Путник за Франкфурт

Putnik za Frankfurt (izdat 1970) je špijunski roman Agate Kristi prvi put objavljen u Velikoj Britaniji od strane izdavačke kuće "Collins Crime Club" u septembru 1970. i u Sjedinjenim Državama od strane izdavačke kuće "Dodd, Mead and Company" kasnije iste godine. Britansko izdanje koštalo je dvadeset pet šilinga. U pripremi za decimalizaciju 15. februara 1971. istovremeno je bila cena na omotu od 1,25 funti. Američko izdanje se prodavalo po ceni od 5,95 dolara.

Putnik za Frankfurt
Orig. naslov	Passenger to Frankfurt
Autor	Agata Kristi
Dizajner korica	Kenneth Farnhill
Zemlja	Ujedinjeno Kraljevstvo
Jezik	engleski
Žanr / vrsta dela	kriminalistički roman
Izdavanje
Izdavač	Collins Crime Club
Datum	septembar 1970.
Broj stranica	256 (prvo izdanje)
Tip medija	Tvrdi povez
Hronologija
Prethodnik	Noć veštica
Naslednik	Nemezis

Objavljena je povodom Kristinog osamdesetog rođendana i, prebrojavanjem zbirki kratkih priča u Velikoj Britaniji i SAD-u da bi se dostigla željeni ukupan broj, takođe je reklamirana kao njena osamdeseta knjiga. To je poslednji njen špijunski roman. Na početku knjige nalazi se citat Ijana Smatsa „Vođstvo, osim što je velika maštovita sila, može biti đavolsko.“

Ser Staford Naj, sredovečni diplomata, ulazi u svet špijuna, dvostrukih agenata i tajnih skupina da bi izvršio promenu u međunarodnim središtima moći. On upoznaje ženu koja ga je odabrala da joj pomogne u ključnoj tački kada se vremensko kašnjenje promenilo pa ona i njegov vazduhoplov sleću pre nego što su krenuli u Englesku. Postoji mnogo komentara o promenama u svetu, posebno o omladini fakultetskog uzrasta u Evropi, Sjedinjenim Državama i Južnoj Americi, kasnih 1960-ih.

Roman je dobio različite kritike prilikom objavljivanja i 1990. Godine 2017. bio je pozitivno ocenjen u eseju o nagađačkim špijunskim triler romanima žena. Roman je jedan od samo četiri romana Kristijeve koji nisu dobili prilagođavanje nikakve vrste, a ostali su Smrt dolazi na kraju, Nepoznato odredište i Zaleđe sudbine.

Radnja

Let ser Staforda Naja kući iz Malaje dobija neočekivani preokret kada mu se jedna žena obratila u vazdušnoj luci u Frankfurtu. Žena tvrdi da joj je život u opasnosti te da joj je potrebna njegova pomoć. Naj pristaje da joj pozajmi svoj putni ogrtač, pasoš i kartu za ukrcavanje. Kolega iz Londona Horšam iz bezbednosti kaže Naju da je njegova akcija u Frankfurtu spasila Meri En život. Ser Staford je čuo da je u vazdušnoj luci imenovana kao Dafni Teodofanus. Naj je na večeri sa svojim prijateljem Erikom zabrinut za svoj poslovni ugled. Meri En mu vraća pasoš zalepljen u časopisu u njegovoj pošti. Naj se oglašava u odeljku za lične podatke u novinama zbog tajanstvene žene i potpisuje se kao Putnik za Frankfurt. Ona odgovara ulaznicama za operu datim na diskretnom sastanku na mostu. Njegova baba-tetka Matilda mu nagoveštava strašnu svetsku zaveru koja koristi frazu muzike Riharda Vagnera u vezi sa operom Zigfrid (1876). Matilda otkriva da sada ima ženu u svom životu.

Opera Zigfrid je deo Prstena Nibelunga od Vagnera. Tajanstvena žena prisustvuje samo drugom činu i ostavlja Naju melodiju za mladog Zigfrida označenu na kopiji programa, pobudu za ono što ona radi. On prisustvuje prijemu u poslanstvu koji priređuju američki poslanik i njegova supruga Sem i Mildred Kortman. Meri En je tamo pod svojim pravim imenom grofica Renata Zerkovski. Ona nudi Naju prevoz kući, ali ga umesto toga vodi u dom finansijera gospodina Robinsona gde upoznaju pukovnika Pajkveja, lorda Altamauta, Džejmsa Klika i Horšama. Naja neko vreme nisu videli pošto ga je prihvatila blisko povezana skupina britanskih obaveštajaca da pomogne u ispunjavanju zadataka koje je preuzela Meri En. Puno putuju. Meri En upozorava Naja da je neko iz njihove skupine verovatno izdajnik.

Neki veruju da je pred kraj Drugog svetskog rata Adolf Hitler otišao u mentalnu ustanovu, sreo se sa skupinom ljudi koji su mislili da je Hitler sa jedim od njih zamenio mesta i tako preživeo rat. Pobegao je u Argentinu gde se oženio i dobio sina koji je žigosan kukastim krstom na peti. Ovo verovanje ohrabruje one koji žele da vaskrsnu verovanja i načine nacista. Grofica veruje da ima tog dečaka sa tetovažom svastike. Priču obaveštajnoj skupini je ispričao psihijatar dr Rajhard, ali oni znaju da je lažna. Hitler nije imao sina. Britanska obaveštajna skupina u nekoliko dugih poglavlja objašnjava kako nacistički agitatori izazivaju drogu, promiskuitet i studentske nemire u Sjedinjenim Državama i Evropi. Agitatori počinju da unose anarhiju, napadaju američkog poslanika i francuskog maršala. Cilj je ponovna izgradnja fašizma. Sastanci u Parizu i Londonu opisuju kretanje novca i oružja i njihove izvore i glavne učsenike.

Najina baba-tetka ledi Matilda odlazi na sopstveno putovanje da poseti svoju školsku drugaricu groficu Šarlotu fon Valdsauzen i saznaje za Šarlotine planove da bude vođa fašističkog sveta koje potom povezuje sa svojom unukom. Po povratku, Matilda priča svom prijatelju admiralu Filipu Blantu o naučniku profesoru Šoremu koji je izmislio nešto što se zove projekat B ili Benvo što je lek koji ljude čini altruističnim, ali može izazvati dugoročnu promenu. Šorem je imao moždani udar i ne može dobro da komunicira. Odložio je projekat B pre moždanog udara. Obaveštajna skupina se sastaje u Šoremovom domu gde on objašnjava ograničenja svog dobronamernog projekta. Klik, izdajnik u obaveštajnoj skupini, pokušava da ubije lorda Altamaunta otrovom i biva blokiran tako da gospođica Elis, medicinska sestra Šorema, puca u lorda Altamauta koji umire od potresa. Gospođica Elis je prepoznata kao Mili Džin Kortman koja je takođe ubila svog muža. Nasilni događaj donosi novu energiju Šoremu koji je odlučio da ponovo započne rad na svom projektu. On zove svog kolegu Gotliba da ponovo pokrene projekat Benvo i takođe organizuje spomenik lordu Altamauntu, jedinom političaru kome je ikada verovao.

Poslednje poglavlje je epilog gde se Naj u Matildinoj kući priprema za predstojeći brak sa Meri En. Navodni Hitlerov sin je doveden u Englesku radi normalnijeg života i uskoro će postati orguljaš u njihovoj crkvi. Najeva petogodišnja sestričina Sibil biće deveruša na venčanju. Naj zaboravlja kuma, ali traži od Sibil da donese pandu koju joj je kupio u frankfurtskoj vazdušnoj luci jer je od početka "u njoj".

Likovi

• Ser Staford Naj: engleski diplomata od 45 godina sa smislom za humor koji ga označava kao nepouzdanog za neke u diplomatskoj zajednici.
• Meri En: Grofica Renata Zerkovski koja je u raznim stanjima poznata kao Dafni Teodofanus. Ona počinje kao žena bez imena kada ju je Naj u vazdušnoj luci u Frankfurtu. Ona je aktivna članica skupine koja pokušava da dokaže da je grofica Šarlot pogrešila, prikupljajući podatke širom sveta. Horšam kaže da je njena majka bila Grkinja, a otac Nemac, a deda je bio austrijski podanik (u vreme carstva). Obaveštajna skupina je naziva Meri En, što odražava njen raznovrstan rad za njih.
• Panda: Naj kupuje plišanu pandu na poklon svojoj sestričini Sibil dok je bio u vazdušnoj luci.
• Ledi Matilda Klekiton: Najeva baba-tetka koja je dobro povezana i ima tajanstvenu prošlost koja joj je ostavila toliko prijatelja i kontakata. Ona preduzima akciju da pomogne svom unuku sa lordom Altamauntom i svojim putovanjem u Bavarsku. Bila je školska drugarica bogate i moćne grofice.
• Ejmi Lederan: medicinska sestra i pomoćnica ledi Matilde.
• Gordon Četvind: Sir Staffordov poznanik u poslovnici koji kaže Naju da je njegova priča bila u novinama.
• Henri Horšam: iz Službe bezbednosti koji obraća pažnju na incident sa Najem u vazdušnoj luci, oduzet mu pasoš. On je u odabranoj skupini obaveštajnih agenata koji se sastaju u Robinsonovom domu.
• Pukovnik Monro: radi u istoj poslovnici kao i Naj i razgovara o Najevom događaju u vazdušnoj luci i istražuje ga.
• Erik Pju: ser Stafordov poznanik, školski drug koji je dobar u prikupljanju podataka. Razgovarali su kada je bio u Londonu pošto se vratio iz Malaje i nakon njegovog događaja u vazdušnoj luci.
• Pukovnik Efrem Pajkvej: teški pušač lule u penziji koji je jedan od odabranih iz obaveštajne skupine koja rada na blokiranju neželjenog međunarodnog pokreta. Uveren je u ser Staforda Naja. Lik se takođe pojavio u još dva romana: Mačka među golubovima (1959) i Zaleđe sudbine (1973).
• Ser Džordž Pekam: ministar koji razgovara sa Pajkvejem o Najevom događaju u vazdušnoj luci u Frankfurtu. Brine se za Naja.
• Sem Kortman: Poslanik Sjedinjenih Država u Ujedinjenom Kraljevstvu, izmišljen. Nekoliko dana posle večere ubijen je na stepeništu poslanstva u Londonu od strane supruge, kasnije se saznalo.
• Mildred (Mili Džin) Kortman: supruga američkog poslanika koji je domaćin večere u ambasadi.
• Gospodin Robinson: Finansijer, majstor međunarodnih tokova novca, kako ih izvoditi i kako naučiti ko ih radi. On shvata da Šorem nije spalio svoje zapise o važnom projektu već ih je negde sklonio u trezor. Lik se pojavio u tri druga romana: Mačka među golubovima (1959), U hotelu "Bertram" (1965) i Zaleđe sudbine (1973).
• Lord Edvard Altamaunt: penzionisan iz diplomatske službe kao savetnik i jedan od izabranih iz obaveštajne skupine. Umire od potresa kada ga je Mili Džin Kortman ranila metom.
• Ser Džejms Klik: desna ruka lorda Altamaunta koji prepoznaje obrasce. Radio je za Altamaunta sedam godina, a ipak je on izdajnik u skupini koji pokušava da ubrizga Altamauntu strihnin, ali ga je Horšam zaustavio na sastanku u kući profesora Šorema. Dalje pokušava da diskredituje Meri En kao Huanitu kada je prepoznao pravu Huanitu.
• Grofica Šarlot fon Valdsauzen: bogata i moćna žena, veoma debela i sa zdravstvenim problemima koji otežavaju hodanje koja živi u Bavarskoj. Zovu je i Velika Šarlot i bila je školska drugarica ledi Matilde. Matilda je smatra kao lik Brunhild u operi Zigfrid Riharda Vagnera. Ona želi da promeni svetski poredak pošto joj je prijao nacistički pristup životu, pristup koji je izgubljen u Drugom svetskom ratu. Rat je završen 25 godina pre ove priče.
• Franc Jozef: mladi Zigfrid pod groficom Šarlot. Lep, vešt govornik i muzičar. Onaj koji vodi mlade u anarhiju da razbiju staro na putu ka novim, fašističkim putevima. Kada je zavera razbijena, ser Staford Naj ga dovodi u Englesku da svira orgulje u njegovoj mesnoj crkvi.

Sastanak u Parizu

• Sinjor Viteli: predsednik vlade Italije. On izveštava o preokretima u svojoj zemlji.
• Mesje Koan: ministar unutrašnjih poslova Francuske. Sastanak u Parizu povodom nasilnih društvenih previranja.
• Mesje Grosžan: predsednik Francuske. Sastanak u Parizu povodom nasilnih društvenih preokreta u Francuskoj i drugim evropskim nacijama.
• Maršal: harizmatični vojni čovek Francuske koji navaljuje da će se suočiti sa naoružanim grupama mladih ljudi. Učenici su ga upucali i ranili.

Sastanak u Londonu

• Sedrik Lezenbi: predsednik vlade Velik Britanije koji želi sve da reši razgovorom između njega i vođe drugog naroda.
• Admiral Filip Blant: stari prijatelj ledi Matilde. S obzirom na opcije.
• Profesor Ekštajn: britanski naučnik visokog ugleda, živčan u ovom društvu visokih državnih zvaničnika. On ima sumorni rezime smrtonosnog oružja, ništa od pomoći za sadašnje stanje.
• Her Hajnrih Špis: predsednik vlade Nemačke koji se sastaje sa predsednikom vlade i nekolicinom iz obaveštajne skupine tako da čuju priču o nemačkom psihijatru.
• Dr. Rajnhart: Psihijatar u Karlsrueu tokom rata i posle, on predstavlja priču grupi da je Hitler posetio njegovu bolnicu i pustio pacijenta koji je verovao da je Hitler (psihijatrijska bolest) da ode umesto njega. Ostavljenog bolesnika ubrzo uklanja njegova porodica.
• Kliford Brent: jedan od trojice mladića koji posećuju Naja u njegovom stanu, pokazujući da znaju da je on jedan od njih, anarhista. Naj pušta pobudu Zigfrida na svom diktafonu i jedan od njih ga prepoznaje.
• Džim Bruster: drugi od trojice mladića.
• Roderik Keteli: treći od trojice mladića.

Sastanak sa profesorom Šoremom u Škotskoj

• Profesor Džon Gotlib: živi u Ostinu u Teksasu. Meri En ga posećuje da bi ga pitala o projektu Benvo, što znači dobroćudni. On zna da je Šorem uništio svoje zapise o projektu nekoliko nedelja pre nego što je imao ozbiljan moždani udar.
• Vođa eskadrile Endruz: on je pilot koji leti od strane obaveštajne skupine (Horšam, Altamaunt, Klik, Monro, Robinson), u kuću profesora Šorema u Škotskoj i pomaže kada stvari postanu nasilne.
• Profesor Robert Šorem: žrtva moždanog udara, sluša muziku, ne radi. Smatra se jednim od najpametnijih naučnika, obaveštajna skupina ga traži zbog podataka o jednom od njegovih poslednjih projekata. Kao i mnogi drugi likovi, on je dobar prijatelj ledi Matilde koja ga zove Bobi.
• Lisa Nojman: tajnica profesora Šorema. Austrijanka koja je sa njim radila prvo kao tehnička pomoćnica do njegovog moždanog udara.
• Huanita: ime po kome je poznata opasna špijunka i posvećeni ubica. Pronađena je u kući profesora Šorema. Šoremu je potrebna medicinska sestra kao i gospođica Nojman, a najnovija je gospođica Elis. Njeno pravo ime je Mili Džin Kortman, supruga američkog poslanika u Britaniji. Ona je pucala u lorda Altamaunta kada je Klikov pokušaj da ga ubije otrovom omanuo.
• Dr Mekkuloh: teži profesoru Šoremu i vidi da je on spreman da ponovo radi nakon događaja tog popodneva.

Književni značaj i prijem

Frensis Ajls (Entoni Berkli Koks) je za časopis Čuvar (15. oktobar 1970.) rekao: „Od svih idiotskih konvencija koje se vezuju za triler, najgluplja je zamisao da kola koja šibaju iza ugla velikom brzinom mogu biti usmerena na nameravanu žrtvu koja je, sasvim neviđeno, sišla sa pločnika na kolovoz u tačno pravom trenutku. Agata Kristi koristi ovo dva puta u romanu Putnik za Frankfurt. U ostalom, knjiga je uglavnom diskurs o omiljenoj staroj temi gospođe Kristi, sadašnjem stanju svet i njegov pogled na budućnost na koje ona gleda pomalo nejasno. Drugim rečima, za njenu osamdesetu knjigu prilično ozbiljnije delo nego inače od ove autorke."

Moris Ričardson je tekst za časopis Posmatrač (13. septembar 1970) počeo na sledeći način: „Njena osamdeseta knjiga i [iako ne] njena najbolja, veoma daleko od njene najgore“. Zaključio je: „Na trenutke se zapitam da li stara draga zna razliku između hipija i skinhedsa, ali ona je i dalje čudesno zabavna. Očekujem da popusti za svoju osamdeset prvu.“

Robert Barnard je za ovaj špijunski roman rekao da je to „Poslednji od trilera koji klizi od neverovatnog ka nezamislivom i na kraju se završava u neshvatljivoj zbrci. Treba ponuditi nagrade čitaocima koji mogu da objasne kraj. Brine se o mladima uzbuna 'šezdesetih, droga, novi arijevski poredak i tako dalje, teme za koje je Kristijeva shvatila, u najmanju ruku, nesigurno (izgleda da ima najčudniju zamisao o tome šta znači izraz 'Treći svet', na primer) Kolins je navaljivao da podnaslovi knjigu 'Ekstravaganca'. Može se smisliti i drugi opis."

Ispitivanje

Filis Lasner poredi roman Putnik za Frankfurt sa hladnoratovskim romanima Džona le Karea i romanom Salzburška veza (1968) Helen Mekins. Ovi romani ponovo procenjuju pobedu saveznika u Drugom svetskom ratu i dovode u pitanje stabilnost posleratnog mira. Romani dramatizuju zabrinutost svoje epohe oko ponovnog pojavljivanja fašizma tokom Hladnog rata. Lasner posmatra i roman Putnik za Frankfurt i roman Salzburška veza kao „nagađanja političke mašte“.

I Kristijeva i Mekinsova koristile su trope tipične za špijunsku fikciju: „muško vođstvo“, dvostruke agente i uzbudljive potere i bekstva. Međutim, obe spisateljice su revidirale tipične rodne uloge žanra špijunske fantastike. Ženski likovi u dva romana igraju važnu ulogu u istraživanju i razgovoru o međunarodnim krizama dok pisci špijunske fantastike obično svode ženske likove na pomoćnice ili romantične smetnje za svoje protagoniste.

Što se tiče Kristijeve, Lasner primećuje da je ovo bio daleko od njenog prvog špijunskog romana. Na početku svoje karijere, Kristijeva je napisala niz špijunskih trilera, kao što su Tajni neprijatelj (1922), Čovek u smeđem odelu (1924), Velika četvorka (1927) i Zagonetka Sedam brojčanika (1929). [7] Međutim, Putnik u Frankfurt se razlikuje od drugih Kristinih romana jer nije još jedan primer detektivske fikcije ili krimi fantastike. To je kombinacija trilera i distopijske fikcije koja istražuje hipotetičku budućnost za ceo svet. Roman prikazuje ponovno oživljavanje nacizma koje zavisi od ujedinjenja mladih ljudi sveta pod svojom verom. Novi nacistički pokret i njegovi agenti zavode svetsku omladinu obećanjima o slavi i junaštvu. Indoktriniranom omladinom se obmanjuje da radi na rušenju vlada svojih naroda i da preraspoređuje narodna sredstva u podršku novom režimu. Stvarni cilj zavere je uspostavljanje globalne oligarhije kojom upravlja samozvani gospodarski rod.

Lasner takođe primećuje Kristin pogled na nacizam uopšte. Četvrti rajh u romanu je prikazan kao oslanjajući se na kulturu narkomanije, sadizma, žudnje za moći i mržnje. Mogući uspon ovog Rajha na vlast prikazan je kao propast uverenja pojedinosti i demokratije zajedno sa povezanim društvenim i političkim poretkom. Tetka Matilda služi kao poslovično „izvor mudrosti“ roman jer primećuje da Rajh nije zasnovan na novim zamislima već na starim i ponavljajućim zamislima: da svi moraju slediti „mladog junaka“, „zlatnog supermena", "mladog Zigrfida". Naj odbacuje tetkina upozorenja o nacizmu kao puku maštu. Matilda napominje da su ljudi govorili istu stvar u međuratnom razdoblju o Adolfu Hitleru i o Hitlerovoj omladini, ali u to vreme, nacizam je planirao svoj uspon na vlast kroz postavljanja pete kolone u različite zemlje, ljudi koji strastveno veruju u nacistički veroispovesti. Matilda tvrdi da bi iste metode mogle ponovo da funkcionišu u eri Hladnog rata ako se nacistička poruka „dovoljno pametno ponudi“.

Kristijeva ne ograničava opasnosti ere romana na „brigade revolucionarne omladine“ šezdesetih godina. Kristijeva koristi roman da kritikuje apatiju starijeg pokolenja dok omladina tog doba izaziva nerede širom sveta. Pogon regrutovanja za novi Dečji krstaški rat je (prema Kristijevoj) ishod neuspeha posleratnih pokolenjaa (roditelja i baka i deka nemirne omladine) da stvore bolji ili napredniji politički poredak. Starija pokolenja romana u suštini se drže „arhaičnog političkog poretka” koji ne nudi prave napredne zamisli. Lasner smatra da nije slučajno što roman počinje Stafordom Najom koji drema u vazdušnoj luci u Frankfurtu i odražava njegovu povremenu ravnodušnost prema političkim promenama u svetu koji ga okružuje.

Potraga grofice Renate i Naja iz kasnih 1960-ih da zaustave „fašistički krstaški rat“ dovela je do toga da putuju iz Velike Britanije u dvorac iz 18. veka koji tekst stavlja u blizinu Berhtesgadena. Berhtesgaden je opisan kao "Hitlerova planinska jazbina". Šlos u romanu služi kao sedište grofice Šarlot fon Valdsauzen, mesto odakle ona smišlja strategije za svetsku dominaciju i pokušava da pretvori pojedince u poslušnu masu. U romanu se napominje da je Šarlotino prvobitno prezime bilo „Krap“. Kristijeva je prezime nameravala da iskoristi kao kalambur, povezujući negativca iz romana sa porodicom industrijalaca Krap što je bilo od suštinskog značaja za Hitlerovu ratnu mašinu. Grofica je prikazana kao da jasno podržava holokaust kada se rado prisećala smrti u plinskim komorama i ćelijama za mučenje. Njeno lično bogatstvo, neophodno za finansiranje njenih planova, opisano je u romanu kao ishod eksploatacije svetskih prirodnih sredstava. Ona je navodno zaradila ovo bogatstvo kroz eksploataciju i kontrolu nad naftom, bakrom, rudnicima zlata u JUžnoafričkoj republici, naoružanjem u Švedskoj, nalazištima uranijuma, nuklearnim razvojem i "ogromnim delovima" kobalta.