Правна дисертација о узроку и циљу постојања државе
Pravna disertacija o uzroku i cilju postojanja države zajedno sa tezama iz vaskolike pravne nauke (lat. Dissertatio ivridica de causa, et fine civitatis) je doktorska disertacija velikog srpskog dobrotvora Save Tekelije odbranjena 1786. godine u Pešti.
| Pravna disertacija o uzroku i cilju postojanja države | |
|---|---|
 Korice disertacije na latinskom jeziku | |
| Nastanak i sadržaj | |
| Orig. naslov | Dissertatio ivridica de causa, et fine civitatis |
| Autor | Sava Tekelija |
| Jezik | latinski |
| Tip medija | doktorska disertacija |
| Prevod | |
| Prevodilac | Vladislav M. Todorović |
| Datum izdavanja | 1788. |
O disertaciji
urediSava Tekelija je diplomirao prava u Pešti 1785. godine, a sledeće godine, 26. maja 1786. godine, je branio doktorsku disertaciju na Peštanskom univerzitetu na latinskom jeziku. Odbranom disertacije je postao prvi Srbin doktor prava ne samo od Srbalja nego i ot Madžara koji nisu bili profesori univerziteta. Teza je štampana dve godine kasnije, 1788. godine na jeziku na kome je i branjena, tj. na latinskom.[1] U prvih 29 paragrafa Tekelija objašnjava pitanja o uzroku i cilju postojanja države. Posle tih razmatranja, slede izlaganja teza iz: prirodnog prava, opšteg javnog, međunarodnog, rimskog, građanskog, krivičnog, javnog crkvenog, privatnog crkvenog i ugarskog prava.[2] Neophodan uslov za uspostavljanje i funkcionisanje društva gde bi ljudi živeli u sigurnosti i miru Tekelija nalazi u zaključenju društvenog ugovora radi potčinjavanja zajedničkoj vlasti. On izričito odbacuje shvatanja uzroka nastajanja države kao ljudskog nezadovoljstva, prirodnih podsticaja ili volje božje. Pošto je otkrio uzrok prelazi na diskutovanje o cilju postojanja države.
| „ | Ustanovljeni su zakoni i razne odredbe ništa manje radi bezbednosti nego radi ugodnog života, to jest radi opšte i zajedničke sreće; njihovi narušioci su bili zaustavljeni odgovarajućim kaznama, bili primorani da nadoknade štetu; oni kojima je nedostajala hrana ili druge stvari mogli su ih lako dobiti usled množine onih koji su živeli zajedn9o sa njima razmenjujući stvar za stvar, ili posao za stvar; ukratko, opažam kao da su sve mnogobrojne neprilike anarhičnog stanja otklonjene udarcem. (paragraf 24 i paragraf 25) | ” |
Tekelija kao i drugi koji su pristalice društvenog ugovora, smatra da se društvenim ugovorom regulišu ne samo odnosi među građanima međusobno, nego i između njih i državnih vlasti.[3]
Duh francuske enciklopedistike
urediDisertacija je pisana u duhu francuske prave enciklopedistike i prosvetiteljstva. Autor je otvorio mnoga pitanja vezana za filozofiju razmišljajući o krupnim životnim pitanjima. U to vreme nauka nije bila usko podeljena i defnisana, a naučnici su bili svestrani u pogledu posedovanja širokog znanja i obrazovanja. Tekelija je posedovao enciklopedistički nivo znanja kao i najobrazovaniji ljudi tadašnje Evrope. Naučnici se nisu bavili naukom radi nauke nego je svrha bio opšti napredak društva. Pridržavali su se misli francuskih prosvetitelja koji su smatrali da pripadnici viših slojeva treba da rade na kulturnom uzdizanju i obrazovanju naroda. Tekelija je uvideo potrebu da srpski narod spozna vrednosti evropske civilizacije, kao i da toj istoj Evropi predstavi sopstveno istorijsko i kulturno nasleđe, ali i svoja sopstvena dostignuća.[2][4]
Jezik disertacije
urediDisertaciju je pisao na latinskom smatrajući da će vrednost teze biti veća. Inače, Sava Tekelija je bio poliglota i znao je desetak stranih jezika.[5]
Uvodna reč
urediMatica srpska štampala je 2008. godine disertaciju na stosedamdesetu godišnjicu formiranja zadužbine Tekelijanum, kao i izbora Save Tekelije za predsednika Matice srpske. Prvu put je u celosti prevedena sa latinskog na srpski. Sem prevoda tu su i prilozi na srpskom i engleskom jeziku.[2]
Doktorske disertacije iz tog vremena se znatno razlikuju u odnosu na današnje disertacije. Nekada je to bio opšti okvir za izlaganje pred komisijom. Sastojao se iz nekoliko osnovnih i sažeto izloženih teza. Obim disertacija je bio vrlo skroman i težište je bilo na usmenoj odbrani ideje za koju se kandidat zalagao.[2] Bilo je i uobičajeno preterivanje u posvetama. Na isti način je i Sava napisao posvetu svom stricu, Petru Tekeliji, u maniru velikih hvalospeva.[2]
Vidi još
urediReference
uredi- ^ Kovaček, Božidar. „Sava Tekelija i njegov zavod”. Internet arhiva. Arhivirano iz originala 25. 05. 2004. g. Pristupljeno 10. 8. 2017.
- ^ a b v g d Tekelija, Sava (2009). Dissertatio ivridica de cavsa, et fine civitatis / Sava Tekelija = Pravna disertacija o uzroku i cilju postojanja države. Novi Sad: Matica srpska. str. 125-142.
- ^ „Sava Popović Tekelija”. Riznica srpska. Arhivirano iz originala 28. 04. 2015. g. Pristupljeno 11. 8. 2017.
- ^ „Prosvetna uloga Save Tekelije”. Srpski sion: 106. 14. 2. 1893.
- ^ Vejinović, Slavko (2004). „Tekelijanum : zadužbina Save Tekelije”. Danica : srpski narodni ilustrovani kalendar za godinu 2005: 93-99.
Literatura
uredi- Uticaj Save Tekelije na razvoj srpske pravne misli i nastanak moderne srpske državnosti / Aleksandar Đurđev. - Napomene i bibliografske reference uz tekst. - U: Pravna riječ. - ISSN 1840-0272. - God. 11, br. 39 (2014), str. 107-116.COBISS.SR 513746609
- Uticaj Save Popovića Tekelije na razvoj srpske pravne nauke / Dušan Nikolić. - Temišvar : Savez Srba u Rumuniji, 2012 ([b. m. : b. i.]). - Str. 133-144.COBISS.SR 274021127
- O programu Save Tekelije za obnovu srpske države / Ljubomirka Krkljuš. - Napomene i bibliografske reference uz tekst. - Summary. - U: Zbornik Matice srpske za istoriju. - ISSN 0352-5716. - 81 (2010), str. 7-22.COBISS.SR 258021383