Википедија

Pljačka banke Bangladeš

Pljačka banke Bangladeš, takođe kolokvijalno poznata kao sajber pljačka banke Bangladeš[1], je bila krađa koja se dogodila u februaru 2016. Bezbednosni hakeri su preko SVIFT mreže izdali 35 lažnih instrukcija za ilegalni transfer blizu milijardu američkih dolara sa računa Federalne rezervne banke Njujorka koji pripada bangladeškoj banci, centralnoj banci Bangladeša. Pet od trideset pet lažnih instrukcija bilo je uspešno u transferu 101 milion američkih dolara, pri čemu se ušlo u trag 20 miliona dolara na Šri Lanci i 81 milionu na Filipinima. Banka federalnih rezervi Njujorka blokirala je preostalih trideset transakcija, u vrednosti od 850 miliona američkih dolara, zbog sumnji izazvanih pogrešno napisanim uputstvom[2]. Sav novac prebačen u Šri Lanku je od tada vraćen. Međutim, od 2018. godine vraćeno je samo oko 18 miliona američkih dolara od 81 miliona dolara prebačenih na Filipine[3]. Većina novca prebačenog na Filipine otišla je na četiri lična računa koje drže pojedinci, a ne na kompanije ili korporacije.

Prethodni pokušaji plačkanja banke uredi

Kao i mnoge druge nacionalne banke, Bangladeška banka, centralna banka Bangladeša, ima račun kod Banke federalnih rezervi Njujorka (eng. the Federal Reserve Bank of New York) za deponovanje, održavanje i transfer deviznih rezervi Bangladeša. Devizne rezerve Bangladeša, rastuće ekonomije, često dostižu više milijardi američkih dolara. Od septembra 2020. Bangladeš ima deviznu rezervu od 39 milijardi dolara.[4] Mreža Društva za svetsku međubankarsku finansijsku telekomunikaciju (eng. Society for Worldwide Interbank Financial Telecommunication, skraćeno SWIFT) se koristi za komunikaciju sa bankom koja ima devizni račun u cilju podizanja, prenosa ili deponovanja valute.

Sajber-napad na bangladešku banku 2016. nije bio prvi napad te vrste. 2013. godine, banka Sonali iz Bangladeša takođe je bila uspešno na meti hakera koji su uspeli da uklone 250.000 američkih dolara.

U oba slučaja, sumnjalo se da su počiniocima pomogli insajderi unutar ciljanih banaka, koji su pomogli u iskorišćavanju slabosti banaka pristupom SWIFT globalnoj platnoj mreži.[5][6]

Događaji uredi

Koristeći slabosti u bezbednosti centralne banke Bangladeša, uključujući moguću umešanost nekih njenih zaposlenih[7], počinioci su pokušali da ukradu 951 milion dolara sa računa banke Bangladeša kod Banke federalnih rezervi Njujorka (eng. Federal Reserve Bank of New York). Krađa se dogodila negde između 4. i 5. februara 2016. godine, kada su kancelarije Bangladeške banke bile zatvorene za vikend. Počinioci su uspeli da kompromituju kompjutersku mrežu Bangladeške banke, posmatraju kako se vrše transferi i dobiju pristup akreditivima banke za transfere plaćanja. Iskoristili su ove akreditive da ovlaste oko tri desetine zahteva Banci federalnih rezervi Njujorka. Ovi zahtevi su upućeni za transfer sredstava na račune u Šri Lanki i na Filipinima.

Bankarski sistem je označio 30 transakcija u vrednosti od 851 milion dolara za pregled osoblja, ali je pet zahteva odobreno; 20 miliona američkih dolara u Šri Lanku (kasnije vraćeno)[8][9], i 81 milion dolara izgubljeno na Filipinima, koji su ušli u bankarski sistem te zemlje jugoistočne Azije 5. februara 2016. Ovaj novac je opran preko kazina, a neki su kasnije prebačeni u Hong Kong.

Prema izveštaju objavljenom u Straits Tajmsu (eng. The Straits Times), istražitelji sumnjaju da su kriminalci koristili Drideks virus(eng. Dridex malware) za napad.[10]

Pokušaji preusmeravanja sredstava na Šri Lanku uredi

Hakeri su nameravali da transfer od 20 miliona dolara u Šri Lanku pošalju Fondaciji Šalika (eng. Shalika Foundation), privatnoj kompaniji sa sedištem u Šri Lanki. Hakeri su pogrešno napisali „Fondacija“ u svom zahtevu za transfer sredstava, napisavši reč kao „Fundacija“. Ova pravopisna greška izazvala je sumnju kod Dojče banke (nem. Deutche bank), banke koja je usmeravala transakcije i koja je zaustavila spornu transakciju nakon što je zatražila pojašnjenje od Bangladeš banke.[8][11][12]

Pan Azija banka (eng. Pan Asia Bank) sa sedištem u Šri Lanki prvobitno je primetila transakciju, a jedan zvaničnik je primetio da je transakcija prevelika za zemlju poput Šri Lanke. Pan Azija banka je bila ta koja je anomalnu transakciju uputila na Deutsč banku. Bangladeška banka je povratila sredstva Šri Lanke.[8]

Sredstva preusmerena na Filipine uredi

Novac prebačen na Filipine deponovan je na pet odvojenih računa pomoću Rizal komercijalne korporacijske banke (eng. Rizal Commercial Banking Corporation, skraćeno RCBC); a kasnije je utvrđeno da su računi bili pod fiktivnim identitetima. Sredstva su zatim prebačena deviznom brokeru da bi bila konvertovana u filipinski pezos, vraćena u RCBC i konsolidovana na računu kinesko-filipinskog biznismena[13][9]; konverzija je izvršena od 5. do 13. februara 2016. godine[14]. Takođe je utvrđeno da su četiri računa u američkim dolarima otvorena u RCBC-u već 15. maja 2015. godine, i da su ostali netaknuti do 4. februara 2016. godine, datuma kada je izvršen transfer iz Banke federalnih rezervi Njujorka.[14]

Dana 8. februara 2016, tokom Kineske Nove godine, Bangladeška banka je obavestila RCBC preko SVIFT-a da zaustavi plaćanje, refundira sredstva i da „zamrzne i stavi sredstva na čekanje“ ako su sredstva već prebačena. Kineska Nova godina je neradni praznik na Filipinima, a RCBC je samo dan kasnije primio SVIFT poruku Bangladeške banke koja sadrži slične informacije. Do tog vremena, povlačenje u iznosu od oko 58,15 miliona dolara je već obrađeno u ogranku RCBC-ove u Jupitervoj ulici (u Makatiju).[14]

Guverner banke Bangladeša je 16. februara zatražio pomoć od Centralne banke Filipina (fil. Bangko Sentral ng Pilipinas) u povratu svojih sredstava od 81 miliona američkih dolara, rekavši da su SVIFT instrukcije za plaćanje izdate u korist RCBC-a 4. februara 2016. bile lažne.[14]

Istraga uredi

Bangladeš uredi

Na samom početku Bangladeška banka nije bila sigurna da li je njen sistem bio kompromitovan. Guverner centralne banke angažovao je Svetsku informatičku sajber zaštitu (eng. World Informatix Cyber Security), kompaniju sa sedištem u Americi, da izvrši istragu u vezi sigurnosnog incidenta, proceni ranjivost i sanaciju. Američka kompanija je za istragu dovela kompaniju Mandiant (eng. Mandiant) koja je bila angažovana za forenzičku istragu. Istraga koja je bila sprovedena dovela je do nežljenih otkrića. Pronađeni su ''отисци'' i virus ugrađen od strane hakera, što je sugerisalo da je sistem bio probijen. Istražitelji su takođe otkrili da su hakeri bili van Bangladeša.[15]

Bangladeška banka je nakon ovih otkrića momentalno pokrenula detaljnu i intenzivnu istragu. Dalja forenzična istaga otkrila je da je virus instaliran u sistem banke negde oko januara 2016. godine i prikupila je informacije o operativnim procedurama banke za međunarodna plaćanja i transfere sredstava.[16]

Istraga je takođe istražila i nerešen hakerski incident iz 2013. godine u Sonali banci, u kojem su još uvek neidentifikovani hakeri ukrali 250 000 dolara. Prema izveštajima, baš kao i kod haka centralne banke 2016. godine, pljačka je takođe koristila lažne transfere sredstava koristeći SVIFT globalnu platnu mrežu. Policijska vlast Bangladeša je obustavila istragu incidenta u Sonali banci u nemogućnosti da slučaj reše. To se promenilo nakon pljačke centralne banke 2016. godine koja je sa Sonali bankom imala dosta sličnosti.[17]

Filipini uredi

Filipinski nacionalni istražni biro (eng. National Bureau of Investigation, skraćenica NBI), pokrenuo je istragu i došao je do jednog muškarca kinesko-filipinskog porekla koji je navodno igrao ključnu ulogu u pranju novca od nezakonitih sredstava. NBI koordinira sa relevantnim vladinim agencijama, uključujući Savet za borbu protiv pranja novca (eng. Anti-Money Laundering Council, skraćeno AMLC). AMLC je 19. februara 2016. godine započeo istragu o bankovnim računima povezanim sa kockarnicama.[16] AMLC je podneo prijavu za pranje novca Ministarstvu pravde protiv direktora ekspoziture RCBC i pet nepoznatih osoba sa izmišljenim imenima u vezi sa slučajem.[18]

Saslušanje u Senatu Filipina održano je 15. marta 2016. godine, koje je vodio senator Teofisto Guingona treći, šef komiteta Plave vrpce( eng. Blue Ribbon Committee) i odbora za nadzor Kongresa o Zakonu o sprečavanju pranja novca.[19] Kasnije je 17. marta održano ročište iza zatvorenih vrata.[20] Filipinska kompanija za zabavu i gejming (eng. Philippine Amusement and Gaming Corporation, skraćeno PAGCOR) je takođe pokrenula sopstvenu istragu.[15] 12. avgusta 2016. je prijavljeno da je RCBC platio polovinu kazne od 1 milijarde funti koju je nametnula Centralna banka Filipina. Pre toga, banka je reorganizovala svoj upravni odbor povećanjem broja nezavisnih direktora sa 4 na 7.[21]

10. januara 2019. godine, Maia Santos Deguito, bivša menadžerka RCBC-a, osuđena je na filipinskom sudu na 4 do 7 godina zatvora zbog pranja novca.[22] RCBC je 12. marta 2019. godine tužio banku Bangladeša zbog upuštanja u masovni trik i šemu da iznudi novac od tužioca RCBC-a pribegavajući javnoj kleveti, uznemiravanju i pretnjama usmerenim na uništavanje dobrog imena, ugleda i imidža RCBC-a[23]

Amerika uredi

Odeljenje za forenziku Mandiant kompanije Vatreno oko (eng. FireEye) i svetska informatička sajber zaštita (eng. World Informatix Cyber Security), sa sedištem u SAD, istražile su slučaj hakovanja. Prema istražiteljima, počinioci su upoznati sa internim procedurama Bangladeške banke verovatno špijunirajući njihove radnika. Američki Federalni istražni biro (eng. Federal Bureau of Investigation, skraćeno FBI) saopštio je da su agenti pronašli dokaze koji ukazuju na to da je najmanje jedan bankarski službenik delovao kao saučesnik. FBI je takođe naveo da postoje dokazi koji upućuju na još nekoliko ljudi koji su možda pomagali hakerima u navigaciji kompjuterskim sistemom banke Bangladeš.[24] Vlada Bangladeša razmatra tužbu protiv Banke federalnih rezervi Njujorka kako bi povratila ukradena sredstva.[15]

FBI-jeva sumnja na severnu koreju uredi

Federalni tužioci u Sjedinjenim Državama otkrili su moguće veze između vlade Severne Koreje i krađe.[25] Prema ovom izveštaju, američki tužioci sumnjaju da su krađu počinili kriminalci koje podržava vlada Severne Koreje. U izveštaju se takođe navodi da će biti uključeni u optužbe „navodni kineski posrednici“, koji su omogućili transfer sredstava nakon što su ona preusmerena na Filipine.[26]

Neke bezbednosne kompanije, uključujući Simentik korp (eng. Symantec Corp) i BAE sistemi(eng. BAE Systems), tvrdile su da iza napada verovatno stoji Lazarus grupa (eng. Lazarus Group) sa sedištem u Severnoj Koreji, jedan od najaktivnijih hakerskih kolektiva koje sponzoriše država. Oni navode sličnosti između metoda korišćenih u pljački u Bangladešu i onih u drugim slučajevima, poput hakovanja kompanije soni pikčrs enterteinment (eng. Sony Pictures Entertainment) 2014. godine, koju su američki zvaničnici takođe pripisali Severnoj Koreji. Stručnjaci za sajber bezbednost kažu da je Lazarus grupa takođe stajala iza napada na VanaKraj (eng. WannaCry) u maju 2017. koji je zarazio stotine hiljada računara širom sveta.[27]

Agencija za sajber i infrastrukturnu bezbednost (eng. Cybersecurity and Infrastructure Security Agency) objavila je upozorenje „FASTCash 2.0: Severnokorejski BigleBoiz pljačka banke“, u kojem je hakovanje Banke Bangladeša 2016. godine pripisano BigleBoizu. Agencija je tvrdila da je BigleBoiz grupa aktera pretnji pod generalnim biroom za izviđanje vlade Severne Koreje i da je aktivan od 2014. godine.[28]

Zamenik direktora američke Agencije za nacionalnu bezbednost Ričard Ledžet je takođe citiran da je rekao da „ako je ta veza između aktera kompanije Soni i aktera bangladeških banaka tačna—to znači da nacionalna država pljačka banke“.[29]

SAD su optužile severnokorejskog programera za hakovanje bangladeške banke, navodeći da je to izvršeno u ime režima u Pjongjangu. Isti programer je takođe optužen u vezi sa virusom VannaCri 2.0 i napadom na soni pikčrs iz 2014. godine.[30]

Istraživači kompjuterske bezbednosti povezuju krađu sa čak jedanaest drugih napada i navode da je Severna Koreja imala ulogu u napadima, što bi, ako je tačno, bio prvi poznati incident da državni akter koristi sajber napade za krađu sredstava.[31][32]

Odgovor povezanih organizacija uredi

Korporacija za komercijalno bankarstvo Rizal (eng. The Rizal Commercial Banking Corporation, skraćeno RCBC) saopštila je da ne toleriše nezakonite aktivnosti u filijali RCBC koja je uključena u slučaj. Lorenco V. Tan (eng. Lorenzo Villanueva Tan) predsednik RCBC-a, rekao je da je banka po tom pitanju sarađivala sa Savetom za borbu protiv pranja novca i Centralnom bankom Filipina (fil. Bangko Sentral ng Pilipinas, skraćeno BSP)[33]. Tanov pravni savetnik je zatražio od menadžera filijale RCBC da objasni navodni lažni bankovni račun koji je korišćen u prevari vezanoj za pranje novca.

Odbor RCBC-a je takođe pokrenuo posebnu istragu o umešanosti banke u prevari o pranju novca. Predsednik RCBC-a Lorenco V. Tan podneo je neograničeno odsustvo kako bi ustupio mesto istrazi vlasti o ovom slučaju[34][35]. Dana 6. maja 2016. godine, uprkos tome što je internom istragom banke očišćen od bilo kakvog prekršaja, Tan je podneo ostavku na mesto predsednika RCBC-a da bi „preuzeo punu moralnu odgovornost“ za incident[36]. Helen Iuchengco-De (fil. Helen Yuchengco-Dee), ćerka osnivača RCBC-a, je preuzela poslovanje banke. Banka se takođe izvinila javnosti zbog umešanosti u pljačku.

Šef bangladeške banke, guverner Atiur Rahman (fil. Atiur Rahman), podneo je ostavku na svoju funkciju usred istrage o pljački centralne banke i pranju novca nakon toga, od strane osoblja RCBC-a na Filipinima. Pismo o ostavci podneo je premijeru Šeiku Hasini (fil. Sheikh Hasina Wazed) 15. marta 2016. Pre nego što je ostavka objavljena u javnosti, Rahman je izjavio da će podneti ostavku za dobrobit svoje zemlje[37]. Nakon ostavke, Rahman se branio tvrdnjom da je pre godinu dana predvideo propuste u sajber bezbednosti i da je angažovao američku firmu za sajber bezbednost da ojača zaštitni zid, mrežu i celokupnu sajber bezbednost banke. Međutim, on je okrivio birokratske prepreke koje sprečavaju firmu za obezbeđenje da počne sa radom u Bangladešu sve do sajber pljačke[38].

Dana 5. avgusta 2016. Centralna banka Filipina (fil. Bangko Sentral ng Pilipinas ) odobrila je kaznu od 1 milijarde £ (52,92 miliona USD) protiv RCBC-a zbog nepoštovanja bankarskih zakona i propisa u vezi sa pljačkom banke. Ovo je najveća novčana kazna koju je BSP ikada odobrio bilo kojoj instituciji. RCBC je naveo da će banka ispoštovati odluku BSP-a i platiti izrečenu kaznu[39].

Banka Bangladeša nastavila je sa svojim naporima da povrati ukradeni novac i povratila je samo oko 15 miliona američkih dolara, uglavnom od operatera za igre na sreću sa sedištem u Metro Manili. U februaru 2019. godine, Federalne rezerve su obećale da će pomoći bangladeškoj banci da povrati novac, a SVIFT je takođe odlučio da pomogne centralnoj banci da obnovi svoju infrastrukturu. Centralna banka Bangladeša je takođe verovala da je RCBC bio saučesnik u pljački i pokrenuo pravni slučaj u američkom Okružnom sudu za južni okrug Njujorka u vezi sa slučajem početkom 2019. optužujući filipinsku banku za "masovnu zaveru". Kao odgovor, RCBC je podneo tužbu optužujući Bangladešku banku za klevetu, smatrajući da su tvrdnje Bangladeške banke neosnovane[40].

Posledice uredi

Slučaj je pretio da se Filipini ponovo postave na crnu listu, Grupe za finansijsku akciju za borbu protiv pranja novca, zemalja koje nisu uložile dovoljne napore u borbi protiv pranja novca[41]. Pažnja je posvećena potencijalnoj slabosti napora filipinskih vlasti u borbi protiv pranja novca nakon što su zakonodavci 2012. uspeli da isključe kazina sa spiska organizacija koje su obavezne da prijave Savetu za borbu protiv pranja novca u vezi sa sumnjivim transakcijama.

Slučaj je takođe ukazao na pretnju sajber napada na državne i privatne institucije od strane sajber kriminalaca koji koriste prave šifre za autorizaciju banaka kako bi nalozi izgledali istinito. SVIFT je savetovao banke koje koriste njihov sistem da ojačaju svoj položaj sajber bezbednosti i osiguraju da poštuju SVIFT bezbednosne smernice. Bangladeš je navodno 20. zemlja sa sajber napadima, prema mapi sajber pretnji koju je razvio Kasperski Lab (eng. Kaspersky Lab), a koja radi u realnom vremenu[42].

Reference uredi

  1. ^ „The great Bangladesh cyber heist shows truth is stranger than fiction”. Dhaka Tribune. 2016-03-12. Pristupljeno 2022-04-17. 
  2. ^ Archive, View Author; Author, Email the; Twitter, Follow on; feed, Get author RSS (2016-03-22). „Congresswoman wants probe of ‘brazen’ $81M theft from New York Fed”. New York Post (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-04-17. 
  3. ^ Cabalza, Dexter (2016-08-19). „Ex-RCBC branch manager free on bail”. INQUIRER.net (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-04-17. 
  4. ^ „Bangladesh forex reserves hit record high over $39 billion”. New Age. 01. 09. 2020. 
  5. ^ Das, Krishna (25. 05. 2016). „Exclusive: Bangladesh probes 2013 hack for links to central bank heist”. Reuters. 
  6. ^ „Bangladesh probes 2013 hack for links to Swift-linked central bank heist”. Reuters. 25. 05. 2016. 
  7. ^ Finkle, Jim (09. 05. 2016). „SWIFT rejects Bangladeshi claims in cyber heist, police stand firm”. Reuters. 
  8. ^ a b v Quadir, Serajul (13. 03. 2016). „Spelling mistake stops hackers stealing $1 billion in Bangladesh bank heist”. The Independent. 
  9. ^ a b Byron, Rejaul Karim (10. 03. 2018). „Hackers' bid to steal $870m more from Bangladesh central bank foiled”. Asia News Network. Arhivirano iz originala 12. 03. 2016. g. Pristupljeno 01. 05. 2022. 
  10. ^ „Dridex malware linked to Bangladesh heist”. Straits Times. 18. 06. 2016. 
  11. ^ Aneez, Shihar (31. 03. 2016). „Sri Lankan in Bangladesh cyber heist says she was set up by friend”. Reuters. 
  12. ^ 19.08.2016. „Story behind Shalika Foundation”. Ceylon Today. Arhivirano iz originala 19. 08. 2016. g. Pristupljeno 01. 05. 2022. 
  13. ^ Ager, Maila (03. 03. 2016). „Senate to probe $100-M laundering via PH, says Osmeña”. Philippine Daily Inquirer. 
  14. ^ a b v g Byron, Rejaul Karim (11. 03. 2016). „Hackers bugged Bangladesh Bank system in Jan”. The Daily Star. Arhivirano iz originala 12. 03. 2016. g. Pristupljeno 19. 04. 2022. 
  15. ^ a b v Quadir, Serajul (11. 03. 2016). „Spelling mistake stops hackers stealing $1 billion in Bangladesh bank heist”. The Independent. 
  16. ^ a b Byron, Rejaul Karim (11. 03. 2016). „Hackers bugged Bangladesh Bank system in Jan”. Asia News Network. Arhivirano iz originala 12. 03. 2016. g. Pristupljeno 19. 04. 2022. 
  17. ^ „Bangladesh probes 2013 hack for links to Swift-linked central bank heist”. CNBC. 26. 05. 2016. 
  18. ^ „RCBC manager, others face anti-money laundering complaint”. Rappler. 15. 03. 2016. 
  19. ^ „RCBC manager invokes right vs self-incrimination at Senate probe”. Rappler. 15. 03. 2016. 
  20. ^ Yap, Cecilia (17. 03. 2016). „Printer error foiled billion-dollar bank heist”. the sydney morning herald. 
  21. ^ „RCBC reorganizes board after Bangladesh Bank heist scandal”. Rappler. 26. 07. 2016. 
  22. ^ „Ex-RCBC manager Deguito found guilty of money laundering”. ABS-CBN News. 10. 01. 2019. 
  23. ^ „Philippines' RCBC sues 'vicious' Bangladesh Bank over heist claim”. Reuters. 12. 03. 2019. 
  24. ^ Barrett, Devlin (10. 05. 2016). „FBI Suspects Insider Involvement in $81 Million Bangladesh Bank Heist”. The Wall Street Journal. 
  25. ^ Corkery, Michael (22. 03. 2017). „North Korea Said to Be Target of Inquiry Over $81 Million Cyberheist”. The New York Times. 
  26. ^ „U.S. may accuse North Korea in Bangladesh cyber heist: WSJ”. Reuters. 22. 03. 2017. 
  27. ^ „A Baccarat Binge Helped Launder the World’s Biggest Cyberheist”. Bloomberg Markets. 03. 08. 2017. 
  28. ^ „North Korea's BeagleBoyz Robbing Banks”. cybersecurity&infrastructure security agency. 26. 08. 2020. 
  29. ^ Groll, Elias (21. 03. 2017). „NSA Official Suggests North Korea Was Culprit in Bangladesh Bank Heist”. Foreign Policy. 
  30. ^ „U.S. charges North Korean in Bangladesh central bank, Sony hacks”. ABS-CBN News. 07. 09. 2018. 
  31. ^ Shen, Lucinda (28. 05. 2016). „North Korea Has Been Linked to the SWIFT Bank Hacks”. Fortune. 
  32. ^ Perlroth, Nicole (28. 05. 2016). „North Korea Linked to Digital Attacks on Global Banks”. New York Times. 
  33. ^ Agcaoili, Lawrence. „RCBC denies alleged money laundering”. Philstar.com. Pristupljeno 2022-04-17. 
  34. ^ Dumlao-Abadilla, Doris (2016-03-23). „RCBC chief goes on leave amid $81M dirty money probe”. INQUIRER.net (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-04-17. 
  35. ^ Agcaoili, Lawrence. „RCBC president goes on leave”. Philstar.com. Pristupljeno 2022-04-17. 
  36. ^ „RCBC President Lorenzo Tan resigns after bank probe clears him of complicity in money laundering”. web.archive.org. 2016-08-01. Arhivirano iz originala 01. 08. 2016. g. Pristupljeno 2022-04-17. 
  37. ^ Network, Agence France-Presse, The Daily Star/Asia News (2016-03-15). „Bangladesh central bank governor quits over $81m heist”. INQUIRER.net (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-04-17. 
  38. ^ Bahree, Megha (2016-06-22). „Former Bangladesh Bank Chief Blames Global System for Theft”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2022-04-17. 
  39. ^ News, G. M. A. „Bangko Sentral slaps P1-B fine on RCBC for stolen Bangladesh Bank fund”. GMA News Online (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-04-17. 
  40. ^ „Philippines' RCBC Sues Bangladesh Central Bank over 'Vicious' Cyber Heist Claims”. Insurance Journal (na jeziku: engleski). 2019-03-13. Pristupljeno 2022-04-17. 
  41. ^ „Sen. Osmeña: PH may suffer if money laundering is proven - CNN Philippines”. web.archive.org. 2016-03-10. Arhivirano iz originala 10. 03. 2016. g. Pristupljeno 2022-04-17. 
  42. ^ „$1 Billion Plot to Rob Fed Accounts Leads to Manila Casinos”. Bloomberg.com (na jeziku: engleski). 2016-03-09. Pristupljeno 2022-04-17. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пљачка_банке_Бангладеш&oldid=26984948”