Pola Hedvig
Pola Hedvig (Berlin, 11. oktobar 1889 − 1983) bila je nemački biolog koja će ostati zapamćena po otkriću retkog naslednog mezo-ektodermalnog poremećaja u razvoju, sa kombinacijom ulnarnih i fibularnih defekata povezanih sa smanjenim grudnim segmentima, antekubitalnom pterigijom i urođenim malformacijama bubrega i slezine, nazvanim Hedvig-Vejersov sindrom.[1]
| Pola Hedvig | |
|---|---|
 Pola Hedvig | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 11. oktobar 1889. |
| Mesto rođenja | Berlin, Nemačko carstvo |
| Datum smrti | 1983. (93/94 god.) |
| Mesto smrti | Filingen-Šveningen, Zapadna Nemačka |
| Prebivalište | Berlin |
| Državljanstvo | nemačko |
| Naučni rad | |
| Polje | biologija, genetika |
| Institucija | Institutu za genetiku univerziteta u Berlinu |
| Poznata po | Hedvig-Vejersov sindrom |
Život i karijera uredi
Paula Hertvig je bila ćerka biologa Oskara Vilhelma Augusta Hedvig-a (1849-1922). Njen ujak i Richard Carl Wilhelm Theodor von Hertwig (1850-1937), bio je osnivač eksperimentalne zoologije. Studirala je zoologiju i botaniku u Berlinu, a potom 1915. i doktorirala.[2]
Nakon završetka studija radila je u Anatomsko-biološkom institutu berlinskog medicinskog fakulteta, kao i u Institut za genetska istraživanja (Vererbungsforschung), Berlin-Dalem, u kome je habilitirana za zoologiju 1919. godine i tako postala prva Nemica koja je završila postdoktorske studije.[2]
Vanredni profesor postala je 1926. godine, 1927. godine preuzela je mesto šefa katedre za ljudsko nasleđe na medicinskom fakultetu u Berlinu, a 1940. godine postala je šef zoološkog odeljenja instituta za istraživanje nasleđa, koji je sada u sastavu univerziteta u Berlinu.[2]
Posle Drugog svetskog rata, bila je zadužena za novoosnovani biološki institut medicinskog fakulteta Univerziteta u Haleu, kao i za katedru za opštu biologiju.
Pola Hedvig je bila pionir u genetici zračenja i jedan od prvih koji je uvidela opasnosti radijuma i rentgenskog zračenja.[2]
Bibliografija uredi
- P. Hertwig: Sechs neue Mutationen bei der Hausmaus in ihrer Bedeutung für allgemeine Vererbungsfragen. Zeitschrift für menschliche Vererbungs- und Konstitutionslehre, Berlin, 1942, 26: 1-21.
- H. Grebe: Erbpathologische Arbeitsgemeinschaft. Der Erbarzt, 1943, 11: 152-155.
- H. Weyers: Das Oligodactylie-Syndrom des Menschen und seine Parallelmutation bei der Hausmaus. Annales paediatrici, Basel, 1957, 189: 351-370.
- Partielle Keimesschädigungen durch Radium- und Röntgenstrahlen. In Handbuch für Vererbungswissensch. Lfg. 1. Berlin, 1927.
- Regulation von Wachstum, Entwicklung und Regeneration durch Umweltfaktoren. With Günther Hertwig (1888-). Handbuch der normalen und pathologischen Physiologie. Volume 16, 1. Berlin, 1930.
Izvori uredi
- ^ „Hertwig-Weyers syndrome”. www.whonamedit.com. Pristupljeno 3. 3. 2021.
- ^ a b v g „Paula Hertwig”. www.whonamedit.com. Pristupljeno 3. 3. 2021.
Spoljašnje veze uredi
- Paula Hertwig, Born 1889. Died 1983. (jezik: engleski)