Preporađanje (budizam)
Preporađanje (sanskrit: punarbhava, pali: punabbhava - ponovno bivanje) je učenje da se smrću tok samsare ne završava. Za budizam je preporađanje izrazito loše, jer nas zadržava u krugu patnje.
Buda sadašnji život ne vidi kao izolovanu pojavu, već tek kao jednu kariku u nizu života kroz koje smo do sada prošli. A ono što povezuje jedan život s drugim, jeste karma, odnosno voljni, svesno učinjeni postupci.[1] Buda je učio da sila koja nagoni na preporađanje jeste žeđ (taṇhā), pogotovo žeđ za zadovoljstvima i žeđ za postojanjem. Krajnji cilj čitave budističke prakse jeste prestanak preporađanja.[2]
Buda je usvojio ideju preporađanja iz starije indijske religije. Međutim, u budizmu nema selidbe duša iz jednog života u drugi. Kada čovek umire, njegovo telo, osnova njegove svesti, raspada se, i tako psihički život se završava. Nema nikakve duše koja bi se mogla preseljavati. Nakon smrti produžuje da postoji samo karmička energija njegovih dela, pa jedino zaista besmrtno u čoveku jesu njegova dela.[3]
Sve dok je biće sputano karmičkim posledicama, nužno mora da podlegne ponovnom rođenju. U budizmu su se razvile različite modifikacije shvatanja preporađanja.
Budino učenje uredi
Buda je govorio da je preporađanje uzrokovano neznanjem, koje pokreće čitav lanac uslovnog nastanka, čiji je krajnji ishod ponovno rođenje.
Zbog nerazumevanja i neprodiranja u suštinu stvari lutali smo i preporađali se tako dugo, i vi i ja.[4]
— Buda
Prema Budinim rečima, ovom krugu patnje i smrti ne može se nazreti početak ni kraj:
Više je suza koje ste prolili lutajući i tumarajući ovim dugim putem, naričući i plačući spojeni sa onim što mrzite i razdvojeni od onog što volite, nego vode u četiri velika okeana.[5]
— Buda
Usled nesagledivo dugog preporađanja, nije lako pronaći biće koje nam u neko trenutku nije bilo majka, otac, brat, sestra, kćer:
Nije lako pronaći biće koje u nekom trenutku nije bilo tvoja majka. Nije lako pronaći biće koje u nekom trenutku nije bilo tvoj otac. Nije lako pronaći biće koje u nekom trenutku nije bilo tvoj brat. Nije lako pronaći biće koje u nekom trenutku nije bilo tvoja sestra. Nije lako pronaći biće koje u nekom trenutku nije bilo tvoj sin. Nije lako pronaći biće koje u nekom trenutku nije bilo tvoja kćer.[6]
— Buda
Preporađanje i nesopstvo uredi
Budizam se suočio sa teškoćom da pomiri verovanja u preporađanje sa doktrinom o nesopstvu.[3]
Spoj budističkog učenja o preporađanju i nesopstvu se često doživljava kao protivurečno, jer „ako nema trajnog sopstva ili duše šta onda prelazi iz jednog života u naredni?"[7] Budistički odgovor obično glasi da Buda nije učio da sopstvo ne postoji kao takvo, već da ne postoji trajno, nepromenljivo, metafizičko sopstvo.[7] U budizmu, sopstvo se razume kao jedno jezgro načinjeno od utisaka, sećanja, osobina i sklonosti, koje se neprekidno menja. I upravo je to "sopstvo" ono koje prelazi iz jednog života u drugi.[7]
Nekad se navodi poređenje sa tri bilijarske kugle u jednoj liniji. Kada se četvrta kugla zakotrlja preko stola i udari ih, kugla koja se do tada kretala će se tu i zaustaviti, prva i druga odarena kugla će takođe ostati u mestu, ali će se treća pokrenuti. Energija iz četvrte kugle se kroz prvu i drugu prenela na treću kuglu i pokrenula je da se zakotrlja po stolu.[7]
Na sličan način, budisti veruju da mentalna energija, koja čini ono što konvencionalno nazivamo "sopstvom", prelazi iz jednog života u drugi, što upravo omogućuje njena promenljivost (anića).[7]
Kasniji razvoj uredi
Ideja preporađanja se putem budizma raširila po velikom delu Azije. Kada je budizam dospeo u Kinu, Koreju i Japan, doktrine o karmi i preporađanju, i shvatanje da zaslužni postupci mogu da budu posvećeni pomoći dušama iz nižih ishodišta preporađanja kako bi napredovale do boljih ishodišta, naišle su na širok prijem.[3]
Tibetanski točak preporađanja predstavlja šest vidova postojanja: bogove, polubogove (asure), ljudska bića, životinje, gladne duhove i demone. Duše izuzetno čestitih ljudi ponovo se rađaju kao bogovi; oni koji su živeli dobrim životom vraćaju se na zemlju kao muškarci ili žene, a neki se zbog svojih grehova ponovo rađaju kao životinje, gladni duhovi ili stanovnici pakla.[3] Sva osetilna bića se smatraju okovanim za Točak preporađanja sve dok ne postignu oslobađanje od karmičkog procesa ulaskom u nirvanu.[3]
Prema savremenom tumačenju teravada budizma, posle smrti se um ponovo uspostavlja u novooplođenoj jajnoj ćeliji i time se oživljava novo telo, a novo biće nastaje.[2]
Izvori uredi
- ^ Kovačević 2014, str. 24.
- ^ a b Budizam od A do Ž
- ^ a b v g d Reinkarnacija, Trevor O. Ling, Rečnik budizma, Geopoetika, Beograd 1998.
- ^ „Razumevanje”. Arhivirano iz originala 27. 10. 2009. g. Pristupljeno 21. 08. 2015.
- ^ „Suze”. Arhivirano iz originala 27. 10. 2009. g. Pristupljeno 21. 08. 2015.
- ^ „Majka”. Arhivirano iz originala 27. 10. 2009. g. Pristupljeno 21. 08. 2015.
- ^ a b v g d „Budizam od A do Z: ĀNATTĀ”. Arhivirano iz originala 28. 10. 2009. g. Pristupljeno 21. 08. 2015.
Vidi još uredi
Literatura uredi
- Kovačević, Branislav (2014). Ovako sam čuo: Budino učenje na osnovu izvora u Pali kanonu. Novi Sad–Beograd.