Прнар

Prnar
	Grana sa listovima i plodovima
Naučna klasifikacija
Carstvo:	Plantae
Tip:	Magnoliophyta
Klasa:	Magnoliopsida
Red:	Fagales
Porodica:	Fagaceae
Rod:	Quercus
Sekcija:	Cerris
Vrsta:	Q. coccifera
Binomno ime
	Quercus coccifera; L.
	Areal rasprostranjenja hrasta prnara
Sinonimi
	Spisak Ilex aculeata Garsault ; Quercus aquifolia Kotschy ex A.DC. ; Quercus arcuata Kotschy ex A.DC. ; Quercus brachybalanos Kotschy ex A.DC. ; Quercus calliprinos Webb ; Quercus chainolepis Kotschy ex A.DC. ; Quercus consobrina Kotschy ex A.DC. ; Quercus cretica Raulin ex A.DC. ; Quercus dipsacina Kotschy ex A.DC. ; Quercus dispar Kotschy ex A.DC. ; Quercus fenzlii Kotschy ; Quercus inops Kotschy ex A.DC. ; Quercus mesto Boiss. ; Quercus palaestina Kotschy ; Quercus pseudococcifera Desf. ; Quercus pseudorigida Kotschy ex A.Camus ; Quercus recurvans Kotschy ex A.DC. ; Quercus rigida Willd. ; Quercus rivasmartinezii (Capelo & J.C.Costa) Capelo & J.C.Costa ; Quercus sibthorpii Kotschy ex Boiss. ; Quercus valida Kotschy ex A.DC. ; Scolodrys rigida (Willd.) Raf.;

Prnar ili oštrikar (lat. Quercus coccifera), vrsta je niskog zimzelenog drveta iz roda hrastova. Poreklom sa Mediterana.

Rasprostranjenost uredi

Prnar samoniklo raste u južnoj Evropi, Maloj Aziji, severozapadnoj Africi,^[2] Siriji i Palestini. Njegov areal se u Evropi prostire duž celog Sredozemlja, najviše na Pirinejskom poluostrvu, a zatim na jugu Balkanskog poluostrva. Na Apeninskom poluostrvu ima ga u Apuliji, a mali areal prostire se i u atlantskom primorju. Izvesna kontinentalnost ogleda se u prodiranju u Španiju i Makedoniju. U Hrvatskoj i Crnoj Gori javlja se duž obale Jadranskog mora.^[3]^[4]

U Makedoniji se prostire do 670 metara nadmorske visine, u Bugarskoj na južnim Rodopima do 800 metara, a u Grčkoj do 1.100 metara.^[4]

Izgled uredi

Prnar ili oštrikar je nisko, zimzeleno drvo. Retko dostiže visinu od 10 m, sa prsnim prečnikom debla 10−50 cm. Kora debla je gusto i plitko ispucala. Krošnja je gusta. Mlade grančice su pokrivene zvezdastim dlačicama, a pipoljci sitni, skoro goli.^[3] Korenov sistem odlikuje se jako razvijenim centralnim korenom sa brojnim bočnim žilama.^[5]

Listovi su sitni, dugi 2−5, a nekada i samo 1 cm, duguljasto jajasti. Kožasti su, kruti, sa jakom kutikulom i goli, osim po nervima gde su vidljive sitne dlačice. S lica su sjajni, zeleni, sa naličja bledo zeleni. Po obodu valoviti, trnovito nazubljeni i povijeni nadole. Peteljka je duga 3−4 mm. Listovi ostaju na granama 3−4 godine.^[3]

Cvetovi su jednodomi i jednopolni, skupljeni u cvasti. Muški cvetovi su u visećim resama, a ženski sedeći, na kratkim drškama. Cveta od marta do maja.^[2]

Plod je zdepasti žir, dug do 3 cm i širok do 1,5 cm, sa kupulom koja je gotovo sedeća (bez peteljke). Kupula je prekrivena ljuspama (stipulama) koje su tvrde, ušiljene, odstojeće od osnove. Žir je trećinom ili većim delom u kupuli. Sazreva avgusta−septembra druge godine.^[3]

Kora debla
List
Muške cvasti
Zreo plod

Stanište uredi

Prnar je toploljubiva vrsta, koja najbolje raste na osunčanim položajima. Podnosi i polusenku.^[2] Odgovaraju mu siromašna, najčešće krečnjačka zemljišta, ali se javlja i na silikatnim. Sa drugim mediteranskim vrtstama izgrađuje makije i garige^[4] Gradi sastojine sa crnim jasenom (Orno−Cocciferetu H−ić na jadranskoj obali) i sa grabićem (Coccifero−Carpinetum orientalis (Obrad.) Horv. u južnoj Makedoniji).^[3]

Ima jaku i trajnu izdanačku snagu iz panja i korena, pa se češće nalazi u uzgojnom obliku šuma panjača i degradacijskim stadijumima (makija, gariga), dok su pojedinačna stabla, dobijena iz semena, vrlo retka i mogu se naći uglavnom na dekorativnim zelenim površinama.^[4]

Upotreba uredi

U vreme nemaštine i gladi i žir plutnjaka se, kao i žirevi mnogih drugih vrsta hrastova, koristio kao hrana. Upotrebljaval se kuvan u varivima ili se sušio i mleo u prah. Ovako samleven dodavao se žitaricama i od dobijenog brašna pravio se hleb. Kako žirevi plutnjaka sadrže tanin, koji je izuzetno oporog ukusa, potapali su se u tekuću vodu, kako bi se tanin isprao. Na žalost, ovim ispiranjem gubila se i značajna količina drugih korisnih sastojaka. Tradicionalni način pripreme žira bio je i da se zakopa u močvarnu zemlju tokom zime. Proklijali žirevi, koji se iskopavaju u proleće, izgube najveći deo oporosti. Prženi žir može se koristiti i kao zamena za kafu.^[6]

Grimizne gale na lišću hrasta prnara

Malč od lišća odbija puževe, larve i sl. Sveži listovi ne bi trebalo da se koriste jer tanin u njima deluje na druge biljke kao inhibitor rasta.^[6]

U okviru prirodnog areala prnar se može koristiti za formiranje visokih živih ograda.^[3]

Zanimljivosti uredi

Na hrastovima se često javljaju gale, izrasline koje su izazvane aktivnošću larvi raznih insekata. Insekti žive unutar ovih gala i iz njih crpe hranljive materije. U galama prnara žive štitaste vaši iz roda Kermes (Kermes vermilio). Iz tela mrtvih ženki ovih insekata dobija se grimizna boja.^[2] Ime vrste coccifera potiče od latinskih reči coccum (skerletno crveno).^[7] Iz kore i semena, bogatih taninima, takođe se dobija crna boja.^[6]
Hrast prnar zaštićena je vrsta na svim prirodnim staništima u Republici Hrvatskoj od 9. 5. 1969. godine.^[4]

Vidi još uredi

Mediteranska vegetacija

Reference uredi

^ „The Plant List, Quercus coccifera L.”. Arhivirano iz originala 19. 10. 2018. g. Pristupljeno 13. 12. 2016.
^ ^a ^b ^v ^g „Quercus coccifera”. Missouri Botanical Garden. Pristupljeno 12. 12. 2016.
^ ^a ^b ^v ^g ^d ^đ Vukićević 1993, str. 282−283
^ ^a ^b ^v ^g ^d Najvirt, Željko; Miličević, Ante; Meštrović, Šime (jun 2008). „Areal hrasta oštrike (Quercus coccifera l.) u zapadnom dijelu poluotoka Pelješca”. Šumarski list. 132 (5-6): 253—258. Pristupljeno 13. 12. 2016.
^ „QUERCUS COCCIFERA L.”. Moja bašta. Arhivirano iz originala 03. 03. 2017. g. Pristupljeno 13. 12. 2016.
^ ^a ^b ^v „Quercus coccifera - L.”. Plants For A Future. Pristupljeno 12. 12. 2016.
^ „Oštrika”. Priroda i biljke. Pristupljeno 13. 12. 2016.

Literatura uredi

Vukićević, Emilija (1996). Dekorativna dendrologija. Beograd: Šumarski fakultet. ISBN 978-86-7299-041-6. COBISS.SR 155524871
Lanzara, Paola; Pizzetti, Mariella (1982). Drveće. Ljubljana: Mladinska knjiga. COBISS.SR 14675983
Vojin Gligić, (1953), Etimološki botanički rečnik, Sarajevo: "Veselin Masleša"
Tsiouvaras, Constantinos N. (новембар 1987). „Ecology and Management of Kermes Oak (Quercus coccifera L.) Shrublands in Greece: A Review”. Journal of Range Management. 40 (6): 542—546. Приступљено 13. 12. 2016.

Спољашње везе uredi

„Quercus coccifera L.”. Global Biodiversity Information Facility. Приступљено 13. 12. 2016.
„Quercus coccifera”. Oaks of the World. Приступљено 13. 12. 2016.
„Quercus coccifera”. EOL - Encyclopedia of Life. Приступљено 13. 12. 2016.

[1] „The Plant List, Quercus coccifera L.”. Arhivirano iz originala 19. 10. 2018. g. Pristupljeno 13. 12. 2016.

[missouribotanicalgarden-2] v ^g „Quercus coccifera”. Missouri Botanical Garden. Pristupljeno 12. 12. 2016.

[vukicevic-3] v ^g ^d ^đ Vukićević 1993, str. 282−283

[Šumarski_list-4] v ^g ^d Najvirt, Željko; Miličević, Ante; Meštrović, Šime (jun 2008). „Areal hrasta oštrike (Quercus coccifera l.) u zapadnom dijelu poluotoka Pelješca”. Šumarski list. 132 (5-6): 253—258. Pristupljeno 13. 12. 2016.

[Moja_bašta-5] „QUERCUS COCCIFERA L.”. Moja bašta. Arhivirano iz originala 03. 03. 2017. g. Pristupljeno 13. 12. 2016.

[Plants_For_A_Future-6] v „Quercus coccifera - L.”. Plants For A Future. Pristupljeno 12. 12. 2016.

[Priroda_i_biljke-7] „Oštrika”. Priroda i biljke. Pristupljeno 13. 12. 2016.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]