripp, John (2015). „Technology, Humanness, and Trust: Rethinking Trust in Technology”. Journal of the Association for Information Systems. 16 (10): 880—918. ISSN 1536-9323. S2CID 45062514. doi:10.17705/1jais.00411. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Poverenje na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Поверење&oldid=27614489”