Википедија

Povredom izazvano gušenje

Povredom izazvano gušenje, traumatska asfiksija ili Perteov sindrom,[1] vrsta je mehaničkog gušenja tipično uzrokovana velikom kompresijskom silom na grudima[2] u kombinaciji sa dubokom inspiracijom na zatvorenom glotisu (Valsalva manevar).[3] Povećani grudni pritisak komprimira desnu pretkomoru, sprečavajući povratak krvi iz gornje šuplje vene, što rezultuje rupturom venula i kapilara lica i glave.[4][5] Traumatska asfiksija kao sindrom uzrokovan povredom grudnog koša ili gornjeg abdomena može biti pokazatelj teške povrede.[6]

Povredom izazvano gušenje
SinonimiTraumatic asphyxia
Specijalnostiurgentna medicina

Nakon ove povrede javlja se krvarenje konjunktive, otok lica i petehijalna krvarenja na licu i gornjem delu. grudi.[7]

Povredom izazvano gušenje zahteva hitnu medicinsku pomoć kako bi se korigovao venski povratni tok sa desne strane srca u vene vrata i mozga.[8]

Istorija uredi

Olivije je 1837. godine, dok je radio autopsije ljudi zgaženih u gomilama u Parizu, primetio kompleks kraniocervikalne cijanoze, subkonjunktivalnog krvarenja i cerebralnog vaskularnog napunjenosti i skovao termin „masque ecchymotic”“.[9]

Godine 1900, Perte je dao potpuniji opis ovog sindroma koji uključuje mentalnu tupost, hiperpireksiju, hemoptizu, tahipneju i kontuzionu pneumoniju.[9]

Od tada su drugi dalje definisali ovaj sindrom, dokumentujući petehije sluzokože, epistaksu, krvarenje iz jednjaka, hematemezu, mikroskopsku hematuriju, albuminuriju, paralizu mišića kičmene moždine, oštećenje perifernih nerava, amneziju i konvulzije, koji opisuju ono što je sada poznato kao povredom izazvano gušenje.[9]

Etiologija uredi

Traumatska asfiksija, je klinički sindrom koji se javlja nakon iznenadne kompresijom trbuha ili grudnog koša (ili oboje) sa istovremeno zatvoreni glotisom.[10] Ovaj događaj izaziva brz porast intratorakalnog pritiska, koji se prenosi na sve vene koje dreniraju. u gornju šuplju venu bez ventila i praćen je ekstravazacijom krvi koja se javlja u koži gornje polovine tela, sklerama i možda u mozgu.[11]

Mozak takođe može biti oštećen hipoksijom tokom i nakon povrede.[6]

Patogeneza uredi

Povredom izazvano gušenje, traumatska asfiksija ili Perteov sindrom nastaje usled teške povrede grudnog koša.[12] Prvo objašnjenje za nastanak sindroma ponudio je Tardije 1866. godine, kada je izjavio da su „tačkaste ekhimoze lica, vrata i grudnog koša uzrokovane naporom u kome se manifestovao otpor gušenju“.[12]

Povredom izazvano gušenje manifestuje se petehijama lica i gornjeg dela grudnog koša, subkonjunktivalnim krvarenjima, cijanozom vratae i povremeno neurološkim simptomima. Faktori koji su umešani u razvoj ovih upečatljivih fizičkih karakteristika uključuju torakoabdominalnu kompresiju nakon duboke inspiracije na zatvorenom glotisu, što dovodi do venske hipertenzije u cervikofacijalnom venskom sistemu bez ventila.[13]

Tipične patološke karakteristike traumatske asfiksije sastoje se od kraniofacijalne ljubičaste kongestije sa petehijalnim hemoragijama lica, vrata, gornjeg dela grudnog koša i konjunktiva.[14] Razlog zašto su cijanoza, petehija i edem ograničeni na gornji deo tela može biti taj što je donji deo tela zaštićen od povišenog venskog pritiska nizom ventila. Alternativno, povećan pritisak u disajnim putevima može da komprimuje ili obliterira donju šuplju venu da bi zaštitio donji deo tela.[15] Ishod traumatske asfiksije se poboljšava brzim obnavljanjem ventilacije i cirkulacije krvi dekompresijom grudnog koša i zamenom tečnosti.[16]

Klinička slika uredi

Kliničke karakteristike ovog poremećaja uključuju napade, dezorijentaciju, petehije u gornjoj polovini tela i konjuktiva, i respiratornu insuficijenciju.[17]

Dijagnoza uredi

Pregledom pacijnta uočavaju se cijanotičnepromene boje kože ramena, rata i lica, jugularna distenzija, ispupčenje očnih jabučica i otok jezika i usana (kao posledica edema, uzrokovanog prekomernom akumulacijom krvi u venama glave i vrata i venskom zastojem).[18]

Uobičajene povrede uključuju kontuziju pluća, hemotoraks i pneumotoraks.[19][20]

Diferencijalna dijagnoza uredi

Povredom izazvano gušenje uvek treba imati u vidu kao moguću komplikaciju povreda grudnog koša i trbuha.[21]

Terapija uredi

Terapija je podržavajuća uključujući i pridružene povrede. Pravovremeni tretman sa pažnjom na ponovno uspostavljanje oksigenacije i perfuzije može rezultovati dobrim ishodom. Oporavak pacijenata zavisio je od težine povreda i prisustva povezanih povreda.[22]

Lečenje ovih slučajeva uključuje merenje gasova arterijske krvi, suplementaciju kiseonikom i intubaciju sa mehaničkom ventilacijom ako je potrebno.[23]

Komplikacije uredi

Većina pacijenata se oporavlja bez komplikacija.

Prognoza uredi

Kod pojedince koji prežive početnu povredu izazvanu gušenjem od prignječenja, stope preživljavanja je visoka.[24]

Prognoza je dobra, ali produžena kompresija grudnog koša može dovesti do cerebralne anoksije i neuroloških posledica. Oporavak pacijenta zavisi od težine povrede, trajanja povrede i povezanih povreda.

Izvori uredi

  1. ^ Karamustafaoglu, Yekta Altemur; Yavasman, Ilkay; Tiryaki, Sevinc; Yoruk, Yener (25. 8. 2010). „Traumatic asphyxia”. International Journal of Emergency Medicine. 3 (4): 379—380. ISSN 1865-1372. PMC 3047851  . doi:10.1007/s12245-010-0204-x. 
  2. ^ Jones KW. Thoracic trauma. Surg Clin North Am 1980; 60(4):957-81. 2.
  3. ^ Senoglu, Mehmet; Senoglu, Nimet; Oksuz, Hafize; Ispir, Gokhan (2008-06-13). „Perthes Syndrome associated with intramedullary spinal cord hemorrhage in a 4-year-old child: a case report”. Cases Journal. 1 (1). ISSN 1757-1626. doi:10.1186/1757-1626-1-17. 
  4. ^ Gösling, T.; Schmidt, U.; Herzog, T.; Tscherne, H. (2001-02-23). „Das Perthes-Syndrom”. Der Unfallchirurg. 104 (2): 191—194. ISSN 0177-5537. doi:10.1007/s001130050713. 
  5. ^ Gösling, T.; Schmidt, U.; Herzog, T.; Tscherne, H. (2001-02-23). „Das Perthes-Syndrom”. Der Unfallchirurg. 104 (2): 191—194. ISSN 0177-5537. doi:10.1007/s001130050713. 
  6. ^ a b Dunne, J.R.; Shaked, G.; Golocovsky, M. (1996). „Traumatic asphyxia: an indicator of potentially severe injury in trauma”. Injury. 27 (10): 746—749. ISSN 0020-1383. doi:10.1016/s0020-1383(96)00113-1. 
  7. ^ Eken, Cenker; Yıgıt, Ozlem (2009). „Traumatic asphyxia: a rare syndrome in trauma patients”. International Journal of Emergency Medicine (na jeziku: engleski). 2 (4): 255—256. ISSN 1865-1372. PMC 2840592  . PMID 20436897. doi:10.1007/s12245-009-0115-x. 
  8. ^ Marx, John (2013). Rosen's Emergency Medicine - Concepts and Clinical Practice. Philadelphia: Saunders. str. 435. ISBN 978-1455706051. 
  9. ^ a b v Dunne, J.R.; Shaked, G.; Golocovsky, M. (1996). „Traumatic asphyxia: an indicator of potentially severe injury in trauma”. Injury (na jeziku: engleski). 27 (10): 746—749. doi:10.1016/S0020-1383(96)00113-1. 
  10. ^ Ghali, G.E.; Ellis, Edward (1989). „Traumatic asphyxia: Report of a case”. Journal of Oral and Maxillofacial Surgery. 47 (8): 867—870. ISSN 0278-2391. doi:10.1016/s0278-2391(89)80050-3. 
  11. ^ JONGEWAARD, WILLIAM R.; COGBILL, THOMAS H.; LANDERCASPER, JEFFREY (1992). „Neurologic Consequences of Traumatic Asphyxia”. The Journal of Trauma: Injury, Infection, and Critical Care. 32 (1): 28—31. ISSN 0022-5282. doi:10.1097/00005373-199201000-00006. 
  12. ^ a b Williams, James S.; Minken, Stanely L.; Adams, James T. (1968). „Traumatic Asphyxia—Reappraised:”. Annals of Surgery (na jeziku: engleski). 167 (3): 384—392. ISSN 0003-4932. doi:10.1097/00000658-196803000-00012. 
  13. ^ Goldstraw, P (2000). „General thoracic surgery – 5th edition, T. W. Shields, J. LoCicero III, R. B. Ponn (eds), 285 × 223 mm. Pp. 2443. Illustrated. 1999. Philadelphia, Pennsylvania: Lippincott, Williams & Wilkins. $259”. British Journal of Surgery. 87 (7): 973—973. ISSN 0007-1323. doi:10.1046/j.1365-2168.2000.01482-7.x. 
  14. ^ Byard, Roger W.; Wick, Regula; Simpson, Ellie; Gilbert, John D. (2006). „The pathological features and circumstances of death of lethal crush/traumatic asphyxia in adults—A 25-year study”. Forensic Science International (na jeziku: engleski). 159 (2-3): 200—205. doi:10.1016/j.forsciint.2005.08.003. 
  15. ^ Nishiyama, Tomoki; Yokoyama, Takeshi; Matsukawa, Takashi; Hanaoka, Kazuo (2000). „Continuous nicardipine infusion to control blood pressure after evacuation of acute cerebral hemorrhage”. Canadian Journal of Anesthesia/Journal canadien d'anesthésie (na jeziku: engleski). 47 (12): 1196—1201. ISSN 0832-610X. doi:10.1007/BF03019868. 
  16. ^ Williams JS, Minken SL, Adams JT. Traumatic asphyxia—reappraised. Ann Surg. 1968;167:384. doi:10.1097/00000658-196803000-00012
  17. ^ Meller JL, Little AG, Shermeta DW. Thoracic trauma in children. Pediatrics 1984;74(5):813-9.
  18. ^ Eken C, Yigit O. Traumatic asphyxia: a rare syndrome in trauma patients. Int J Emerg Med 2009;2(4):255-6.
  19. ^ Khandhar, Sandeep J.; Johnson, Scott B.; Calhoon, John H. (2007). „Overview of Thoracic Trauma in the United States”. Thoracic Surgery Clinics. 17 (1): 1—9. ISSN 1547-4127. doi:10.1016/j.thorsurg.2007.02.004. 
  20. ^ Oksuz, Hafize; Senoglu, Nimet; Zencirci, Beyazýt; Ezberci, Meral; Yuzbasioglu, Mehmet Fatih (2008-08-29). „Pneumothorax, pneumomediastinum, tracheo-esophageal fistula presenting with endotracheal intubation in post-cesarean period: A case report”. Cases Journal. 1 (1). ISSN 1757-1626. doi:10.1186/1757-1626-1-134. 
  21. ^ Barakat M, Belkhadir ZH, Belkrezia R, Faroudy M, Ababou A, Lazreq C, Sbihi A. Traumatic asphyxia or Perte’s syndrome. Six case reports. Ann Fr Anesth Rèanim. 2004;23:59–62. doi:10.1016/j.annfar.2003.10.011
  22. ^ Karamustafaoglu, Yekta Altemur; Yavasman, Ilkay; Tiryaki, Sevinc; Yoruk, Yener (2010). „Traumatic asphyxia”. International Journal of Emergency Medicine (na jeziku: engleski). 3 (4): 379—380. ISSN 1865-1372. doi:10.1007/s12245-010-0204-x. 
  23. ^ Ibarra, Pedro; Capan, Levon M.; Wahlander, Staffan; Sutin, Kenneth M. (1997). „Difficult Airway Management in a Patient with Traumatic Asphyxia:”. Anesthesia & Analgesia (na jeziku: engleski). 85 (1): 216—218. ISSN 0003-2999. doi:10.1097/00000539-199707000-00039. 
  24. ^ Bledsoe, Bryan E.; Berkeley, Ross. P.; Markus, Troy (2010). „Know the Signs and Symptoms of Traumatic Asphyxia”. JEMS. Arhivirano iz originala 31. 12. 2014. g. Pristupljeno 02. 02. 2024. 

Spoljašnje veze uredi

 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Повредом_изазвано_гушење&oldid=27783778”