Википедија

Radovan Nastić

Radovan Nastić (Beograd, 15. februar 1975), poznat pod umetničkim imenom Bensedin, srpski je multimedijalni umetnik i književnik. Radio je i kao radio voditelj, fotograf, performer, glumac.

Radovan Nastić
Datum rođenja(1975-02-15)15. februar 1975. (49 god.)
Mesto rođenjaBeograd, Srbija

Biografija uredi

Karijeru je započeo 1995. godine kao voditelj na radiju B92 u kultnoj emisiji Ritam herca al star. Radio je i kao lutajući reporter, a malo potom je osmislio i realizovao autorsku emisiju Minijature iz kulture. Kasnije, takođe na radiju B92, je vodio jutarnji program i bio je jedan od voditelja emisija Ritam sportskog srca i Razglas - urbane legende i mitovi.

Nakon pisanja za kulturni vodič Beograda, Beorama, od objavljenih priča nastaje knjiga pod nazivom Bensedin. Do danas je objavio nekoliko knjiga urbanog, avangardnog žanra. Autor je brojnih eseja i članaka: za kulturnu rubriku dnevnih novina Glas javnosti, zatim za pokret www.trablmejker.com Arhivirano na sajtu Wayback Machine (29. maj 2022), koji je promovisao alternativnu kulturu, i za i za blog zrenjaninske pank ekipe, maniac.blog.hr. Prvi je pisao o Merlinki, tranvestitu ubijenom 2003. godine, objavivši priču o njemu u knjizi ”...I napravim se sve je u redu”.

Na grupnoj izložbi 30 X 30 u Kulturnom centru Zrenjanina 2007. godine, predstavio je zastavu Srbije, sastavljenu od zlatnog okvira tableta protiv bolova, pozadina od iskorištenih blistera sedativa, a trobojka kroz tri šprica s iglama napunjeni crvenom, plavom i belom bojom. Sa zagrebačkom umetnicom Tajanom Šiždrak Arhivirano na sajtu Wayback Machine (22. februar 2011) izlagao je svoju prozu uz njene kolaže 2008. godine na izložbi pod nazivom „Niže Nego Ljudski“ (arhivirano na sajtu Wayback Machine 22. februar 2011).

Učestvovao je na nekoliko grupnih izložbi u Los Anđelesu, a u drugoj polovini 2021. godine je u zrenjaninskom KC napravio izložbu pod nazivom ”Holivud kroz izmaglicu”.[1][2][3] Na izložbi je predstavio fotografije nastale u Holivudu od 2012. godine, oslikavajući ”sopstveni doživljaj holivudske stvarnosti, gde mnogi pojedinci sanjaju da postanu zvezde”, piše na sajtu zrenjaninskog Kulturnog centra. Za portal volimzrenjanin.com o svojoj izložbi kaže:

Godine 2022. izdavačka kuća Portalibris, objavljuje roman Rejčel - jedna ljubavna priča u novom dopunjenom izdanju i sa prevodom na engleski[4], koja donosi kako i naslov poručuje, jednu beogradsku ljubavnu priču koja prati vrtlog emocija, sećanja i nedoumica glavnog junaka. on traži smisao i odgovore u klasičnim filmovima, muzičkim hitovima, uz pilulei strasne susrete sa voljenom. Pored epiloga koji je već postojao u prethodnoj verziji teksta, u ovoj se nalazi i novi - Epilog 2022, u kome se autor osvrće na svoje delo iz drugačije perspektive, dok živi u Los Anđelesu nekim drugim životom i iznosi neka zapažanja o životu tamo i ovde, o prošlosti, sadašnjosti, sazrevanju...Umesto pogovora delo sadrži i emotivni tekst o umetniku Saši Markoviću - Mikrobu (1959 - 2010), sa kojim se autor družio i koji je pisao recenziju za prvo izdanje.[5]

Danas živi i radi u Los Anđelesu.

Književna kritika uredi

Teofil Pančić u članku Savladive priče,[6] komentarišući novu srpsku prozu, anderground i njihove knjige koje nisu ”po pe-esu”, o romanima Bensedin i ...I napravim se sve je u redu, piše:

"Nastić je uvek ”jak” - slagao se čitalac s njim ili ne - onda kada javno isteruje lične demone (a ne znam ama baš nikoga ko to radi tako nekalkulantski i neisfurano kao on), ali nije za bacanje ni onda kada freestyle konta o svemu što vidi i čuje oko sebe, a što ga nervira ili na bilo koji drugi način inspiriše na komentar, a ovaj pak varira od ne baš impresivnog postadolescentskog angsta i infantilnog inadžijskog desničarenja, pa do zaista sjajnih opservacija za kakve bi mnogi umišljeni analitičari društva prodali dušu, samo kad bi je imali. Knjiga bolja na parčiće, nego kao celina, ali vredna svake pažnje, jer takvi kao Radovan ovde više ne rastu, a pravu ćemo nestašicu takvih tek osetiti, kad potpuno zavlada diktatura jednoobraznih japi-androida. A omiljeni citat? Evo ga: ”Tada još nisam izgledao kao idiot, ali sam uzimao zalet”. Savršeno!”

Mikrob u pismu Nastiću, a u pogovoru knjige Rejčel, jedna ljubavna priča, kaže:

”...što se emocija tiče, one su tvoja specijalnost. junak slomljenog srca i sprženog mozga što se tetura kroz ruševine našeg sveta. Taj si...ustvari, u ovoj knjizi se govori samo o ljubavi, nesretnoj, nejasnoj, nedorečenoj. Kako sam shvatio, od te veze na kraju nije bilo ništa. Mogao bi da mi dobaciš telefon.”

Ksenija Prodanović, novinarka Nedeljnika [7]o njemu i knjizi Dan kada je Mijatović pogodio prečku:

”Oni koji su devedesetih slušali radio B92, sećaju se Radovana Nastića zahvaljujući emisiji Sportski ritam srca i pričama koje je objavljivao u Beorami. Meni je postao vrlo draga faca zahvaljujući Bensedinu, prvoj knjizi koju je objavio 2005. godine, i kasnije romanu Rejčel, jedna ljubavna priča koji možda nije toliko dobar koliko je meni obeležio važan period u životu. No, moje naklonosti na stranu, Nastić je zanimljiv pisac...”, dodajući da je ”...autentična gradska faca koja nema potrebu da folira. Što vidiš, to i dobiješ. A takvih likova, nažalost, nema mnogo. Zbog toga mi je milo što je beogradska Laguna objavila njegov roman Dan kada je Mijatović pogodio prečku jer će sada i šira publika imati priliku da upozna ambivalentnog ljubitelja kafetina. A treba ga upoznati zato što je žestok i interesantan u svom ludilu, i uzbudljiv.”

Dok Dušan Nedeljković, novinar dnevnih novina Danas, u rubrici Kultura.[8] o knjizi Dan kada je Mijatović pogodio prečku, piše:

”Radovan je objavljivanjem ovog romana na našem podneblju postao rodonačelnik pokreta poznatog po tome da njihove pripadnike kvalifikuju kao fejvorit luzere. Dendiji 21. veka dostojanstveni su naslednici hipi pokreta. Stasali su unuci Acid Eatersa. Besni su, ali ne žele da ispoljavaju agresiju, već nas maltretiraju svojim stvaralaštvom. U poplavi zla kao trenda, knjiga poput ove nam vraća veru u peace & love & anarchy filozofiju života. Da sam manje nostalgičan i da nisam sredovečni mrzovoljnik, proglasio bih ovaj roman remek-delom, ali zasad ću se zaustaviti samo na tome da je Nastićev roman izuzetan. Nedostaje mi lično ovakav narativ, nedostaje mi ispijanje piva ispred Samiške, nedostaje mi navijačka tribina. Nedostaje mi više ovakvih knjiga. Hvala Bogu i kafetinu, na Bensedinu.”

Još neke od kritika:

Racković je naglasio da je ”Nastićev roman fantastičan doprinos srpskoj emigrantskoj književnosti”, dok su Dušan i Dušan zdušno preporučili ”svima da pročitaju”. ”Gađajući same stative, Radovan Nastić širi istinu po Los Anđelesu. Večito na najboljem delu margine društva, čovek vrlo jakog libida susreće trandže, gejeve, Šekija Turkovića i ostale male, a zapravo velike heroje planete”, rekao je Čavić, dok je Šaponja istakao da ”likovi sa holivudske margine i situacije iz svakodnevnog života koje Radovan opisuje predstavljaju pravo blago za čitaoca i teleportuju ga u svet gde nema mesta foliranju.”[9]

Bibliografija uredi

  • 2005 Bensedin, Beorama, Beograd
  • 2006 I napravim se sve je u redu, Ред Бокс, Београд
  • 2007 Rejčel, jedna ljubavna priča, Ред Бокс, Београд
  • 2007 Balkan twilight, Kulturni centar, Pančevo
  • 2008 Niže nego ljudski, Ред Бокс, Београд
  • 2008 Bensedin, 2 izdanje, Ред Бокс, Београд
  • 2008 Junaci urbane bede, Траблмејкер, Београд
  • 2009 Tri dana u Kinšasi, Ред Бокс, Београд
  • 2013 Svaki pas ima svoj dan, Prometej, Beograd
  • 2018 Dan kada je Mijatović pogodio prečku, Laguna, Beograd
  • 2022 Rejčel, jedna ljubavna priča, Portalibris, Beograd

Izložbe uredi

Reference uredi

  1. ^ „Zrenjanin: Izložba Radovana Nastića "Holivud kroz izmaglicu"”. NOVA portal (na jeziku: srpski). 2021-10-19. 
  2. ^ „Holivud kroz izmaglicu - Radovan Nastić o izložbi fotografija, Holivudu, Srbiji, ljudima...”. Domino magazin. 
  3. ^ „2021.10.19. Radovan Nastić "Holivud kroz izmaglicu"”. Kulturni centar Zrenjanina. 
  4. ^ Magazin, Domino (2018-05-03). „Intervju: Radovan Nastić”. Domino Magazin (na jeziku: srpski). 
  5. ^ „"Da nije bilo psihijatra, ja bih se ili ubio ili završio u ludnici"”. NOVA portal (na jeziku: srpski). 2022-06-05. 
  6. ^ „Savladive priče - Nova srpska proza - andergraund i okolina - Nedeljnik Vreme”. www.vreme.com (na jeziku: srpski). 2007-01-11. 
  7. ^ „Prikaz knjige „Dan kada je Mijatović pogodio prečku“ | Laguna”. www.laguna.rs (na jeziku: srpski). 
  8. ^ „Prikaz romana „Dan kada je Mijatović pogodio prečku“ | Laguna”. www.laguna.rs (na jeziku: srpski). 
  9. ^ „Sećanja, uspomene i novi život – održana promocija romana „Dan kada je Mijatović pogodio prečku“”. delfi.rs (na jeziku: engleski). 

Spoljašnje veze uredi

Vebsajt:

Instagram:

Intervjui:

Izložbe:

Youtube:

Ostalo:

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Радован_Настић&oldid=27695357”