Портал:Istorija/Slika 2011.

Izabrane slike

• Portal:Istorija/Slika 2008.
• Portal:Istorija/Slika 2009.
• Portal:Istorija/Slika 2010.

01. nedelja

Hristovo rođenje, centralni deo vizantijskog triptiha od slonovače sa kraja 10. veka, danas u Luvru.

02. nedelja

Posmrtna zlatna maska ahajskog kralja (16. vek pre n.e.) iz Mikenskog perioda tkz. Agamemnonova maska koju je 1876. u Mikeni pronašao Hajnrih Šliman, danas u Nacionalnom arheološkom muzeju u Atini

03. nedelja

Maču Pikču, sveti grad Inka, sagrađen oko 1300, danas u Peruu.

04. nedelja

Karejski tipik, potpis Svetog Save iz 1199. godine.

05. nedelja

Muhamed Ali Džinah i Mahatma Gandi u Bombaju 1944. godine. Džinah je kao vođa Sveindijske muslimanske lige jedan od osnivača Pakistana.

06. nedelja

Puding od šljiva u opasnosti: Britanska karikatura Džejma Gilroja (1757-1815) iz 1805. prikazuje Napoleona i britanskog predsednika vlade Pita Mlađeg kako dele svet.

07. nedelja

Poseta japanskog cara Hirohita Hirošimi 1947. godine.

08. nedelja

Petrovaradinska tvrđava, snimak koji je 1850. načinio Anastas Jovanović.

09. nedelja

Susret pruskog kancelara Bizmarka i francuskog cara Napoleona III posle bitke kod Sedana, ilustracija iz 1915. godine.

10. nedelja

Mozaik iz carigradske carske palate iz 5. veka prikazuje dvojicu venatora u borbi sa tigrom.

11. nedelja

Saveznici kod Branderburške kapije u Berlinu, 12. jul 1945. godine. Sovjetski generali Georgij Žukov, Konstantin Rokosovski i Vasilij Sokolovski u društvu sa britanskim feldmaršalom Bernardom Montgomerijem.

12. nedelja

Crtež Ludosti na margini prvog izdanja Pohvale ludosti (1515) Erazma Roterdamskog. Crtež je delo Hansa Holbajna Mlađeg, a primerak knjige je posedovao sam autor.

13. nedelja

Spomenik knezu Mihailu Obrenoviću u Beogradu, oko 1890. godine.

14. nedelja

Naslovna strana odštampane knjige privilegije koje su Srbima ("ilirskom narodu") izdali habzburški vladari Leopold I i Josif I, a koje je Karlo VI potvrdio 1732. godine.

15. nedelja

Paja Jovanović, Takovski ustanak, slika iz 1895. godine, prikazuje podizanje Drugog srpskog ustanka na crkveni praznik Cveti 11. aprila (24. aprila po gregorijanskom kalendaru) 1815. u Takovu

16. nedelja

Isusovo uskrsnuće, poznoantički reljef nastao oko 400. godine u Rimu ili Milanu, danas u Bavarskom narodnom muzeju u Minhenu.

17. nedelja

Pjero dela Frančeska, Hristovo uskrsnuće, freska iz 1463. godine.

18. nedelja

Atinska škola

Ruski car Nikolaj II (desno) u pruskoj uniformi u društvu svog rođaka, nemačkog cara Vilhelma II (levo) koji nosi rusku uniformu. Dva vladara su slikana 1905, devet godina pre izbijanja Prvog svetskog rata u kojima su se njihove dve države borile na suprotnim stranama.

19. nedelja

Ričard Nikson napušta Belu kuću 9. avgusta 1974. nakon što je podneo ostavku zbog afere Votergejt.

Ričard Nikson napušta Belu kuću 9. avgusta 1974. nakon što je podneo ostavku zbog afere Votergejt.

20. nedelja

Tijepolo, Neptun nudi Veneciji darove mora.

Đovani Batista Tijepolo, Neptun nudi Veneciji darove mora, 1748-1750, Duždeva palata u Veneciji. Barokna slika koja predstavlja alegoriju mletačke pomorske premoći na Sredozemnom moru.

21. nedelja

Saksonski paradni šlem iz Saton Hua (6. ili rani 7. vek) u Engleskoj, danas u Britanskom muzeju u Londonu.

22. nedelja

Grobnica i spomenik knezu Mihailu Obrenoviću u beogradskoj Sabornoj crkvi. Knez je ubijen u atentatu u Košutnjaku 29. maja/10. juna 1868. godine.

23. nedelja

Moderna rekonstrukcija apokrifnog grba srpskog cara Stefana Dušana iz Ohmućevićevog grbovnika iz 16. veka.

24. nedelja

Kralj Milutin

Ktitorski portret srpskog kralja Stefana Uroša II Milutina, nastao oko 1315, sa modelom zadužbine - Kraljevom crkvom pri manastiru Studenica

25. nedelja

Pu Ji, poslednji kineski car od 1908. do 1924. godine.

26. nedelja

Uroš Predić, Kosovka devojka, slika iz 1919. godine.

27. nedelja

Zid plača

Zapadni zid, kako ga Jevreji zovu, ili Zid plača, najsvetije mesto judaizma i jedini ostatak Drugog hrama (10. vek pre m.e.) u Jerusalimu.

28. nedelja

Autoportret Albrehta Direra iz 1484. godine.

Autoportret trinaestogodišnjeg Albrehta Direra iz 1484. godine.

29. nedelja

Britanski propagandni plakat

Britanski propagandni plakat iz Drugog svetskog rata koji poziva Britanke da u industrijskim pogonima odmene mobilisane muškarce.

30. nedelja

Antonis va Dajk, Ambrozije Milanski zabranjuje caru Teodosiju I da uće u crkvu

Antonis van Dajk, Ambrozije Milanski zabranjuje caru Teodosiju I da uđe u crkvu, prva trećina 17. veka, Nacionalna galerija u Londonu.

31. nedelja

Danak u krvi, osmanska minijatura

Danak u krvi, osmanska minijatura, odvedeni dečaci prikazani su pri dnu minijature.

32. nedelja

Karta starog Egipta

Karta starog Egipta.

33. nedelja

Sunčev kamen

Sunčev kamen, poznat i kao Astečki kalendar, izložen u Nacionalnom muzeju antropologije u Meksiko Sitiju.

34. nedelja

Kneževi izbornici

Kneževi izbornici biraju luksemburškog grofa Henrika za cara Svetog rimskog carstva, minijatura iz hronike posvećene Henriku VII, Balduinej, izrađene 1341. godine

35. nedelja

Povratak Velike bele flote

"Dobrodošli kući!",karikatura objavljena 22. febrauara 1909. u Njujork Heraldu. Prikazuje povratak Velike bele flote, američke ratne mornarice koja je u periodu od 16. decembra 1907. do22. februara 1909. oplovila zemljinu kuglu. Na karikaturi flotu dočekuju Ujka Sam, Džordž Vašington i tadašnji američki predsednik Teodor Ruzvelt.

36. nedelja

Povratak Velike bele flote

Kule Svetskog trgovinskog centra u Njujorku posle terorističkog napada 11. septembra 2001. godine.

37. nedelja

Nika sa Samotrake

Nika sa Samotrake, čuvena helenistička statua grčke boginje pobede Nike, izrađena između 220. i 190. godine pre n.e. Statua Nike verovatno je bila deo spomenika u čast pobede makedonskog kralja Antigona II Gonate u pomorskoj bici kod Kosa 255. pre n.e. nad flotom egipatskog kralja Ptolemeja II Filadelfa

38. nedelja

Panorama Počitelja u Hercegovini, istorijskog grada mediteransko-orijentalnog karaktera.

Panorama Počitelja u Hercegovini, istorijskog grada mediteransko-orijentalnog karaktera.

39. nedelja

Pečat kneza Miloša sa natpisom: "Miloš Obrenović prvi knjaz srpski".

40. nedelja

Remigije, episkop Remsa, krsti franačkog kralja Hlodoveha, spomenik iz 1896. ispred katedrale u Remsu.

41. nedelja

Knez Mihailo Obrenović, govori na osnivanju Srpskog učenog društva 8. juna 1842. godine.

42. nedelja

Aleksandar Dima otac, francuski književnik, na karikaturi iz časopisa Mesec iz 1866. godine.

43. nedelja

Zamak Hunjadi iz 15. veka, porodični posed Janoša Hunjadija, danas u mestu Hunedoara u Rumuniji.

44. nedelja

Aleksandar Veliki i Diogen, slika anonimnog nizozemskog slikara iz 17. veka.

45. nedelja

Nemački propagandni plakat iz Prvog svetskog rata sa predstavom Germanije. Plakat, koji je kreirao Franc Zdrosen, pojavio se 12. januara 1917, sa govorom cara Vilhelma II u kome se kritikuje odbijanje mirovne ponude Nemačke silama Antante.

46. nedelja

Ford-T

Ford-T proizveden 1910. godine , poznatiji kao Limena Lizi, prvi automobil koji je sastavljan na pokretnoj traci od 1908. godine.

47. nedelja

Osnove za Zevsove statue

Osnove Zevsovih statua u Olimpiji gde su održavane antičke Olimpijske igre. Statue su podizane od globe koje su morali da plate sportisti uhvaćeni u prevari. Njihova imena bila su na osnovi svake od statua koje su služile kao upozorenje.

48. nedelja

Karavađo, Večera u Emausu

Karavađo, Večera u Emausu, slika nastala 1602. ili 1603, danas u londonskoj Nacionalnoj galeriji

49. nedelja

Salvador Aljende

Salvador Aljende, čileanski predsednik, na naslovnoj strani argentinskog časopisa Primera Plana iz 1970. godine.

50. nedelja

Grčka vatra

Grčka vatra, vizantijsko tajno oružje, zapaljiva smeša koja je mogla da gori na vodi, prikazana na minijaturi tkz. Madridskog rukopisa Hronike Jovana Skilice iz 12. veka.

51. nedelja

Čaplin kao Veliki diktator.

Čarli Čaplin u filmu Veliki diktator iz 1940. godine. Čaplin je režirao, producirao, napisao i glumio u satiričnom filmu o fiktivnom diktatoru Adenoidu Hinkelu iz Tomainije. Bio je to njegov prvi zvučni film i ujedno najkomercijalniji, kao i prva velika javna kritika Hitlera i nacizma.

52. nedelja

Sandro Botičeli, Poklonjenje tri kralja malom Hristu, oko 1475. godine. Kao tri kralja prikazani su članovi firentinske porodice Mediči, Kozimo Stariji kleči pred Hristom, dok su u centralnom delu slike, kao preostala dva kralja, njegovi sinovi Pjero i Đovani. Figura skroz desno koja gleda u posmatrača je sam slikar Sandro Botičeli.