Википедија

Protektorat Aden

Protektorat Aden (arap. محمية عدن) bio je britanski protektorat na jugu Arapskog poluostrva koji je trajao od kraja 19. do sredine 20. veka. Zajedno s Kolonijom Aden, bio je poznat pod imenom Južna Arabija te kasnije Južni Jemen. Danas je teritorija bivšeg protektorata deo države Jemen.

Aden Protectorate
محمية عدن
Protektorat Aden
Zastava

Geografija
Kontinent Azija
Regija Arapsko poluostrvo
Društvo
Službeni jezik arapski, engleski
Oblik države protektorat
Istorija
Događaji  
 — dogovor s jemenskim plemenski vođama 1886.
 — ukidanje 18. januar 1963. 
Zemlje prethodnice i naslednice
Prethodnice: Naslednice:
Osmansko carstvo Federacija Arapskih Emirata Juga
Federacija Južne Arabije
Protektorat Južne Arabije

Istorija uredi

Počeci uredi

Protektorat Aden je na samom startu nastao iz neslužbenih dogovora između Britanskog carstva i devet Jemenskih plemenskih vođa iz neposrednog zaleđa grada i luke Aden.

Britanci su svoje širenje na jugu Jemena osmislili iz strateških razloga, da obezbede plovni put do svoje krunske kolonije Britanske Indije. Aden je bio važna stanica na tom putu iz Crvenog mora do indijskih luka. Od 1874. godine, ove sporazume o zaštiti prešutno je prihvatalo već dobro poljuljano Osmansko carstvo, koje je formalno i nadalje imalo suverenitet nad jemenskim severom (a i na jugu, ali bez ikakvog prava). Ta politika zvala se Politika devet plemena ili Politika devet kantona.

Zvanični sporazumi o zaštiti uredi

 
Poštanska marka Katirske Države Sajun iz 1942.

Od zvaničnog sporazuma o zaštiti sklopljenog s hadramskim Sultanatom Mahra Kišn i Sokotra 1886. godine, Britanija je polako radila na formalizovanju svojih sporazuma o zaštiti, ukupno je zaključila 30 sporazuma, od kojih je zadnji potpisan 1954. godine. Ovi sporazumi, zajedno s brojnim drugim manjim sporazumima, stvorili su Protektorat Aden, koji se prostirao od Adena do Hadramauta na istoku (to je kasnije postao Južni Jemen). U Protektoratu nije bio Aden i njegova neposredna okolica, on je bio i ostao Kolonija Aden, jedini deo Protektorata nad kojim suverenitet nisu imali arapski vladari. Ovi Sporazumi o zaštiti imali su i klauzulu po kojoj arapski vlastodršci nisu smeli da sklapaju nikakve slične ugovore s nekom trećom stranom.

Od 1917, uprava nad Adenskim protektoratom je bila u nadležnosti britanskog ministarstva spoljnih poslova, do tada je bila jedan od resora britanske Vlade Indije. Zbog efikasnije uprave, protektorat je neslužbeno podeljen na Istočni (sedište Mukala od 1937. do 1967) i Zapadni deo (sedište Lahidž od 1937-1967) u svakom od sedišta bio je britanski upravitelj zadužen za svoj deo protektorata.

Zbog sigurnosnih razloga Britanci su 1928. godine, osnovali Adenski štab (Aden Command), koji je bio pod komandom Kraljevske avijacije. Kasnije su te snage preimenovane u Britanske snage iz Adena (1936) koje su zvali i Britanska vojska Arapskog poluostrva, ili Komanda Srednjeg istoka, Aden (Middle East Command, Aden).[1]

Istočni deo Protektorata Aden imao je površinu od 230.000 km 2, a u njegovom sastavu bile su sledeće države (najveći deo njih bio je u dolini Hadramaut):

Zapadni deo Protektorata Aden imao je površinu od 55.000 km², a u njegovom sastavu bile su sledeće države:

Granice između vazalnih sultanata, šeikata i ostalih egzotičnih tvorevina, bile su provizorne i često su se menjale, čak se i njihov broj često menjao tokom vremena. Pojedini sultanati poput Sultanata Mahra nisu imali gotovo nikakvu upravu ili nešto što bi bilo nalik državnom aparatu.

Savetodavni Ugovori uredi

 
Poštanska marka iz Protektorata Aden — Država Kuvaiti iz 1942.

Od 1938. godine, Velika Britanija otpočela je s novom politikom. Počeli su da nude nove Ugovore o Savetovanju, a prvi takav ugovor sklopljen je s sultanom Kuvaitija, a tokom 1940-ih i 1950-ih, slične ugovore sklopili su s drugih dvanaest sultanata i šeikata. Takve ugovore imali su:

Istočne države Protektorata:

Zapadne države Protektorata

Ovi sporazumi su dopuštali Britancima da slobodno postavljaju svoje ljude (resident advisor) po marionetskim državicama koje su ga potpisale. Nna taj način su oni mogli čvršće kontrolisati njihove unutrašnje poslove. Ovaj naizgled ekonomičan i jednostavan model koji je trebalo da osigura stabilnost i mir vladarima marionetskih tvorevina, na kraju je ispao loš, jer je narasla službena korupcija i samovolja vladara koja je graničila s tiranijom. Zbog tog su izbijale česte plemenske pobune, na što bi Britanci odgovarali avionskim napadima i neselektivnom brutalnom kolektivnom kažnjavanju čitavih naselja onih plemena koja su tvrdoglavo ustrajala u otporu protiv Britanaca i njihovih vazala. Nakon Drugog svetskog rata porastao je i uticaj tek rođenog arapskog nacionalizma koji je zahvaljujući novoj tehnologiji, tranzistorskim radio aparatima dospeo i do najzabačenijih delova Jemena.

Izazovi uredi

Britansku vlast je prvi počeo ozbiljno ugrožavati kralj Ahmed ibn Jaija iz severnojemenskog Mutaveklijskog kraljevstva Jemen, koji nije priznavao Britansku vlast po Južnoj Arabiji i želeo stvoriti Ujedinjeni Jemen. Kasnih 1940-ih i ranih 1950-ih, njegove snage su učestvovale u nizu sukoba na demarkacionoj teritoriji, Ljubičastoj zoni, koja je osnovana 1914, a služila je kao linija razgraničenja između britanskog Adena i osmanskog Jemena.

Britanski savetnik za zapadni deo Protektorata Aden iz 1950, Kenedi Trevaskis, sastavio je plan koji je predviđao da se od protektorata stvore dve federacije, na teritorijama gde su i tako postojale dve upravne podele. Cilj tog plana je bio da se osujete pokušaji destabilizacije sa severa od strane kralja Ahmeda ibn Jaije, koji je na razne načine pomagao anti-britanske snage po Južnom Jemenu, tako da su učestale pobune 1950-ih. Severni Jemen postao je još primamljiviji stanovnicima juga, kad je ušao u Ujedinjenu Arapsku Republiku, federaciju Egipta, Sirije i Severnog Jemena iza koje je stajao tada mlad Gamal Abdel Naser, čija je pojava u arapskom svetu budila velike nade u bolje sutra.

Federacija i kraj protektorata uredi

Luka Aden je i nadalje bila od velikog značaja za Veliku Britaniju, iako se britansko kolonijalno carstvo, raspadalo nakon 1945, ovaj put je značenje Adena poraslo jer je on osiguravao siguran dotok bliskoistočne nafte u Evropu i Ameriku. Aden iz tog vremena bio je značajno sedište britanske vojske na Bliskom istoku.

Buđenje arapskog nacionalizma i njihova želja da se oslobode britanske kolonijalne prisutnosti, nateralo je Britance da od Protektorata Aden naprave Federaciju Arapskih Emirata Juga i tako barem formalno prikriju razloge za nezadovoljstvo kod podanika. To je formalizovano 11. marta 1959, kad je šest sultanata potpisalo sporazum o osnivanju Federacije Arapskih Emirata Juga. U sledeće tri godine, Federaciji se pridružilo još devet sultanata, a 18. januara 1963. i bivša Kolonija Aden, tad je prozvana u Južnoarapsku Federaciju. Međutim, istočni sultanati i šeikati nisu se pridružili Federaciji već su osnovali Južnoarapski Protektorat i time je prestao da postoji Protektorat Aden.

Ustanak u Adenu i odlazak Britanaca uredi

Širenje socijalističkih ideja po arapskom svetu, zvezda nesvrstanih Gamal Abdel Naser i sovjetsko prisustvo u bliskoistočnim sukobima potenciralo je val oružanih pobuna na jugu Jemena. Tako da je 10. novembra 1963. u Federaciji proglašeno vanredno stanje.

Od 1963. počelo je okrupnjavanje anti-kolonijalnih snaga, koje su se na kraju okupile u dve rivalske organizacije Narodni oslobodilački front (NLF), iza kojeg je stajao Egipat i Front za oslobođenje okupiranog Južnog Jemena (FLOSI). Te dve gerilske organizacije borile su se protiv Britanaca ali i jedna protiv druge.

Značajniji događaj iz tog vremena bila je Bitka za Krater 1967. godine. Stvar se pogoršala kad je 20. juna 1967. došlo do pobune i otkazivanja poslušnosti u Vojsci Federacije, koja se proširila i na policiju. Red su ponovno uz velike napore uspostavile jedinice britanske vojske, ali su učestali gerilski napadi osobito oni iza kojih je stajao NLF uskoro prisilili Britance da se krajem novembra 1967. konačno napuste Aden.

Bibliografija uredi

  • Paul Dresch: A History of Modern Yemen.Cambridge, UK: Cambridge University Press, 2000. (jezik: engleski)
  • R.J. Gavin: Aden Under British Rule: 1839-1967. London: C. Hurst & Company, 1975. (jezik: engleski)
  • Tom Little: South Arabia: Arena of Conflict. London: Pall Mall Press, 1968. (jezik: engleski)
  • WorldStatesmen — Države Protektorata Aden

Izvori uredi

  1. ^ „Air of Authority — A History of RAF Organisation — Overseas Commands — Middle East and Mediterranean”. Arhivirano iz originala 10. 09. 2014. g. Pristupljeno 01. 06. 2013. 

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Протекторат_Аден&oldid=26983698”