Politika slobodnoga srebra

Politika slobodnoga srebra predstavljala je krajem 19. veka centralnu političku temu u SAD. Zagovornici politike slobodnoga srebra silveriti zalagali su se za inflacijsku monetarnu politiku zasnovanu na kovanicama od srebra. Njihovi protivnici zalagali su se za manje inflatorni zlatni standard. Silveriti su se zalagali za upotrebu zlata i srebra u omeru 1:16, tj. da zlato bude 16 puta skuplje od iste količine srebra. Međutim stvarni omer cena zlata i srebra u to vreme bio je 1:32, pa je većina ekonomista upozoravala da će jeftino srebro istisnuti zlato iz upotrebe. Svi su se slagali da politika slobodnoga srebra doprinosi rastu cena (inflaciji), ali pitanje je bilo da li je ta inflacija korisna za ekonomiju. To pitanje postalo je pogotovo značajno za vreme ekonomske krize 1893. Za vreme ekonomske krize 1893. došlo je da pada cena (deflacija), visoke nezaposlenosti u industrijskim oblastima i teških problema za poljoprivrednike.

Poster republikanaca na kome su 1896. napadali politiku slobodnoga srebra

Protivnici i pristalice politike slobodnoga srebra

Za zlatni standard zalagala se finansijska vrhuška severozapada SAD zajedno sa krupnim biznismenima i industrijalcima, koji su bili kreditori, pa su se bojali da bi inflacija mogla da našteti njihovim finansijskim interesima, odnosno da bi mogla da obezvredi novac, koji su drugima posudili. S druge strane siromašnim poljoprivrednicima je odgovarala inflacija i povećanje cene njihove robe, pa je politika slobodnoga srebra bila posebno popularna među poljoprivrednicima, koji su uzgajali pšenicu i pamuk. Politika slobodnoga srebra bila je isto tako popularna među rudarima, koji su radili u rudnicima srebra. Vlasnici rudnika srebra poput Vilijama Randolfa Hersta zalagali su se za slobodno srebro. Rudnici srebra nalazili su se na zapadu, pa je većina zapadnih država zagovarala tu politiku. Republikanska stranka se suprostavljala politici slobodnoga srebra. Tvrdili su da put prema nacionalnom prosperitetu vodi preko zdravoga novca, tj. zlata, koje je imalo centralnu ulogu u međunarodnoj trgovini. Tvrdili su da politika slobodnoga srebra vodi većoj inflaciji za sve, a sigurnoj dobiti samo za vlasnike rudnika srebra. Međutim nisu svi republikanci bili jedinstveni o tom pitanju, tako da je tokom 1896. senator Henri Teler iz Kolorada predvodio jednu grupu zapadnih republikanaca, koja je oformila treću partiju, tzv. srebrnu republikansku stranku, koja je podržavala politiku slobodnoga srebra.

Šermanov zakon

Tokom 1890. izglasan je Šermanov zakon o prodaji srebra prema kome je vlada SAD trebalo da kupuje milione unci srebra potstičući na taj način rast njegove cene. Vlada je kupovala srebro po ceni višoj od realne plaćajući ga zapravo zlatom ili zlatnim novčanicama, što je doprinelo smanjenju rezervi zlata. To je doprinelo izbijanju ekonomske krize 1893. Predsednik SAD Grover Klivlend je deset dana po izbijanju krize 4. marta 1893. stupio na vlast. U to vreme državna blagajna je već izgubila mnogo zlata, pa je predsednik nagovorio Kongres SAD da se povuče Šermanov zakon o obaveznom otkupu srebra po fiksnoj ceni.

Poraz silverita na izborima 1896

Narodna partija se zalagala za politiku slobodnoga srebra. Predsednik Grover Klivlend je kao predsednik i predstavnik Demokratske stranke bio zastupnik zlatnoga standarda. Međutim, demokratski kandidat za predsednika na izborima 1896. bio je Vilijam Dženings Brajan, koji se zalagao za slobodno srebro. Brajana su 1896. podržavali ne samo demokrate, nego i narodnjaci i srebrni republikanci. Jedno od glavnih pitanja predsedničke kampanje bilo je šta će biti podloga američkoga dolara: srebro ili zlato ili će dolar biti bez podloge. Za predsednika SAD izabran je Vilijam Makinli, koji se zalagao za zlatni standard. Na izborima su presudili glasovi stanovnika gradova, koji su smatrali da bi izbor srebra kao podloge doveo do ekonomske propasti, nezaposlenosti i viših cena. Poljoprivrednici koji su uzgajali pšenicu ili pamuk zalagali su se za srebro, a oni koji su uzgajali druge kulture zalagali su se za zlato.

Simbolički kraj politike slobodnoga srebra

Vilijam Dženings Brajan se 1900. ponovo kandidovao za predsednika sa istom politikom slobodnoga srebra, ali poražen je sa još većom razlikom. Kada je on prestao da pominje pitanje slobodnoga srebra to je prestalo da bude važno političko pitanje. Pitanje slobodnoga srebra bilo je asocirano sa populizmom i borbom običnih Amerikanaca protiv bankara i liberalnoga kapitalizma. Često se o srebru govorilo kao o narodnom novcu, za razliku od zlata, koga su pominjali kao valutu eksploatacije.

Literatura

• Kazin, Michael. A Godly Hero: The Life of William Jennings Bryan (2007)
• Gramm, Marshall. "The Free Silver Movement in America: A Reinterpretation," Journal of Economic History, Dec 2004, Vol. 64 Issue 4, pp 1108–1129
• Ritter, Gretchen. Goldbugs and Greenbacks: The Antimonopoly Tradition and the Politics of Finance in America (1997)
• Rockoff, Hugh (1990). „The "Wizard of Oz" as a Monetary Allegory”. Journal of Political Economy. 98 (4): 739—760. JSTOR 2937766. S2CID 153606670. doi:10.1086/261704. 
• Williams, R. Hal. Realigning America: McKinley, Bryan, and the Remarkable Election of 1896 (University Press of Kansas; 2010)
• American History, Alan Brinkley. Chapter 19

Spoljašnje veze

• Monetary Question of the 52nd Congress: Speeches before the 52nd Congress (1891–1893) regarding "free silver", digitized and available on FRASER (Federal Reserve Archival System for Economic Research).
• Monetary Question of the 53rd Congress: Speeches before the 53rd Congress (1893–1895) regarding "free silver", digitized and available on FRASER (Federal Reserve Archival System for Economic Research).