Polihronije Vavilonski

Sveštenomučenik Polihronije je bio episkop vavilonski, postradao zajedno sa sveštenicima Parmenijem, Elimom, Hrisotelom, đakonima Lukom i Mukom, svetim mučenicima Abdonijem i Senijem, Alimpijem i Maksimom u 3. veku, za vreme progona hrišćana od strane cara Decija (g. 249-251).

Car Decije, je nakon pobede nad Persijancima i zauzeo njihovu zemlju, i započeo progon hrišćana. Među prvima su episkop vavilonski, sveti Polihronije, njegovi prezviteri Parmenije, Elim, Hrisotel i dva đakona, Luka i Muko, uhvaćeni i dovedeni caru. Car im je naredio da prinesu žrtvu idolima. Polihronije je smelo odgovorio Dekiju: „Mi se prinosimo na žrtvu Gospodu našem Isusu Hristu, ali se nećemo nikada pokloniti vašim beznačajnim idolima načinjenim ljudskim rukama". Zbog ovih reči car Decije ih je sve smestio u tamnicu. Prilikom drugog ispitivanja sveti Polihronije je ćutke stajao. Tada je Decije naredio da se svetom Parmeniju odseče jezik. Uprkos tome, Parmenije je, obraćajući se svetom Polihroniju, jasno rekao: „Moli se za mene, oče, vidim na tebi Duha Svetoga". Po naređenju carevom tukli su svetog episkopa Polihronija kamenom po ustima, i on je pri tome izdahnuo. Njegovo telo je ostavljeno da leži ispred Saturnovog hrama. Noću su došla dva persijska kneza Abdon i Senis, tajni hrišćani, i sahranili telo svete mučenice kraj gradskog zida.

Ubrzo je Decije otišao u grad Kordulu i naredio trojici prezvitera i dvojici đakona da ga slede. U Korduli je ponovo primorao mučenike da prinesu žrtvu idolima, ali je sveti Parmenije, iako mu je bio odsečen jezik, glasno i odlučno odgovorio odbijanjem za sve.

Decije, verujući da sveti Parmenije silom magije govori bez jezika, naredio je da pojačaju mučenje i da se mučenicima odseku glave. Persijski prinčevi Avdon i Senis su noću ukrali tela mučenika i sahranili ih u svom selu, blizu Kordule. Ovo je saopšteno Deciju. Prinčevi su uhvaćeni i privedeni caru. On, videći njihovu čvrstinu i hrabro ispovedanje Hrista, naredi da se svete knezovi zatvore. Svetitelji su se radovali i hvalili Boga za takvu sudbinu.

Istog dana Dekiju su kao hrišćani dovedena druga dva Persijanca, Olimpije i Maksim. Za svoje smelo ispovedanje vere u Hrista, sveti mučenici su posle svirepog mučenja mačem posečeni. Pet dana njihova tela su ležala nepokopana, ali šestog dana hrišćani su tajno noću sa časti sahranili njihove ostatke.