Porodica Kalopedis

Porodica Kalopedis su kiparski juveliri koji su se specijalizovali za ikone tradicionalnog grčko-vizantijskog stila i crkvenu umetnost, koja se nalazi u pravoslavnim crkvama. Stilianos Kalopedis započeo je 1888. godine posao koji se sa oca na sina prenosi već pet generacija. Njihov stil uključuje kulturne uticaje, i drevne i moderne.

Dinastija Kalopedis

• Stilianos Kalopedis (1868–1936)
• Jorgos Kalopedis I (1911–1984)
• Mihalakis Kalopedis I (rođen 1935)
• Jorgos Kalopedis II (rođen 1958)
• Mihalis Kalopedis II (rođen 1980)

Osnivanje

Stilianos Kalopedis je rođen 1868. godine u Lefkari, planinskom selu na ostrvu Kipar. Kao dete poslat je u glavni grad Nikoziju, da radi u radionici u „ulici zlatara“ i nauči umetnost izrade nakita. Kada je imao 20 godina, mentor mu je rekao da je postigao nivo veštine sa kojim može da otvori sopstvenu radionicu. Zatim mu je mentor dao radnu površinu i alat. To je bilo 1888. godine i porodična tradicija je započela.

Stilianos se prvo preselio u selo Vasa gde je upoznao svoju ženu i ostao tamo 15 godina. Kada je njegova porodica počela da raste, odlučio je da se vrati u Nikoziju. Oktobra 1931. došlo je do ustanka kiparskog naroda protiv britanskih kolonista. Da bi zaštitio svoju porodicu Stilianos ih je prebacio u rodnu Lefkaru. Želeo je svojoj deci prenese veštinu i znanje o umetnosti kojom se bavio, tako da bi oni mogli nastaviti da se bave tom profesijom.

Osnovana je radionica u Lefkari, a porodica Kalopedis počela je da radi na dve kategorije nakita. Prva kategorija se odnosi na crkvenu umetnost, poput ikona i drugih crkvenih predmeta koji se koriste u Grčkoj pravoslavnoj crkvi. Porodica je takođe prva uvela dva tradicionalna grčka predmeta „Kapnistiri“ i „Mereha“ na Kipar, predmete koji se koriste kao kadionice pri tradicionalnim venčanjima i drugim ceremonijama. Ova dva predmeta roditelji i sveštenici koriste da blagoslove svoju decu na dan venčanja. Ukrašeni su u obliku voća kao što su jabuke i breskve. „Kapnistiri“ ima dva dela, jedan je za skladištenje maslinovog lišća i komadića uglja, a drugi je za spaljivanje uglja i lišća maslina, kako bi se proizveo dim za blagoslov. "Mereha" se koristi za držanje parfema. Druga kategorija za koju se porodica specijalizovala bio je lični nakit.

Svi predmeti u početku su izrađivani od srebra, ali za vreme jednog kratakkog perioda, zbog loše ekonomske situacije na Kipru; umesto srebra korišćen je bakar. Nakon prolaska krize porodica se vratila upotrebi srebra za sve crkvene i druge ukrasne predmete, a zlato je takođe uvedeno za lični nakit.

Jorgos Kalopedis I, jedan od Stilianosovih sinova, 1943. video je obećavajuću budućnost u gradu Larnaka, tako da je 1944. godine napustio selo Lefkara i preselio se u Larnaku, zajedno sa svojom porodicom.

Jorgos Kalopedis I je bio poslovan čovek, preduzeo je prve korake za širenje poslova porodice van granica Kipra. Jorgos Kalopedis I je sagradio četvorospratnicu u srcu grada, u ulici Zenonos Kitieos 38. Prodavnica se nalazi na uglu koji gleda na more. U Larnaki je Jorgos Kalopedis I postao atrakcija za lokalno stanovništvo, posetioce i turiste, jer je izneo svoju umetnost na ulicu. Radio je na stolu koji je bio postavljen na pločniku izvan njegove prodavnice, gde su ljudi mogli da ga gledaju kako radi. Nakon preseljenja u Larnaku, slava porodice kao izuzetnih draguljara počela je sve više da raste i ljudi sa celog Kipra i iz inostranstva tražili su da im naprave ikone i druge crkvene predmete. Oni su pre svega namenjeni kao donacije crkvama.

Andreas Kalopedis, brat Mihalakisa Kalopedisa I, radio je na ikonama poput Marije u crkvi koja se nalazi u selu Kiti, izvan grada Larnake. Danas Mihalakis Kalopedis I, Jorgos Kalopedis II i Mihalis Kalopedis II predstavljaju tri generacije koje nastavljaju tradiciju porodice.

Važni radovi

Neka od najvažnijih verskih mesta za koja je porodica stvorila dela su manastiri Svete gore u Grčkoj, manastir Stavrovouni i tri crkve Svete Marije u selu Kivisili.

Srebrni krst koji je napravljen za manastir Stavrovouni jedan je od značajnih dela koje je porodica napravila pošto je manastir jedno od najsvetijih mesta hrišćanske vere. To je manastir koji je, po predanju, osnovala sveta Jelena, majka vizantijskog cara Konstantina Velikog. Otkrila je tri krsta na kojima su Isus i dva lopova razapeti prilikom njene posete Svetoj zemlji. Na povratku u Konstantinopolj, u ovom manastiru je ostavila deo Isusovog krsta. Zatraženo je od porodice juvelira da naprave srebrni krst u čijem središtu je postavljen komad Isusovog svetog krsta. Srebrni krst ukrašen je (otkivanjem čekićem) slikom koja predstavlja trenutak vaskrsenja i slikama i prikazima svetaca i apostola.

1981. godine napravljena je srebrna ikona za crkvu Presvete Marije u selu Kivisili. Ikona je jedna od najdetaljnije ukrašenih ikona koje je napravila porodica Kalopedis. Ikona je napravljena da pokriva postojeću sliku. Srebrna ikona, međutim, ne pokriva lice Marije i Isusa. Oni su ostavljeni nepokriveni kako bi se mogla prikazati njihova ikonografska slika. Jednog dana, jedan Turčin, jedan od mnogih koji su živeli u selu, ušao je u ovu grčku pravoslavnu crkvu i probušio levo oko na Marijinoj ikoni. Posle toga, čovek je trajno izgubio vid. Oznaka je vidljiva i danas.

Ostale ikone koje je porodica napravila su dela za crkvu Svetog Savasa u selu Leivadia, izvan grada Larnake.

Spoljašnje veze

• Zvanični sajt Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. maj 2021)