Privreda Portugala
Portugalska privreda je teško trpela zbog revolucije 1974. godine kao i zbog kolonijonalnog rata u Africi i gubitka prihoda iz kolonija. Oporavak zemlje, koji je sada u toku, podstaknut je članstvom u Evropskoj uniji. Poljoprivreda čija je proizvodnja slaba, zapošljava jedva četvrtinu aktivnog stanovništva. Mala gazdinstva polikulture (kukuruz, krompir, vino) nasuprot su onim, jako rasprostranjenim na jugu (žitarice, uzgoj ovaca i goveda). Zemlja izvozi vino, povrće i voće, drvo i plutu, ali zato uvozi žitarice i ribu. Industrijsi sektor se razvio. Tekstilna industrija prednjači sa četvrtinom zaposlenih u industriji, a zatim slede konfekcijska industrija, metalurgija, montaža automobila, elektronska, kožna, drvna i prehrambena industrija. Turizam i odlazak u emigraciju ne dovodi u ravnotežu balans isplata. Uvoz uveliko prevazilazi izvoz, i zemlja je u dugovima. Stopa nezaposlenosti je još uvek relativno niska, ali je inflacija visoka. Ulazeći početkom 1986. u Evropsku ekonomsku zajednicu, Portugal je našla svoje trgovinske partnere, koji igraju važnu ulogu u uvozu.
| Privreda Portugala | |
|---|---|
| Valuta | Evro (EUR) |
| Fiskalna godina | kalendarska godina |
| Članstvo u organizacijama | EU |
| Statistika | |
| BDP (nominalna) | $199 milijardi (2015) |
| BDP rast | 1,4% (2010) |
| BDP po stanovniku | $19,122 (2015) |
| BDP po sektoru | poljoprivreda: 2.6%, industrija: 23%; usluge: 74,5% (2010) |
| Inflacija (IPC) | 1,1% (2010) |
| Stanovništvo ispod linije siromaštva | 18% (2006) |
| Džini indeks | 38.5 (2007) |
| Radna snaga | 5,57 miliona (2010) |
| Radna snaga po zanimanjima | poljoprivreda: 10%, industrija: 30%, usluge: 60% (2007) |
| Glavne industrije | tekstil, odeća, obuća, drvo i pluta, papir, hemikalije, auto delovi, sirovine metala, mlečni proizvodi, vina i druge namirnice, porcelan i keramika, staklo, tehnologije, telekomunikacije; brodogradnja i renoviranje, turizam |
| Razmena | |
| Izvoz | $46,27 milijardi (2010) |
| Glavni izvozni partneri | Španija 26,25%, Nemačka 12,99%, Francuska 12,04%, Angole 7,21%, Velika Britanija 5,54% (2009) |
| Uvoz | $68,22 milijardi (2010) |
| Glavni uvozni partneri | Španija 31,58%, Nemačka 12,41%, Francuska 8,58%, Italija 5,55%, Holandija 5,31% (2009) |
| SDI stock | $105,7 milijardi (2010) |
| Bruto spoljni dug | $497,8 milijardi (2010) |
| Javne finansije | |
| Javni dug | 83,2% (2010) |
| Prihodi | $91,89 milijardi |
| Rashodi | $106,8 milijardi |
| Kreditni rejting | BBB- (domaći) BBB- (strani) |
| Sve vrednosti, ako nije drugačije naznačeno, izražene su u američkim dolarima | |
Poljoprivreda uredi
Pretežno poljoprivredna privreda Portugala ima razmerno nisku proizvodnju. Mali seoski posedi na severu ograničavaju mogućnost uvođenja modernih metoda. Veliki posedi su na jugu zemlje (latifundia) nacionalizoivani 1975. godine, ali još nisu modernizovani. Glavni proizvodi su pšenica i kukuruz, ali se svejdno velike količine još uvek moraju uvoziti. Od voća se ističe urod smokve i masline. Vino je uz paradajz i pluto, najvaznija izvozna roba. Takođe se izvozi drvna građa i pulpa.
Industrija uredi
Portugal ima male zalihe energije. Uvoze se plin i nafta, a glavni deo električne energije daju hidroelektrane. Izvoze se male količine volframa, bakarnog pirita i kaolina. Manufaktura dobija na važnosti. Teška industrija uglavnom brodogradilišta u Lisabonu, stradala je zbog pada potražnje. Najvažnije grane lake industrije su ujedno i izvozne grane, prerada duvana, konzervisanje ribe, te izrada crepova, odevnih predmeta, tekstila i papira.