Priča o kmetu Simanu
Priča o kmetu Simanu je pripovetka Ive Andrića objavljena 1969. Objavljena je u delu „Priča o kmetu Simanu i druge pripovetke“. Radnja je smeštene u vreme posle Berlinskog kongresa, 1878, u Bosni i Hercegovini za vreme njene okupacije od strane Austo-Ugarske. Pisac je zapisivao događaje Simana, Selimovog kmeta.
Radnja uredi
Siman je imao imanje i porodicu, ali je redovno morao da plaća danak svom veziru. I jednoga dana, ohrabren što Bosna više nije Turska, Siman je odbio da plati danak i oterao vezira praznih ruku uz grube reči. Posle toga u domaćinstvu mu je sve krenulo nabolje, bolje su jeli i živeli, ali je Selim tužio Simana sudu i sud je doneo odluku da Siman plati veliku odštetu, što je on odbio. Odbivši to, Simanu je oduzeto imanje, žena i deca su mu poumirala, a i sam je, na kraju završio kao prosjak.
Ova pripovetka za sobom nosi i jednu pouku: „Bolje je ponekad nešto prećutati, nego reći“, kako Ivo Andrić kaže „u ćutanju je sigurnost.”