Razgovor:Jermenija/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Hajkakan?

Zar Jermeni svoju zemlju ne zovu HAJKAKAN ?

Petronije 08:10, 12 decembar 2005 (CET) Provereno - Hajastan. Hajkakan je prisvojni pridev.

Jermeni inače nisu pravoslavni hrišćani. Petronije 01:13, 6. maj 2006. (CEST)

Položaj?

U članku pod ovim naslovom je opisan isključivo GEOGRAFSKI položaj države, ne politički, ne ekonomski niti bilo kakav drugi položaj, i mesto mu je u pasusu Geografija koji je opet bez ikakvog osnova preimenovan u naslov "Prirodne odlike"? A ekološke probleme nikako ne možemo svrstati u prirodne odlike.--Nikola (razgovor) 14:01, 4. avgust 2011. (CEST)

Rasparava o članku

Rasprava o članku traje do 20. avgusta (20:00 časova). --Nikola (razgovor) 20:51, 13. avgust 2011. (CEST)

U odeljku kultura dodao sam uz informaciju i izvesnu referencu. Takođe, locirao sam pomoću gugl buksa gde bi moglo da se nađe štošta o tome (Letopis matice srpske iz 2002. g. npr.), tako da nije isključeno da ću još nešto dodati tamo, ako predlagač nema ništa protiv. Iskreno, po mom kakvom takvom mišljenju, manje više uvažavanom, odeljak kultura koji mene najviše interesuje mi je prekratak, ali, kao što rekoh, nije isključeno da ću da se ubacim.--Epaminonda (razgovor) 03:46, 14. avgust 2011. (CEST)

Ispravka, nisam spazio da odeljak o kulturi ima PODodeljke, ili već kako. U svakom slučaju ne bi bilo do zgoreg spomenuti ukratko razvoj književnosti, počev od izvesnog monaha, preko Sebeosa i dr. pisaca koji su imali dodira sa Vizantijom do današnjice. Po još koji put, ako predlagač nema ništa protiv da se doda još štogod...--Epaminonda (razgovor) 03:56, 14. avgust 2011. (CEST)

Uneo sam manje korekcije što se privrede tiče, tako da je sada što se mene tiče sve kako treba...--Ivan Matejić (razgovor) 09:42, 14. avgust 2011. (CEST)

Epi hvala na primedbama, i naravno da nemam ništa protiv da dodaš nešto u odeljak o kulturi ukoliko smatraš da je to vredno pažnje. Iskreno, ja nisam baš previše pažnje posvetio delu o kulturi i umetnosti jer ne poznajem dovoljno taj region u tom smislu, pa sam se bojao da ne napravim neke krupnije greške.
Ivane hvala!!! --Nikola (razgovor) 15:59, 14. avgust 2011. (CEST)

Komentari SmirnofLeary (razgovor)

 Komentar: Možda bi trebalo u uvodnom pored organizacija za koje je navedeno da je Jermenija članica, u zagradi navesti godinu učlanjenja, a zatim sortirati prema dužini članstva.

 Komentar: Deo Klima, rečenica: Na Jermenskoj visoravni prosečna temperatura vazduha iznosi oko 0 °C, a prosečna letnja prelazi 25 °C. Da li je tačan podatak? Ako je recimo u januaru temperatura od -10 do -5 °C, a leti kako stoji u rečenici prelazi 25 °C, onda bi prosečna godišnja trebala biti iznad nule, recimo od 5 - 10 °C. Možda grešim?!

 Komentar: Deo Klima, ... u marzu Lori ..., pojasniti da li se radi o gradu, oblasti, ... ispitati da li marzu ide malim slovom, kako je napisano. --SmirnofLeary (razgovor) 00:28, 15. avgust 2011. (CEST)

 Komentar: U članku nedostaje odeljak o flori i fauni. Pogledati članak o Srbiji, u kome su navedena dva odeljka: Biljni i životinjski svet (kratak odeljak) i ispod Nacionalni parkovi (samo spisak). --SmirnofLeary (razgovor) 00:38, 15. avgust 2011. (CEST)

1. Mislim da je nepotrebno navoditi i godine članstva jer to je opisano u odgovarajućem članku u tekstu, a u uvodu je to postavljeno čisto da se čitalac upozna u kratkim crtama.

2. Podatak o klimi ispravljen, u pitanju bila greška!

3. Marz je ime za administrativnu jedinicu u Jermeniji (u ranku naših okruga, ali sam se odlučio da koristim izvorno ime). Dakle ide malim slovom. Detaljnije objašnjenje stoji u delu "Administrativna podela Jermenije".

4. Dodaću i članak o flori i fauni, mada nema tu nekih spektakularnih podataka, a što se tiče nac. parkova imaju opisani u posebnom članku "Geografija Jermenije", ali nabrojat ću ih.--Nikola (razgovor) 14:11, 15. avgust 2011. (CEST)

 Komentar: Svaka čast za brzu reakciju i za brzo napisan odeljak o biljnom i životinjskom svetu. Još uvek nisam stigao do odeljka o Administrativnoj podeli, pa da ne zameriš. Dalje, odeljak Demografija, rečenica: ... ali najveći deo njih je srbifikovan ... Izraz „srbifikovan“ mi pomalo štrči. Da li se tako kaže? Posrbljen, srbiziran, ili kako već, valjalo bi proveriti koji je izraz najčešće u upotrebi.

 Komentar: Odeljak Demografija, pasus religija: Ako se ne varam podaci u pasusu se ne slažu. U konfesionalnom pogledu 99% jermenske populacije su hrišćani. Od toga 95% su pripadnici Jermenske apostolske crkve, a postoji i manja zajednica jermenske katoličke crkve s ukupno oko 280.000 vernika u 36 parohija čiji pripadnici se nazivaju Franki i uglavnom se žive na severu zemlje. Ako Jermenija ima oko 3.200.000 stanovnika, 280.000 vernika je oko 9% ukupne populacije, tj. oko 10% populacije koju čine hrišćani. S obzirom na to, protivrečan je deo rečenice Od toga 95% su pripadnici Jermenske apostolske crkve. --SmirnofLeary (razgovor) 19:40, 15. avgust 2011. (CEST)

 Komentar: Pasus Vojska, stoji rečenica: U slučaju potreba, vojska je u stanju da mobiliše sve vojno sposobne muškarce starosti od 15 do 59 godina. Da li to znači da je kod njih obavezno služenje vojnog roka? Trebalo bi to navesti.

1. Videću sa lingvistima u vezi sa ovim terminom "srbifikovan"!

2. Problem u statističkim podacima Jermenije (bar sam ja tako zaključio) što oni kao svoje stanovnike navode i one iz Karabaha, a posebno se to odnosi na crkvu, jer to i jeste jedna crkva. A nigde ne piše koliko tačno ih živi tamo ili u samoj zemlji, pa to stvara zabune.

3. Vojni rok je obavezan, ali nikako da nađem podatak od kada do kada i koliko traje. Zato nisam to napisao. A u vanrednim situacijama većina država sprovodi masovne mobilizacije vojno sposobnih osoba. U svakom slučaju ubacio sam u spoljašnje veze i sajt njihovog ministarstva unutrašnjih poslova, pa koga to zanima može detaljnije da prouči! --Nikola (razgovor) 20:41, 15. avgust 2011. (CEST)

 Komentar: Odeljak ekonomija, fotografija manastira u delu u kom se nalazi ne prati tekst. Ako ne grešim, valjalo bi je spustiti ispod u pasus o turizmu, gde stoji rečenica: Turistima su privlačne i brojne vazdušne banje ... te brojni srednjevekovni manastiri širom zemlje.

 Komentar: U delu o sportu, pošto se pominje šah, ne bi bilo loše pomenuti Kasparova koji je rođen u Azerbejdžanu, ali je poreklom Jermen. Takođe, ako ima mesta, može se spomenuti i teniser Andre Agasi. Još je izostalo, a vredelo bi pomenuti u članku zarad vazduhoplovaca na vikipediji Artjom Mikojana, ako se nađe mesta i za njega . --SmirnofLeary (razgovor) 00:34, 16. avgust 2011. (CEST)

Ja sam mislio da je Agasi Iranskog porekla? Za Kasparova vidim da mu je otac bio Jevrej a majka Jermenka, tako da bi njega mogao staviti. A Artura Mikojana stvarno ne znam, gde da stavim, u deo o nauci, vojsci ili gde već?--Nikola (razgovor) 14:09, 16. avgust 2011. (CEST)

Za Agasija na en. viki stoji: ... is a retired Iranian-American[1][2] professional tennis player ..., ali i dalje u tekstu stoji: ... His father is of Iranian (Armenian and Assyrian) and Syrian origin ... E sad, na ovoj i ovoj strani ga Jermeni prisvajaju kao svoju znamenitu ličnost. Mikojan je bio konstruktor, general, i ministar vazduhoplovne industrije, mogao bi u vojsku gde se pominju vazduhoplovne snage, ili posebno ako je nešto nazvano po njemu, a sigurno jeste, fabrika, institut, škola ... Treba proveriti. --SmirnofLeary (razgovor) 15:46, 16. avgust 2011. (CEST)

Svaka čast na uloženom trudu. Članak zaista zaslužuje epitet sjajnog i svakako ima moj glas na predstojećem glasanju. Sve pohvale. --SmirnofLeary (razgovor) 00:42, 16. avgust 2011. (CEST)

Odeljak Demografija

Uneo bih još jednu izmenu, umesto ove slike stavio bih ovaj dijagram:

Kretanje broja stanovnika Jermenije 1950-2010.UN statistikaJermenski zavod za statistiku‍
1950.			1.354.000
1960.			1.867.000
1970.			2.518.000
1980.			3.096.000
1990.			3.545.000
2000.			3.221.000
2010.			3.251.000

Ako se svi slažu sa predlogom, možemo načiniti izmenu?--Ivan Matejić (razgovor) 13:07, 15. avgust 2011. (CEST)

Ovaj dijagram stvarno lepo izgleda, stoga sam ga i ubacio umesto starog klasičnog, plus što je ovaj na srpskom.--Nikola (razgovor) 14:04, 15. avgust 2011. (CEST)

Reference

Iako je vizuelno lepšte, nepreferiram sakrivanje referenci. Vikipedija se bazira na referencama i ona je zapravo skup istih. Te shodno tome, mislim da treba prikazati sve reference bez sakrivanja na račun estetike. MikyM|Write me 22:54, 17. avgust 2011. (CEST)

Reference

Nedostaju celom delu Biljni i životinjski svet, koji sadi dosta podataka u brojkama. Te brojke bi morale biti referencirane. --Jagoda ispeci pa reci 13:26, 18. avgust 2011. (CEST)

tako je Jermenija postala prva hrišćanska država na svetu (čak 10 godina pre nego što je imperator Galerije garantovao slobodu hrišćanima u Rimu, i 36 godina pre krštenja Konstantina Velikog).

Ovo je referencirano Cijinom knjigom činjenica. Ne nalazim nigde tamo išta slično. Osim toga, zar je Cija Faktbuk pored tolikih istorijskih knjiga o Jermeniji u starom i srednjem veku jedini izvor za tako nešto? Može li se naći neki uverljiviji i kvalitetniji izvor? Pogotovu, što, kako sam već rekla, nigde ne vidim tamo odrednicu Religija, tako da ne znam gde da tražim ovo što je ovde time referencirano. Ako pak, postoji, onda treba staviti direktanlink ka tom tekstu, a ne ka naslovnoj stranici, ako nije moguće, onda navesti u definiciji linka kako doći do tog podatka. Ova referenca, kako je napisana, apsolutno je nedovoljno dobro opisana. BTNj, Galerije nije garantovao slobodu hrišćanima, nego slobodu veroispovesti. S obzirom da je hrišćanstvo bilo najrašuirenije među najsuiromašnijim slojevima, dakle robovima, mislim da je bitno naglasiti da se radi o kakvoj se vrsti slobode radi. --Jagoda ispeci pa reci 13:36, 18. avgust 2011. (CEST)

Takođe bi deo o istoriji trebalo malo bolje referencirati. --Jagoda ispeci pa reci 13:37, 18. avgust 2011. (CEST)

Pobogu pa ne mogu ja ili bilo ko za svaki mogući navod u tekstu pisati posebnu referencu. Na šta bi to ličilo, svaka druga reč pa referenca i na kraju hiljadu i kusur referenci. Što se istorije tiče za svaku oblast postoji odgovarajuća literatura koja je navedena u okviru jedne ili više referenci. Postavljanje ovoliko šablona za traži se referenca apsolutno nije u redu sa tvoje strane! Što se tiče reference o hrišćanstvu, imaš je pod brojem 1 u uvodnom delu teksta. I nema potrebe da navodim u članku o Jermeniji odluke jednog rimskog imperatora.--Nikola (razgovor) 15:11, 18. avgust 2011. (CEST)

Izvini, ali šta ti imaš protiv referenciranja članka? I ko ti je tražio da navodiš odluke rimskog imperatora? Traženo ti je da referenciraš tvrdnje iznete u članku, i to uradi. Ako hoćeš da ti članak bude sjajan, onda ga napiši da liči na sjajan. Ja sam ovde da pomognem, a ne da ti stavljam nogu. Ili bi voleo da ništa ne kažem sad, nego da čekam glasanje? --Jagoda ispeci pa reci 16:06, 18. avgust 2011. (CEST)

Naravno da nemam ništa protiv primedbi, ali smatram da je nepotrebno u okviru jedne rečenice navoditi reference na 5 različitih mesta i da baš svaki podatak referenciram. Za svaku oblast o kojoj je napisano ubacih referencu koja se konkretno na nju odnosi i u kojoj su upisani svi podaci. Usput referencirao sam većinu zahteva koje si posatvila!--Nikola (razgovor) 16:09, 18. avgust 2011. (CEST)

Zašto je referenca br. 1 tj. tekst u njoj na engleskom? To treba prevesti na srpski. --Jagoda ispeci pa reci 16:09, 18. avgust 2011. (CEST)

Meni su rekli da sve reference moraju biti napisano u izvornom obliku i zato sam je i ostavio tako.--Nikola (razgovor) 16:11, 18. avgust 2011. (CEST)

To je tačno, kad navodiš bibliografski podatak. Ali ako navodiš neki tekst, red je da ga prevedeš. Možeš ostaviti i original, a i ne moraš. Čemu tekst na engleskom jeziku? Niko nije dužan da zna strani jezik da bi čitao ovaj ili bilokoji drugi članak na njikipediji. --Jagoda ispeci pa reci 16:15, 18. avgust 2011. (CEST)

Mapa

Moje čestitke svima koji su radili na članku, zaista ste veliki posao uradili! Bilo bi lepo da se prevede barem ona geopolitička mapa Kavkaza (na ruskom, vektorska). Nju bi bilo relativno lako prevesti a i korisna je i za druge članke. -- Обрадовић Горан (разговор) 13:45, 18. avgust 2011. (CEST)

nastojaću i to da sredim, još samo kad bi mi neko rekao i kako to da uradim hihi --Nikola (razgovor) 15:13, 18. avgust 2011. (CEST)

Ja bih samo dodao u delu muzika, ne znam kako ide tačno tekst: ...Sirušo koja je pretstavljala Jermeniju u Srbiji... SA PESMOM QELE QELE. Mislim da je to bila jedna od najpopularnijih pesama godine! Glasaću za, odličan je članak! Bolen (r) 16:09, 18. avgust 2011. (CEST)

Hvala Bolen!--Nikola (razgovor) 16:12, 18. avgust 2011. (CEST)

I pitao sam Gorana kako se prevode mape, jer to i meni treba... Bolen (r) 16:16, 18. avgust 2011. (CEST)

Mape možete prevesti u Fotošopu, ako ga imate... Ima i neki Ink program koji je besplatan (za razliku od Fotošopa), ali ja ne znam da radim u njemu. Koristim Fotošop. --Jagoda ispeci pa reci 16:18, 18. avgust 2011. (CEST)

Uf, ne u Fotošopu, Fotošop (koliko znam) ne radi sa vektorskom grafikom. Ista firma (Adob) ima program Ilustrator, koji je namenjen za rad sa vektorskom grafikom. Ali on nije besplatan a i ne znam koliko je jednostavno raditi u njemu. Postoje dva zgodna načina za prevod vektorskih mapa:

1. Skineš Inkskejp (besplatan i jednostavan za rad). Skineš svg fajl i otvoriš ga u Inkskejpu. Klikneš na ikonicu za rad sa tekstom i preimenuješ jednu po jednu labelu.

2. Iskoristiš Nikolin alat na tulserveru koji služi za prevod svg crteža. On ti ispiše ruska imena, ti pored njih upišeš srpska, i on ti ispljune mapu na srpskom. Ovo obično dobro uradi, samo je ponekad potrebno posle malo pomeriti poneki natpis.

O vektorskim mapama (zašto su dobre i kako ih prevesti) možete da pročitate ovde. Pozdrav. -- Обрадовић Горан (разговор) 16:57, 18. avgust 2011. (CEST)

E, ovo Nikolino je izgleda najbolje (baš je ko stvoreno za lenjivce poput mene), mada meni sasvimlepo ide u fotošopu... --Jagoda ispeci pa reci 17:09, 18. avgust 2011. (CEST)

Preveo sam ovu mapu [1] ali uvek mi područja Abhazije, Osetije i N.Karabaha prikazuje kao crne mrlje? Ne kontam u čemu je stvar?--Nikola (razgovor) 18:07, 18. avgust 2011. (CEST)

Okači tu pokvarenu prevedenu mapu pa ćemo videti da sredimo problem. -- Обрадовић Горан (разговор) 00:08, 19. avgust 2011. (CEST)

Sredio sam je sada je kako treba--Nikola (razgovor) 20:41, 19. avgust 2011. (CEST)

Reference, 3 put

Trebalo bi da se referenciraju brojke u delu flora i fauna, nacinalni parkovi itd. Ajde, referencirajte, da ne stavljam sad šablone.--Jagoda ispeci pa reci 12:33, 20. avgust 2011. (CEST)

E stvarno daviš! Postavio sam sajt koji se odnosi na živi svet te zemlje i tamo sve lepo piše. Šta sada treba da ubacim tristopedeset referenci za svaku brojku. Mislim ono stvarno...--Nikola (razgovor) 19:15, 20. avgust 2011. (CEST)

Potrebna jer pojedinci žele na svaku cifru da stavim po referencu. Mislim --Nikola (razgovor) 19:59, 20. avgust 2011. (CEST)

Ne budi bezobrazan, jesi li čuo? Ako tako razgovaraš sa svojom majkom, sa mnom ne možeš. Gde ti je taj sajt? U spoljnim vezama? To ne garantuje da su podaci uneti u članak tačni. DA, svaku brojku trebna referencirati! Inače, kako da se zna odakle su potekle te brojke? Samo zato što ti kažeš da je tako? Neće biti, dragi moj. Uostalom, akademski si građanin, trebalo bi da ti je poznato kako se piše jedan naučni rad i kako se isti referencira. Po svoj prilici, ti nisi bio na tom času... --Jagoda ispeci pa reci 13:36, 21. avgust 2011. (CEST)

Aman ženo skini se više sa mene koji ti je đavo. I prestani da mi upropaštavaš tekstove jel ti jasno! Nisi ti ovde Bog znaš! A svoje komplekse leči tamo gde i treba a ne na vikipediji!--Nikola (razgovor) 18:05, 21. avgust 2011. (CEST)

Da ti bude jasno jednom za svagda: moje je pravo, kao i tvoje, i kao i bilo koga drugog korisnika na ovoj vikipediji da izrazi svoje mišljenje, što ja radim, i niko nema pravo da me zbog toga vređa, jesi li čuo? A to što tebi moje mišljenje smeta, ič me ne interesuje niti me dotiče. Ti pripazi malo na svoj jezik, jer si postao poprilično uvredljiv, a lični napadi, kao što znaš, nisu dozvoljeni na ovoj vikipediji. --Jagoda ispeci pa reci 18:42, 21. avgust 2011. (CEST)

I da tebi bude jasno, ja sam svima objasnio zašto na određenim delovima nema referenci, niko se nije bunio sem tebe. Dakle, prosto ko pasulj zaključak je da nisi u pravu. To pto se ti sa tim ne možeš pomiriti šta ja imam sa tim. --Nikola (razgovor) 19:16, 21. avgust 2011. (CEST)

Ne znam gde si to objašnjavao, jer ja nikakvo objašnjenje nisam videla. --Jagoda ispeci pa reci 19:17, 21. avgust 2011. (CEST)

Još jedan Epaminondin komentar

U odeljku Nacionalni simboli i praznici započeo si sa transkripcijom jermenskih naziva praznika, ali nisi je do kraja izveo. Istina, iako ne postoji nikakav dogovor povodom toga da li treba da se transkribuje ili ne, ja bih savetovao sve one koji meću nelatinične karaktere da ih i transkribuju jer malo je nas koji znamo da čitamo grčki alfabet bez poteškoća a kamoli jermenski. Vidim da si se ovih dana bavio i jermenskim pismom prevevši šablon s ruskog (ako se ne varam), pa se iskreno nadam da neće biti ikakvih poteškoća što se toga tiče. Inače, nisi se izjasnio povodom reference br. 1 koju sam preveo videvši Jagodin komentar. Da li odgovara ili da ponovo prionemo njegovom tumačenju? Mislim da sam pogodio smisao. Po meni je upravo smisao bitniji od doslednosti jer doslednost vodi grubim i nezgrapnim prevodima zbog kojih se posle čitaoci nerviraju...--Epaminonda (razgovor) 13:20, 21. avgust 2011. (CEST)

Prevod je sasvim dobar. Dosledni prevodi imaju drugo ime: bukvalni prevodi. A takvi prevodi nisu dobri prevodi. --Jagoda ispeci pa reci 13:37, 21. avgust 2011. (CEST)

Prevod je u redu, nemam zamerke, zato i nisam komentarisao. Videću da naknadno odradim i tu romanizaciju jermenskih naziva.--Nikola (razgovor) 18:07, 21. avgust 2011. (CEST)

Sakriveni deo

ima jedan sakriveni pasus u delu Državni simboli. Zašto je sakriven i da li će se na kraju ipak uključiti u tekst? --Jagoda ispeci pa reci 13:50, 21. avgust 2011. (CEST)

Neutralna tačka gledišta

Zbog NTG mislim da bi trebalo da se izbace sledeće stavke iz spoljašnjih veza.

• Ambasada Republike Jermenije u Atini, odeljenje za Srbiju
• Ambasada Srbije u Atini, predstavništvo za Jermeniju

--MikyM|Write me 02:36, 22. avgust 2011. (CEST) Mislim da sa tim vezama nije narušena neutralnost. Jer ipak je ovo viki na srpskom jeziku i tekstovi su namenjeni toj populaciji (uglavnom). Prosto ako neko recimo želi da putuje u tu zemlju pa traži podatke o njoj, dođe na našu viki pročita sve ovo, i tu odmah može pronaći i vezu ka odgovornim licima u vezi viza itd itd. --Nikola (razgovor) 12:37, 22. avgust 2011. (CEST)

Jeste, jer projekat nije ograničen po državi nego po jeziku. Veoma veliki deo korisnika Vikipedije na srpskom su ljudi koji nisu iz Srbije. A ako se daju podaci samo za jednu grupu korisnika, to već i nije nepristrasno. Ovo je jedno od pitanja koje se često provlačilo. MikyM|Write me 13:45, 22. avgust 2011. (CEST)

Ja nisam iz Republike Srbije a maternji jezik mi je srpski, i meni u ovom slučaju ne smetaju podaci o Srbiji. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 16:09, 22. avgust 2011. (CEST)

Meni u ovom slučaju smetaju što nisu prikazani i podaci o mojoj (drugoj) državi. --MikyM|Write me 23:21, 22. avgust 2011. (CEST)

Onda ću da gledam da nađem neki sajt njihovog MIP-a sa spiskom svih diplomatsko konzularnih predstavništava. Mislim da bi to bilo u redu --Nikola (razgovor) 14:50, 23. avgust 2011. (CEST)

Bilo bi u redu ali to sve stavi u članku diplomatki odnosi Jermenije i Srbije. Favorizovanje jedene države, pa bila ona i naša, nije dobro i ni prektikuje se. --MikyM|Write me 15:07, 23. avgust 2011. (CEST)

Fauna

Ptice nisu dobro formulisane. Nema 146 vrsta vrabaca nego vrsta iz reda vrapcarki, odnosno ptica pevacica, tu spadaju i vrane, laste, slavuji itd, koje nemaju nikakve veze sa vrapcima...zdralovi takodje, jedno su zdralovi a drugo vrste iz reda Gruiformes, koji su neki preveli kao zdralove. Nemam cirilicu trenutno pa ne mogu da se petljam u tekst. --Zrno (razgovor) 15:43, 22. avgust 2011. (CEST)

Prepravio sam u „vrapčarke“. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 16:09, 22. avgust 2011. (CEST)

Bolje je ptice pevačice, ako ćete poslušati biologa. Ako ne, gledaću da to ne shvatim tragično. :)--Metodičar zgovor²a 20:57, 22. avgust 2011. (CEST)

I ja sam to mislio, ali rekoh, necu previse da se udaljavam od vrabaca, da ne bih bio docekan na noz. Vrapcarke su hrvatski izraz, a kod nas je samo Passeriformes bez prevoda. Nesto mi se vrzma po glavi da su ptice pevacice samo deo Passeriformesa i to ogroman deo...nikad mi nije bilo jasno do kraja.--Zrno (razgovor) 21:13, 22. avgust 2011. (CEST) Što se tiče flore i faune, priznajem o tome stvarno nemam neko znanje, prvotno je čak nisam bio ni stavio u tekst. Ko je god stručan iz te oblasti može da se pozabavi tim terminima!--Nikola (razgovor) 14:50, 23. avgust 2011. (CEST)

Šarl Aznavur...

...nije klasični muzičar. On peva šansone, pop i džez. Piše u njegovom članku. --Jagoda ispeci pa reci 00:28, 23. avgust 2011. (CEST)

Ažururanje zastarelih podataka

Kao demokratija u razvoju, jermenska vlada ima ambicije ka sticanju punopravnog članstva u Evropskoj uniji.[44][45][46] Ovo je prošlost. A sadašnjost je: Jermenija spremna da se pridruži Carinskom savezu (Izvor: http://serbian.ruvr.ru/2013_09_19/Jermenija-spremna-da-se-pridruzhi-Carinskom-savezu/) Saradnik: Hristoljub 2

Lososi u Jermeniji, i to 5 vrsta! Da nisu možda pastrmke?--Zrno (razgovor) 01:20, 12. april 2014. (CEST)

Kaspijski losos (vidi na dnu stranice pod ribe [2]i tu [3]). --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 21:49, 17. april 2014. (CEST)

To je podvrsta jezerske pastrmke. Pogledaj latinski naziv tog tvog lososa i ove jezerske pastrmke pa ćeš shvatiti neke stvari. To što je neki zovu losos ne mora značiti da jeste. Moja baba npr. kornjaču zove žaba. A i gde su ostale 4 vrste od ukupno 5, ili je to pet vrsta pastrmki - rod Salmo, porodica Salmonidae...jeste, zvuči kao losos na engleskom, samo što nije. --Zrno (razgovor) 23:36, 17. april 2014. (CEST)

Prvo to nije moj losos, te ribe dolaze iz Kaspijskog jezera preko Araksa na mreštenje, a Kaspijsko jezero nije slatkovodna akvatorija. Kako god, biologija nije nešto sa čim sam na ti tako da .....slobodan si da menjaš kako misliš da treba --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 23:43, 17. april 2014. (CEST)

Verovatno tu pastrmku zovu losos zbog migracija i mresta u rekama. Ne interesuje me Jermenija, slučajno sam naišao.--Zrno (razgovor) 00:00, 18. april 2014. (CEST)

U svakom slučaju te ribe pripadaju porodici salmonida, pa ću tako i da naglasim --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 15:31, 18. april 2014. (CEST)

Monofizitska, a ne pravoslavna crkva

U tekstu se pominje da je obred Jermenske apostolske crkve sličan obredu Koptske i Sirijske pravoslavne crkve.

S obzirom da su sve tri navedene crkve izopštene iz zajednice pravoslavnih crkava na 4. vaseljenskom saboru (Halkedonskom) zbog jeresi monofizitizma ove crkve mi nazivamo monofizitske ili dohalkedonske (protivhalkedonske) crkve.

Prema tome, greška je u nazivu Sirijska pravoslavna crkva. U Siriji zaista postoji pravoslavna crkva (Antiohijska patrijaršija) koja je u liturgijskom jedinstvu sa ostalim pravoslavnim crkvama, ali to nije isto što i jeretička Sirijska monofizitska crkva.

Miafizitstvo Monofizitstvo bыlo osuždeno armяnskoй Cerkovью kak eresь i predano anafeme, armяnskaя cerkovь miafizitskaя.

Monofizitska, a ne pravoslavna crkva

U tekstu se pominje da je obred Jermenske apostolske crkve sličan obredu Koptske i Sirijske pravoslavne crkve.

S obzirom da su sve tri navedene crkve izopštene iz zajednice pravoslavnih crkava na 4. vaseljenskom saboru (Halkedonskom) zbog jeresi monofizitizma ove crkve mi nazivamo monofizitske ili dohalkedonske (protivhalkedonske) crkve.

Prema tome, greška je u nazivu Sirijska pravoslavna crkva. U Siriji zaista postoji pravoslavna crkva (Antiohijska patrijaršija) koja je u liturgijskom jedinstvu sa ostalim pravoslavnim crkvama, ali to nije isto što i jeretička Sirijska monofizitska crkva.

Miafizitstvo Monofizitstvo bыlo osuždeno armяnskoй Cerkovью kak eresь i predano anafeme, armяnskaя cerkovь miafizitskaя.