Prosigoj
Prosigoj je bio knez Srba od oko 820. do oko 830. (Προσηγόης)[a]Jedine vesti o njemu, kao i o njegova dva prethodnika Višeslavu i Radoslavu, koji su mu izgleda bili deda i otac, potiču iz dve rečenice zapisane u delu O upravljanju carstvom (lat. De administrando imperio) vizantijskog cara iz 10. veka, Konstantina VII Porfirogenita. Te dve rečenice glase: „Kada Bugarska beše pod vlašću Romeja, pošto je umro onaj arhont Srbin koji je prebegao caru Irakliju, po nasledstvu zavlada njegov sin, a potom unuk i tako redom arhonti iz njegovog roda. Posle izvesnog broja godina rodi se od njih Višeslav (Βοίσέσθλαβοζ) i od njega Radoslav (Ροδόσθλαβος) i od njega Prosigoj (Προσηγόης) i od njega Vlastimir (Βλαστίμηρος) i do ovog Vlastimira Bugari su živeli mirno sa Srbima, kao bliski susedi.”[1]
| Prosigoj | |
|---|---|
.png) Stilizovano znamenje sa pečata kneza Strojimira iz 9. veka | |
| Lični podaci | |
| Datum smrti | prva polovina 9. vek |
| Porodica | |
| Potomstvo | Vlastimir |
| Roditelji | Radoslav Višeslavić |
| Dinastija | Vlastimirovići |
| Period | oko 820 - oko 830 |
| Prethodnik | Radoslav Višeslavić |
| Naslednik | Vlastimir |
Dakle prema Porfirogenitu i oni su potomci vođe koji je Srbe doveo na Balkan, i na osnovu toga su dobili vlast nad Srbima. Titula arhonta koju Porfirogenit pripisuje i Prosigoju se obično prevodi kao knez. Kako znamo da je Prosigojev naslednik na prestolu Vlastimir vladao do oko 851. godine možemo pretpostaviti da je Prosigoj vladao i umro u prvoj polovini IX veka, ali ne i bliže kojoj u deceniji. Ipak, postoji pretpostavka da je u vreme Prosigojeve vladavine ili za vreme vladavine njegovog oca Radoslava bio ustanak Ljudevita Posavskog (819—822) protiv franačke vlasti. Prosigojev naslednik bio je Vlastimir po kome su istoričari nazvali celu prvu srpsku vladarsku porodicu - Vlastimirovići.
Vidi još uredi
Napomene uredi
- ^ U delu „De administrando imperio” njegovo ime je Προσηγόης, što bi značilo da se zove Prosegoes ili Prosigois. To je Slovensko ime koje je nastalo od reči prositi i reči mir, slično kao Prosimir.
Reference uredi
- ^ VIINJ, II 1959, str. 49-50.
Izvori i literatura uredi
Izvori uredi
- Moravcsik, Gyula, ur. (1967) [1949]. Constantine Porphyrogenitus: De Administrando Imperio (2. izd.). Washington: Dumbarton Oaks Center for Byzantine Studies.
- Ferjančić, Božidar (1959). „Konstantin VII Porfirogenit”. Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije. 2. Beograd: Vizantološki institut. str. 1—98.
Literatura uredi
- Blagojević, Miloš; Medaković, Dejan (2000). Istorija srpske državnosti. 1. Novi Sad: Ogranak SANU.
- Bubalo, Đorđe (2008). „Vlastimirovići”. Enciklopedija srpskog naroda. Beograd: Zavod za udžbenike. str. 187—189.
- Veselinović, Andrija; Ljušić, Radoš (2008). Srpske dinastije (2. izd.). Beograd: Službeni glasnik.
- Živković, Tibor (2002). Južni Sloveni pod vizantijskom vlašću (600—1025). Beograd: Istorijski institut SANU, Službeni glasnik.
- Živković, Tibor (2006). Portreti srpskih vladara (IX-XII vek). Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
- Živković, Tibor (2012). „O takozvanoj "Hronici srpskih vladara" iz spisa De administrando Imperio cara Konstantina VII Porfirogenita”. Vizantijski svet na Balkanu (PDF). 2. Beograd: Vizantološki institut SANU. str. 313—332.
- Ostrogorski, Georgije (1949). „Porfirogenitova hronika srpskih vladara i njeni hronološki podaci”. Istoriski časopis. 1 (1948): 24—29.
- Ostrogorski, Georgije (1969). Istorija Vizantije. Beograd: Prosveta.
- Ostrogorski, Georgije (1970). Vizantija i Sloveni. Beograd: Prosveta.
- Ćirković, Sima (1981). „Obrazovanje srpske države”. Istorija srpskog naroda. knj. 1. Beograd: Srpska književna zadruga. str. 141—155.
- Ćirković, Sima (1981). „Srbija između Vizantijskog carstva i Bugarske”. Istorija srpskog naroda. knj. 1. Beograd: Srpska književna zadruga. str. 156—169.
- Ćirković, Sima (1995). Srbi u srednjem veku. Beograd: Idea.
- Ćirković, Sima (2004). Srbi među evropskim narodima. Beograd: Equilibrium.
- Fine, John Van Antwerp Jr. (1991) [1983]. The Early Medieval Balkans: A Critical Survey from the Sixth to the Late Twelfth Century. Ann Arbor, Michigan: University of Michigan Press.
Vikizvornik uredi
