Википедија

Radiohromski film

Radiohromni film vrsta je filma koji se samorazvija i koji se obično koristi za testiranje i karakterizaciju radiografske opreme kao što su CT skeneri i radioterapijski kablovi. Film sadrži premaz koji menja boju kada je izložena jonizujućem zračenju, što omogućava da se karakteriše nivo izloženosti i profil zraka.[1] Za razliku od rendgenskog filma, ovaj film je neosetljiv na vidljivu svetlost (što olakšava rukovanje) i nije mu potreban proces razvijanja pa se rezultati mogu dobiti skoro trenutno.[2]

Mehanizam uredi

Za medicinsku dozimetriju gafhromski dozimetrijski film (...) je verovatno najšire korišćeni komercijalni proizvod.[3] Nekoliko tipova gafhromskog filma se prodaje sa različitim svojstvima.[4] Jedan tip, MD-55, sastoji se od slojeva poliesterske podloge sa lepljenim slojevima aktivne emulzije (debljine približno 16 μm).[2] Aktivni sloj se sastoji od polikristalnog, supstituisanog diacetilena, a promena boje nastaje usled „progresivnog dodavanja 1,4-transa kao polikonjugacije duž lestvice polimernih lanaca“.[4][5]

Aktivna komponenta radiohromnih filmova su diacetilenski monomeri koji polimerizuju pri zračenju.[6] Polimerizacija čini filmove sve tamnijim sa apsorbovanom dozom. Promene u vidljivom spektru apsorpcije mogu se meriti ravnim skenerom. Vrednosti piksela skeniranja se konvertuju u doze pomoću softvera za analizu radiohromskog filma. Dakle, dozimetrijski sistem za dozimetriju radiohromnog filma obično se sastoji od radiohromnih filmova, ravnog skenera i softvera za analizu filma.[7]

Upotreba uredi

Radiohromni filmovi su u opštoj upotrebi od kasnih 1960-ih, iako je njihov opšti princip poznat još od 19. veka.[3][8]

Radiohromski filmovi imaju mnogo primena u radiologiji i terapiji zračenjem.

Radiohromski filmovi se intenzivno koriste u radiologiji i terapiji zračenjem jer imaju odličnu prostornu rezoluciju, blisku ekvivalentnost vode,[9][10] i slabu energetsku zavisnost.[11][12][13][14][15][16] Štaviše, mogu se potopiti u vodu,[17] mogu se seći, ne zahtevaju hemijsku obradu i predstavljaju nisku osetljivost na vidljivu svetlost.

Radiohromni film može pružiti informacije visoke prostorne rezolucije o distribuciji zračenja. U zavisnosti od tehnike skeniranja, može se postići submilimetarska rezolucija.[4]

Dozimetrija uredi

Za razliku od mnogih drugih tipova detektora zračenja, radiohromni film se može koristiti za apsolutnu dozimetriju gde se informacije o apsorbovanoj dozi dobijaju direktno.[3] Obično se skenira, na primer korišćenjem standardnog skenera sa ravnim ležištem, da bi se obezbedila tačna kvantifikacija optičke gustine, a time i stepena ekspozicije. Pokazalo se da gafhromski film daje merenja tačna do 2% u dozama od 0,2–100 Greja (Gy).[18]

Izvori uredi

  1. ^ Jones, Deric P. (2010). Biomedical sensors (1st izd.). New York: Momentum Press. str. 177. ISBN 9781606500569. 
  2. ^ a b Pawlicki, Todd; Scanderbeg, Daniel J.; Starkschall, George (2016). Hendee's Radiation Therapy Physics (4th ed.). John Wiley & Sons. ISBN 9781118575260. str. 68.
  3. ^ a b v Butson, Martin J; Yu, Peter K.N; Cheung, Tsang; Metcalfe, Peter (September 2003). "Radiochromic film for medical radiation dosimetry". Materials Science and Engineering: R: Reports. 41 (3–5): 61–120.
  4. ^ a b v Clough, Roger L. (1995). „Radiochromic Solid-State Polymerization Reaction”. Irradiation of polymers: fundamentals and technological applications. ACS Symposium Series. 620 (2nd izd.). Washington, DC: American Chemical Society. str. 152—166. ISBN 9780841233775. doi:10.1021/bk-1996-0620.ch011. 
  5. ^ Ali, I.; Costescu, C.; Vicic, M.; Dempsey, J. F.; Williamson, J. F. (9. 7. 2003). „Dependence of radiochromic film optical density post-exposure kinetics on dose and dose fractionation”. Medical Physics. 30 (8): 1958—1967. Bibcode:2003MedPh..30.1958A. PMID 12945961. doi:10.1118/1.1587611. 
  6. ^ Niroomand-Rad A, Chiu-Tsao ST, Grams MP, Lewis DF, Soares CG, Van Battum LJ. Report of AAPM Task Group 235 radiochromic film dosimetry: an update to TG-55. Med Phys. 2020;
  7. ^ Ignasi Méndez, Ph.D.,* 1 Juan José Rovira-Escutia, 2 and Bozidar Casar 1 A Protocol for Accurate Radiochromic Film Dosimetry Using Radiochromic.com, Radiol Oncol. 2021 Sep; 55(3): 369–378.
  8. ^ McLaughlin, W.L.; Yun-Dong, Chen; Soares, C.G.; Miller, A.; Van Dyk, G.; Lewis, D.F. (april 1991). „Sensitometry of the response of a new radiochromic film dosimeter to gamma radiation and electron beams”. Nuclear Instruments and Methods in Physics Research Section A: Accelerators, Spectrometers, Detectors and Associated Equipment. 302 (1): 165—176. Bibcode:1991NIMPA.302..165M. doi:10.1016/0168-9002(91)90506-L. .
  9. ^ Crijns, W.; Maes, F.; Van Der Heide, U. A.; Van Den Heuvel, F. (2013). „Calibrating page sized Gafchromic EBT3 films”. Medical Physics. 40 (1): 012102. Bibcode:2013MedPh..40a2102C. PMID 23298104. doi:10.1118/1.4771960. .
  10. ^ Niroomand-Rad, Azam; Blackwell, Charles Robert; Coursey, Bert M.; Gall, Kenneth P.; Galvin, James M.; McLaughlin, William L.; Meigooni, Ali S.; Nath, Ravinder; Rodgers, James E.; Soares, Christopher G. (1998). „Radiochromic film dosimetry: Recommendations of AAPM Radiation Therapy Committee Task Group 55”. Medical Physics. 25 (11): 2093—2115. Bibcode:1998MedPh..25.2093N. PMID 9829234. doi:10.1118/1.598407. 
  11. ^ Rink, Alexandra; Vitkin, I. Alex; Jaffray, David A. (2007). „Energy dependence (75kVp to 18MV) of radiochromic films assessed using a real-time optical dosimeter”. Medical Physics. 34 (2): 458—63. Bibcode:2007MedPh..34..458R. PMID 17388161. doi:10.1118/1.2431425. .
  12. ^ Richter, Christian; Pawelke, Jörg; Karsch, Leonhard; Woithe, Julia (2009). „Energy dependence of EBT-1 radiochromic film response for photon (10kVp-15MVp) and electron beams (6-18MeV) readout by a flatbed scanner”. Medical Physics. 36 (12): 5506—14. Bibcode:2009MedPh..36.5506R. doi:10.1118/1.3253902. .
  13. ^ Richter, Christian; Pawelke, Jörg; Karsch, Leonhard; Woithe, Julia (2009). „Energy dependence of EBT-1 radiochromic film response for photon (10kVp-15MVp) and electron beams (6-18MeV) readout by a flatbed scanner”. Medical Physics. 37 (12): 1942—7. Bibcode:2009MedPh..36.5506R. doi:10.1118/1.3253902. 
  14. ^ Lindsay, Patricia; Rink, Alexandra; Ruschin, Mark; Jaffray, David (2010). „Investigation of energy dependence of EBT and EBT-2 Gafchromic film”. Medical Physics. 37 (2): 571—6. Bibcode:2010MedPh..37..571L. PMID 20229865. doi:10.1118/1.3291622. .
  15. ^ Massillon-Jl, Guerda; Chiu-Tsao, Sou-Tung; Domingo-Munoz, Ivan; Chan, Maria F. (2012). „Energy Dependence of the New Gafchromic EBT3 Film: Dose Response Curves for 50 KV, 6 and 15 MV X-Ray Beams”. International Journal of Medical Physics, Clinical Engineering and Radiation Oncology. 1 (2): 60—5. doi:10.4236/ijmpcero.2012.12008  . .
  16. ^ Bekerat, H.; Devic, S.; Deblois, F.; Singh, K.; Sarfehnia, A.; Seuntjens, J.; Shih, Shelley; Yu, Xiang; Lewis, D. (2014). „Improving the energy response of external beam therapy (EBT) GafChromicTM dosimetry films at low energies (≤100 keV)”. Medical Physics. 41 (2): 022101. Bibcode:2014MedPh..41b2101B. PMID 24506633. doi:10.1118/1.4860157. 
  17. ^ León-Marroquín, Elsa Y.; Lárraga-Gutiérrez, José M.; Herrera-González, J. Alfredo; Camacho-López, Miguel A.; Villarreal Barajas, José E.; García-Garduño, Olivia A. (2018). „Investigation of EBT3 radiochromic film's response to humidity”. Journal of Applied Clinical Medical Physics. 19 (3): 283—90. PMC 5978557  . PMID 29707904. doi:10.1002/acm2.12337. 
  18. ^ Devic, Slobodan (jul 2011). „Radiochromic film dosimetry: Past, present, and future”. Physica Medica. 27 (3): 122—134. PMID 21050785. doi:10.1016/j.ejmp.2010.10.001. .

Spoljašnje veze uredi

 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Радиохромски_филм&oldid=27442559”