Pretkomorski defekt septuma
Pretkomorski defekt septuma ili atrijalni septalni defekt (skraćeno ASD od engl. Atrial septal defect) je grupa urođenih srčanih mana u kojima su desna i leva pretkomora direktno povezane preko defekta u septumu. Septum (lat. septum — преграда) je jedna mišićno-membranozna struktura koja razdvaja desnu od leve pretkomore, odnosno desnu od leve komore.[1][2]
| Pretkomorski defekt septuma | |
|---|---|
 | |
| Pretkomorski defekt septuma | |
| Specijalnosti | kardiohirurgija, kardiologija |
Epidemiologija uredi
To je jedna od najčešćih urođenih srčanih mana, sreće se u oko 10-15% slučajeva.[3]
Hemodinamika uredi
U levoj komori je pritisak krvi veći za otprilike 5 milimetara živinog stuba nego u desnoj. Zato će se krv u toku kontrakcije leve pretkomore delimično vraćati kroz defekt septuma u desnu pretkomoru, odnosno nastaje levo-desni šant. Pored razlike u pritiscima u pretkomorama srca značajna je veličina defekta septuma (od 2-4 cm najčešće) i rastegljivost desne komore.[4]
Krv koja se u toku kontrakcije vrati iz leve pretkomore u levu komoru zajedno sa krvlju koja sistemom gornje i donje šuplje vene dolazi u desnu pretkomoru, prolazi kroz desnu pretkomoru, desnu komoru, plućnu arteriju i ponovo dolazi u levu komoru, gde se jedan deo ponovo može vratiti nazad kroz defekt septuma. Tako da se usled povećanog kruženja krvi desno srce (komora i pretkomora) i plućni krvotok opterećuju. To dovodi do povećanja pritiska u plućnoj cirkulaciji i hipertrofije, a kasnije i dilatacije desne komore i pretkomore. Hipertrofija desne komore javlja se iz razloga povećanog rada jer se u nju sliva više krvi nego obično, ali i usled povećanja pritiska u plućnoj arteriji. Gradijent pritiska između desne komore i pomenute arterije (što je veći gradijent pritiska to se viče krvi izbaci u plućnu cirkulaciju) se smanjuje tako da desna komora mora pojačano da radi, što opet dovodi do njegove hipertrofije. Vremenom kako sve više raste pritisak u plućnom krvotoku i jednom terenutku će pritisak u ovom krvotoku nadvladati pritisak u sistemskom krvotoku, tako da će sad pritisak u desnoj pretkomori biti veći nego u levoj, pa će krv prelaziti u obrnutom smeru iz desne pretkomore u levu. Nastaje desno levi šant. To je takozvana Ajzenmengerova reakcija.
Patogeneza uredi
U toku embrionalnog perioda počinje razvoj srca. Najpre postoji jedna zajednička pretkomora srca, koja se kasnije nastankom septuma deli na desnu i levu. Septum se stvara u obliku dve paralelne ploče koje rastu sa gornje strane (krova zajedničke pretkomore) prema komori (baza). Te ploče se zovu septum primum i septum sekundum. U tiku daljeg razvoja se ove dve strukture sjedinjiju u jedan septum. Septum sekundum poseduje jedan otvor-ostium sekundum (lat: ostium secundum) koji će kasnije prekriti (popuniti) septum primum, međutim to prekrivanje nije potpuno tako da postoji otvor koji se zove ovalni otvor (lat:foramen ovale). Kroz ovalni otvor krv u toku embrionalnog i fetalnog perioda prolazi iz desne komore u desnu pretkomoru, ovaj proces je sasvim fiziološki (pogledati Fetalni krvotok). U toku rođenja ili ubrzo posle njega se ovalni otvor zatvara. Ukoliko do zatvaralja ne dođe par nedelja nakon rođenja nastaje urođena mana srca pretkomorski defekt septuma (tip sekundum).
Takođe i na prvom septumu (septum primum) postoji u krajnjem delu jedan otvor-ostium primum. Ovaj defekt nije pokriven drugim septumom (septum sekundum). On će biti prekriven jednom posebnom strukturom pretkomora koja se razvija u ovoj fazi, a to je endokardno jastuče. Od njega će nastati delovi donjeg zida obe pretkomore, jedan manji deo komorkog septuma i takođe deo mitralnih i trikuspidnih zalitaka srca. Endokardno jastuče potpuno će ispuniti ostium primum i normalno zatvoriti ovaj defekt prvog septuma (septum primum). Ukoliko iz nekog razloga ne dođe do formiranja ovog tkiva onda pomenuti otvor-ostium primum ostaje, takođe i neki delovi komorskog septuma i već pomenutih zalistaka neće biti formirani. U ovom slučaju javlja se nenormalna komunikacija između desne i leve komore-pretkomorski defekt septuma (tip primum); desne u leve komore-komorski defekt septuma i insuficijencije mitalnog i trukuspidnog ušća. Ove deformacije zajednički se nazivaju AV kanal(atrioventrikularni kanal-komorskopretkomorski kanal).
Podela uredi
Iz gore pomenutih razloga postoji više tipova pretkomorskog defekta:
- Ostium primum (pretkomorski defekt septuma)
Sreće se u oko 15% slučajeva. Javlja se u sklopu gore pomenutog AV kanala kao:
- parcijalni AV kanal — pretkomorski defekt septuma i mitralna insuficijencija
- potpuni AV kanal — pretkomorski defekt septuma, mitralna insuficijencija i komorski defekt septuma
- Ostium sekundum defekt (pretkomorski defekt septuma)
To je najčešći tip defekta (oko 70%).
- Defekt venskogsinusa (lat. sinus venosus)
Kod ovog defekta septum je korektno razvijen, ali desna pretkomora nije tačno povezana sa ušćem šupljih vena. Ovaj defekt leži u blizini ušća gornje šuplje vene. Sreće se u oko 15% slučajeva
Simptomi uredi
.jpg)
Većina simptoma nastupa u kasnom detinjstvu i odraslom doba. Vremenom dolazi do zamaranja, dispneje (gubitak vazduha), kašlja, čestih infekcija respiratornog trakta. Može se javiti i insuficijecija desnog srca (ali tek nakon decenija). Kasnije se može javiti i Ajzenmengerova reakcija.
Kod AV kanala su simptomi teži i jevljaju se ubrzo posle rođenja. AV kanal je vrlo često asociran sa Daunovim sindromom.
Prilikom auskultacije srca može se čuti jedan srčani šum. Šum je sistolni (mezosistolni-u srednjem delu sistole), glasan je i vretenastog ”oblika”. Može se čuti i razdvajanje drugog srčanog tona, koje ne zavisi od disanja (fiksirano razdvajanje tonova).
Za dijagnostiku se koristi i ultrazvuk, rendgen pluća i EKG.[5]
Septum primum defekt se nikada neće zatvoriti spontano, tako da se ovaj dip mane koriguje operativno između prve i druge godine života.
Mali defekti tipa sekundum se mogu sami spontano zatvoriti. Veći defekti moraju se hirurški ili perkutano zatvoriti. Ukoliko je došlo do Ajzemengerovog sindroma (reakcije) defekt se ne sme korigovati operativno.
U oba slučaja je povećan rizik od endokrditisa, pa je i profilaksa bitna.
Vidi još uredi
Izvori uredi
- ^ Geva T, Martins JD, Wald RM. Atrial septal defects. Lancet. 2014;383(9932):1921-1932. PMID: 24725467 [www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/24725467.]
- ^ Marelli AJ. Congenital heart disease. In: Goldman L, Schafer AI, eds. Goldman's Cecil Medicine. 25th ed. Philadelphia, PA: Elsevier Saunders; 2016:chap 69.
- ^ Hanslik A, Pospisil U, Salzer-Muhar U, Greber-Platzer S, Male C. Predictors of spontaneous closure of isolated secundum atrial septal defect in children: a longitudinal study. Pediatrics. 2006;118(4):1560-1565. PMID: 17015547 [www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/17015547].
- ^ Webb GD, Smallhorn JF, Therrien J, Redington AN. Congenital heart disease. In: Mann DL, Zipes DP, Libby P, Bonow RO, Braunwald E, eds. Braunwald's Heart Disease: A Textbook of Cardiovascular Medicine. 10th ed. Philadelphia, PA: Elsevier Saunders; 2015:chap 62.
- ^ Silvestry FE, Cohen MS, Armsby LB, et al. Guidelines for the echocardiographic assessment of atrial septal defect and patent foramen ovale: from the American Society of Echocardiography and Society for Cardiac Angiography and Interventions. J Am Soc Echocardiogr. 2015;28(8):910-958. PMID: 26239900 [www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/26239900.]
Literatura uredi
- H.Renz-Polster S.Krautzig J.Braun Basislehrbuch Innere Medizin Urban&Fischer ISBN 978-3-437-41052-9
Spoljašnje veze uredi
| Klasifikacija | |
|---|---|
| Spoljašnji resursi |
- Atrial septal defect (ASD) (jezik: engleski)
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
