Postojnska jama
Postojnska jama je jedna od najvećih geoloških atrakcija Slovenije. Predstavlja 20.570 m dug sistem pećina u blizini Postojne i najveća je pećina u Sloveniji.
U taj sistem spadaju još Otoška, Magdalenina, Džrna i Pivka pećina. Ovaj sistem pećina je nastao pod uticajem delimične ponornice, reke Pivke, koja je svojim tokom zadnjih 2 miliona godina, obrazovala njegov sadašnji izgled i formu. U unutrašnjosti pećine je temperatura konstantna i iznosi od 8°C do 10°C. Pri većim temperaturama bi broj biloških vrsta bio znatno veći i sadašnji rast stalaktita i stalagmita, od 1 cm na stotinu godina, bi se znatno usporio.
Najveća dubina Postojnske jame iznosi 115 m.
Biologija uredi
Postojnska pećina je bogata biološkim vrstama podzemnog sveta. Najpoznatija je čovečija ribica (lat. Proteus anguinus). Ime je dobila po boji, koja podseća na boju ljudske kože.
Turizam uredi
Sudeći po natpisima u pećini, prve posetioce je imala još u 13. veku. Već 1872. postavljena je železnička pruga, po kojoj su vodiči gurali vozove sa turistima. Pećina je elektrificirana i osvetljena 1884.. Danas po pećini vozi turistički voz sa lokomotivom. Za turiste je otvoreno oko 5.300 m pećine.
Pećina kao vojno skladište uredi
Za vreme Drugog svetskog rata, pećina je služila kao vojno skladište nemačke vojske. Na samom ulazu je bilo uskladišteno gorivo za celu severnu jadransku obalu, od Trsta do Rijeke. Uprkos povećanim merama sigurnosti, 23. aprila 1944. Vojkova brigada je uspela da se ubaci u skladište i digne ga u vazduh. Požar koji je buknuo, goreo je čitavu sedmicu. Od požara pocrnele stene su i danas vidljive na samom ulazu u pećinu.
