Publije Sempronije Tuditan

Publije Sempronije Tuditan (lat. Publius Sempronius Tuditanus) je bio rimski konzul, cenzor i vojskovođa za vreme Drugoga punskoga rata. Jedan je od junaka bitke kod Kane 216. pre n. e, kada je bio predvodnik grupe od 600 vojnika, koji se nisu predali, nego su se probili kroz neprijateljske linije do Kanusijuma. Ipak postoje sumnje istoričara u istinitost te priče. Okončao je Prvi makedonski rat sklopivši sa Makedonijom 205. p. n. e. mirovni sporazum u Fenikeu. Kao konzul pobedio je 204. p. n. e. Hanibala u bici kraj Krotona. Učestvovao je u diplomatskoj misiji na istoku, koja je 201/200. p. n. e. pripremala saveznike za Drugi makedonski rat.

Hrabro se probija kroz kartaginjanski obruč

Po prvi put se pominje kao jedan od junaka bitke kod Kane 216. p. n. e. Konzul Emilije Paul, koji je poginuo u bici kod Kane, ostavio je 10.000 vojnika u većem logoru sa druge strane reke. Oko 7.000 vojnika je pobeglo u manji logor, koji se nalazio sa iste strane reke, gde se odvijala bitka. Nakon bitke manji logor, u kome se nalazio Publije Sempronije Tuditan našao se pod opsadom Kartaginjana. Preostalo im je nekoliko mogućnosti, da se predaju Hanibalu, da se probiju kroz kartaginjanske linije i pobegnu ili da se bore. Publije Sempronije Tuditan je bio vojni tribun u manjem logoru. Iz većega logora su im uputili poruku, da se probiju do njih, da bi zajedno krenuli prema Kanusiju, koji se nalazio zapadno od Kane uzvodno uz reku Aufid. Tuditan je poveo oko 600 vojnika iz manjega logora kroz kartaginjanske redove. Gotovo celu noć je nagovarao ostale da krenu sa njima, ali nisu uspeli. Onda su oni, koji su odlučili da ostanu u logoru sprečavali Tuditana i njegovu grupu da krenu iz logora.^{[traži se izvor]} Zajedno sa vojskom iz većega logora domogli su se Kanusijuma. Kartaginjani su zarobili preostalih 6.000 vojnika, koji su se nalazili u manjem logoru.

Isticanje Tuditanovoga primera u Senatu

Oko 6.000 zarobljenih Kartaginjana predalo se pod uslovom da imaju pravo otkupa. Kada su se njihovi predstavnici pojavili pred Senatom, tada se javio Tit Manlije Torkvat, koji je kritikovao predaju i isticao im da je trebalo da krenu zajedno sa grupom vojnika, koje je Publije Sempronije Tuditan junački proveo kroz kartaginjansku vojsku.^{[traži se izvor]} Isticao je u Senatu da ih je Tuditan celu noć nagovarao da krenu sa njim dok je mračno, ali da ga zbog kukavičluka nisu hteli poslušati i da su zato zarobljeni. Nagovorio je Senat da ne plate za njih otkup. Polibije uopšte ne pominje Tuditanov primer, pa postoje izvesne sumnje u istinitost te priče.

Pretor

Tokom 214. p. n. e. Tuditan je izabran za kurulnoga edila, a tokom 213. p. n. e. izabran je za pretora za Cisalpinsku Galiju sa sedištem u Ariminiju. Zauzeo je Atrinum i tom prilikom uzeo je mnogo srebra i 7.000 zarobljenika. Tokom 212. i 211. p. n. e. ostao je na dužnosti pretora za Cisalpinsku Galiju.

Cenzor

Izabran je za cenzora 209. p. n. e. zajedno sa Markom Kornelijem Cetegom.^{[traži se izvor]} Bio je to presedan obzirom da nijedan od njih dvojice nije pre toga bio konzul. Došlo je do svađe dvojice cenzora prilikom izbora princepsa Senata. Obično bi se na tu poziciju imenovao najstariji bivši cenzor. Ceteg se zalagao za nastarijega cenzora Tita Manlija Torkvata, ali Tuditan je imao pravo izbora i izabrao je Fabija Maksima. Bio je to presedan, da se prekida sa tradicijom da najstariji bivši cenzor postaje princeps Senata. Od tada pravilo se menja, pa najistaknutiji bivši cenzor postaje princeps Senata. To je kasnije omogućilo i Scipionu Afrikancu da postane princeps Senata mnogo ranije. Cenzori su zbog kukavičluka kod Kane kaznili mnoge vitezove oduzimanjem konja. Sproveo je prvi kompletni lustrum nakon početka Drugoga punskoga rata.

Kraj Prvoga makedonskoga rata

Etolski savez je tokom Prvoga makedonskoga rata jedno vreme bio bez pomoći Rimske republike i Pergama, pa je bio prisiljen da sklopi mir sa Filipom V Makedonskim. Zaključili su mir bez odobrenja Rima, kako su ranije bili dogovorili. Rimljani su onda tokom 205. p. n. e. poslali u Dirahij u Iliriji Publija Sempronija Tuditana kao prokonzula sa 35 brodova i 11.000 vojnika. Potakli su Partinije da se pobune i onda su opsedali Dimale. Kada je Filip V Makedonski došao do Dimale onda je Tuditan obustavio opsadu i povukao se iza bedema Apolonije. Publije Sempronije je bezuspešno pokušao da nagovori Etolce da raskinu mirovni sporazum sa Filipom. Pošto nisu više imali saveznika u Grčkoj, ali uspeli su da spreče Filipa da pomogne Hanibalu Rimljani su bili spremni za mirovni sporazum. Prvi makedonski rat se okončao sporazumom u Fenikeu 205. p. n. e. Tuditan je prisutan na mirovnoj konferenciji u Fenikeu u Epiru. Rimljanima je pripala teritorija Partina zajedno sa gradovima Dimalom, Bargulom i Eugenijumom. Nakon zaključenja sporazuma Tuditan je požurio u Rim, gde je bio već izabran za konzula.

Konzul

Izabran je 204. p. n. e. za konzula zajedno sa Markom Kornelijem Cetegom. Izabran je u odsutnosti, jer tada se nalazio u Grčkoj. Dobio je Brutij kao provinciju, sa ciljem da ratuje sa Hanibalom, koji se tu nalazio. U okolini Krotona dve vojske su naletele u koloni jedna na drugu i u tom metežu Kartaginjani su pobedili. Rimska vojska se nakon pogibije 1.200 vojnika povukla do svoga logora. Tuditanu je u pomoć došao prokonzul Publije Licinije Kras Div (konzul 205. p. n. e.) zajedno sa svojim legijama. Udruženim snagama krenuli su protiv Hanibala. Tuditan je svoje legije rasporedio napred, a Krasove kao rezervu. Uspeo je da pobedi Hanibala u bici kod Krotona, u kojoj je poginulo 4.000 Kartaginjana, a 300 ih je zarobljeno. Hanibal je zbog poraza morao da se povuče u Kroton. Pre te bitke Tuditan se zavetovao da će u slučaju pobede izgraditi hram Fortune Primigenije, što je i učinio 10 godina kasnije. Tokom 203. p. n. e. bio je prokonzul u Brutijumu. Postoje kontradiktorni Livijevi izveštaji, po kojima je tokom 204. p. n. e. zauzeo Klampetiju i Konsentiju, ali to isto Livije navodi za njegovoga naslednika Gneja Servilija Cepiona, a Apijan pominje da je Konsenciju osvojio Publije Licinije Kras Div.

Diplomatska misija na istoku

Delegacija Rodosa, Pergama i Atine pojavila se pred Senatom u Rimu. Informisali su senatore o sporazumu između Filipa V Makedonskoga i Antioha III Velikoga. Žalili su se i zbog Filipovih napada na njihove teritorije. Kao odgovor na te žalbe Rimljani su poslali tri ambasadora Marka Emilija Lepida, Gaja Klaudija Nerona i Publija Sempronija Tuditana. Dali su im i zadatak da odu i u Egipat, kod Ptolemeja V Epifana. Trebalo je da Ptolemeju V Epifanu objave da su okončali Drugi punski rat i da mu se zahvale jer je ostao rimski prijatelj u najkritičnijim momentima za Rim. Cilj misije je bio da dobiju Ptolemejevu podršku za predstojeći rat sa Makedonijom. Ambasadori su se na putu prema Egiptu zadržali u Atini, gde su se sreli sa Atalom i izaslanicima sa Rodosa. Tu su po prvi put uputili ultimatum Filipu V Makedonskome, a kasnije je Marko Emilije Lepid otišao do Abida i tu je uputio drugi ultimatum. Bilo je očito da se Rim nakon okončanja Drugoga punskoga rata sprema za Drugi makedonski rat.