Портал:Fantastika
FANTASTIKA
Fantastika, naučna i epska, predstavlja književnu vrstu koja se odlikuje pisanjem o izmišljenim događajima, ličnostima i mestima, ili ubacivanjem izmišljenih događaja, likova ili mesta na neku podlogu iz istorije.
Počeci epske fantastike mogu se naći još u najranijim zapisanim delima, kao što je Ep o Gilgamešu iz 7. veka pre nove ere. U 20. veku, epska fantastika je značajno dobila na popularnosti, prvo delima Roberta E. Hauarda, autora priča o Konanu Varvarinu, a kasnije i delima profesora Džona Ronalda Ruela Tolkina - trilogijom Gospodar prstenova, nikad dovršenim i posthumno izdatim Silmarilionom, i Hobitom, koji je svoje postojanje počeo kao knjiga za decu. Posle Tolkinovih romana, mnogi pisci, manje ili više uspešno, pokušavaju da naprave svet koji će po širini i sveobuhvatnosti parirati Tolkinovim delima. Neki od njih su Teri Bruks, Rodžer Zelazni, Dejvid Edings, Džordž R. R. Martin, Merion Cimer Bredli. Epska fantastika se ne zadržava samo na pisanim delima - plodno tle je našla i kao tema mnogih računarskih igara, od kojih su neke od najpoznatijih Myst, Baldur's Gate, Heroes of Might and Magic, Warcraft, Oblivion. U filmskoj industriji, sa papira su na platno u skorije vreme prešle knjige kao što su Gospodar prstenova i Letopisi Narnije.
Za začetnika žanra naučne fantastike smatra se spisateljica Meri Šeli, koja je prva napisala priču čiji je nauka sastavni i neizostavni deo, a koja je sadržaj knjige Frankenštajn ili moderni Prometej, poznatije samo po imenu naučnika koji se usuđuje da dirne u samu bit postojanja. U devetnaestom veku, ono što prolazi pod naučnom fantastikom, dolazi od dva pisca koja dijametralno suprotno pristupaju temi naučnog napretka - Žil Vern svojim romanima Dvadeset hiljada milja pod morem i Put u središte Zemlje prikazuje pozitivne, dok se Herbert Džordž Vels u svojim knjigama Rat svetova, Nevidljivi čovek i Vremeplov uglavnom bavi negativnim posledicama. Početkom dvadesetog veka, munjevit napredak nauke i tehnoloških ostvarenja je postavio temelje za širenje popularnosti naučne fantastike, prvo u petparačkim romanima a kasnije kao književne vrste koja zaslužuje i kritičko priznanje. Nosioci tog prelaska iz domena jeftine u umetnički priznatu literaturu su između ostalih i Ajzak Asimov, Artur Č. Klark, Harlan Elison, Rej Bredberi, Filip K. Dik, Kurt Vonegat.
Naučna fantastika je našla svoje mesto na filmu i televiziji. Jedna od najpoznatijih televizijskih serija je Zvezdane staze sa svojim nastavcima. Jedan od najpoznatijih ciklusa naučne fantastike u oblasti filma je heksalogija Ratova zvezda, koju u korak prate filmovi 2001: Odiseja u svemiru i 2010: Godina ostvarivanja kontakta, kao i trilogija Matriks, tetralogija Osmi putnik i dva filma Predator.
Naučna fantastika okupira radnju mnogih računarskih igara. Neke od njih su Command & Conquer i StarCraft.
Krajem 20. veka naučna fantastika, epska fantastika i horor literatura sve više brišu međusobne granice, do te mere da se stvara novi izraz spekulativna fikcija, i nova generacija pisaca koji se ne ograničavaju starim definicijama žanra. Predstavnici fantastične književnosti ovog vremena su između ostalih i Teri Pračet, Nil Gejman, Majkl Krajton, Nil Stivenson, Den Simons, Ursula K. Le Gvin.
ZanimljivostiDa li ste znali da...
Izabrani članakRobotek (engl. Robotech) je animirana serija čija su tematika tri uzastopne vanzemaljske invazije na Zemlju. U kontekstu serije, „Robotek“ se odnosi na Robotehnologiju, naprednu nauku i tehnologiju koja je nastala proučavanjem vanzemaljskog broda koji se srušio na ostrvo u južnom Pacifiku. Robotehnologija je omogućila stvaranje mekova, džinovskih borbenih robota, gde je veliki broj njih mogao da se transformiše u vozila (pretežno borbene avione) zbog veće pokretljivosti na bojištu. Robotek je bio jedan od prvih animea emitovanih u Sjedinjenim Državama koji je uglavnom uspeo da sačuva kompleksnost i dramu svojih originalnih japanskih delova. Nastao je u saradnji Harmoni Golda i Tacunokoa. Priča Roboteka je promenjena izbacivanjem sadržaja i izmenom dijaloga tri različite meka anime serija: Superdimenzionalna tvrđava Makros, Superdimenzionalna konjica: Južni krst i Dženezis Klajmber Mospeada. Harmoni Gold je navodio da je razlog za kombinovanje ove tri nepovezane serije bila bila njegova namera da ponudi Makros američkim sindikalizovanim televizijskim stanicama, koje su zahtevale u to vreme minimum od 65 epizoda (13 nedelja po 5 epizoda nedeljno). Makros i druge dve serije su imale mnogo manje epizoda nego što je bilo traženo, pošto su one prvobitno prikazivane u Japanu jednom nedeljno. BiografijaDžon Ronald Ruel Tolkin (engl. John Ronald Reuel Tolkien; (3. januar 1892. – 2. septembar 1973) je bio profesor anglosaksonskog jezika na Oksfordskom univerzitetu u periodu od 1925. do 1945. godine, kao i profesor engleskog jezika i književnosti, takođe na Oksfordu, od 1945. do 1959. godine. Bavio se pisanjem epske fantastike, fantastike uopšte i poezije tokom celog života, i kroz njih je doživeo međunarodnu slavu. Van naučnih krugova, najpoznatiji je kao autor romana „Gospodar prstenova”, zatim njegovog prethodnika, „Hobita”, kao i velikog broja posthumno izdatih knjiga o istoriji zamišljenog sveta zvanog Arda, najviše jednog njenog kontinenta, Srednje zemlje, gde se odigrava radnja ova njegova dva najpoznatija romana. Velika popularnost i uticaj ovih dela su ustoličila Tolkina kao oca žanra moderne visoke fantastike (engl. High-fantasy). Što se tiče naučnih krugova, bio je visoko uvaženi leksikograf i stručak za anglosaksonski i staronordijski jezik. Pripadao je književnoj diskusionoj grupi The Inklings i bio je blizak prijatelj sa K.S. Luisom (C.S. Lewis). |
Poboljšajte portal!
Izabrana slika Žil Vern, jedan od tvoraca žanra naučne fantastike. Obaveštenja
|
