Портал:Hemija/Šabloni
stranica sa šablonima na Portalu Hemija.
Članak meseca
uredi
Aerogel je jedan od najlakših poznatih tvrdih materijala. Često se naziva zamrznuti dim ili modri dim. Veoma je krt, ima najveću vrednost toplotne izolacije, najnižu gustinu i najnižu zvučnu provodljivost.
Radi se o silikatnoj čvrstoj supstanci koja sadrži 99,8% vazduha. Prvi aerogel, sličan ovom današnjem pronašao je profesor Samjuel S. Kistler 1931. godine. Ipak, veoma dugo on nije našao nikakvu praktičnu primenu i u velikoj meri je zaboravljen.
Aerogelovi praktično predstavljaju ljusku, u čijim se porama nalazi gas, a pore se kreću u rasponu od 1 do 100 nanometara u prečniku, a najčešće manje od 20 nanometara. Najzastupljeniji aerogelovi i sa najboljim svojstvima su silikatni aerogelovi.
Preko 80 godina aerogel se smatrao najlakšim materijalom na svety, od njegovog izyma 1931. sve do 2013. godine.
Slika meseca
uredi
Reakcija meseca
uredi
Izabrane reakcije
uredi
Januar
urediDokazna reakcija za jone nikla je između ostalih i reakcija sa dimetil-glioksimom, uz prisustvo amonijaka (Čugajevljev reagens). Joni nikla se detektuju preko stvaranja ružičastocrvenog taloga:
Februar
urediHeksammin-nikl(II)-bromid je kompleksno jedinjenje čije se dobijanje može prikazati hemijskim jednačinama:
![{\displaystyle \mathrm {NiBr_{2}+4NH_{3}\longrightarrow \;[Ni(NH_{3})_{6}]Br_{2}} }](https://wikimedia.org/api/rest_v1/media/math/render/svg/1ddf0b25d3feb94ed9deeaecb80bb1a6a0a82461)
Mart
urediNeutralizacija je hemijska reakcija, u opštem slučaju, između kiseline i baze u kojoj se formiraju so i voda. Reakcija je jonskog tipa, egzotermna je i jedna od najvažnijih reakcija u neorganskoj hemiji.
- kiselina + baza → so + voda
April
urediReakcija Rimera-Tajmana je reakcija između fenola i hloroforma. Odigrava se u jako alkalnoj sredini. Njen ishod je da se aromatičnom ugljovodoniku priključuje aldehidna grupa, najčešće u poziciji orto gledajući grupu -OH. Najvažniji produkat koji se dobija ovom reakcijom je salicilna kiselina koja sa još nekim jedinjenjima daje aspirin.
Maj
urediDokazna reakcija za jone aluminijuma je između ostalih i reakcija aluminijum-hidroksida sa alizarinom, pri čemu se dobija alizarinski lak, cigla crvene boje:
Juni
urediOzonoliza je hemijska reakcija u kojoj ozon oksiduje alken stvarajući time karbonilna jedinjenja. Ova reakcija je primer 1,3-dipolarne cikloadicije.
Juli
urediHidroliza je hemijska reakcija koja se zasniva na raspadu molekula hemijskih jedinjenja na dva manja fragmenta pod uticajem kontakta sa vodom ili vodenom parom. U posebnom slučaju hidrolize soli to je reakcija jona sa vodom (uglavnom se stvara kisela ili bazna sredina). Voda hidrolizuje kalcijum-sulfid i tada se stvara smeša Ca(SH)2, Ca(OH)2, i Ca(SH)(OH).
Avgust
urediHidratacija u organskoj hemiji je hemijska reakcija u kojoj se hidroksilna grupa (OH—) i vodonik vezuju za dva atoma ugljenika koji su kovalentno vezani dvostrukom vezom:
Septembar
urediTeoretski, reakcija koja se dešava pri eksploziji baruta se može prikazati jednačinom:
Pri ovoj reakciji kalijum-sulfid ostaje kao čvrsti ostatak. Ipak, stvarni mehanizam je komplikovaniji i zbog sporednih reakcija grade se drugi proizvodi kao što su kalijum-karbonat i kalijum-sulfat.
Oktobar
urediKrstasta metateza (cross-metathesis CM):
je reakcija koja se koristi u naftnoj industriji za povećanje oktanskog broja sirovog benzina. Odigrava se pri visokoj temperaturi i u prisustvu katalizatora volframa.
Novembar
urediEstrifikacija je hemijska reakcija koja se javlja između kiselina (uglavnom karboksilnih) i alkohola (šire: jedinjenjima koja sadrže hidroksilnu grupu) usled koje nastaju estri. Reakcija se odvija u kiseloj sredini i prilikom procesa nastaje voda.
Decembar
urediPrva od ukupno četiri oksidativno-redukcione reakcije prilikom Krebsovog ciklusa je dobijanje ketoglutarata. Oksidativna dekarboksilacija izocitrata je katalizovana enzimom izocitrat-dehidrogenaza:
Međukorak ove transformacije je oksalosukcinat, inače nestabilna β - kiselina, koja prilikom reagovanja sa enzimom, gubi CO2 i formira ketoglutarat. Ova reakcija Krebsovog ciklusa je veoma važna, jer brzina ove reakcije i samim tim brzina stvaranja α - ketoglutarata, određuje sveukupnu brzinu ciklusa.
Da li znaš da...
uredi
...tečan kiseonik plave boje?
...iako je prošlo više od 100 godina od smrti Marije Kiri, njene sveske zbog svoje radioaktivnosti se moraju čuvati u olovnim kutijama? Procena je da će tako morati još narednih 1500 godina.
...vrela voda se brže zaledi od hladne vode?
...većina dragih kamena su sastavljena od više elemenata? Izuzetak je dijamant – čist ugljenik.
...da latentna ili smrtonosna doza nikotina za decu može biti svega oko 10 miligrama?
Potrebni članci
uredi
Ukoliko želite da pomognete u stvaranju portala hemija, ovde ćete naći članke koje je potrebno napraviti/proširiti. Ako ste primetili da neki članak iz oblasti hemije nedostaje, a sami ne možete da ga napišete, molimo vas da ga unesete ovde.
Potrebno napraviti:
Guč -
Kapalica -
Levak (laboratorijski pribor) -
Levak za odvajanje -
Piknometar -
Soksletov ekstraktor -
Analitička vaga -
Tehnička vaga -
Autoklav -
Brojač kolonija -
Vorteks mešalica -
Digestor -
Kolorimetar -
Homogenizator -
Špatula -
Kvantitativna analiza -
Separaciona metode -
Ekstrakcija (hemija) -
Lamber-Berov zakon -
Cink-sulfit -
Olovo-tiohlorid
Potrebno proširiti:
metaloidi -
atomska masa -
atomski broj -
acetat -
petrohemija
Biografija
uredi
Klara Imervar (Vroclav, 21. jun 1870 — Berlin 2. maj 1915) bila je nemačka hemičarka, prva žena doktor nauka u Nemačkoj. Ostala je upamćena kao aktivni pacifista jer se protivila da se nauka koristi za hemijska oružja i kao borac za prava žena.
Udala se 1901. godine za, takođe hemičara, nobelovca Frica Habera. Brak, u kom je bila duboko nesrećna, nezadovoljna kako se njen suprug ophodi prema njoj i kako zloupotrebljava nauku u cilju razvijanja bojnih otrova, okončala je 1915. godine kada je počinila samoubistvo.
Hemijska jedinjenja
uredi- neorganska jedinjenja
anhidridi - baze - jedinjenja aluminijuma - jedinjenja kalijuma - jedinjenja hlora - jedinjenja magnezijuma - kiseline - kompleksna jedinjenja - nitrati - nitriti - oksidi - peroksidi - sulfidi - sulfiti - soli - hidroksidi
- organska jedinjenja
- alkani - alkaloidi - alkeni - alkini - alkoholi - amini - aminokiseline - areni - proteini - dieni - etri - polimeri - ugljovodonici - cikloalkani
Osnovi hemije
uredi- neorganska i opšta hemija
atom - avogadrov broj - atomska masa - atomski broj - izotop - jon - katalizator - koordinacioni broj - molekul - metal - metaloid - mol - nemetal - oksidacioni broj - oksidacija - otrov - pH vrednost - rastvor - rastvarač - hemijska orbitala - hemijski element - hemijska reakcija - hemijsko jedinjenje
- organska hemija
izomerija - Miris - nukleofil - polimerizacija - toksičnost - adenin
- fizička hemija
apsorbovanje - brzina hemijske reakcije - destilacija - elektrolitička disocijacija - elektrolit - elektronegativnost - piroliza - radioaktivnost - solvatacija - hidroliza - hidratacija
Oblasti hemije
uredibiohemija - hemijsko oružje - hemičari - ekologija - fizička hemija - geohemija - istorija hemije - neorganska hemija - organska hemija - Nobelova nagrada - hemijska industrija - spektroskopija - stehiometrija - eksplozivni materijali - toksikologija
Kategorije hemije
uredi- Hemija
- Biohemija: Lekovi, Molekularna biologija, Nukleinske kiseline
- Grupe hemijskih elemenata
- Droge
- Materijali
- Metali
- Hidroksidi
- Minerali
- Nobelovci za hemiju
- Nuklearna hemija
- Organska hemija
- Toksikologija
- Fizička hemija
- Hemičari: Srpski hemičari
- Hemijska jedinjenja: Kiseline, Neorganska jedinjenja, Organska jedinjenja, Soli
- Hemijske osobine
- Hemijske periode
- Hemijske reakcije
- Hemijski elementi: Aktinoidi, Alkalni metali, Zemljani alkalni metali, Izotopi, Lantanoidi, Metali, Metaloidi, Nemetali, Plemeniti gasovi, Plemeniti metali, Prelazni metali, Slabi metali, Halogeni elementi
- Hemijski zakoni i pravila
Saveti za uređivanje
uredi
Prvo da znaš da je stvarno sjajno što ćeš pomoći u razvoju hemijskog dela vikipedije i želimo ti dobrodošlicu!
Ukoliko ti se dopada da imaš korisničke kutije na tvojoj korisničkoj strani, predlažemo ti da ubaciš i ovu:
{{Корисник Вики/Хемија}}
.svg){kind=small} |
Ovde su korisnici koji se s vremena na vreme bave uređivanjem hemijskih članaka i njima možeš da se obratiš za pomoć. Naravno i ti možeš postati član tima. Dovoljno je da se upišeš.
Ukoliko pišeš o nekom neorganskom jedinjenju, dobro je da praviš preusmerenja, kako se članci ne bi ponavljali, jer se u našoj literaturi nazivi jedinjenja pišu na različite načine (sa ili bez crte, spojeno, odvojeno, kroz hemijske formule).
Na primer:
Kada opisuješ neko hemijsko jedinjenje, nije loše da prekopiraš šablon sa engleske vikipedije, kao što postoji na desnoj strani ovde. Onda prevodiš sve vrednosti koje važe za dato jedinjenje. Ako ti se na stranici pokaže da neki podšablon ne postoji na našoj viki (biće napisan crvenim:Šablon:taj i taj), bez brige, neko će ga već prevesti.
PSE
uredi| Grupa | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Alkalni metali | Zemnoalkalni metali | Pniktogeni | Halkogeni | Halogeni | Plemeniti gasovi | ||||||||||||||
| Perioda |
|||||||||||||||||||
| 2 | |||||||||||||||||||
| 3 | |||||||||||||||||||
| 4 | |||||||||||||||||||
| 5 | |||||||||||||||||||
| 6 | 
|
||||||||||||||||||
| 7 | 
|
||||||||||||||||||
|
|
|||||||||||||||||||
|
|
|||||||||||||||||||
1 (crvena) = gasovito 3 (crna) = čvrsto 80 (zelena) = tečno 109 (siva) = nepoznato Boja atomskog broja pokazuje agregatno stanje (na 0 °C i 1 atm)
- Ca: 40,078 — formalna kratka vrednost, zaokruženo (nema nesigurnosti)[2]
- Po: [209] — maseni broj najstabilnijeg izotopa
Boja pozadine pokazuje potkategoriju u metalno-metaloidno-nemetalnom trendu:
| Metal | Metaloid | Nemetal | Nepoznata hemijska svojstva | |||||||
| Alkalni metal | Zemnoalkalni metal | Lantanoid | Aktinoid | Prelazni metal | Postprelazni metal | Poliatomski nemetal | Diatomski nemetal | Plemeniti gas | ||
- ^ Meija, J.; et al. (2016). „Atomic weights of the elements 2013 (IUPAC Technical Report)”. Pure and Applied Chemistry. 88 (3): 265—291. doi:10.1515/pac-2015-0305.
- ^ IUPAC 2016, Tabela 2, 3 kombinovano; nesigurnost uklonjena.