Википедија

Post

Za druge upotrebe pogledajte stranicu Post (višeznačna odrednica).

Post je voljno uzdržavanje od jela (hrane), ili, od jela i pića za određen vremenski period. Može da bude potpuni (potpuno uzdržavanje od jela) ili delimični (uzdržavanje samo od neke vrste hrane). Post može biti danonoćan tokom perioda posta, kao u pravoslavlju, ili se može upražnjavati samo u određeno doba dana, kao kod muslimana tokom svetog meseca Ramazana. U zavisnosti od tradicije, post može uključivati i zabranu polnog opštenja. Medicinski post se može upražnjavati radi detoksikacije organizma.

Uticaji na zdravlje uredi

Vidi još: Respons na gladovanje, povremeno pošćenje i autofagija

Medicinska primena uredi

Vidi još: Preoperativni post, detoksikacija i ništa u usta

Pošćenje se uvek praktikuje pre operacija ili drugih procedura radi kojih se koristi opšta anestezija zbog moguće plućne aspiracije gastričnog sadržaja nakon indukcije anestezije (tj. povraćanje i udisanje ispovraćanog sadržaja, što može da uzrokuje po život opasnu aspiracijsku pneumoniju).[1][2][3] Dodatno, pojedini medicinski testovi, kao što je testiranje holesterola (lipidnog panela) i pojedina merenja nivoa krvne glukoze zahtevaju pošćenje tokom nekoliko sati, tako dase može uspostaviti osnovna linija. U slučaju lipidnog panela, odsustvo posta tokom punih 12 sati (uključujući vitamine) uzrokuje povišena merenja triglicerida.[4]

Kancer uredi

Pošćenje ili povremena kalorijska restrikcija se može koristi za poboljšanje tretmana kancera.[5][6] Hronično pošćenje se ne preporučuje za ljude sa rizikom od kancera radi gubitka težine ili supresije imunskog sistema.[5]

Post u budizmu uredi

Post se, u budističkom značenju, obično odnosi na praksu uzdržavanja od hrane između podneva i sledećeg jutra, kao što je propisano monaškim pravilima. Ovo je redovan, svakodnevni običaj budističkih monaha; u vreme posta je jedino dopušteno piti vodu. Ovakvu praksu slede i pojedini svetovnjaci u smislu podviga koji donosi naročite zasluge; postu se obično pristupa u svete budističke dane (o mladom i punom Mesecu). Ipak, budistički stav je daleko naklonjeniji umerenom uzdržavanju od hrane, nego dugim periodima potpunog posta (vidi: Srednji put).

Od trinaest praksi koje se smatraju podsticajnim u svetom životu, tj. „sredstvima pročišćenja“ (dhutanga), i kojih se treba pridržavati tokom kraćih ili dužih perioda, tri prakse se odnose na hranu, odnosno konzumiranje jednog obroka dnevno, pri čemu se jede isključivo iz zdele za milodare i odbija pomoć sa strane. Važnost ispravne moralne namere koja prati ovu praksu naglašena je u vezi sa takvim navikama uzdržavanja; puko spoljašnje ispoljavanje je samo po sebi bezvredno; ove navike su korisne samo „ako se upražnjavaju radi umerenosti, zadovoljstva, čistoće, itd.“[7]

Jedna od deset tačaka nediscipline za koju su vađijanski monasi optuženi na Drugom budističkom saboru u Vesaliju bilo je uzimanje hrane nakon što je Sunce prošlo zenit.

Post u hrišćanstvu uredi

Post u pravoslavnom hrišćanstvu predstavlja uzdržavanje od određene vrste hrane ("mrsne"), kao i od svakog oblika grešnih dela, pomisli i želja. Pored molitve, i svega što služi duhovnom životu, crkveni oci pripisuju i postu naročitu važnost. Oni su posmatrali telo i dušu kao jednu celinu i tako ih i tretiraju u svim njihovim manifestacijama. Duša deluje na telo kako živonosno, tako i smrtonosno, što u obratnom slučaju isto i za telo znači. Nema ostvarenja ni ispunjenja čovekove ličnosti ako sve sile duše: razum, volja i osećanje, kao i telo uzajamno ne sudeluju. Ali, to nije moguće postići bez prihvatanja posta, i duševnog i telesnog. U pravoslavlju postoje 4 višednevna posta: božićni, uskršnji (veliki, časni, sveta četrdesetnica), petrovski i velikogospojinski post. Petrovski post (letnji) može trajati najkraće jednu sedmicu i jedan dan, a najduže šest sedmica. Počinje od prvog ponedeljka nakon trodnevnog praznovanja Duhova (Pedesetnice), i početak je pokretan u smislu datuma, a poslednji dan posta je dan pred Petrovdan, i taj dan nije pokretan - uvek je toga dana. Pominje se od 4. veka.[8] Jednodnevni postovi su sredom i petkom i na dva praznika Krstovdana (januar i septembar), kao i na praznik Usekovanje glave Svetog Jovana krstitelja. Pored ovih obaveznih postova, u Srpskoj pravoslavnoj crkvi su postojali i zavetni, neobavezni i sedmodnevni, koji su se držali pred neke praznike, kao Savica, Pokrovski post, Aranđelovica...[9][10] Vladike mogu da uvedu i vanredne postove, ako se desi neka nevolja u narodu kao rat, epidemija...

Poreklo posta uredi

Utemeljiteljem hrišćanskoga podviga, se smatra Isus Hristos, koji je uoči stupanja u podvig iskupljenja roda ljudskoga, ukrepio je sebe dugotrajnim potpunim postom. I svi podvižnici, počinjući da služe Gospodu, naoružavali su se postom i nisu drukčije stupali na put Krsta no sprovodeći post.

  • Mojsije posle potpunog posta od četrdeset dana usudio se da se popne na vrh gore Sinaja, i da primi od Boga ploče sa deset zapovesti.
  • Prorok Samuilo bio je plod posta. Njegova majka Ana, pošto je postila, pomolila se Bogu: "Gospode sila, pomiluj me i podari mi dete, pa ću ga posvetiti Tebi“.
  • Velikog junaka Samsona je post učinio nepobedivim. Preko posta je začet u utrobi matere svoje. Post ga je rodio. Post ga je odojio. Post ga je othranio. Onaj post kojeg je odredio anđeo: "Dete koje ćeš roditi, ne treba da okusi ništa od plodova vinograda. Neće piti vina niti bilo koje drugo opojno piće“. Dok je Sampson živeo sa postom, pobeđivao je na hiljade Filistejaca, rušio vrata utvrđenih gradova, zadavio rukama lava. Međutim kada je napustio post i Dalilda ga navela na pijanstvo i u blud, bio je zarobljen, oslepljen i ismejan od svojih neprijatelja.
  • Posle posta od četrdeset dana udostojio se prorok Ilija da se sretne sa Gospodom licem u lice. Posle posta vaskrsao je umrlo dete i pokazao se jačim od smrti. Posle posta zatvorio je nebo da ne pada kiša za tri i po godine. To je učinio da bi omekšao tvrdokornost srca Izrailjaca koji su se bili predali razvratu i bezakonju. Tako je izazvao prinudni post u celom narodu, dok se ne pokaju i isprave svoje grehe, koji su proistekli od udobnog i razneženog života.
  • Prorok Danilo, koji za dvadeset dana nije okusio hleba niti pio vode, poučio je čak i lavove da poste. Gladni lavovi nisu ga rastrgli, kao da je imao telo od kamena ili bakra ili nekog drugog tvrdog materijala. Post je ojačao telo Proroka i učinio ga nepovredivim za zube zveri, kao što boja čini gvožđe nepovredivim za rđu.
  • Život Svetog Jovana Krstitelja bio je neprekidni post. Nije imao ni kreveta, ni trpeze, ni imanja, ni stoke, ni magacine hrane, niti bilo šta drugo od onoga što se smatra neophodno za život. No upravo zbog toga Gospod je posvedočio da je on "najveći od rođenih od žene“.
  • Post je podigao do trećeg neba i Apostola Pavla. Njega čak ubraja u nevolje i stradanja koja je podneo u svome misionarskom radu za slavu Božiju i spasenje ljudi.
  • Ninevljani, da nisu postili i oni sami i njihova stoka, ne bi izbegli katastrofu.
  • Post je moćno oružje protiv demona. "Ovaj rod (demonski) ne izgoni se ničim drugim, do samo molitvom i postom", rekao je Isus nakon isterivanja demona koji je bio obuzeo jednog mladića.

U Bibliji je post redovno potpuni post.

Svrha i namena posta uredi

Mi ne treba da umrtvljujemo svoje telo, nego svoje strasti. Post ne znači da se samo uzdržavamo od mrsne hrane, već u prvoj liniji to je odricanje od zločestivih misli, želja i dela. Telesni post je svakako neophodno pomoćno sredstvo za uspešnu borbu protiv strasti, naročito protiv gordosti koja se smatra korenom svakog daljeg zla. Telo koje u grehu ima zajedničko učešće sa dušom, treba sa njom i u vrlinama da ima učešća. Stvaran post je u prvoj liniji uzdržavanje od svake pohote. Bez duhovnog posta, kažu oci, sam telesni post Bog ne prihvata. Post ima u prvom redu duhovni smisao i on je organski povezan sa celokupnim duhovnim životom. Stvarni post privodi čoveka smirenju. A u smirenju čovek stiče saznanje, da za čoveka spasenje leži jedino u Bogu, u njegovoj milosti. Kod sticanja svih vrlina i kod ispunjenja svih zapovesti, sveti oci pridaju vrlini rasuđivanja najveću važnost. Rasuđivanje znači dar razlikovanja onoga što je korisno, i onoga što je štetno - tamo gde je istina, i tamo gde je laž.

Opšta pravila posta uredi

Post se ne sastoji toliko u tome da se jede retko, koliko da se jede malo. Nerazuman je onaj posnik koji iščekuje određeni čas, a onda se za trpezom sav predaje nenasitoj nasladi. Hranu uopšte treba uzimati svakoga dana toliko da se telo okrepi i bude prijatelj i pomoćnik u vršenju dobrodetelji (vrline). Inače, može da se desi da od iznurenja tela i duša onemoća. Ne može svako da primi na sebe strogo pravilo uzdržanja.

Neki su postovi stroži od drugih. Najstroži su Vaskršnji i Gospojinski post. Za vreme tih postova, ulje je dozvoljeno samo subotom i nedeljom, kao i na izvesne praznike. Tako na primer, post je na dan Četrdeset mučenika u Sevastiji razrešen na ulje i vino. Upotreba ribe, ulja i vina dozvoljena je na praznik Cveti kao i na Blagovesti, ukoliko ne padaju za vreme Strasne sedmice. Za vreme Bogorodičinog posta, riba je dozvoljena samo na praznik Preobraženja Gospodnjeg, dok se ostalim danim posti na vodi (osim subotom i nedeljom, kada je razrešeno na ulju).

Petrovski i Božićni postovi su manje strogi. Sredom i petkom se posti na vodi, a drugim danima je dozvoljeno jesti na ulju. 3a petrovski post je dozvoljeno jesti ribu svakoga dana, osim srede i petka, a božićni post dozvoljava da se riba jede samo subotom i nedeljom, kao i na praznik Vavedenja Presvete Bogorodice (bez obzira u koji dan padne). Ukoliko slavite slavu za vreme posta (Sveti Nikola) toga dana, dozvoljena je i riba. Takođe, ukoliko vaša slava pada van posta, ali u sredu ili petak, treba da je posna.

Ima dana koji se poste posebno strogo na vodi, ili jedemo samo jednom dnevno (uveče) hleb i vodu – obično na Veliki Petak - do 3 sata poslepodne (iznošenja plaštanice), posle čega se uzima lagan obrok „na vodi“. Prva tri dana Vaskršnjeg posta se takođe poste posebno strogo, kao i poslednja nedelja posta. Takođe, u toku vaskršnjeg posta na vodi, sreda i petak se uvek poste posebno strogo.

Ovo su najosnovnija pravila posta. Svaki hrišćanin bi pre početka posta trebalo da porazgovara sa svojim sveštenikom ili duhovnikom i utvrdi koja vrsta posta odgovara najviše njegovim duhovnim i fizičkim snagama. Ne može svako da primi na sebe strogo pravilo uzdržavanja ili da se liši svega što mu je potrebno za olakšanje nemoći. Ovde spadaju naročito deca, stari, bolesni, trudnice i dojilje, kao i oni koji obavljaju teške fizičke poslove. Post može biti olakšan pod nazorom duhovnika, ali nikako ukinut.

Posni dani uredi

Jednodnevni postovi:

Veliki godišnji postovi:

Neke nedelje su razrešene posta ("trapave sedmice"). Npr. nedelja posle Vaskrsa je razrešena na post u sredu i petak kao i nedelja posle Božića.

Post u islamu uredi

Post je jedna od pet temeljnih dužnosti islama, pored svedočenja da nema drugog Boga osim Alaha i da je Muhamed njegov poslanik, klanjanju namaza, davanju zekata i obavljanju hadža. U Islamu je post način izražavanja vere u Boga (arapski: Alah) preko uzdržavanja od jela, pića, telesnih užitaka i pušenja, sve od zore pa do zalaska sunca. Post devetog meseca muslimanske godine, ramazana je stroga obaveza (farz) koje se svi odrasli zdravi muslimani, muškarci i žene, treba da pridržavaju.

Kuran kaže: „O, vi koji vjerujete, post vam je propisan kao što je bio propisan i onima prije vas da biste bili bogobojazni." (2:183)

Početak ramazana mora biti oglašen narodu na način koji je prema mesnim običajima utvrđen. U mesecu Ramazanu je počela objava Kurana, i dobijena bitka kod Badra. Kada nastupi sledeći mesec, a mesec posta prođe, slavi se praznik nazvan Id al fitr- Bajram.

Za vreme posta zabranjeno je:

  • unošenje hrane i pića, namerno povraćanje
  • polni odnosi
  • namerno izbacivanje semena, koja je posledica polnog dodira.

Post može biti obavezan prema pet pravnih kategorija:

  1. u mesecu ramazanu;
  2. ako neko mora nadoknaditi dane propuštene u ramazanu;
  3. post na koji se neko zavetovao;
  4. u određenim okolnostima, kada se ispašta za prestup

Zakon (šerijat) takođe predviđa i neke od olakšica u sledećim okolnostima:

  • za one koji su dostigli određenu starost.
  • za bolesne, za koje nema nade u ozdravljene; oni smeju propustiti post bez obaveze nadoknade.
  • ako se trudne žene ili dojilje boje da bi im bilo opasno postiti; nadoknada je obavezna.
  • bolesnici koji se nadaju oporavku, kao i oni koji su savladani glađu i žeđu smeju prekinutu post, ali to moraju nadoknaditi.
  • putnici koji kreću na put, a po povratku će nadoknaditi.
  • oni kojima predstoji obavljanje teškog fizičkog rada, nadoknadiće kada budu mogli.
  • žene pri menstrualnom krvarenju ili krvarenju nakon porođaja, ali će nadoknaditi kasnije kada krvarenje prestane.

Al-Gazali ističe veliko značenje koje u očima Gospoda ima post; kao razlog navodi to da je post pasivno delo, i da niko ne vidi kada neko posti osim Boga; stoga je post „kapija koja vodi u službu Bogu“.

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ „Do You Need to Starve Before Surgery? – ABC News”. Abcnews.go.com. 25. 3. 2009. Pristupljeno 18. 10. 2010. 
  2. ^ Norman, Dr (17. 4. 2003). „Fasting before surgery – Health & Wellbeing”. Abc.net.au. Pristupljeno 18. 10. 2010. 
  3. ^ „Anesthesia Information (full edition) | From Yes They're Fake!”. Yestheyrefake.net. 1. 1. 1994. Arhivirano iz originala 12. 11. 2010. g. Pristupljeno 18. 10. 2010. 
  4. ^ „Lowering High TRIGLYCERIDES and Raising HDL Naturally – Full of Health Inc”. Reducetriglycerides.com. Pristupljeno 18. 10. 2010. 
  5. ^ a b O'Flanagan, C. H; Smith, L. A; McDonell, S. B; Hursting, S. D (2017). „When less may be more: Calorie restriction and response to cancer therapy”. BMC Medicine. 15 (1): 106. PMC 5442682  . PMID 28539118. doi:10.1186/s12916-017-0873-x. 
  6. ^ Russell J, Rovere A, ur. (2009). „Fasting”. American Cancer Society Complete Guide to Complementary and Alternative Cancer Therapies (2nd izd.). American Cancer Society. ISBN 9780944235713. 
  7. ^ Trevor O. Ling, Rečnik budizma, Geopoetika, Beograd 1998.
  8. ^ Evanđelist, br. 45. za april-maj-jun. Beograd: Crkva Svetog Marka. 2022. str. 6—11. 
  9. ^ Pravoslavlje, br. 85-86 od 31. oktobra. Beograd: SPC. 1970. str. 2. 
  10. ^ Pravoslavlje, br. 1285 od 1. oktobra. Beograd: SPC. 2020. str. 24. 
  11. ^ Hadisi od ehlul bejta Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. januar 2012), Pristupljeno 23. 4. 2013.

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Post na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пост&oldid=27735402”