Пљуни и запјевај моја Југославијо
Pljuni i zapjevaj moja Jugoslavijo je LP-album grupe Bijelo dugme iz 1986. godine u izdanju diskografske kuće "Diskoton". Sve pjesme je napisao Goran Bregović, osim pjesama „Hajdemo u planine“ i „Pjesma za malu pticu“ (Bregović/Arnautalić/Kenović). Album je sniman u studiju I RTV Sarajevo, dok je pjesma „Hajdemo u planine“ miksana u studiju "Jugoton", Zagreb.
| Pljuni i zapjevaj moja Jugoslavijo | ||||
|---|---|---|---|---|
.jpg) | ||||
| Studijski album: Bijelo dugme | ||||
| Izdat | 17. novembar 1986. | |||
| Žanr | rok-en-rol | |||
| Trajanje | ? | |||
| Izdavač | Diskoton | |||
| Producent | Vladimir Mihaljek | |||
| Diskografija | ||||
| ||||
Pljuni i zapjevaj moja Jugoslavijo je prvi album benda koji je snimio sa vokalistom Alenom Islamovićem, koji je u bend došao kao zamena za Mladena Vojičića "Tife". To je ujedno i prvi album benda od live albuma Koncert kod Hajdučke česme iz 1977. na kojem je klavijaturista Laza Ristovski kao zvanični član benda i poslednji studijski album benda sa klavijaturistom Vladom Pravdićem.
Album je 1998. godine ocenjen kao 53. na listi 100 najvećih jugoslovenskih rok i pop albuma.[1]
Pozadina i snimanje uredi
Dolazak Alena Islamovića uredi
Alen Islamović, koji je početkom jeseni 1986. preuzeo mesto pevača Bijelog dugmeta, dve godine ranije je bezuspešno progonjen od strane vođe benda Gorana Bregovića, neposredno nakon odlaska dugogodišnjeg pevača Željka Bebeka iz benda u proleće 1984.[2] Nesiguran o nestabilnim međuljudskim odnosima unutar benda i strahujući od mogućeg Bebekovog povratka u okrilje, Islamović je tada odlučio da odbije ponudu i ostane sa Divljim jagodama; dvadesettrogodišnji početnik Mladen "Tifa" Vojičić tako je postao novi vokal Bijelog dugmeta, snimivši studijski album Bijelo dugme iz 1984. sa bendom.[2]
Pod pritiskom profesionalnih obaveza, iznenadne slave i medijskog skandala koji je otkrio njegovu upotrebu LSD-a, Vojičić je nakon samo godinu dana napustio Bijelo dugme, a Islamović je ponovo dobio poziv da se pridruži. Ovog puta, Divlje jagode su se nalazile van Londona. Sumnjajući u međunarodnu perspektivu, 29-godišnji Islamović je ovog puta odlučio da prihvati ponudu, napuštajući Divlje jagode i vraćajući se u Jugoslaviju da se pridruži grupi.[2]
Govoreći o drugoj promeni vokala za dve godine i uopšte kadrovskim problemima benda, Bregović je tada izjavio:
| „ | Jebeš pevanje, jebeš i pevača. Ono što je važno je kakva je osoba. Najveći problem u Dugmetu je da li možemo da radimo zajedno ili ne. Sve ostalo je lako. Veoma sam zadovoljan Alenom. Moj bend je zdrav. Dosta nam je pijanaca i narkomana.[3] | ” |
(Samo)-cenzura uredi
Zbog pritiska jugoslovenskih komunističkih vlasti, Bregović je na kraju odustao od sprovođenja nekih ideja koje je prvobitno zamislio za album.
Kada je počeo da ga konceptualizuje, Bregović je želeo da Pljuni i zapjevaj moja Jugoslavijo sadrži priloge pojedinaca poznatih po političkim stavovima van zvanične ideologije SFR Jugoslavije koju je zastupao Savez komunista Jugoslavije, jedina legalno dozvoljena politička partija u zemlji. U tom cilju, on i menadžer benda Raka Marić su se obratili trojici takvih osoba koje su u tom trenutku više od decenije bile praktično isključene iz javnog diskursa u Jugoslaviji:
- pop pevač Vice Vukov koji je predstavljao SFR Jugoslaviju na Pesmi Evrovizije 1963. godine pre nego što je video da su mu izgledi za karijeru marginalizovani zbog toga što je bio označen kao hrvatski nacionalista kao rezultat njegovog povezivanja sa političkim pokretom Hrvatsko proleće,
- slikar i eksperimentalac Mića Popović, povezan sa jugoslovenskim filmskim pokretom Crni talas, koji je stekao disidentsku reputaciju zbog svojih slika i filmova ranih 1960-ih,
- političar i diplomata Koča Popović koji je, uprkos istaknutoj ulozi u Drugom svetskom ratu u partizanskom otporu, bio komandant njihove 1. proleterske brigade — angažman koji mu je u posleratnoj komunističkoj Jugoslaviji doneo orden Ordena narodnog heroja, a zatim visoke političke i diplomatska imenovanja — ipak su tiho uklonjena iz javnog života 1972. nakon što su izašli u prilog Latinki Perović i Marku Nikeziću, vodećim ličnostima takozvanih „srpskih liberala“, liberalne frakcije unutar ogranka Saveza komunista Jugoslavije u SR Srbiji.[4]
Bregovićeva ideja je bila da Vukov otpeva baladu „Ružica si bila, sada više nisi“. Međutim, iako je Vukov prihvatio, plan nikada nije realizovan nakon što je menadžera benda Marića privela i saslušala policija na sarajevskom aerodromu po povratku iz Zagreba gde se sastao sa Vukovim.[4] Doprinos Miće Popovića albumu je bila njegova slika Dve godine garancije na kojoj je penzioner spavao na klupi u parku dok je koristio stranice lista Politika kao ćebe da se ugreje, što je Bregović želeo da iskoristi kao omot albuma. Kada se obratio, Mića Popović je takođe prihvatio, ali je upozorio Bregovića na moguće probleme sa kojima će se muzičar verovatno suočiti.[4] Konačno, Koča Popović je navodno donekle prihvatio ideju da učestvuje na albumu, ali je ipak odbio ponudu.[4]
Lista pjesama uredi
- „Pljuni i zapjevaj moja Jugoslavijo“
- „Zamisli“
- „Noćas je k'o lubenica pun mjesec iznad Bosne"
- „Te noći kad umrem, kad odem, kad me ne bude"
- „A i ti me iznevjeri“
- „Zar ne vidiš da pravim budalu od sebe“
- „Hajdemo u planine“
- „Pjesma za malu pticu“
- „Ružica si bila sada više nisi“
Članovi grupe uredi
Saradnici uredi
- Producent: Goran Bregović
- Izvršni producent: Radomir Marić - Raka
- Snimao i miksao: Damir Begović
- Snimatelj: Branko Podbrežnički
- Idejno rješenje omota: „TRIO“ Leila Mulabegović, Dalida Duraković i Bojan H. Halilović
- Korišćena fotografija: Moderni revolucionarni ples
- Nenad Stefanović - Japanac
- Sinan Alimanović
- Slobodan Sokolović,
- Amela, Amila i Zu
Prijem uredi
Najveći hitovi albuma ispostavili su se „Hajdemo u planine”, „Noćas je k'o lubenica pun mjesec iznad Bosne”, „A i ti me iznevjeri” i balade „Te noći kad umrem, kad odem, kad me ne bude” i „Ružica si bila, sada više nisi“. Naredna promotivna turneja širom Jugoslavije takođe je bila veoma uspešna sa rasprodatim sportskim arenama gde god je bend išao.[2]
Sukob Bregović-Kremer uredi
Veliki deo kritičara, međutim, nije voleo Pljuni i zapjevaj moju Jugoslavijo. Dragan Kremer je u svojoj recenziji Danasa povukao paralele između ekonomske i političke krize u SFR Jugoslaviji i onoga što on vidi kao stalne kreativne krize benda:
| „ | Nažalost, ono što ovaj album čini tako 'jugoslovenskim' najviše ima veze sa krizom i nedostatkom kriterijuma koje više nije moguće sakriti. | ” |
Godine 1987. Kremer je otišao dalje gostujući u emisiji TV Sarajevo Mit mjeseca,[5] programu koji je suprotstavljao jugoslovenske rok kritičare rok zvijezdama u zemlji — dozvoljavajući kritičari da direktno postavljaju pitanja muzičarima koji su sjedili preko puta njih u istom studiju. U slučaju Kremerovog pojavljivanja, Bregović nije bio u studiju zbog turneje — Kremerova snimljena pitanja su tako Bregoviću pokazana dok je snimana njegova reakcija.[6] Izražavajući nesklonost novom albumu benda, Kremer je pogledao u kameru i direktno se obratio Bregoviću:
| „ | Kao čovek koji obožava ploče sa skoro fetišističkom strašću, mrzim ono što ću da kažem i uradim, ali osećam se prinuđenim da [i dalje nastavim sa tim] kao sredstvo za postavljanje pitanja. Svi veliki autori obično imaju isti odgovor na ovo pitanje, a to je da su im sva njihova dela, bez obzira na vrstu, podjednako draga i podjednako dobra, ali — da li je moguće da je ovaj album tvoje [Bregovićevo] najružnije i najgluplje delo? | ” |
Nakon navedenog, Kremer je pocepao omot albuma. Vidno ljuti Bregović je reagovao psovkom ispod glasa i krenuvši u uvredljivu tiradu upućenu Kremeru:
| „ | Teško je i blesavom imat' ambicija da te baš svi vole, pogotovo ovakvi, nekakvi mali, debeli prasci sa zulufima, koji vjerovatno još uvijek u četrdesetoj onaniraju. Uostalom, to je gomila imbecilnih pitanja na koje je i od mene teško tražiti koliko-toliko bistar odgovor... Ima tu nešto nelogično: mi krećemo na turneju sa 400.000 prodatih ploča, što ovakvi tipovi pljuju redovno. E sad - ili je blesav narod, a ovaj tip je u pravu - ili ja još uvijek pišem bolje pjesme nego on kritike. | ” |
Incident je tada dobio veliku pažnju u jugoslovenskim medijima sa uglom obično smirenog i pribranog Bregovića koji gubi živce.[2]
Turneja uredi
Turneja za ovaj album je počela 31. januara 1987. godine u Gostivaru. Takođe su imali koncerte u Velesu, Đevđeliji, Čačku, Skoplju itd. 7. februara iste godine, održan je spektakularni koncert u Beogradu.[4] Ono što je zanimljivo za beogradski koncert, jeste direktno uključenje u TV Dnevnik RTB.[7]
Nasleđe uredi
Godine 1998. album Pljuni i zapjevaj moja Jugoslavijo bio je na 53. mestu na listi 100 najvećih jugoslovenskih rok i pop albuma.[1]
2015. godine omot albuma Pljuni i zapjevaj moja Jugoslavijo zauzeo je 98. mesto na listi 100 najvećih omota jugoslovenskog roka.[8]
Novi partizani uredi
Uz bok albuma Smrt fašizmu! Plavog orkestara i Teško meni sa tobom (a još teže bez tebe) grupe Merlin, Pljuni i zapjevaj, moja Jugoslavijo povremeno je kategorisan kao deo Novih partizana, kolekcije albuma sarajevskih bendova iz sredine 1980-ih.[4]
Termin Novi partizani uveo je tokom jeseni 1986. godine menadžer Plavog orkestara Malkolm Muharem kao sredstvo promocije najnovijeg izdanja svojih klijenata i potencijalnog skoka pokretanja još jednog (sub)kulturnog pokreta, sličnog onome što je on je učestvovao u postizanju tri godine ranije sa Novim primitivizmom. Iako se Novi partizani nikada nisu pojavili kao koherentan pokret, ovaj termin su preuzeli brojni jugoslovenski novinari koji ga i dalje koriste kada opisuju različite faze u karijeri Bijelog dugmeta, Dina Merlina, Plavog orkestara i Hari Mata Harija.[9]
Reference uredi
- ^ a b Antonić, Duško; Štrbac, Danilo (1998). YU 100 : najbolji albumi jugoslovenske rok i pop muzike. autori. OCLC 439240601.
- ^ a b v g d Janjatović, Petar (2007). YU rock enciklopedija : 1960-2006. Petar Janjatović. ISBN 978-86-905317-1-4. OCLC 191751768.
- ^ Krstulović, Zvonimir (2005). Bijelo Dugme: Doživjeti stotu. Profil. str. 44.
- ^ a b v g d đ Vesić, Dušan (2014). Šta bi dao da si na mom mjestu : Bijelo dugme. Naklada Ljevak. ISBN 978-953-303-751-6. OCLC 905270956.
- ^ „Čovek za sva vremena - Portret savremenika – Goran Bregović - Nedeljnik Vreme”. www.vreme.com (na jeziku: srpski). 2005-06-16. Pristupljeno 2023-03-25.
- ^ „Bregović je želio Vicu Vukova da otpjeva 'Ružicu', ali komunisti nisu dopustili”. www.vecernji.hr (na jeziku: hrvatski). Pristupljeno 2023-03-25.
- ^ Matić, Đorđe (2014-01-29). „Milić, Goran”. Leksikon YU mitologije (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-03-25. „Svejedno, neki dan sam tako naletio na snimku — Goran Milić uživo u studiju, kraj je drugog Dnevnika TVB: “Pokušaćemo da se uključimo direktno na koncert Bijelog dugmeta, na beogradskom Sajmu. Gorane, ako me čuješ, pokloni se i počni”. Goran drugi — Bregović, zaustavlja band i kaže: “U ovom trenutku se u halu uključio dnevnik televizije. Možemo li…?” i praćen zborom od dvadesetak tisuća ljudi krene, parafrazirajući Miljkovića: “Jugoslavijo, na noge, pjevaj nek te čuju, / ko ne sluša pjesmu slušaće oluju…””
- ^ „100 najboljih omota YU rocka | Balkanrock.com” (na jeziku: srpski). 2015-01-28. Pristupljeno 2023-03-25.
- ^ „Sejo Sexon (Zabranjeno Pušenje): Jugoslavija je finansirala svoje disidente | Balkanrock.com” (na jeziku: srpski). 2014-08-12. Pristupljeno 2023-03-25.
Literatura uredi
- Janjatović, Petar (2003). Ex YU rock enciklopedija. Beograd: Čigoja štampa. COBISS.SR 137175308.
Spoljašnje veze uredi
Pljuni i zapjevaj moja Jugoslavijo na sajtu Discogs (jezik: engleski)