Википедија

Polip ženskih polnih organa

Polip ženskih polnih organa ili peteljkasti sluznički izraštaj ženskih polnih organa (lat. Polypus genitaliorum feminorum) mala je dobroćudna (benigna) izraslina poreklom iz sluzokože i vezivnog tkiva genitalnih organa, najčešće lokalizovana u telu i kanalu grlića materice, rodnici i stidnici. Oni nemaju potencijal da daju udaljene metastaze, ali se vremenom mogu maligno promeniti. Kako određeni podaci govore da npr. polipi grlića materice imaju maligni potencijal u oko 1% slučajeva, neophodno je njihovo redovno praćenje i eventualno hirurško lečenje ovog stanja.

Polip ženskih polnih organa
Klasifikacija i spoljašnji resursi
MKB-10N84.0
MKB-9-CM621

Polipi mogu da promene receptivnost endometrijuma, i redukovati implantaciju embriona što smanjuje stopu trudnoće, i ometata normalne reproduktivne funkcije žene.

Polipi ženskih polnih organa najčešće se javljaju u klimakteriju i menopauzi, mada su prisutne i kod mlađih žena.

Kako je prisustvo polipa materice povezano je ne samo sa abnormalnim krvarenjem iz materice, već i sa neplodnošću, sve veća je upotreba histeroskopske polipektomije. [a] Kako postoje tipični problemi koje treba razmotriti, uključujući mogućnost spontane regresije polipa i trajanje potpunog zarastanja rane endometrijuma nakon histeroskopske polipektomije, predlaže se izbegavanje besmislene intervencije, kada je to moguće.[1]

Klasifikacija polipa ženskih polnih organa u MKB-10 [2] uredi

  • N84 - Polip – peteljkast sluznički izraštaj ženskih polnih organa (Polypus genitaliorum femininorum)
  • N84.0 - Polip tela materice (Polypus corporis uteri)
  • N84.1 - Polip grlića materice (Polypus cervicis uteri)
  • N84.2 - Polip rodnice (Polypus vaginae)
  • N84.3 - Polip stidnice (Polypus vulvae)
  • N84.8 - Polip drugih delova polnih organa žene (Polypus genitaliorum femininorum, partium aliarum)
  • N84.9 - Polip polnih organa žene, neoznačen (Polypus genitaliorum femininorum, non specificatus)

Epidemiologija uredi

Polipi ženskih polnih organa nalaze se kod 7,8 do 50% žena. Pretpostavlja se da citogenetske modifikacije na hromozomima 6, 7 i 12, kao i epigenetski faktori koji uključuju enzimske i metaboličke aktivnosti mogu izazvati razvoj polipa.[3]

Podaci iz literature pokazuju da se polipi grlića materice javljaju najčešće kod žena u periodu nakon porođaja, a često i nakon menstrualnog krvarenja, što je povezano sa promenama na krvnim sudovim materice.

Polipi grlića materice, koji su pronađeni u 2-5% slučajeva, malog su kliničkog značaja iako mogu izazvati, mada retko, postkoitalna krvarenja.

Etiopatogeneza uredi

Polipi se uglavnom javljuju kod žena koje prolaze kroz menopauzu ili dok su u postmenopauzi, takođe se polipi mogu pojaviti i kod mlađih žena u vidu jednog ili više polipa na materici.

Polipi se često javljuju u toku trudnoće i mukoreje i mogu nastati kao posledica povećanja nivoa hormona estrogena.

Polipi locirani u endometrijumu materice su u fundalnom i tubokornualnom regionu i mogu mehanički da utiču na plodnost jer remete normalnu ćelijsku funkciju usled hronične upale.

Faktori rizika uredi

U etiologiji adenomatoznih polipa veliku ulogu imaju brojni faktori rizika, među kojima su najznačajniji:

  • genetska predispozicija
  • masna hrana, alkohol, pušenje
  • fizička neaktivnost
  • gojaznost
  • predispozicija - neke pacijentkinje su jednostavno podložne pojave polipa.
  • žene koje imaju decu, i imaju više od 40 godina i nepravilne menstrualne cikluse su podložne pojave polipa.
  • posebno su podložne osobe sa policističnim jajnicima zbog postojanja jačih hormonskih poremećaja,
  • povišen krvni pritisak - pronađene su veze između pojave polipa i povećanog krvnog pritiska (hipertenzije),
  • upotrebe lekova za rak dojke (sa lekom Nolvadek i Temoksifen),
  • porodična istoriju Linčovog i Kovdenovog sindroma.

Vrste polipa po mestu nastanka uredi

 
Mikrografija dobroćudnog polipa materice

Po mestu nastanka na ženskim reproduktivnim organima razlikujemo sledeće vrste polipa:

  • Cervikalni polip (lat. Polypus cervicis uteri)– nalazi se na grliću materice
  • Endometrijalni polip ili polip tela materice (lat. Polypus corporis uteri) - nalazi se u materičnoj šupljini
  • Polip rodnice (lat. Polypus vaginae) – nalazi se na zidovima rodnice (vagine)
  • Polip stidnih usnana (lat, Polypus vulvae) - nalazi se na malim stidnim usnama (retko se javlja)
  • Polipi uretre

Oblik i veličina uredi

 
Veliki polip na širokoj osnovi u telu materice

Oblik polipa može biti različit od okruglog do izduženog, ili kao što je to u najvećem broju slučajeva na dršci, i na širokoj osnovi.

Veličine su od nekoliko milimetara do veličine oraha. Najčešće su veličine između 1 i 2 centimetra, ili kao što je to slučaj kod polipa grlića materice veličine zrna graška ili sočiva. Polip endometrijuma koji nastaje kao rezultat hiperplazije endometrijuma može dostići dužinu od 5-6 cm.

Dijagnoza uredi

 
Trans vaginalni ultrazvuk je metoda izbora za dijagnozu i određivanje veličine i anatomske lokacije polipa endometrijuma
 
Histopatologija nekompleksnog endometrijalnog polipa bez atipije, sa metaplazijom jajovoda (crna strelica) i krvnim sudom debelog zida (bela strelica). Stroma je hemoragična.

Trans vaginalni ultrazvuk (TVU) pruža odličnu dijagnostičku tehniku za dijagnozu veličine i anatomske lokacije polipa endometrijuma (EP), i trebalo bi da bude modalitet izbora za otkrivanje polipa endometrijuma kod žena u fertilnom dobu. Njegova preciznost se povećava kada se koriste kolor-dopler, 3D ispitivanje i kontrast.[4]

Dilataciju i kiretažu treba izbegavati za dijagnozu i lečenje polipa U ordinaciji dijagnostička histeroskopija je pokazala najveću dijagnostičku tačnost kod neplodnih žena sa sumnjom na polipe endometrijuma.[4]

Sonohisterografija sa fiziološkim rastvorom je veoma precizna u otkrivanju polipa kod asimptomatskih žena u postmenopauzi. Zato ženama u postmenopauzi sa vaginalnim krvarenjem i sumnjom na polip endometrijuma treba ponuditi dijagnostičku histeroskopiju sa histeroskopskom polipektomijom ako su prisutni polipi endometrijuma.[4]

Zbog rizika od maligniteta, histopatološka analiza polipa je obavezna. Slepu dilataciju i kiretažu treba izbegavati zbog netačnosti za dijagnozu fokalne patologije endometrijuma.

Histopatološka verifikacija uredi

Svaki polip sa materjalom dobijenim kiretažom cervikalnog kanala ili materične šupljine (ili histeroskopijom) obavezno se šalje na patohistološki pregled. Tako se postavlja definitivna dijagnoza polipa.

Ukoliko je histopatološki nalaz uredan, lečenje je završeno, a ako se na patohistološkom pregledu otkriju premaligne ili maligne promene, neophodna je operacija, i novi histopatološki pregled.[5]

Diferencijalna dijagnoza uredi

U diferencijalno-dijagnostičkom smislu kod polipa ženskih polnih organa teba imati u vidu:[6]

  • otpale delovi ovularnog tkiva (ako je u pitanju trudnica),
  • mali, nekrotični miom,
  • polip endometrijuma koji je na dršci i čiji je vrh prošao kroz cervikalni kanal.
  • rak grlića materice, Zbog toga svaki polip grlića materice treba ozbiljno shvatiti, hirurški ukloniti i poslati na histološki pregled.
  • komadiće ovuliranog tkiva (kod mlađih žena) koji ispadaju iz materice, kroz cervikalni kanal u vaginu, jer u slučaju nepotpunog abortusa, mogu ličiti na cervikalni polip.

Polipi tokom trudnoće uredi

Ako pacijentkinja zatrudni dok je prisutan polip endometrijuma, trudnoća se obično završava bez ikakvih komplikacija. Ako dođe do takvog slučaja, važno je samo da ginekolog redovno kontroliše polip.

Posebna vrsta polipa vrsta polipa koji nastaju tokom trudnoće ( decidualni polipi), takođe uglavnom ne izazivaju komplikacije tokom trudnoće, i u većini slučajeva ako je trudnica pod stalnim nadzorom lekara, porođaj se normalno zavrđava. Decidualni polipi se ne uklanjaju hirurški, jer nestaju spontano kada se trudnoća završi.

Terapija uredi

Kod asimptomatskih mladih žena sa malim polipa endometrijuma <10 mm veličine, rezultati konzervativnog lečenje se mogu bezbedno pratiti praćenjem rasta polipa. Određeni hormonski lekovi na bazi progestina i agonista mogu smanjiti tegobe izazvane polipima. Ovakvi lekovi se koriste kako kratkoročno rešenje za smanjenje tegoba, jer se simptomi mogu opet javiti kada se prestane sa uzimanjem leka. Takođe se u terapiji mogu koristiti hormonski aktivne spirale.

U slučajevima kada je polip endometrijuma uzrok subfertilnosti, savetuje se njihovo uklanjanje mehaničkom histeroskopskom resekcija, jer ako je razlog za neplodnost polip endometrijuma pacijentkinja često spontano zatrudni ubrzo nakon njegovog uklanjanja, jer se menstrualni obrazac normalizuje kod većine pacijenata nakon histeroskopske polipektomije. Pored toga, histeroskopska polipektomija je bezbedna procedura sa niskom stopom komplikacija, bez obtira na broj polipa.[7]

Detekcija polipa endometrijuma u peri ili postmenopauzalnom dobu, kod simptomatskih ili asimptomatskih pacijenata zahteva pedantan histeroskopski pregled i obaveznu polipektomiju.

Kiretaža endometrijuma se takođe preporučuje da bi se isključila subklinička hiperplazija endometrijuma ili rak.

U slučaju atipične hiperplazije ili karcinoma na polipu, histerektomija se preporučuje kod svih pacijenata u postmenopauzi i kod pacijenata u premenopauzi bez želje za budućom plodnošću. Asimptomatske polipe endometrijuma kod žena u postmenopauzi treba ukloniti u slučaju velikog prečnika (> 2 cm) ili kod pacijenata sa faktorima rizika za karcinom endometrijuma. Ekscizija polipa manjih od 2 cm kod asimptomatskih pacijenata u postmenopauzi nema uticaja na isplativost ili preživljavanje. Uklanjanje asimptomatskih polipa kod žena u premenopauzi treba razmotriti kod pacijenata sa faktorima rizika za rak endometrijuma.[4]

Histeroskopska hirurgija za velike polipe koristi bipolarnu resektoskopiju, histeroskopski morcelator ili aparata za struganje koji se smatra podjednako efikasnim i bezbednim pod opštom anestezijom.

Da bi se sprečilo ponovno pojavljivanje polipa, što se dešava vrlo često, nakon presecanja ili kidanja peteljke polipa, na mestu spajanja peteljke polipa treba uraditi kiretažu i na taj način ukloniti polip iz korena. Dobijeno tkivo se mora poslati na histološki pregled.[6]

Stopa recidiva polip endometrijuma nakon resekcije nije poznata.

Nedavni napredak u transvaginalnom ultrazvuku i histeroskopiji, međutim, trebalo bi da obezbedi tačnu dijagnozu i efikasan tretman polipa u ženskom reproduktivnom traktu sa minimalnim ponovnim ili hirurškim komplikacijama. Značajno povećana incidencija kolorektalnih polipa u kohortama,[8] koje su takođe imale polip endometrijuma može ukazivati na to da pacijente sa polipom endometrijuma takođe treba uputiti na kolonoskopiju. Polipi endometrijuma imaju najmanju incidencu maligne transformacije u poređenju sa karcinomom debelog creva, mokraćne bešike, orofaringealnog, nazalnog i laringealnog karcinoma.

Prognoza uredi

Moguće je da žena do 6 nedelja nakon intervencije ima povremene grčeve i veoma je važno da izbegava seksualne odnose onoliko dugo koliko lekar preporuči. Bezbedni seksualni odnosi i pravilna higijena genitalija će smanjiti rizik od daljih infekcija i budućih komplikacija.[5]

Polipi se mogu ponovo pojaviti, žene koje su ranije imale polip na grliću materice imaju veći rizik da se oni ponovo vrate. U cilju prevencije vraćanja polipa veoma je važna da žena ima redovane ginekološke preglede.[5]

Napomene uredi

  1. ^ Smatra se da ova operacija povećava isplativost kada se izvodi pre tretmana neplodnosti.

Izvori uredi

  1. ^ Okamura, Asuka; Yano, Eriko; Isono, Wataru; Tsuchiya, Akira; Honda, Michiko; Saito, Ako; Tsuchiya, Hiroko; Matsuyama, Reiko; Fujimoto, Akihisa (2021-08-01). „Predictive factors of spontaneously regressed uterine endometrial polyps during the waiting period before hysteroscopic polypectomy”. Journal of Medical Case Reports. 15 (1): 384. ISSN 1752-1947. doi:10.1186/s13256-021-02982-4  . 
  2. ^ „Mediately MKB 10”. Mediately (na jeziku: rs). Pristupljeno 2022-07-06. 
  3. ^ Tanos, Vasilios; Berry, Kelsey Elizabeth; Seikkula, Jaana; Abi Raad, Elissa; Stavroulis, Andreas; Sleiman, Zaki; Campo, Rudi; Gordts, Stephan (2017). „The management of polyps in female reproductive organs”. International Journal of Surgery (London, England). 43: 7—16. ISSN 1743-9159. PMID 28483662. doi:10.1016/j.ijsu.2017.05.012. 
  4. ^ a b v g Vitale, Salvatore Giovanni; Haimovich, Sergio; Laganà, Antonio Simone; Alonso, Luis; Di Spiezio Sardo, Attilio; Carugno, Jose; From the Global Community of Hysteroscopy Guidelines Committee (2021). „Endometrial polyps. An evidence-based diagnosis and management guide”. European Journal of Obstetrics, Gynecology, and Reproductive Biology. 260: 70—77. ISSN 1872-7654. doi:10.1016/j.ejogrb.2021.03.017. 
  5. ^ a b v „GINEKOLOŠKI POLIPI: Cervikalni, endometrijalni, vagine i uretre!”. Miloš Radović (na jeziku: srpski). 2021-10-11. Pristupljeno 2022-07-06. 
  6. ^ a b „Polypus cervicis (cervikalni polip) • LekarInfo 2022” (na jeziku: srpski). 2013-04-28. Pristupljeno 2022-07-06. 
  7. ^ Stamatellos, Ioannis; Apostolides, Aristotelis; Stamatopoulos, Panagiotis; Bontis, John (2008). „Pregnancy rates after hysteroscopic polypectomy depending on the size or number of the polyps”. Archives of Gynecology and Obstetrics. 277 (5): 395—399. ISSN 0932-0067. PMID 17851673. S2CID 6608652. doi:10.1007/s00404-007-0460-z. 
  8. ^ Bosteels J, Kasius J, Weyers S, Broekmans FJ, Mol BW, D'Hooghe TM. Hysteroscopy for treating subfertility associated with suspected major uterine cavity abnormalities. Cochrane Database Syst Rev. 2013 Jan 31;(1):CD009461. Bosteels, Jan; Kasius, Jenneke; Weyers, Steven; Broekmans, Frank J.; Mol, Ben Willem J.; d'Hooghe, Thomas M. (2013). „Hysteroscopy for treating subfertility associated with suspected major uterine cavity abnormalities”. Ur.: Bosteels, Jan. Cochrane Database of Systematic Reviews. str. CD009461. PMID 23440838. doi:10.1002/14651858.CD009461.pub2. .

Literatura uredi

  • Elyashiv, O.; Sagiv, R.; Kerner, R.; Keidar, R.; Menczer, J.; Levy, T. (2017). „Hysterscopic Resection of Premalignant and Malignant Endometrial Polyps: Is it a Safe Alternative to Hysterectomy?”. Journal of Minimally Invasive Gynecology. 24 (7): 1200—1203. PMID 28802955. doi:10.1016/j.jmig.2017.08.002. 
  • Uglietti, A.; Buggio, L.; Farella, M.; Chiaffarino, F.; Dridi, D.; Vercellini, P.; Parazzini, F. (2019). „The risk of malignancy in uterine polyps: A systematic review and meta-analysis”. European Journal of Obstetrics, Gynecology, and Reproductive Biology. 237: 48—56. PMID 31009859. S2CID 128362744. doi:10.1016/j.ejogrb.2019.04.009. 

Spoljašnje veze uredi

 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Полип_женских_полних_органа&oldid=27442390”