Predviđeni elementi Dmitrija Mendeljejeva
Kada je Dmitrij Ivanovič Mendeljejev radio periodni sistem hemijskih elemenata, ostavio je mesta za tada nepoznate elemente kojima je i predvideo njihova karakteristična svojstva. Ovo su predviđeni elementi Dmitrija Mendeljejeva ili Mendeljejvljevi predviđeni hemijski elementi, a privremeno ih je nazvao koristeći prefikse eka-, dvi- i tri- iz sanskrta, koji su označavali koliko su mesta udaljeni od postojećih elementa sa sličnim svojstvima.[1]
Za četiri takva elementa lakša od lantanoida: eka-aluminijum (El), eka-bor (Eb), eka-mangan (Em) i eka-silicijum (Es), predviđena svojstva su se dobro slagala sa svojstvima galijuma, skandijuma, tehnecijuma i germanijuma, elemenata koji su naknadno popunili mesta koja je Mendeljejev predvidio.
Eka-bor i skandijum uredi
Skandijum je kao oksid izolirao Lars Fredrik Nilson u proleće 1879. godine. Sličnost je prepoznao Per Teodor Kleve, koji je kasnije te godine obavestio Mendeljejeva. Mendeljejev je za ekabor predvidio atomsku masu od 44, a atomska masa skandijuma je 44,955910.
Eka-mangan i tehnecijum uredi
Tehnecijum su izolovali Karlo Perijer i Emilio Segre godine 1937, dugo nakon Mendeljejevljeve smrti, na uzorcima molibdena koji je bio bombardovan jezgrima deuterijuma iz Lorensovog ciklotrona. Mendeljejev je za eka-mangan predvideo atomsku masu od 100, a atomska masa najtežeg izotopa (tehnecijum-98) iznosi 97,907215.
Eka-silicijum i germanijum uredi
Germanijum je izolovan 1882. i dao je najbolju potvrdu teorije u to doba zbog veće razlike svojstava u odnosu na susedne elemente nego što je ona bila kod prethodno otkrivenih predviđenih elemenata.
| Svojstvo | Eka-silicijum | Germanijum |
|---|---|---|
| atomska masa | 72 | 72,59 |
| gustoća (g/cm3) | 5,5 | 5,35 |
| talište (°C) | visoko | 947 |
| boja | siva | siva |
Reference uredi
- ^ Kaji, Masanori (2002). „D.I.Mendeleev's concept of chemical elements and The Principles of Chemistry” (PDF). Bulletin for the History of Chemistry. 27 (1): 4—16.
Literatura uredi
- Scerri, Eric (2007). The Periodic Table: Its Story and Its Significance. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-530573-9.
