Poludemokratija
Poludemokratija je država koja ima i demokratskih i autoritativnih odlika.[1]
Termin poludemokratija upotrebljava se pri opisivanju stabilnih režima u kojima postoji kombinacija demokratskih i autoritativnih elemenata.[2][3] Većina ovako uređenih država ima sistem sa dominantnim partijama; to su države u kojima je dozvoljeno postojanje opozicionih partija i u kojima se održavaju slobodni izbori. Ponekad dominantna partija održava svoj status moći izbornim prevarama, dok su ponekad izbori korektni ali izborne kampanje koje su održane pre njihovog održavanja, nisu. Mlade i nestabilne demokratije koje ulažu napore prema poboljšanju i konsolidaciji većinom se ne svrstavaju u poludemokratske države.
Kasne 1980-e i rane 1990-e su bile razdoblja u kojima je velik broj autoritativnih vlada doživeo kolaps: desničarska vojna diktatura u Latinskoj Americi i mnogi slučajevi u Africi, Evropi i Aziji. U većem broju slučajeva, vlade koje dođu kao zamena onim starim proglašavaju svoju lojalnost demokratiji i implementiraju jedinstvene demokratske reforme u samom početku, ali se na kraju ipak pretvore u poludemokratske režime.
Reference uredi
- ^ Quigley 1983, str. 307.
- ^ Montesquieu. Spirit of the Laws. knj. II, pogl. 2—3.
- ^ Everdell, William R. (2000). The End of Kings: A History of Republics and Republicans. University of Chicago Press.
Literatura uredi
- Quigley, Carroll (1983). Weapons systems and political stability: a history. University Press of America. ISBN 978-0-8191-2947-5. Pristupljeno 20. 5. 2013.
