Википедија

Prekomerna akomodacija

Prekomerna akomodacija ili višak akomodacije (PA) oka nastaje kada pojedinac koristi više od normalne akomodacije (fokusiranja na bliske predmete) za obavljanje određenog rada na blizini. Akomodativni višak se tradicionalno definiše kao akomodacija koja je uporno veća od očekivanog za starost pacijenta. Moderne definicije to jednostavno smatraju nemogućnošću da se lako opusti smeštaj.[1] Prekomerna akomodacija se takođe vidi u vezi sa prekomernom konvergencijom.

Accommodative excess
Prekomerna akomodacija
Specijalnostioftalmologija
Simptomiastenopija, zamućenje vida

Ljudsko oko može da vidi bilo koji objekat postavljen na promenljivoj udaljenosti od njega menjajući njegovu strukturu (promenom prednje površine sočiva). Ova pojava se naziva akomodacija.[1] Akomodativna disfunkcija je čest poremećaj vida među pedijatrijskom populacijom sa ili bez poremećaja vida i binokularne disfunkcije. Akomodativna disfunkcija je ili akomodativna insuficijencija ili akomodativna disfunkcija.[2]

Osnovne informacije uredi

Prekomerna akomodacija (PA) može se definisati kao stanje kada subjekt koristi više napora ili snage akomodacije nego što je potrebno za stimulus na određenoj udaljenosti ili ne može da relaksira akomodaciju.[3]

Spazam akomodacije ili akomodativni spazam (AS) se definiše kao „produžena kontrakcija cilijarnog mišića, koja najčešće uzrokuje pseudomiopiju različitog stepena na oba oka držeći sočivo u stanju kratkovidosti.[4] On može biti posledica različitih faktora, uključujući:

  • Lokalne lekove (parasimpatomimetici, holinergički lekovi uključujući pilokarpin),[5]
  • Miastenija gravis
  • Psihološki faktori (uključujući anksioznost),[6]
  • Nakon refraktivnih procedura, uključujući laserski potpomognutu in situ keratomileuzu (LASIK) i fotorefraktivnu keratektomiju (PRK),[7]
  • Trauma glave,[8]
  • Poremećaj upotrebe opioida (OUD),[9]
  • Toksična reakcija na lekove (sulfonamidi) i davanje antipsihotika (haloperidol i biperiden).[10][11]

Prekomerna akomodacija spada u spektar poremećaja koje karakteriše zamagljen vid na daljinu, posebno nakon dužeg rada u blizini, i poteškoće pri ponovnom fokusiranju izbliza u daljinu. U slučaju prekomerne akomodacije (poznate i kao pseudomiopija), ona se uvek manifestuje u vidu glavobolja, bola u očima i astenopskih simptom koji su uobičajeni u većini slučajeva.[12]

Epidemiologija uredi

Različite studije su izvestile o prevalenciji akomodativne disfunkcije u nestrabizmatičnim i neprezbiopskim populacijama, ali postoji nekoliko studija o prevalenciji prekomerne akomodacije. U studiji među studentima iz Južne Afrike prevalencija prekomerne akomodacije bila je 2,8% između 13 i 19 godina starosti.[13]

U anketi među studentima, 10,8% slučajeva imalo je prekomernu akomodaciju, dok je 32,3% ispitanika imalo binokularnu disfunkciju.[14]

Drugo istraživanje o anomalijama binokularnog vida u nestrabističkim populacijama (starosti 7-17 godina) u južnoj Indiji pokazalo je da je 0,8% 'nestrabizmatičkih anomalija binokularnog vida bila prekomerna akomodacija u seoskim školama.[15]

Studija o poremećaju upotrebe opioida (OUD) među 80 muškaraca sprovedena 2019. godine u Iranu pokazala je da je prevalencija prekomerne akomodacije bila 3,75%.

Diferencijalna dijagnoza uredi

Prekomerna akomodacija se može pogrešno dijagnostikovati kao miopija bez cikloplegične refrakcije ili obostrana (bilateralna) paralize šestog nerva.[16]

Terapija uredi

Glavni ciljevi terapije je eliminacija osnovnog uzroka (funkcionalnog ili organskog) i poboljšana vizuelna higijene, koja je važna u slučaju funkcionalne etiologije PA.

Opcije lečenja prekomerna akomodacija mogu biti: optička korekcija, terapija vida, farmakološka terapija i njihova kombinacija.

Optička korekcija uredi

Korekcija refrakcione greške sa odgovarajućim naočarima je prva stvar koju treba uzeti u obzir za terapiju prekomerna akomodacija je nekorigovane greške refrakcije koje mogu izazvati akomodacioni zamor. Korekciju treba dati nakon cikloplegične refrakcije. Pored toga, rad u blizini treba da bude ograničen na neko vreme.[4][17]

Kod prekomerne akomodacije pacijenat nije mogao imati koristi od dodavanja samo plus sočiva zbog niske NRA i niske MEM. Sa dodatnom terapijom cikloplegije i prednostima sočiva za vid na blizinu.[18] Treba dati maksimalno plus sočivo bez smetnji vida.

Terapija vida uredi

Cilj terapije vida kod akomodacionog viška ima za cilj poboljšanje akomodativne amplitude i poboljšanje akomodacionih objekata.[19] Uobičajene tehnike terapije vida koje se koriste za upravljanje prekomernom akomodacijom uključuje akomodativno pero, Hart grafikon, Rok grafikon, kompjutersku aplikaciju i kućne vežbe.[20]

Cilj terapije vida je normalizacija akomodativne amplitude. Nakon toga sledi povećanje brzine odgovora na akomodativnu stimulaciju. Konačno terapija vida se normalizuje akomodativnom terapijom i vergens refleksom i njihovim održavanjem.

Farmakološka terapija uredi

Najefikasnija opcija je upotreba cikloplegičnih lekova za opuštanje spazma cilijarnih mišića.

Atropin 1% pokazuje bolji rezultat od drugih cikloplegičnih lekova kao što su homatropin 2%, ciklopentolat 1% tropikamid 1%; koji su povezani sa očnom nelagodom i problemom sa vidom na blizinu.[21] Cikloplegične kapi za oči zahtevaju smanjenje doze nakon četiri nedelje od početka ili prelaska na slabiju cikloplegiju.

Prognoza uredi

Najefikasniji tretman je cikloplegija cilijarnog mišića, terapija vida u ordinaciji i kućna terapija. Pacijente sa akomodativnim viškom nakon uspešnog lečenja treba pratiti svakih šest meseci. One sa naočarima treba pratiti svaka tri do šest meseci.

Komplikacije uredi

Ako se prekomerna akomodacija ne leči, to može dovesti do razvoja akomodativne ezotropije.[22]

Vidi još uredi

Izvori uredi

  1. ^ a b CIUFFREDA, K (2006), Accommodation, the Pupil, and Presbyopia, Elsevier, str. 93—144, Pristupljeno 2023-09-20 
  2. ^ „accommodative excess”. TheFreeDictionary.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-09-20. 
  3. ^ Hilora, Monsa; Tripathy, Koushik (2023), Accommodative Excess, StatPearls Publishing, Pristupljeno 2023-09-20 
  4. ^ a b Lindberg, Laura (2014). „[Spasm of accommodation]”. Duodecim; Laaketieteellinen Aikakauskirja. 130 (2): 168—173. ISSN 0012-7183. PMID 24605432. 
  5. ^ Pakala, Ramya S.; Brown, Kristen N.; Preuss, Charles V. (2023), Cholinergic Medications, StatPearls Publishing, PMID 30844190, Pristupljeno 2023-09-20 
  6. ^ RUTSTEIN, ROBERT P. (2000). „Spasm of the Near Reflex Mimicking Deteriorating Accommodative Esotropia”. Optometry and Vision Science. 77 (7): 344—346. ISSN 1040-5488. doi:10.1097/00006324-200007000-00008. 
  7. ^ Prakash, Gaurav; Sharma, Namrata; Sharma, Preeti; Choudhary, Vandana; Titiyal, Jeewan S. (2007). „Accommodative Spasm after Laser-Assisted In Situ Keratomileusis (LASIK)”. American Journal of Ophthalmology. 143 (3): 540. ISSN 0002-9394. doi:10.1016/j.ajo.2006.11.048. 
  8. ^ Tassinari, J.T.; London, Richard; Wick, Bruce; Kirschen, David (2004). „Post-traumatic pseudomyopia”. Optometry - Journal of the American Optometric Association. 75 (3): 143. ISSN 1529-1839. doi:10.1016/s1529-1839(04)70030-5. 
  9. ^ Ghobadi, Mohaddeseh; Nabovati, Payam; Hashemi, Hassan; Talaei, Ali; Fathi, Hamid Reza; Yekta, Yeganeh; Ostadimoghaddam, Hadi; Yekta, Abbasali; Khabazkhoob, Mehdi (2022). „Accommodative and convergence anomalies in patients with opioid use disorder”. Clinical & Experimental Optometry. 105 (4): 392—397. ISSN 1444-0938. doi:10.1080/08164622.2021.1932431. 
  10. ^ Stratos, Aimilianos A.; Peponis, Vasileios G.; Portaliou, Dimitra M.; Stroubini, Theodora E.; Skouriotis, Sotirios; Kymionis, George D. (2011). „Secondary Pseudomyopia Induced by Amisulpride”. Optometry and Vision Science. 88 (11): 1380—1382. ISSN 1040-5488. doi:10.1097/opx.0b013e3182297d44. 
  11. ^ „Drug-induced myopia”. Prescrire International. 12 (63): 22—23. 2003. ISSN 1167-7422. PMID 12602401. 
  12. ^ Shukla, Yogesh (2020). „Accommodative anomalies in children”. Indian Journal of Ophthalmology. 68 (8): 1520—1525. ISSN 1998-3689. PMID 32709767. doi:10.4103/ijo.IJO_1973_18. 
  13. ^ Wajuihian, Samuel Otabor; Hansraj, Rekha (2016). „Accommodative Anomalies in a Sample of Black High School Students in South Africa”. Ophthalmic Epidemiology. 23 (5): 316—323. ISSN 1744-5086. PMID 27254117. doi:10.3109/09286586.2016.1155715. 
  14. ^ Porcar, E.; Martinez-Palomera, A. (1997). „Prevalence of general binocular dysfunctions in a population of university students”. Optometry and Vision Science: Official Publication of the American Academy of Optometry. 74 (2): 111—113. ISSN 1040-5488. PMID 9097328. doi:10.1097/00006324-199702000-00023. 
  15. ^ Hussaindeen, Jameel Rizwana; Rakshit, Archayeeta; Singh, Neeraj Kumar; George, Ronnie; Swaminathan, Meenakshi; Kapur, Suman; Scheiman, Mitchell; Ramani, Krishna Kumar (2017-11-01). „Prevalence of non‐strabismic anomalies of binocular vision in Tamil Nadu: report 2 of BAND study”. Clinical and Experimental Optometry (na jeziku: engleski). 100 (6): 642—648. ISSN 0816-4622. doi:10.1111/cxo.12496. 
  16. ^ Griffin, J. F.; Wray, S. H.; Anderson, D. P. (1976). „Misdiagnosis of spasm of the near reflex”. Neurology. 26 (11): 1018—1020. ISSN 0028-3878. PMID 988506. doi:10.1212/wnl.26.11.1018. 
  17. ^ Manna, Prithwis; Karmakar, Sourav; Bhardwaj, Gaurav Kumar; Mondal, Animesh (2023). „Accommodative spasm and its different treatment approaches: A systematic review”. European Journal of Ophthalmology. 33 (3): 1273—1286. ISSN 1724-6016. doi:10.1177/11206721221136438. 
  18. ^ Hussaindeen, Jameel Rizwana; Mani, Revathy; Agarkar, Sumita; Ramani, Krishna Kumar; Surendran, Thandalam Sundararajan (2014). „Acute adult onset comitant esotropia associated with accommodative spasm”. Optometry and Vision Science: Official Publication of the American Academy of Optometry. 91 (4 Suppl 1): S46—51. ISSN 1538-9235. PMID 24584303. doi:10.1097/OPX.0000000000000182. 
  19. ^ Cooper, J.; Feldman, J.; Selenow, A.; Fair, R.; Buccerio, F.; MacDonald, D.; Levy, M. (1987). „Reduction of asthenopia after accommodative facility training”. American Journal of Optometry and Physiological Optics. 64 (6): 430—436. ISSN 0093-7002. PMID 3631199. doi:10.1097/00006324-198706000-00008. 
  20. ^ Liu, J. S.; Lee, M.; Jang, J.; Ciuffreda, K. J.; Wong, J. H.; Grisham, D.; Stark, L. (1979). „Objective assessment of accommodation orthoptics. I. Dynamic insufficiency”. American Journal of Optometry and Physiological Optics. 56 (5): 285—294. ISSN 0093-7002. PMID 495685. doi:10.1097/00006324-197905000-00002. 
  21. ^ Ebri, Anne; Kuper, Hannah; Wedner, Susanne (2007). „Cost-effectiveness of cycloplegic agents: results of a randomized controlled trial in nigerian children”. Investigative Ophthalmology & Visual Science. 48 (3): 1025—1031. ISSN 0146-0404. PMID 17325142. doi:10.1167/iovs.06-0604. 
  22. ^ Hussaindeen, Jameel Rizwana; Mani, Revathy; Agarkar, Sumita; Ramani, Krishna Kumar; Surendran, Thandalam Sundararajan (2014). „Acute adult onset comitant esotropia associated with accommodative spasm”. Optometry and Vision Science: Official Publication of the American Academy of Optometry. 91 (4 Suppl 1): S46—51. ISSN 1538-9235. PMID 24584303. doi:10.1097/OPX.0000000000000182. 

Spoljašnje veze uredi

 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Прекомерна_акомодација&oldid=27442738”