Prva vlada Jovana Avakumovića

Ministarski savet
Datum osnivanja	9. avgust 1892.
Prethodne administracije	Druga vlada Nikole Pašića;
Rasformirano	1. april 1893.
Zamenjena sa administracijom	Prva vlada Lazara Dokića;
Sedište	Kraljevina Srbija
Predsednik Ministarskog saveta	Jovan Avakumović;

Prva vlada Jovana Avakumovića je bila vlada Kraljevine Srbije od 9. avgusta 1892. do 1. aprila 1893. (po starom kalendaru). Kada namesništvo obara radikalsku vladu, Avakumović 9. avgusta 1892. godine postaje predsednik vlade i ministar inostranih dela. U vladi dominira mlađe krilo liberala. Sve akcije vlade usmerene su na parlamentarne izbore zakazane za 25. februar 1893. godine. Posle žestoke borbe, u kojoj je vlada koristila sumnjive metode, rezultat je nerešen, a političku krizu razrešava mladi Aleksandar Obrenović, koji preuzima kraljevske prerogative, otpušta Avakumovićevu vladu i mandat daje radikalima. Bilo je to 1. aprila 1893. godine. Radikalna većina u skupštini je organizovala političko suđenje Avakumoviću i nekim članovima njegove vlade, ali je ih je kralj amnestirao pre presude.

Istorija uredi

Do prve ozbiljne krize u zemlji došlo je nakon smrti namesnika Koste Protića 16. juna 1892. godine i to oko pitanja njegovog naslednika. Ustav je predviđao da u tom slučaju preostala dva namesnika nastave sa radom, dok će se sastati Skupština i izabrati trećeg namesnika. Predsednik vlade Pašić bio je najozbiljniji kandidat za namesnika. Belimarković i Ristić bili su protiv toga, a Ristić i Pašić nisu se mogli složiti ni oko vremena i načinu izbora trećeg namesnika (namesnici su bili protiv ustavne procedure). Pašić je dao ostavku, a za novog predsednika vlade postavljen je liberal Jovan Avakumović, mada su liberali u skupštini imali samo 10 poslanika. Maloletni kralj Aleksandar sve više vremena provodi sa liberalima (Ristić, Avakumović) koji pokušavaju da ga privuku na svoju stranu. Do sukoba Ristića i kralja došlo je oko pitanja abolicije Aleksandrovih roditelja koju je kralj zahtevao, a Ristić odbijao. Kralj menja svoj stav prema namesnicima i liberalima. Mitropolit Mihailo je 3. marta 1893. godine poništio akt kojim se brak Milana i Natalije proglasio nevažećim i dao svoj blagoslov za obnovu bračne veze. Natalija je pisala sinu da neće doći u Srbiju kao prolaznik ni putnik i navodi razloge svoje netrpeljivosti prema namesnicima. I to je uticalo na kraljevu odluku o državnom udaru.

Aleksandar je preko ađutanata ispitivao raspoloženje vojske prema liberalnoj vladi. Pokazalo se da vojska ne gaji simpatije prema liberalnoj, kao ni prema prethodnoj radikalskoj vladi. Politička situacija bila je sve teža. Radikali traže od kralja zaštitu od liberala, mada se vlast i dalje ne nalazi u njegovim rukama. Na izborima za Skupštinu liberali i radikali dobili su isti broj glasova (65). Ristić je odbijao da razgovara sa kraljem o izbornim nepravilnostima. Na kraju je Milanu i liberalima ostala samo jedna opcija – da Aleksandar prevremeno preuzme vlast. Bivši guverner Lazar Dokić uveravao je u Beču bivšeg kralja Milana da će državni udar organizovati Radikalna stranka i da će, stoga, Aleksandar imati podršku većine naroda.

Dan uoči državnog udara precizan plan nije postojao. Kralj je poslepodne pozvao prvog ađutanta Iliju Ćirića i naredio mu da iste večeri zatvori namesnike i ministre. Major je smatrao da je jedno veče premalo kako bi se organizovao taj čin, te je planirani dan za državni udar pomeren za sutradan, za četvrtak 13. april 1893. godina. Dogovoreno je da kralj pozove namesnike i ministre u dvor, kako bi se našli na jednom mestu. Večera je zakazana za osam sati uveče. Ćirić je svoj dogovor sa kraljem saopštio svim trupama, a na svoju stranu privukao je i vojnom snagom dvora (177 ljudi) koja je trebalo da zaposedne dvor i Ministarstvo unutrašnjih poslova. Već u 20:45 časova sve je bilo svršeno. Kada se zastalo kod pečenja, ađutant je obavestio kralja da je sve gotovo i da su vojne snage preuzele grad. Kralj je ustao i obavestio manesnike i ministre da preuzima vlast i zatražio njihove ostavke. Vojska je skandirala u predsoblju. Pročitan je i kraljev ukaz o novoj vladi. Namesnici i ministri koji nisu hteli potpisati ostavke su uz vojnu pratnju odvedeni kućama. Državni udar kralja Aleksandra nije naišao na osudu naroda. Nezakonita vladavina liberala zbačena je nezakonitim državnim udarom. Radikali su obezbedili kralju podršku naroda. Radikalski „Odjek“ naziva kralja „Aleksandrom Velikim“ i „spasiocem“ Srbije. Velike evropske sile primile su vesti bez reči protesta. Austrougarski poslanik u Beogradu rekao je da je prevrat izvršen „tajno“ i „neočekivano“, ali da je završen „srećno“. Rusija je pozdravila dolazak radikala. U Francuskoj takođe nije bilo nepovoljnih komentara. Naprotiv, štampa je odobravala kraljev postupak. Kralj Aleksandar poverio je upravu umerenim radikalima. Na čelu nove vlade našao se Lazar Dokić.

Članovi vlade uredi

**Ministarski savet, 9/21.8. 1892 - 1/13.4. 1893.**
Funkcija	Ime i prezime	Detalji
Predsednik ministarskog saveta i ministar inostranih dela	Jovan Đ. Avakumović
Ministar unutrašnjih dela	Stojan D. Ribarac
Ministar pravde	Živojin Veličković
Ministar finansija	Dimitrije Stojanović
Ministar prosvete i crkvenih dela	Jovan Bošković	do 26.12.1892/7.1.1893.
	Kosta Alković	zastupnik, do 4/16.1.1893.
	Jovan Đorđević
Ministar vojni	Antonije M. Bogićević
Ministar građevina	Kosta Alković	do 8/20.3.1893.
Ministar građevina	Dimitrije Stojanović	zastupnik
Ministar narodne privrede	Svetozar Gvozdić	do 8/20.3. 1893.
Ministar narodne privrede	Velizar Kundović