Пољубац (Klimt)
Poljubac (nem. Der Kuss) je najčuvenija među mnogobrojnim slikama austrijskog slikara Gustava Klimta i najpoznatija austrijska slika.[1] Rađena je tehnikom ulje na platnu, sa dodatim srebrnim i zlatnim listićima. Potiče iz njegove „zlatne faze” koju odlikuju formalna stilizacija i intenzivni dekorativni lirizam. Nastala je između 1907. i 1908. godine. Čuva se u austrijskoj galeriji Belvedere u Beču.[2] Ovo remek-delo rane moderne umetnosti simbol je bečkog Jugendštila i Art nuvo pokreta uopšte.[3]
.jpg) | |
| Umetnik | Gustav Klimt |
|---|---|
| Godina | 1907/1908. |
| Pravac | Bečka secesija |
| Tehnika | Ulje na platnu sa dodatim srebrnim i zlatnim listićima |
| Dimenzije | 108 × 108 cm |
| Mesto | Beč |
O slici
urediPoljubac je najpoznatija Klimtova slika i smatra se ikonom moderne umetnosti. Jedna je od najpopularnijih slika na svetu. Mnogo puta je umnožavana, ne samo na reprodukcijama koje se mogu naći svuda, od apartmana do hotelskih lobija,[2] već i na brojnim drugim predmetima za svakodnevnu upotrebu (šoljice za kafu, kravate, torbe...). Nastala 1908. godine i pripada Klimtovoj takozvanoj „zlatnoj fazi”, razvio novu tehniku kombinovanja zlatnih listića, ulja i bronzane boje.[1] Nikada nije naučno obrađena, ni restaurirana.
Klimt je obično slikao veoma sporo. Za neke slike trebalo mu je više godina da ih dovrši. Međutim, ovu je završio brzo jer je želeo da je prikaže na bečkoj izložbi portreta. Kada je slika prvi put izložena nije se zvala Poljubac, već Ljubavnici i nije bila dovršena sve do okončanja izložbe.[4]
Klimtov rad, naročito onaj iz kasnijeg perioda, odlikuje se upotrebom intenzivnih boja, zlatnih pozadina, ukrasnih izgleda, erotskih elemenata i teške simbolike. Iako je njegov rad bio kontroverzan, imao je snažan uticaj na kulturni svet svog vremena, čime se Klimt etablirao kao vrlo popularan slikar u bečkom društvu.[2] Poljubac predstavlja početak liberalizma u Klimtovom slikarstvu i erotike koja je ostala jaka i prisutna u njegovim delima do kraja.[5]
Opis
uredi.jpg)
Slika Poljubac prikazuje muškarca i ženu koji se strastveno ljube na obali jezera, pokrivenoj trskom i cvećem oko ženinih nogu. Njihova priljubljena tela imaju neodređene forme, tako da izgledaju kao jedna osoba. Žena kleči, a njena glava je naslonjena na rame i muškarčevu ruku koja je pridržava. Muškarac stoji i grli ženu, a njegov zagrljaj oblikuje skladno jedinstvo dva tela. Njegova glava je nagnuta napred i naslonjena na ženinu glavu, dok ona iščekuje njegov poljubac zatvorenih očiju.[3] Tela muškarca i žene na slici su delom spojena raskošnom odećom blistavih boja ukrašenom nizom šarenih oblika. Odeća muškarca ima oštru pravougaonu ornamentiku, crnih i belih „muških” oblika. Ženina odeća ima mekše oblike, cvetna je i povezana vizuelno sa pokrivačem od cveća. Ona kleči i simbolično se povezuje sa majkom prirodom. Njena pojava sadrži malo geometrijskih oblika koji je povezuju sa muškarcem i simbolišu njihovo jedinstvo. Njihov ljubavni odnos je istaknut u jedva primetnoj granici njihovih tela, zbog gotovo identičnog tkanja oblika koje ih i simbolično odvaja od ostatka sveta.[4]
Primarne boje na slici su zlatna, braon, žuta i zelena. Na pozadini su zlatni listići koji donose dubinu ovoj slici. Zlata ima na listićima, odeći i tačkicama nabacanim po platnu. Klimt je koristio osam različitih vrsta zlatnih listića. Klimt je na zlato nanosio boje i šelak, kako bi dobio različite vrste sjaja.[4] Ono što ovu sliku čini tako posebnom nije sama tema, već zlatasto šarenilo i kontrast četvrtastih šara na muškoj figuri sa kružnim na ženskoj. Mešavina istoka i zapada, koja kao i zlatna boja zrači sa ove slike čini je posebno harmoničnom i primamljivom posmatraču.[3]
Obrasci uočljivi na slici sugerišu stil Art nuvo i organske forme pokretaArts end Krafts. Istovremeno, pozadina izaziva sukob između dvodimenzionalne i trodimenzionalnosti, svojstvene delima Edgara Degaa i drugih modernista. Upotreba zlatnog lista podseća na srednjovekovne slike, Iluminiranih rukopisa i rane mozaike. Muška glava završava vrlo blizu vrha platna, što je odstupanje od tradicionalnih zapadnih kanona i odražava uticaj Japonizma, kao i pojednostavljena kompozicija slike. Klimtova upotreba zlata bila je inspirisana putovanjem u Italiju, 1903. godine, tokom koga je posetio Ravenu i u Bazilici San Vitale video vizantijske mozaike.[6]
Kompozicija otkriva prefinjenu eleganciju i smisao za red, dočarane uz pomoć dva različita bloka boje i preovlađivanjem žutih i zlatnih nijansi. Dva tela čine uspravnu izduženu masu boje koja se ističe na zlatnoj pozadini. Ljubavni odnos ova dva lika je istaknut u jedva primetnoj granici njihovih tela zbog gotovo identičnog tkanja (načičkane spirale, zaobljeni oblici biljaka, krugovi i ovalni oblici), koje ih obavija i poput opne odvaja od ostatka sveta. Kada bi se slika podelila na pola, dve polovine bi bile potpuno asimetrične jer bi svi važni detalji bili na desnoj strani, dok bi leva strana bila u potpnosti apstraktna. Slika je izrazito plošna i dvodimenzionalni prostor je identičan onom u vizantijskim mozaicima, koje je Klimt proučavao u Raveni. Prostor bez dubine i perspektive je sastavljen od višebojnih praškastih masa koje su potpuno amorfne (bez obrisa), ali izrazito dekorativne i oživljavaju svaku plohu svetlošću i bojom.
Pozadina nastanka dela
uredi
Veruje se da slika opisuje romantični odnos između slikara i Emili Floge, žene čije će ime izgovoriti na samrti. Figura muškarca je možda Klimt, a žena je možda Emili. Na skicama slike on je napisao njeno ime. Emili Floge, mlada modna dizajnerka, bila je Klimtova muza, koja je i pored slikarevih brojnih afera,[3] živela sa njim dvadeset godina.[4] Veza umetničkog para u to vreme bila je prilično neobična i van tadašnjih okvira. Bili su nezavisni i odlučili su se za vezu bez dece, živeći ispunjenim boemskim životom. Ona je bila uspešna poslovna žena i dizajnerka, iako je ostala nepriznata u istoriji mode.[7]
Postoje takođe i mišljenja da je na ovoj slici Klimt predstavio poljubac Apolona i Dafne, prateći fabulu Ovidijevog epa Metamorfoze.[8]
Odziv kod savremenika
uredi
Klimt je naslikao Poljubac ubrrzo nakon osliavanja plafona Velike hale Univerziteta u Beču.Njegove tri slike, Filozofija, Medicina i Pravda, bivaju oštro kritikovane i označene kao „izopačena” i „pornografska” umetnost. To je umetnika obeležilo kao enfant terrible, na šta je on odgovorio: „Ako svojom umetnošću ne možeš sve da zadovoljiš, zadovolji nekolicinu. Nemojte zadovoljavati većinu, to je loše”.[9] Gustav Klimt je generalno u svoje vreme bio kontroverzna ličnost. Njegov rad je stalno kritikovan zbog suviše senzualnog i erotičnog, a simbolika previše devijantna. Danas se njegova dela ističu kao najvažnije slike koje su ikada nastale u Beču.[2]
Uticaj u savremenom društvu
uredi
Kada se govori o vrednosti Klimtovog Poljupca, veruje se da bi ova slika, ako bi se ikada prodavala, bila najskuplje ikada prodato delo u istoriji. Austrijska država kupila je ovu sliku za tek osnovanu galeriju Belvedere[1] prvog dana kada je izložena, za 25 hiljada kruna, što bi od prilike odgovaralo vrednosti od 250.000 dolara. U to vreme ovo je bila najskuplje plaćena slika u Austriji.[3]
Slika Poljubac Gustava Klimta izabrana kao glavni motiv ylatnog kolekcionarskog novčića od 50 evra koji je izdat 2016. godine.[10] Na pozadini novčića je prikazan Klimt ispred jedne od svojih slika.[11]
Vidi još
urediReference
uredi- ^ a b v „Der Kuss von Gustav Klimt”. Zvanični veb-sajt. Belvedere. 8. 11. 2007. Pristupljeno 21. 5. 2020.
- ^ a b v g „The Kiss Klimt - Gustav Klimt’s The Kiss Painting”. web.archive.org. 17. 4. 2009. Arhivirano iz originala 17. 04. 2009. g. Pristupljeno 8. 4. 2019.
- ^ a b v g d „Poljubac Gustava Klimta, harmonični spoj istoka i zapada”. Avant Art Magazin. 19. 8. 2013. Pristupljeno 21. 5. 2020.
- ^ a b v g Tanasijević, Stefan (11. 1. 2013). „Gustav Klimt - Poljubac”. Artnit.net. Pristupljeno 21. 5. 2020.
- ^ Jakovljević, Katarina. „"„Poljubac” Gustava Klimta”. Wannabe Magazine. Pristupljeno 21. 5. 2020.
- ^ Private Life of a Masterpiece, BBC TV
- ^ „Iza Klimtove slike "Poljubac" krije se jedna predivna ljubavna priča”. Srbija Danas. 14. 2. 2018. Pristupljeno 21. 5. 2020.
- ^ Vives Chillida, Julio (2008). El beso (los enamorados) de Gustav Klimt. Un ensayo de iconografía. Lulu. ISBN 978-1-4092-0530-2.
- ^ Schwartz, Agatha (2010). Gender and Modernity in Central Europe. University of Ottawa Press. str. 29. ISBN 0-7766-0726-X.
- ^ „Austrian Mint”. pinterest. Pristupljeno 22. 5. 2020.
- ^ „THE KISS”. Austrian Mint AG. Arhivirano iz originala 14. 10. 2020. g. Pristupljeno 22. 5. 2020.
