Poljsko-litvansko-tevtonski rat
Poljsko-litvansko-tevtonski rat, poznat i kao Veliki rat vođen je u periodu od 1409. do 1411. godine između Kraljevine Poljske i Velikog vojvodstva Litvanije sa jedne i države Tevtonskih vitezova sa druge strane. Rat je otpočeo tevtonskim napadom na Poljsku 1409. godine.
| Poljsko-litvansko-tevtonski rat | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Bitka kod Grinvalda, Jan Matejko (1878) | |||||||
| |||||||
| Sukobljene strane | |||||||
 Monaška država Tevtonskih vitezova |
 Kraljevina Poljska.svg){kind=small} Veliko vojvodstvo Litvanija | ||||||
| Komandanti i vođe | |||||||
 Ulrih fon Jungingen Henrik od Plauena |
 Vladislav II Jagelo Vitold Litvanski | ||||||
Juna 1410. godine vođena je odlučujuća bitka kod Grinvalda, jedna od najvećih bitaka u srednjem veku. Tevtonci su poraženi i bili su prisiljeni na sklapanje mira u Tornu 1411. godine.[1][2][3]
Preduslovi uredi
_and_the_Crown_of_the_Kingdom_of_Poland_(red)_in_1386_-_1434.png)
Tevtonski vitezovi, krstaški vojnički red, preselili su se 1230. godine u Kulmerland (danas u okviru Kujavsko-pomorskog vojvodstva) i, na zahtev Konrada I, kralja Poljske i Mazovljana, pokrenuli Pruski krstaški rat protiv paganskih pruskih plemena. Uz podršku pape i Svetog rimskog carstva, Tevtonci su porazili i pokrstili Pruse (do 1280-ih). Sva pažnja crkve sada je usmerena na pagansko Veliko vojvodstvo Litvaniju. Sledećih stotinu godina Tevtonci upadaju u litvanske zemlje, posebno u Samogitiju[4]. Pogranični krajevi Litvanije potpuno su opusteli, ali Tevtonci nisu ovladali velikim teritorijama. Litvanci su odustali od Samogitije koja je izgubljena u Litvanskom građanskom ratu (1381—1384).
Godine 1385. litvanski knez Vladislav II Jagelo oženio je Jadvigu Poljsku. Vladislav je prešao u hrišćanstvo i krunisan je za kralja Poljske stvarajući tako zajednicu Poljske i Litvanije. Prelazak Litvanije u hrišćanstvo trebalo je otkloniti verske razloge za napade Tevtonaca. Međutim, vitezovi su osporili iskrenost Vladislavovog prelaska u hrišćanstvo. Sukobi su nastavljeni. Poljska je imala teritorijalnih pretenzija prema tevtonskim teritorijama oko Danciga, ali su dve države uglavnom održavale mir utvrđen ugovorom u Kališu 1343. godine[5]. Sukob je takođe motivisan i trgovinskim sporovima: Tevtonci su kontrolisali donji tok tri najveće reke u Poljskoj i Litvaniji, Njemen, Visla i Zapadna Dvina[6].
Rat uredi
Maja 1409. godine otpočeo je ustanak protiv tevtonske vlasti u Samogitiji. Litvanija je podržala ustanak te su vitezovi zapretili da će je napasti. Poljska je najavila svoju podršku Litvaniji i zapretila Tevtoncima da će ih napasti. Tevtonski vojnici evakuisali su Samogitiju. Tevtonski veliki majstor, Ulrih fon Jungingen, objavio je rat Poljskoj i Litvaniji 6. avgusta 1409. godine[7]. Vitezovi su otpočeli rat iznenadnim napadom na Velikopoljsku i Kujavu[8]. Spalili su dvorac Dobrin (Dobžin na Visli), osvojili Bobrovniki nakon dvonedeljne opsade, opljačkali Bidgošč i opustošili nekoliko gradova[9]. Poljaci su organizovali kontranapad i povratili Bidgošč[10]. Stanovnici Samogitije napali su Memel (Klajpedu). Međutim, nijedna od strana nije bila spremna za rat širokih razmera.
Nemački kralj Vaclav IV pristao je da posreduje u sporu[11]. Primirje je potpisano 8. oktobra 1409. godine. Isteklo je 24. juna 1410. godine. Obe strane iskoristile su pauzu kako bi se pripremile za nastavak rata. Istovremeno su strane preduzimale i diplomatske pregovore. Vaclav, koji je od vitezova dobio 60.000 forinti, izjavio je da Samogitija pripada Tevtonskoj državi, a da se samo Dobžin treba vratiti Poljskoj. Vitezovi su potkupili i Žigmunda Luksemburškog[12]. Žigmund je ponudio Vitoldu, knezu Litvanije, kraljevsku krunu kako bi razdvojio Poljsku od Litvanije[13]. Vitold je istovremeno sklopio mir sa Livonskim redom[14]. Do decembra 1409. godine poljski i litvanski vladari dogovorili su se o zajedničkoj strategiji. Njihove vojske su ujedinjene krenule ka Marijenburgu (Malborku), glavnom gradu Tevtonskih vitezova[15]. Vitezovi nisu očekivali zajednički napad već su se spremali za napad sa dve strane - od strane Poljaka duž Visle preko Danciga, a od Litvanaca duž Njemena prema Ragnitu[16]. Kako bi odgovorio na neočekivani napad, Ulrih je koncentrisao svoje snage u Svjeću. Grad je bio u takvom položaju da se iz njega moglo odgovoriti na napad iz bilo kog pravca[17].
Bitka kod Grinvalda i opsada Marijenburga uredi
Prva faza Grinvaldske kampanje otpočela je prikupljanjem poljsko-litvanskih trupa u Červinsku, na oko 80 km od pruske granice. Zajednička vojska prešla je Vislu preko pontonskog mosta u roku od nedelju dana (24-30. jun 1410)[18]. U Pruskoj su im se pridružile trupe Siemovita IV od Mazovije i Januša I od Varšave. Velika vojska krenula je ka tevtonskoj prestonici 3. jula. Granica je pređena 9. jula. Kada je saznao za napad, Ulrih je u Svjeću ostavio 3000 ljudi pod Henrihom od Plauena, a glavne snage je usmerio ka reci Drveca. Tevtonska vojska prešla je reku u blizini Lubave, a zatim je krenula ka severoistoku krećući se paralelno sa poljsko-litvanskom vojskom[19].
Odlučujuća bitka vođena je 15. jula 1410. godine kod sela Grinvald, Stebark i Ludvigsdorf[20]. Savremene procene broja vojnika pominju brojke u rasponu od 16.500 do 39.000 poljsko-litvanskih i 11.000 do 27.000 tevtonskih vojnika[21]. Rimokatoličke poljsko-litvanske trupe borile su se rame uz rame sa paganskim Samogitima, pravoslavnim Rusinima i muslimanskim Tatarima. Dvadeset i dva različita naroda, uglavnom germanska, pridružila su se Tevtoncima[22]. Uprkos tehnološkoj nadmoći Tevtonskih vitezova, pogotovu ako se ima u vidu pretpostavka da je ovo bila prva bitka u ovom delu Evrope u kojoj je korišćena poljska artiljerija, ipak se pokazalo da je brojnost i taktička nadmoć poljsko-litvasnkog saveza bila odlučujuća za krajnji ishod. Jan Žiška od Trocnova je izgubio oko u ovoj bici. Poraz tevtonskih vitezova bio je potpun. Oko 8000 vitezova je ubijeno[23]. Mnoge vođe reda su zarobljene ili ubijene. Većina običnih vitezova i plaćenika puštena je iz zarobljeništva ubrzo posle bitke[24].
Nakon bitke kod Grinvalda, poljsko-litvanske snage odložile su napad na tevtonsku prestonicu ostajući tri dana na bojnom polju. Marširali su u proseku samo oko 15 km dnevno[25]. Ovo kašnjenje dozvolilo je Henriku od Plauena da organizuje odbranu Marijenburga. Vladislav je u međuvremenu poslao trupe koje su osvajale tevtonska utvrđenja. Mnoga su se predavala bez otpora, uključujući i ona u Dancigu, Tornu, Elbingu[26]. Samo osam zamkova ostalo je u tevtonskim rukama[27]. Poljsko-litvanska vojska nije bila spremna za dugotrajnu opsadu jer je patila od nedostatka municije, niskog morala i epidemije dizenterije[28]. Vitezovi su apelovali na svoje saveznike, Žigmunda Luksemburškog, Vaclava Nemačkog i Livonski red. Saveznici su obećali finansijsku pomoć i pojačanje[29]. Opsada Marijenburga otpočela je 19. septembra. Posko-litvanske snage napustile su osvojene tvrđave kako bi učestvovale u opsadi. Vitezovi su ubrzo povratili većinu tvrđava. Do kraja oktobra je samo četiri tvrđava ostalo u poljskim rukama[30]. Vladislav je Tevtoncima naneo još jedan poraz kod Koronova 10. oktobra 1410. godine nakon čega su otpočeli pregovori.
Mir i posledice uredi
Mir u Tornu potpisan je februara 1411. godine. U skladu sa odredbama sporazuma, vitezovi su ustupili teritorije oko Dobžina Poljskoj i pristali su da se odreknu pretenzija na Samogitiju tokom vladavine Vladislava[31]. Iako će se između dve strane ubrzo voditi još dva rata (Rat gladi i Golub rat), ugovorom na Melnu trajno će biti rešen spor oko teritorija[32]. Mir u Tornu nametnuo je težak finansijski teret za vitezove koji se nikada nisu oporavili. Morali su platiti odštetu u srebru u visini desetogodišnjeg prihoda Kraljevine Engleske, u četiri godišnje rate[31]. Kako bi zadovoljili odredbe, Tevtonci su koristili zaplenjeno zlato i srebro iz crkava. Porezi u Tevtonskoj državi su povećani. Dva velika grada, Dancig i Torn, pobunila su se protiv poreza. Poraz kod Grinvalda desetkovao je tevtonsku vojsku. Pošto su Poljska i Litvanija sada bile hrišćanske države, Tevtonci su imali teškoća sa regrutovanjem krstaške vojske[33]. Veliki majstor se morao osloniti na najamničku vojsku što se pokazalo neizvodljivim za osiromašeni budžet. Sukobi su kulminirali u Trinaestogodišnjem ratu (1454—1466)[34].
Reference uredi
- ^ Ekdahl, Sven (2008), „The Battle of Tannenberg-Grunwald-Žalgiris (1410) as reflected in Twentieth-Century monuments”, Ur.: Victor Mallia-Milanes, The Military Orders: History and Heritage, 3, Ashgate Publishing, Ltd., ISBN 978-0-7546-6290-7
- ^ Ekdahl, Sven (1963), „Die Flucht der Litauer in der Schlacht bei Tannenberg”, Zeitschrift für Ostforschung (na jeziku: nemački), 1 (12), Arhivirano iz originala 18. 7. 2011. g.
- ^ Evans, Geoffrey Charles (1970), Tannenberg, 1410:1914, Hamilton, OCLC 468431737
- ^ Stone 2001, str. 16.
- ^ Urban 2003, str. 132.
- ^ Kiaupa 2000, str. 137.
- ^ Turnbull 2003, str. 20.
- ^ Ivinskis 1978, str. 336.
- ^ Urban 2003, str. 130.
- ^ Kuczynski 1960, str. 614.
- ^ Jučas 2009, str. 51.
- ^ Turnbull 2003, str. 21.
- ^ Kiaupa 2000, str. 139.
- ^ Christiansen 1997, str. 227.
- ^ Turnbull 2003, str. 30.
- ^ Jučas 2009, str. 75.
- ^ Urban 2003, str. 142.
- ^ Turnbull 2003, str. 33.
- ^ Turnbull 2003, str. 36–37.
- ^ Jučas 2009, str. 77.
- ^ Jučas 2009, str. 57–58.
- ^ Razin 1999, str. 485–486.
- ^ Urban 2003, str. 157.
- ^ Jučas 2009, str. 88.
- ^ Urban 2003, str. 162.
- ^ Stone 2001, str. 17.
- ^ Ivinskis 1978, str. 342.
- ^ Turnbull 2003, str. 75.
- ^ Turnbull 2003, str. 74.
- ^ Urban 2003, str. 166.
- ^ a b Christiansen 1997, str. 228
- ^ Kiaupa 2000, str. 142–144.
- ^ Christiansen 1997, str. 228–230.
- ^ Stone 2001, str. 17–19.
Literatura uredi
- Christiansen, Eric (1997). The Northern Crusades (2nd izd.). Penguin Books. ISBN 978-0-14-026653-5.
- Ekdahl, Sven (2008). „The Battle of Tannenberg-Grunwald-Žalgiris (1410) as reflected in Twentieth-Century monuments”. Ur.: Victor Mallia-Milanes. The Military Orders: History and Heritage. 3. Ashgate Publishing, Ltd. ISBN 978-0-7546-6290-7.
- Ivinskis, Zenonas (1978), Lietuvos istorija iki Vytauto Didžiojo mirties (na jeziku: litvanski), Rome: Lietuvių katalikų mokslo akademija, OCLC 464401774
- Jučas, Mečislovas (2009). The Battle of Grünwald. Vilnius: National Museum Palace of the Grand Dukes of Lithuania. ISBN 978-609-95074-5-3.
- Kiaupa, Zigmantas; Kiaupienė, Jūratė; Kunevičius, Albinas (2000). The History of Lithuania Before 1795. Vilnius: Lithuanian Institute of History. ISBN 978-9986-810-13-1.
- Kuczynski, Stephen M. (1960), The Great War with the Teutonic Knights in the years 1409–1411, Ministry of National Defence, OCLC 20499549
- Razin, E. A. (1999). Istoriя voennogo iskusstva XVI – XVII vv. (na jeziku: ruski). 3. Izdatelьstvo Poligon. ISBN 978-5-89173-041-0.
- Turnbull, Stephen (2003). Tannenberg 1410: Disaster for the Teutonic Knights. Campaign Series. 122. London: Osprey. ISBN 978-1-84176-561-7.
- Stone, Daniel (2001). The Polish-Lithuanian state, 1386–1795. University of Washington Press. ISBN 978-0-295-98093-5.
- Urban, William (2003). Tannenberg and After: Lithuania, Poland and the Teutonic Order in Search of Immortality (Revised izd.). Chicago: Lithuanian Research and Studies Center. ISBN 978-0-929700-25-0.
- Baranauskas, Tomas (2011), „Žalgirio mūšis Lietuvos istorikų darbuose”, Istorija (na jeziku: litvanski), 1 (81), ISSN 1392-0456
- Bumblauskas, Alfredas (2010), „Žalgiris: neatsakyti klausimai”, Lietuvos istorijos studijos (na jeziku: litvanski), 26, ISSN 1392-0448
- Burleigh, Michael (jun 1985), „The German Knight: Making of A Modern Myth”, History Today, 6 (35), ISSN 0018-2753
- Dabrowski, Patrice M. (2004), Commemorations and the shaping of modern Poland, Indiana University Press, ISBN 978-0-253-34429-8
- Davies, Norman (2005), God's Playground. A History of Poland. The Origins to 1795, I (Revised izd.), Oxford University Press, ISBN 978-0-19-925339-5
- Batūra, Romas (2010). Places of Fighting for Lithuania's Freedom In the Expanse of Nemunas, Vistula and Dauguva rivers (PDF) (English izd.). Vilnius: The General Jonas Žemaitis Military Academy of Lithuania. ISBN 978-9955-423-91-1.
- Ekdahl, Sven (1963). „Die Flucht der Litauer in der Schlacht bei Tannenberg”. Zeitschrift für Ostforschung (na jeziku: nemački). 1 (12). Arhivirano iz originala 18. 7. 2011. g.
- Ekdahl, Sven (leto 2010a). „The Turning Point in the Battle of Tannenberg (Grunwald/Žalgiris) in 1410”. Lituanus. 2 (56). ISSN 0024-5089. Arhivirano iz originala 15. 8. 2016. g. Pristupljeno 17. 9. 2021.
- Ekdahl, Sven, ur. (2010b), Das Soldbuch des Deutschen Ordens, Teil. II : Indices mit personengeschichtlichen Kommentaren (na jeziku: German), Böhlau (Veröffentlichungen aus den Archiven Preussischer Kulturbesitz
- Ekdahl, Sven (2018). „Battlefield Archaeology at Grunwald (Tannenberg, Žalgiris): A Polish-Scandinavian Research Project during the period 2014–2017” (PDF). Przegląd Historyczny. CIX (2). ISSN 0033-2186.
- Ekdahl, Sven (2019). „Different points of view on the Battle of Grunwald/Tannenberg 1410 from Poland and Germany and their roots in handwritten and printed traditions” (PDF). Z Badań nad Książką i Księgozbiorami Historycznymi. 13: 41—65. ISSN 2544-8730. doi:10.33077/uw.25448730.zbkh.2019.157
. - Evans, Geoffrey Charles (1970). Tannenberg, 1410:1914. Hamilton. OCLC 468431737.
- Fowler, Jonathan (17. 7. 2010), Tabards on, visors down: fans relive 1410 Battle of Grunwald, AFP
- Frost, Robert (2015). The Oxford History of Poland-Lithuania: The Making of the Polish-Lithuanian Union 1385–1569. 1. Oxford University Press. ISBN 978-0198208693.
- Johnson, Lonnie (1996). Central Europe: Enemies, Neighbors, Friends. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-510071-6.
- Kiaupa, Zigmantas (2002). „Didysis karas su Kryžiuočiais”. Gimtoji istorija. Nuo 7 iki 12 klasės (na jeziku: litvanski). Vilnius: Elektroninės leidybos namai. ISBN 978-9986-9216-9-1. Arhivirano iz originala 3. 3. 2008. g. Pristupljeno 31. 5. 2010.
- Kruczek, Zygmunt (novembar 2015). „Analysis of Visitor Attendance at Polish Tourism Attractions”. Tourism. 25 (1): 47—56. S2CID 130962104. doi:10.2478/tour-2014-0019. hdl:11089/18348 .
- Knoll, Paul W. (1983). „In Search of the Battle of Grunwald. Review of Die Schlacht bei Tannenberg 1410, Quellenkritische Untersuchungen, vol. I: Einführung und Quellenlage by S. Ekdahl”. The Polish Review. 28 (3): 67—76. JSTOR 25777993.
- Mickūnaitė, Giedrė (2006). Making a great ruler: Grand Duke Vytautas of Lithuania. Central European University Press. ISBN 978-963-7326-58-5.
- Odoj, Romuald (2014). „Archäologische Forschungen auf dem Schlachtfeld von Grunwald/Tannenberg (1410)”. Fasciculi Archaeologiae Historicae (na jeziku: German). 27. ISSN 2719-7069.
- Petrauskas, Rimvydas (2010). „Žalgirio mūšis ir lietuvių istorinė tradicija”. Naujasis Židinys – Aidai (na jeziku: litvanski). 7—8. ISSN 1392-6845.
- Pelech, Markian (1987). „W sprawie okupu za jeńców krzyżackich z Wielkiej Wojny (1409–1411)”. Zapiski Historyczne (na jeziku: poljski). 2 (52). Arhivirano iz originala 28. 9. 2011. g. Pristupljeno 1. 6. 2010.
- Rambaud, Alfred Nicolas (1898). History of Russia. 1. Prevod: Leonora B. Lang. New York: Peter Fenelon Collier.
- Richter, Jan (16. 7. 2010). „Jan Žižka at Grunwald: from mercenary to Czech national hero”. Radio Prague. Pristupljeno 16. 8. 2012.
- Sužiedėlis, Saulius (2011). „Battle of Grunwald”. Historical Dictionary of Lithuania (2nd izd.). Scarecrow Press. ISBN 978-0810849143.
- Sužiedėlis, Simas, ur. (1976). „Tatars”. Encyclopedia Lituanica. V. Boston, Massachusetts: Juozas Kapočius. OCLC 95559.
- Symes, Carol (2016). „Medieval Battlefields and National Narratives, 1830–1918”. Ur.: Plain, Gill. Myth, Memory, and the First World War in Scotland: The Legacy of Bannockburn. Lewisburg: Bucknell University Press. ISBN 978-1611487763.
- Tanajewski, Dariusz; Odoj, Romuald; Oszczak, Bartlomiej; Godlewska, Patrycja; Grazawski, Kazimierz; Mockun, Slawomir; Drej, Szymon (jun 2014). „Ground Penetrating Radar Data Acquisition and Analyses at the Most Holy Trinity Church in Stebark, Poland”. 14th SGEM GeoConference on SCIENCE AND TECHNOLOGIES IN GEOLOGY, EXPLORATION AND MINING. Book 1, volume 1. ISBN 978-619-7105-07-0. doi:10.5593/SGEM2014/B11/S5.063.
- Thompson, James Westfall; Johnson, Edgar Nathaniel (1937). An Introduction to Medieval Europe, 300–1500. W. W. Norton & Company, Inc. OCLC 19683883.
