Psihološki horor
Psihološki horor je podžanr horora. Filmovi ovog tipa se baziraju na strahovima glavnih likova, osećaju krivice, nečistom savešću i poremećnim doživljajima sveta. Razlikuju se od splater filmova po veoma malim količinama nasilja. Efekti koji treba da proizvedu jezu su najčešće uznemirujuća muzika i kadar iz perspektive neke treće, skrivene osobe. Razlika između psihološkog horora i psihološkog trilera leži u tome da psihološki triler treba da izazove osećaj intrige ili neizvesnosti - kada se pored toga pojavi i osećaj straha, onda film postaje psihološki horor.
Psihološki horori kod gledaoca izazivaju osećaj nelagode razgolićavanjem psihe (najčešće bolesne) glavnog junaka, ili eksponiranjem velikih ljudskih fobija. Često je zlo samo naznačeno i jedino vidljivo našem oku. Svrha ovakvog filma jeste da gledalac proživi muke i psihički teror filmskog junaka, i da bude nateran na razmišljanje. Neki put se strah kod publike javlja dugo nakon završetka filma. To može da bude uzrok grotesknog i uznemirujućeg kraja, ili shvatanja nekog strašnog dela koji nije bio jasan tokom filma.
Među najpoznatije i najnagrađivanije psihološke horor filmove spadaju: