Privreda Švajcarske
Ovaj članak možda zahteva čišćenje i/ili prerađivanje kako bi se zadovoljili standardi kvaliteta Vikipedije. |
Švajcarska je razvijena industrijska i poljoprivredna zemlja. Procenat urbanog stanovništva je oko 70%. Stopa pismenosti je skoro 100%. Najveći deo stanovništva je zaposlen u uslužnim delatnostima i u poljoprivredi. Zemljište nije naročito pogodno za razvitak poljoprivrednih kultura, ali država izdašno subvencionira seljake tako da to ostaje važna delatnost u Švajcarskoj. Razvijeno je stočarstvo, uzgajaju se svinje, ali se naročito se uzgajaju krave zbog mleka i zatim se od njega pravi čuvena čokolada i sirevi kao i ostali mlečni proizvodi.
| Privreda Švajcarske | |
|---|---|
 | |
| Valuta | Švajcarski franak (CHF) |
| Fiskalna godina | kalendarska godina |
| Članstvo u organizacijama | EFTA, STO i OECD |
| Statistika | |
| BDP (nominalna) | CHF 546,2 milijardi (2010 $523,8 milijardi |
| BDP rast | 2,1% (nominalni) |
| BDP po stanovniku | CHF 69,797 $66,926 (trenutno) |
| BDP po sektoru | primarni (1,1%) sekundarni (25,3%) tercijarni (73,6%) |
| Inflacija (IPC) | 0.7% |
| Stanovništvo ispod linije siromaštva | 4.8% |
| Džini indeks | 33.7 (2008) |
| Radna snaga | 4.547.000 |
| Radna snaga po zanimanjima | primarni (3,7%) sekundarni (22,8%) tercijarni (73,5%) |
| Glavne industrije | mašine, hemikalije, satovi, tekstil, precizni instrumenti |
| Razmena | |
| Izvoz | $173,2 milijardi (2009) |
| Izvozna dobra | mašine, hemikalije, metali, satovi, poljoprivredni proizvodi |
| Glavni izvozni partneri | Nemačka 20,3%, SAD 9,4%, Italija 8,8%, Francuska 8,6%, Velika Britanija 4,7%, Španija 3,5%, Holandija 3,0% |
| Uvoz | $157,9 milijardi (2009) |
| Uvozna dobra | mašine, hemikalije, vozila, metali, poljoprivredni proizvodi, tekstil |
| Glavni uvozni partneri | Nemačka 34,7%, Italija 11,4%, Francuska 9,7%, SAD 5,1%, Holandija 4,8%, Austrija 4,2%, Velika Britanija 3,2% |
| SDI stock | $395,6 milijardi (2009) |
| Bruto spoljni dug | $1.339 biliona |
| Javne finansije | |
| Javni dug | 38,8% (2009) |
| Prihodi | $190,3 milijardi (2008) |
| Rashodi | $185,1 milijardi (2008) |
| Kreditni rejting | AAA (domaći) AAA (strani) |
| Sve vrednosti, ako nije drugačije naznačeno, izražene su u američkim dolarima | |
Razvijena je industrija čelika, metala, aluminijuma, mašinska, keramička, betonskog materijala, preciznih instrumenata (satovi), elektrotehnika, hemijska, farmaceutska, tekstilna, prerada kože, prehrambena. Švajcarska je poznata kao zemlja banaka u kojima je skoncentrisan svetski kapital što joj je pre svega omogućila njena neutralnost u svetskim ratovima. Još jedna grana gde je velika zaposlenost stanovništva je turizam, naročito zimski.
Zemlja pastira, banaka uredi
Dugo je preovladavala slika o Švajcarskoj kao zemlji pastira koji jodluju i skupo strancima prodaju pravo da uživaju u legendarnim pejzažima. „Švajcarska muze svoju kravu i u miru živi“ (Viktor Igo). Međutim, više od jedne četvrtine švajcarske teritorije koju čine glečeri, večni sneg, stene i suviše strme litice, potpuno je jalovo. Švajcarska nema sirovina poput uglja, ruda, nafte, plemenitih metala. Prehrambene proizvode proizvodi tek polovinu od onog što je potrebno stanovništvu. Reke su brojne, ali gorske(nisu plovne), nema direktnog pristupa moru pa samim tim ni kolonija kao ostale Evropske zemlje što su imale. Ipak i takva Švajcarska ima moćnu industriju, mnogo izvozi, ima ogroman kapital zahvaljujući bankarskoj tajni, mada još više zahvaljujući stabilnoj moneti (švajcarski franak).
Industrijski razvoj „pastirskog naroda“ rezultat je „stvaralačke akcije ljudi rešenih da u svemu nađu upotrebnu vrednost, da svaku nevolju okrenu u svoju korist“ kaže veliki švajcarski mislilac Deni de Ružmon. On smatra da u samom srcu tog i takvog razvoja stoji etika rada, vera u metodičan rad a ne u avanturu i sreću. Stoji takođe i odličan spoj iskustva i razboritih proračuna. Za zanatlije 19. veka bilo je važno da postoje mašine koje mogu da ublaže nedostatke prirodnog stanja. Trebalo je najpre obezbediti sirovine. Izbor je pao na one koje, mada dolaze iz daleka, nisu skupe tj. čiji su troškovi prevoza bili mali u odnosu na apsolutnu vrednost: svila, plemeniti materijali. Tako je švajcarska privreda bila, još na samom početku, usmerena ka specijalizaciji, luksuznim proizvodima i pogotovu ka industriji prerade u kojoj veština ručne izrade ima presudni značaj. Švajcarci razmišljaju : Kako povećati vrednost tih skupih i uvezenih sirovina tako da se mogu ponovo izvoziti? Rešenje se jedino moglo tražiti u kvalitetu postupka prerade - ono što će biti izvezeno je uvezena sirovina plus rad. Njihova ih je zanatska tradicija za to spremala tokom mnogo vekova. Veštine izrade su se prenosile i danas švajcarce odlikuje završna izrada po kojoj se prepoznaje swiss made.
Pojedini regioni su imali svoje zanatske specijalnosti. Za razvijanje tkačkih radionica u istočnoj Švajcarskoj trebalo obezbediti radionice za mašinsku industriju koje su postale preci današnjih moćnih fabrika iz ciriške oblasti. Povećanje proizvodnje tekstila dovelo je do rađanja bojadžijske industrije, a ona do velikih hemijskih i farmaceutskih fabrika čije je danas glavno sedište u Bazelu. Najzad, razvoj hemije (zahvaljujući električnoj energiji proizvedenoj vodom iz Alpa) je omogućio da se obrađuje aluminijum dobijen iz uvezenog boksita. Malo pomalo tekstil je svoje glavno mesto prepustio metalurgiji tako da je poredak pet glavnih grana švajcarske industrije sledeći (prema broju zaposlenih u njima) : metalurgija i mašinska, tekstilna, prehrambena, satna i hemijska industrija.
Švajcarci, da bi ostali konkurentni na tržištu bili su prinuđeni da svojoj sklonosti ka pedantnoj vrhunskoj izradi, savesnosti u poslu i preciznosti ručne izrade, dodaju - da bi nadoknadili nepostojanje kvantiteta- tehničku ingenioznost, izumiteljstvo. Šta kažu brojke ? Leo Munel (francuski naučnik) nazvao je „indeksom Nobel“ broj Nobelovih nagrada za nauke (medicinu, hemiju i fiziku) na prema milion stanovnika jedne zemlje. Njegovo istraživanje pokazuje da je Švajcarska na ubedljivom prvom mestu za skoro duplo od druge Danske. U poslednje vreme je njena reputacija ugrožena povećanjem indeksa Engleske i Amerike.
Literatura uredi
Lola Stamenković, matruski rad Švajcarska, Požarevačka gimnazija, 2007.
