Radoš Smiljković
Radoš Smiljković (Počekovina, kod Trstenika, 29. septembar 1934) bivši je srpski političar, društveno-politički radnik SR Srbije, univerzitetski profesor, diplomata i publicita.
| radoš smiljković | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 29. septembar 1934. |
| Mesto rođenja | Počekovina, kod Trstenika, Kraljevina Jugoslavija |
| Profesija | vojno lice |
| Porodica | |
| Supružnik | Hasana Smiljković |
| Delovanje | |
| Član KPJ od | 1950. |
| Predsednik Gradskog komiteta SK Beograda | |
| Period | 1987 — 1990. |
| Prethodnik | Slobodanka Gruden v.d. |
| Naslednik | funkcija ukinuta |
Biografija uredi
Zavšrio je Učiteljsku školu u Svetozarevu, 1952. godine, nakon čega je kasnije upisao studije na Grupi za jugoslovensku književnost i srpskohrvatski jezik na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gde je diplomirao 1959. godine. Postdiplomske studije završio je 1964. na Višoj školi političkih nauka, gde je 1968. obranio doktorsku tezu Savez komunista u samoupravljanju.[1] Od 1961. radio je na Fakultetu političkih nauka, gde je bio — aistent, predavač, docent, vanredni i redovni profesor za predmet Politička sociologija, šef katedre, i dekan od 1985. do 1987. godine. Bio je u predsednik Saveta Filozofskog fakulteta.[2]
Godine 1950, sa svega 16 godina postao je član Komunističke partije Jugoslavije (KPJ). U periodu socijalizma, bio je aktivan društevno-politički radnik. Od 1968. do 1974. bio je poslanik Savezne skupštine SFRJ. Aprila 1986. izabran je za člana Predsedništva Gradskog komiteta Saveza komunista Beograda. Nakon Osme sednice CK SK Srbije i ostavke Dragiše Pavlovića, izabran je 13. novembra 1987. za predsednika Predsedništva Gradskog komiteta. Na ovoj funkciji ostao je do 31. oktobra 1990. kada je konstituisan Gradski odbor SPS Beograda.[2]
Bio je član Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije i član njegovog Predsedništva, a bio je i predsednik Saveta Marksističkog centra CK SK Srbije. Biran je i za člana Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije i njegovog Predsedništva. Od jula 1990. bio je član Glavnog odbora Socijalistilčke partije Srbije, a od 1990. do 1992 i član njegovog Izvršnog odbora. Od 1993. do 1998. bio je ambasador SR Jugoslavije u Bugarskoj, a od 1999. do 2000. u Austriji.[2]
U braku sa suprugom Hasanom, rođenom Kamešničanin, ima sinove Srđana i Igora.[2]
Dela uredi
Objavio je preko 20 knjiga i preko 200 naučnih radova iz oblasti političkog i samoupravnog organizovanja i uloge Saveza komunista. Neka do njegovih dela su:
- Organizaciono-politička izgradnja Saveza komunista Jugoslavije 1966.
- Radnička klasa — partija 1970.
- Društveno-političke organizacije u SFRJ 1979.
- Politička sociologija 1978.
- Stranke i politika 1983.
- Društvena uloga i principi organizovanja Saveza sindikata 1988.
- Prelomne godine 1991.
- Srbija u imperijalnim sudarima 2013.
- Diplomtaski zapisi Beograd—Beč 2021.
Reference uredi
- ^ Ko je ko 1970, str. 955.
- ^ a b v g Ko je ko 1995, str. 524.
