Pribislav Mutimirović

Pribislav ili Prvoslav (grč. Πριβέσθλαβος) Mutimirović je bio srpski vladar iz dinastije Vlastimirovića, koja je Srbe dovela na Balkansko poluostrvo i vladao je godinu dana Srbijom (891—892). Bio je najstariji sin i naslednih kneza Mutimira, a sa vlasti ga je zbacio njegov brat od strica Gojnika, Petar. Pribislav se sa mlađom braćom, Branom i Stefanom, sklonio u Hrvatsku i njegova dalja sudbina nije poznata. Njegov sin Zaharija je kasnije preuzeo vlast u Srbiji, tokom prve polovine treće decenije 10. veka.

Pribislav Mutimirović
Stilizovano znamenje sa pečata kneza Strojimira iz 9. veka
Lični podaci
Datum rođenja	867.
Datum smrti	10. vek
Porodica
Potomstvo	Zaharija Pribislavljević
Roditelji	Mutimir
Dinastija	Vlastimirovići
Period	891—892.
Prethodnik	Mutimir
Naslednik	Petar Gojniković

Srpske kneževine 8. i 9. vek.

Porodično stablo

2. Mutimir

1. Pribislav Mutimirović

3.

Vidi još

• Vlastimirovići
• Zaharija Pribislavljević
• Istorija Srba u ranom srednjem veku

Izvori i literatura

Izvori

• Moravcsik, Gyula, ur. (1967) [1949]. Constantine Porphyrogenitus: De Administrando Imperio (2. izd.). Washington: Dumbarton Oaks Center for Byzantine Studies. 
• Ferjančić, Božidar (1959). „Konstantin VII Porfirogenit”. Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije. 2. Beograd: Vizantološki institut. str. 1—98. 

Literatura

• Blagojević, Miloš; Medaković, Dejan (2000). Istorija srpske državnosti. 1. Novi Sad: Ogranak SANU. 
• Bubalo, Đorđe (2008). „Vlastimirovići”. Enciklopedija srpskog naroda. Beograd: Zavod za udžbenike. str. 187—189. 
• Veselinović, Andrija; Ljušić, Radoš (2008). Srpske dinastije (2. izd.). Beograd: Službeni glasnik. 
• Živković, Tibor (2000). Sloveni i Romeji: Slavizacija na prostoru Srbije od VII do XI veka (PDF). Beograd: Istorijski institut SANU. 
• Živković, Tibor (2002). Južni Sloveni pod vizantijskom vlašću (600-1025). Beograd: Istorijski institut SANU, Službeni glasnik. 
• Živković, Tibor (2006). Portreti srpskih vladara (IX-XII vek). Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. 
• Živković, Tibor (2012). „O takozvanoj "Hronici srpskih vladara" iz spisa De administrando Imperio cara Konstantina VII Porfirogenita”. Vizantijski svet na Balkanu (PDF). 2. Beograd: Vizantološki institut SANU. str. 313—332. 
• Komatina, Predrag (2015). „O srpsko-bugarskoj granici u IX i X veku”. Zbornik radova Vizantološkog instituta. 52: 31—42. 
• Mišić, Siniša (2014). Istorijska geografija srpskih zemalja od 6. do polovine 16. veka. Beograd: Magelan Pres. 
• Ostrogorski, Georgije (1949). „Porfirogenitova hronika srpskih vladara i njeni hronološki podaci”. Istoriski časopis. 1 (1948): 24—29. 
• Ostrogorski, Georgije (1969). Istorija Vizantije. Beograd: Prosveta. 
• Ostrogorski, Georgije (1970). Vizantija i Sloveni. Beograd: Prosveta. 
• Ćirković, Sima (1981). „Obrazovanje srpske države”. Istorija srpskog naroda. knj. 1. Beograd: Srpska književna zadruga. str. 141—155. 
• Ćirković, Sima (1981). „Srbija između Vizantijskog carstva i Bugarske”. Istorija srpskog naroda. knj. 1. Beograd: Srpska književna zadruga. str. 156—169. 
• Ćirković, Sima (1995). Srbi u srednjem veku. Beograd: Idea. 
• Ćirković, Sima (2004). Srbi među evropskim narodima. Beograd: Equilibrium. 
• Fine, John Van Antwerp Jr. (1991) [1983]. The Early Medieval Balkans: A Critical Survey from the Sixth to the Late Twelfth Century. Ann Arbor, Michigan: University of Michigan Press. 

Vikizvornik

• Konstantin Porfirogenit, „De administrando Imperio“ (O upravljanju Carstvom) (glava 32)