Википедија

Prevencija koronavirusnih bolesti

Vidi još: Koronavirusna bolest

Prevencija koronavirusnih bolesti obuhvata skup mera i postupaka kojima se želi zaustaviti kretanje epidemije uzrokovane infekcijom koronavirusima (akronim COVID) izazivačima koronavirusnog respiratornog sindroma, koronavirusne pneumonije, koronavirusnog gripa, Bliskoistočnog akutnog respiratornog sindroma ili bilo koje druge varijante bolesti koju izazivaju članovi grupe koronavirusa (KoV) a koja se klinički manifestuje u rasponu od blage prehlade do težih respiratornih bolesti i smrtnog ishoda.[1][2]

Pravilna upotreba zaštitnih sredstava

Najveća lekcija koju je čovečanstvo naučilo posle nekoliko epidemija izazvanih koronavirusim je, da je svet mali, i da bolest s jednog kraja sveta, može da se pojavi, na drugoj polulopti i da zdravstvena bezbednost na planeti Zemlji, od masovnijeg širenja Koronavirusnih bolesti zavisi od tesne saradnja svih subjekata u ranom prepoznavanju tih pretnji (što je pre moguće) i zatim njihovom potpunom zaustavljanju primenom adekvatnih mera prevencije.

Nauka nas je više puta uveravala da je naša najveća zaštita od ovog virusa i dalje nošenje maske i socijalno distanciranje (jer što je više ljudi s kojima komunicirate, veća je verovatnoća da ćete se inficirati kovidom 19). Takođe smo saznali od Agencije za zaštitu životne sredine (EPA) da možemo smanjiti rizik od prenosa virusa otvaranjem prozora i vrata kako bismo poboljšali ventilaciju u našem domu i regulisali vlažnost. Jer niža vlažnost može omogućiti virusu da duže živi u zatvorenom i raširi se u manje virusne kapljice koje mogu duže da se zadržavaju u vazduhu.[3]

Polazne osnove

uredi
 
Prilikom pružanja nege pacijentima koji imaju simptome akutne respiratorne infekcije; treba obratiti pažnju na mere prevencije i lične zaštite, jer zaražene osobe aeroosolom iz svojih disajnih organa šire koronavirusnu infekciju

Mere prevencije i kontrole infekcije su od presudnog značaja za sprečavanje mogućeg širenja koronavirusnih bolesti u zdravstvenim ustanovama. Nije uvek moguće rano identifikovati pacijente sa koronavirusnom infekcijom, jer kao i druge respiratorne infekcije, rani simptomi ove infekcije nisu specifični. Stoga zdravstveni radnici uvek treba da primenjuju standardne mere predostrožnosti dosledno prema svim pacijentima, bez obzira na dijagnozu.

Merama opreza treba dodati i standardne mere prevencije prilikom pružanja nege pacijentima koji imaju simptome akutne respiratorne infekcije; treba obratiti pažnju na mere prevencije i ličnu zaštitu prilikom nege verovatnih ili potvrđenih slučajeva koronavirusne infekcije.

Svetska zdravstvena organizacija objavila je čitav niz preventivnih mere za zaustavljanje eventualne pojave i širenja epidemija uzrokovanih infekcijom koronavirusima na moguće nove lokacije, koje su uglavnom slične ili identične za sve koronavirusne bolesti, od kojih će one najvažnije biti navedene na ovoj stranici.[4][5]

Rana identifikacija i praćenje kontakata sa obolelim osobama

uredi
 
Ispitivač unosi anamnezom prikupljene podatke u pisani oblik, što je od važnositi za ranu identifikaciju i praćenje kontakata sa obolelim osobama

Rizik povezan sa infekcijom koronavirusom kod većine prijavljenih slučajevana na globalnom nivou često nema direktne veze, sa drugim slučajevima u ostalim regionima sveta, iako je ipak među njima utvrđena izvesna epidemiološka veza.

Kako je epidemija neke koronavirusne bolesti raprostranjenija sve je veći broj slučajeva bez jasno definisanog lanca prenošenja, tako da će verovatno biti teško utvrditi izvor zaraze za mnoge slučajeve u svetu. Na to ukazuju podaci da i pored izuzetnih mera javnog zdravstvenog sistema, koje se sprovede u većini zemalja najčešće se ne identifikuju, izdvajaju i testiraju mnogobrojni kontakti, što može biti od uticaja na obuzdavanje daljeg izbijanje novih žarišta, i izvoz zaraze među zemalja na drugim kontinentima i područjima sveta. Tako nastaje i sve je veći broj sporadičnih slučajeva širom mnogih zemalja na globalnom nivou.

U takvim uslovima uvek postoji dobar nivo neizvesnosti povezanih sa nekoliko nepredvidivih faktora u situaciji koja se još uvek razvijaju u okviru epidemije koronavirusnih bolesti, koje ne samo da nisu iskorenjene već i uveliko traju npr. kovid 19.

Ako dođe do značajnog porasta slučajeva na epidemijom zahvaćenom području, potencijalni uticaj na javno zdravlje i ukupne zdravstvene sisteme neke zemlje postaje visok. Povećani broj uvezenih slučajeva i lokalnih lanaca za prenos bolesti zahtevao bi dodatna sredstva za upravljanje slučajevima, nadzor i traženje kontakata. Komunikacija o riziku sa zabrinutim članovima javnosti i zdravstvenim radnicima zahtevala bi angažovanje dodatnih sve većih resurse.

Takođe daljnji povećani prenos loronavirusnih bolesti mogao bi rezultovati značajnim povećanjem broja primljenih u bolnicu u vreme kada je zdravstveni sistem, ugrožene zemlje pod pritiskom trenutne sezone gripa, koji ima sličnu simptologiju sa koronavirusnim bolestima. Ako bi se u tim uslovima znatan broj zdravstvenih radnika zarazio virusom, to bi još više pogoršalo situaciju. Naime novoboleli sa koronavirusnom bolesti, kroz veliki broj analiza suspektnih slučajeva, doveli bi do stvaranja uskih grla ne samo u zdravstvu već i u dijagnostičkoj sposobnosti mnogih zemalja.

Značaj praćenja kontakata

uredi

Kako se u svetu slučajevi bolesti stalno povećavaju, postaće sve izazovnije pratiti sve kontakte sa obolelim osobama. Kako je samo traženje kontakata nedovoljno ono verovatno neće obuzdati epidemiju, i biće potrebno preduzeti i dodatne mere (navedene u nastavku).[6][7]

Zbog sve većeg broja slučajeva tačka u kojoj opsežno traženje kontakta postaje neodrživo mogu biti ograničeni resursi koji će varirati između različitih zemalja, pa i u pojedinim regionima unutar iste zemlje. Međutim, mora se naglasiti da i pored ograničenih resursa uvek postoje razne mogućnosti u pronalaženju kontakata.

U scenariju, praćenja kontakata prvo treba dati prioritet kontaktima:

  • osoba koje su izložene najvišem riziku za svaki slučaj ponaosob,
  • osobama koje je najlakše pronaći,
  • medicinskih radnika,
  • službenika ili osoblja koje radi sa ugroženim stanovništvom, ili na trijažnim punktovima.

Pri tome u praćenju kontakata u drugi plan treba staviti praćenje kontakata osoba sa manjom izloženošću riziku, na osnovu anamnestičke procene

Manjak osoblja za praćenje kontakata moguće je prevazići angažovanjem dobro obučenih mlađih osoba ili nemedicinskog osoblje, umesto bolničkog i specijalizovanog osoblja za javno zdravlje, i za neke od aktivnosti praćenja kontakata time proširiti kapacitete epidemiološkog istraživanja.

Zdravstveni radnici i specijaliste preventivne medicine iz javnog zdravstva, za vreme velikih epidemija treba bolje iskoristiti na drugim mestima u najkritičnijim situacijama.

Od ostalih mera koje mogu pomoći u uštedi epidemioloških resursa, za praćenje kontakata spada prelazak na samonadzor, kroz utvrđivanja bliskih kontakata, dnevnih poziva ili korišćenjem internet aplikacije ili drugog mrežnog alata za nadgledanje nekih osoba.

Čak i ako nisu pronađeni svi kontakti u svakom slučaju, ovo će pomoći i usporiti širenje infekcije, jer ako u proseku iza svakog slučaja proistekne manje od jednog novog slučaja, epidemija može da se obuzda.[6][8]

Izolacija obolelih

uredi
 
Savremeni bolnički izolator
 
Aeromedicinski izolator za evakuaciju obolelih od zaraznih bolesti

Izolacija koronavirusom inficiranih osoba, je protivepidemijska mera izdvajanja, tokom perioda zaraznosti, inficiranih osoba na takva mesta i pod takvim uslovima da se spreči ili ograniči direktni, odnosno indirektni prenos infektivnog agensa s inficiranih osoba na osobe koje su osetljive ili mogu da prenesu agens drugima.[9]

Izolacija se sprovodi u bolnici, privremenim objektima ili u kućnim uslovima (samoizolacija).

Najčešće preporučena dužina trajanja izolacije bila bi do 14 dana (dve nedelje), jer je to inkubacioni period za koronavirusne bolesti, ili vremeski period između infekcije i početka simptoma.[10][11]

Iako su ljudi najzarazniji kada imaju simptome (nalik na simptome sezonskog gripa - povišena temperatura, kijanje, kašljanje), postoje indicije da neki ljudi mogu preneti virus iako nemaju simptome. U tom smislu u izolaciju treba staviti i slučajeve koje su bili u zaraženom području ili u kontaktu sa dokazano obolelom osobom, pre nego što se simptomi pojave što nije neuobičajeno i kod drugih virusnih infekcija.

Zaštita hroničnih bolesnika

uredi

Kako koronavirusne bolesti izazivaju teže forme bolesti kod ljudi sa nekim hroničnim stanjima, kao što su šećerna bolest, bubrežna insuficijencija, hronične bolesti pluća i oslabljenog imuniteta, neophodo je da ove osobe izbegavaju bliski kontakt ne samo sa obolelim osobama već i sa životinjama, posebno jednogrbim kamilama, kada posećuju farme, pijace ili staje u kojima se zna da potencijalno cirkuliše virus, ne piju sirovo kamilje mleko ili kamilji urin ili jedu meso koje nije pravilno termički obrađeno. Takođe ove osobe trebaju poštovati opšte higijenske mere, kao što je redovno pranje ruku pre i posle dodirivanja životinja i izbegavanje kontakta sa bolesnim životinjama.[12]

Najznačajnije mere prevencije

uredi
 
Vakcinacija putnika u međunarodnom avio saobraćaju jedna je od najefikasnijih i najefektivnija mera primarne prevencije širenja bolesti
Pranje ruku vodom i sapunom (najmanje 20 sekundi) jedna je od najvažnijih mera

Kako se radi o vrlo infektivnim virusima, na koje niko pre njegove pojave nije imao prethodni imunitet, za razliku od gripa, zbog čestih vakcinacija, to u teoriji znači da je cela ljudska populacija potencijalno podložnija infekciji koronavirusnoj bolesti, te se u prevenciji bolesti savetuje se pridržavanje sledećih mera:

Ograničavanje kretanja i okupljanja
  • odlaganje planiranog putovanja u sva područja u kojima se registruje intenzivna transmisija neke od koronavirusne bolesti zbog mogućeg rizika od zaražavanja novim koronavirusom.
  • izbegavanje masovnih okupljanja i boravka u prostoru gde se nalazi veliki broj osoba
  • izbegavanje kontakta sa osobama koje imaju znake infekcije organa za disanje (kašalj, kijanje, curenje nosa, povišena temperatura);[3]
Okupljanja većeg broja osoba na jednom mestu su verovatno još rizičnija tokom zime, jer se sastaju u zatvorenom, u slabije provetrenim uslovima, nego tokom toplijih meseci u godini
Intenziviranje mera lične higijene
  • pojačana i česta higijena ruku (pranje vodom i sapunom najmanje 20 sekundi) ili ako to nije moguće, korišćenje alkoholnih gelova za dezinfekciju ruku, naročito nakon kontakta sa obolelim osobama ili boravka u potencijalno ugroženom području.
 
Za uobičajeni socijalni kontatakt s obolelim dovoljno je održavanje udaljenosti najmanje jedan metar od bolesnika i nošenje maske, naročito u zatvorenom prostoru. Kako se medicinski radnici ne bi suočavali sa nestašicama medicinskih maski, SZO preporučuje da takve maske nose samo zdravstveni radnici i rizične grupe stanovništva., a da bi svi ostali trebalo da nose maske od tkanine.[13]
Nošenje maski
  • nošenje maski preko usta i nosa, treba primeniti ukoliko se boravi u prostoru gde su masovna okupljanja (aerodromi, železničke i autobuske stanice, gradski i međugradski prevoz i sl.)
  • zdrave osobe, maske ne treba da nose na otvorenom prostoru, već samo kada ulazite u zatvorene prostore, kao što su prevoz i zdravstvene ustanove,
  • Svetska zdravstvena organizacija savetuje upotrebu maski samo u specijalnim slučajevima - ako kašljete, imate problema sa disanjem, groznicu ili kijate.
Iako Svetska zdravstvena organizacija navodi da široka upotreba maski i ostalih načina pokrivanja usta i nosa zasad nema naučne osnove...SZO preporučuje da nemedicinske maske nose svi koji se kreću po radnjama, koji idu na posao, školu, na versku službu ili prisustvuju velikim okupljanjima, ili pak koriste javni prevoz. Takođe, preporučuje se da se maske nose i u izbegličkim kampovima.[13]
Kako izabrati masku od tkanine
  • Maska treba da bude od materijala koja će sprečiti prodiranje kapljica, ali i omogućiti da se kroz nju lako diše.[13]
  • Treba izbegavati rastegljive materijale, jer bi oni vremenom mogli da propuste kapljice.
  • Preporučljivo je da maska bude od materijala koji može da se pere na 60 stepeni ili više.
  • Maska treba da se sastoji iz najmanje tri sloja: unutrašnji koji je upijajući, sloja koji dotiče naša usta i sintetičkog spoljnog dela koji teško upija vodu.
  • Maska treba često da se pere i ne sme da se deli.
Zaštita od prenošenja infekcije
  • primenu zaštite od prenošenja infekcije treba da sprovedu sve osoba koje osete simptome infekcije organa za disanje (respiratorna higijena – održavanje odstojanja od drugih osoba, pokrivanje usta i nosa prilikom kašljanja ili kijanja papirnim maramicama ili rukavom u pregibu lakta, često pranje ruku);
  • nošenje maski preko usta i nosa, važi za sve osobe sa simptome infekcije organa za disanje.
Zaštita od zoonoza
  • izbegavanje kontakta sa živim ili mrtvim divljim ili domaćim životinjama, koje mogu biti prenosilac bolesti;
  • izbegavati konzumaciju svežeg, neprokuvanog mleka bilo kog porekla, odnosno izbegavati mlečne proizvode, meso i bilo koju vrstu hrane koja bi mogla biti kontaminirana životinjskim izlučevinama, a bez prethodnog čišćenja, pranja i/ili pravilne termičke obrade.
Pravovremeno javljanje lekaru
  • javljanje lekaru sa prvim znacima infekcije organa za disanje (kašalj, kijanje, curenje nosa, povišena temperatura).

Vakcinacija

uredi
Glavni članak: Vakcina protiv koronavirusa SARS-KoV-2 - u istraživanju

Trenutno ne postoje odobrene vakcine za sprečavanje bolesti, dok je nekoliko vakcina u razvoju.

Vidi još

uredi

Izvori

uredi
  1. ^ BBC News (11. 2. 2020). „Coronavirus officially named Covid-19, says WHO”. BBC. 
  2. ^ World Health Organization (11. 2. 2020). „COVID-19: New coronavirus given name by World Health Organization”. CanWest Global. Global News. 
  3. ^ a b „Will COVID-19 Social Pods Be Safe This Winter?”. Verywell Mind (na jeziku: engleski). Pristupljeno 24. 12. 2020. 
  4. ^ Centers for Disease Control (3. 2. 2020). „Coronavirus Disease 2019 (COVID-19): Prevention & Treatment” (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 15. 12. 2019. g. Pristupljeno 10. 2. 2020. 
  5. ^ World Health Organization. „Advice for Public” (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 26. 1. 2020. g. Pristupljeno 10. 2. 2020. 
  6. ^ a b Hellewell J, Abbott S, Gimma A, Bosse NI, Jarvis CI, Russell TW, et al. Feasibility of controlling 2019-nCoV outbreaks by isolation of cases and contacts. medRxiv. 2020.
  7. ^ European Centre for Disease Prevention and Control (ECDC). Guidelines for the use of non-pharmaceutical measures to delay and mitigate the impact of 2019-nCoV 2020 [updated February 2020]. Available from: https://www.ecdc.europa.eu/sites/default/files/documents/novel-coronavirus-guidelines-non-pharmaceuticalmeasures_0.pdf[mrtva veza]
  8. ^ Keeling MJ, Hollingsworth TD, Read JM. The Efficacy of Contact Tracing for the Containment of the 2019 Novel Coronavirus (COVID-19). medRxiv. 2020.
  9. ^ Ahmetagić S, i sar. Infektologija i zdravstvena njega infektivnih bolesnika. PrintCom, Tuzla, 2010.
  10. ^ „Symptoms of Novel Coronavirus (2019-nCoV) | CDC”. U.S. Centers for Disease Control and Prevention (CDC). 10. 2. 2020. Pristupljeno 11. 2. 2020. 
  11. ^ „Q&A on coronaviruses”. World Health Organization (WHO). 11. 2. 2020. Pristupljeno 24. 2. 2020. 
  12. ^ „Prevention and treatment In:Middle East respiratory syndrome coronavirus (MERS-CoV)”. www.who.int. SZO, 11. 3. 2019. Pristupljeno 8. 3. 2020. 
  13. ^ a b v „SZO preporučuje da nosimo maske od tkanine, saznajte zašto”. www.rts.rs. 5. 6. 2020. Pristupljeno 24. 6. 2020. 

Literatura

uredi

Spoljašnje veze

uredi


 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Превенција_коронавирусних_болести&oldid=27442025”