Razgovor:Bunjevci/Arhiva 2

Arhiva 1

Arhiva 2

Arhiva 3

Posleratno komunističko razdoblje

Dolaskom komunista i komunističke partije na vlast u Jugoslaviji neposredno po završetku II svjetskog rata otpočeta je također kroatizacija i zlouporaba Bunjevaca u Vojvodini i njihove pripadnosti od strane nove, komunističke , vlasti . To vidimo na osnovu dopisa Narodno-oslobodilačkih odbora u Vojvodini :

>>GLAVNI NARODNO OSLOBODILAČKI ODBOR VOJVODINE /GNOOV / Odaljak za unutrašnje poslove Broj 1040/1945. 14 maja 1945 godine Novi Sad << donosi sledeći dopis  : ... "Kako bunjevačke i šokačke narodnosti ne postoje , to vam se naređuje da sve Bunjevce i šokce imadete tretirati isključivo kao Hrvate bez obzira na njihovu izjavu . U raznim okruzima i mestima , gde se oni do sada uvedeni kao Šokci i Bunjevci ima se to ispraviti i označiti kao Hrvati naročito u legitimacijama , biračkim spiskovima , putnim dozvolama i raznim drugim spiskovima po narodnosti . U buduće se imaju unositi samo isključivo kao Hrvati . Sve do sada izdate legtimacije i isprave , gde su označen i kao Bunjevci i Šokci , imaju se uništiti i nove izdati , izdavanje novih legitimacija ne sme se ponovo naplaćivati od stranaka . Stavlja vam se u dužnost da o ovome odmah izvestite sve gradske i sreske , a preko ovih Mesne , da to što pre bezuvetno sprovedu , a vi da se starate, da se ovo svakako izvrši i da o učinjenom izvestite ." Navedeno prema : http://bunjevci.com/site/dokumenta/dekret-o-hrvatstvu-bunjevaca/ 18.10.2010. u 12:00h

Da su ove naredbe izvršavane vidimo iz sledećeg  :

>>Narodno Oslobodilačk i odbor Broj : 1974/1945. Martonoš 7 juna 1945.

Sreskom Narodno Oslobodilačkom Odboru /odeljak za unutrašnje poslove / SENTA <<

"Na Vaš broj 3072/1945, izveštavate se da su bunjevačke i šokačke narodnosti po legitimacijama, biračkim spiskovima, putnim objavama i raznim drugim spiskovima ispravljeni i uvedeni kao Hrvati ." Nevedeno prema : http://bunjevci.com/site/dokumenta/dekret-o-hrvatstvu-bunjevaca/ 18.10.2010. u 12:05h

Ha osnovu priloženih dokumenata možemo zaključiti da komunističke vlast i Srbije odnosno Vojvodine nisu sprovodile "veliko - srpsku " politiku asimilaciju Bunjevaca i Šokaca već isključivo krotaizaciju , ne ostavivši Bunjevcima i Šokcima građansko i demokratsko pravao na smoizjašnjavanje o vlastitoj etničkoj pripadnosti .

Srbizacija

U srpskim krugovima nije nikako odgovaralo buđenje hrvatske nacionalne svesti u Bunjevaca. Raspadom Austro-Ugarske snažno se krenulo sa pokušajima srbiziranja Bunjevaca. Uprkos pokušajima srpske administracije, koja je nekoliko Bunjevce klasifikovala pod kategoriju "katolički Srbi", vrlo ih se malo deklarisalo katoličkim Srbima. Zbog neuspeha te akcije, krenulo se sa politikom vezivanja Bunjevaca samo za regionalno ime odnosno držanja što dalje od hrvatstva. <br>Da bi mogli doći na visoke dužnosti, Bunjevci su se morali odreći svoje hrvatske ideologije, i preći u režimske stranke. Primer za to je gradonačelništvo nad Suboticom. Starešina Hrvatskog sokola pre 1. svetskog rata i HSS-ov član Ivana Ivković Ivandekić je za dolazak na mesto gradonačelnika morao pristupiti Jugoslovenskoj nacionalnoj stranci, te kasnije zatim Jugoslovenskoj radikalnoj zajednici. <br> Isticanje Hrvatstva u Subotici nije godilo ni Srbima ni vladinim krugovima. Oni su hteli da Bunjevci i nadalje ostanu Bunjevci i da budu most između Srba i Hrvata za stvaranje Jugoslavenstva. Međutim Bunjevci su vidjeli da od njih hoće da naprave most zato da gaze po njemu. Vojna obaveštajna služba iz Subotice je 1934. izvestila šefa u Beogradu o buđenju hrvatske svesti među Bunjevcima, poglavito zahvaljujući sveštenstvu i inteligenciji (spominju i književnika Petra Pekića, autora istorije Bunjevaca-Hrvata, čiju su knjigu zabranili jer "širi plemenski separatizam"), navodeći da je "sva bunjevačka inteligencija i najmanje 80% bunjevačkog naroda potpuno hrvatski i strogo katolički, ne samo orijentisana, nego i oduševljeno zadahnut", tako da"Na severu naše države ... mi imamo danas 100.000 novih Hrvata".

Projekat stvaranja veštačkog bunjevačkog naroda, na štetu Hrvata je bio dijelom projekta, kojim se išlo zatrti trag postojanja Hrvata uopšte. Unapređenje bunjevačke nacije, sve u cilju smanjenja broja Hrvata i stvaranja veštačke nacije Bunjevaca, sve u cilju pripisivanje iste Srbima ("Srbi katoličke vere") je bilo izraženo za zadnjih decenija Jugoslavije, au pojedinim srpskim političkim i lingvističke ekspanzionističkim krugovima još i pre.

Sliku o dekroatizacijskim nastojanjima vladajućih krugova u Srbiji je najbolje dao bunjevački Hrvat, filozof Tomislav Žigmanov: "Milošević je odlučio Hrvate u Vojvodini veštački podeliti, pa je finansijski podupirao organizovanje Bunjevaca, davao im je novac za izdavanje knjiga i novina, a oni su kao sluge za uzvrat lovili Hrvate po Vojvodini kako bi ih Milošević mogao slati na frontove. Dolaskom Koštunice Bunjevci proživljavaju renesansu. Hrvatska politička elita u Vojvodini i vođstvo DSHV-a nisu dorasli rešavanju toga problema, a vlasti u Hrvatskoj za njega su posve nezainteresovane ". Naglasio je i da se brojni vojvođanski Hrvati i danas izjašnjavaju kao Bunjevci zbog straha za svoju egzistenciju, jer biti Hrvat u Srbiji nije baš popularno.

Uklonjeni tekst iz podnaslova „Sadašnje stanje“

Sadašnji različiti nacionalni identiteti ovog stanovništva su ideološki-politička nadgradnja koju su tokom XIX i XX veka stvarale i još stvaraju nacionalne mađarske i hrvatske državotvorne elite, a etnički identitet Bunjevaca je najmanje dva veka stariji. Nesmetano je tekao proces kroatizacije Bunjevaca, koji je za jedan prosečan ljudski vek više nego prepolovilo njihov broj. Na različite, organizovane i perfidne načine politički predstavnici Hrvata i Hrvatskog nacionalnog vijeća , uz očiglednu podršku i pomoć organa Republike Hrvatske, nasilno, ne poštujući međunarodne konvencije i zakone, osporavaju Bunjevcima pravo na izjašnjavanje o nacionalnoj pripadnosti, svrstavajući ih u hrvatsku nacionalnu manjinu, tvrdeći čak da se u Srbiji podstiče deoba Hrvata.

Rat izmenama

Ljudi spustite loptu, i ajde činjenično da se razreši spor...--ANTI_PRO92 (razgovor) 11:43, 8. mart 2015. (CET)

Te proklete kutijice do kojih je nekima toliko stalo neretko su izvor nesporazuma. Na de.viki su ih sveli na minimum minimuma zbog neprilagodljivosti. Izuzimajući članke o naseljenim mestima, ja ih ne vidim nigde više. Ako mislite da se za Bunjevce može udesiti jedna takva kutijica, koja bi sadržala "osnovne podatke", varate se. Jer, stvar je toliko složena da je nemoguće definisati te "osnovne podatke". Onaj od kog je potekla ideja za te kutijice o narodima garant nije imao u vidu da postoje i specifični slučajevi, nego je razmišljao po nekom uprošćenom sistemu kao da rešava matematičke zadatke.--Vladimir Nimčević (razgovor) 23:05, 10. mart 2015. (CET)

Problem je nastao onda kada je korisnik Lackope uklonio [1] staro stablo indoevropska ;  Sloveni ;     Južni Sloveni i zamenio ga jednostavno Srbima isto je napravio i članku Makedonci u Srbiji stablo je jednostavno uklonio [2] i napravio po svome. Verovatno je isto napravio u još nekim člancima i ne znam kako to patroler može označiti kao valjanu izmenu.--Bunjevac Panonski (razgovor) 23:23, 10. mart 2015. (CET)

Problem je nastao kad si se ti pojavio sa svojim velikohrvatskim idejama i velikohrvatskom hegemonijom.--Soundwaweserb (razgovor) 23:31, 10. mart 2015. (CET)

Zar ne može jednostavno da se stavi Indoevropljani, Sloveni, Južni Sloveni. Zar to nije najobjektivnije? U samom članku (u delu njihove istorije) piše ko su i odakle su. Može i da se doda ponešto ako neko ima, nije na odmet. Što se Makedonaca u Srbiji tiče, isto treba uraditi. Zar Makedonci u Srbiji nisu isti narod kao i Makedonci u R. Makedoniji, gde piše da su Srbi i Bugari najsrodniji tom narodu. --Marko Radenković (razgovor) 23:46, 10. mart 2015. (CET)

I ja bih voleo da se razgovor vodi na akademskom nivou.--Vladimir Nimčević (razgovor) 23:53, 10. mart 2015. (CET)

Marko Radenković aj ti Soundwaweserb dokaži nešta kad ima ovakav rečni fond. Naravno da bi trebalo biti Indoevropljani, Sloveni, Južni Sloveni ali ako je grupi to neprihvatljivo neka bude po srodnim narodima. --Bunjevac Panonski (razgovor) 01:22, 11. mart 2015. (CET)

Ne znam zašto grupi ne bi bilo prihvatljivo i smatram da celokupna ova rasprava nema nikakvog smisla. Čovek stavi da su Bunjevci i Hrvati srodni narodi i odmah pa povezuju sa velikohrvatskim idejama i hegemonijom. Stvarno mislim da ovaj rat imenama treba da prestane odmah i da se stavi klasično stablo Indoevropljana, Slovena i Južnih Slovena. Isto da se uradi i sa Makedoncima u Srbiji.--Marko Radenković (razgovor) 11:14, 11. mart 2015. (CET)

Ima taj Bunjevac Panonski istoriju koju se ti nisi ni potrudio da pogledaš, nije u pitanju samo jedan članak. Korisnik Bunjevac Panonski sistematski i vrlo zlonamerno, bez prethodnih konsultacija na szr vrši izmene koje su klasični vandalizmi. Takve nuspojave bi trebalo odavno biti uklonjene sa projekta, nije njemu cilj napredak i održavanje projekta, nije mu cilj ni kostruktivnost, ne radi ni nove članke, jasno propagira samo jednu stranu i da ne nabrajam dalje prestupe dotičnog kojih ima ohoo, koliko hoćeš. Prema tome Radenkoviću, nemoj govoriti nešto što ne znaš, sa čime nisi upoznat, i ne brani trolove koji zloupotrebljavaju Vikipediju na srpskom jeziku.--Soundwaweserb (razgovor) 13:08, 11. mart 2015. (CET)

Indoevropljani, Sloveni, Južni Sloveni je uklonio Lackope sistematski i vrlo zlonamerno, bez prethodnih konsultacija na szr vrši izmene koje su klasični vandalizmi rekao bi obektivan korisnik. Najbolje bi bilo da svi koji ne misle kao grupa napuste vikipediju pa da oni kolo vode.--Bunjevac Panonski (razgovor) 14:50, 11. mart 2015. (CET)

Ja mislim da bi se preko reverta moglo nekako preći, ali preko parola tipa [3]: "Imamo veće veze s Hrvatima nego sa Srbima" nikako. Ovo nisu lokalni izbori u Subotici, izbor za nacionalne savete nacionalnih manjina, nego Vikipedija.--Vladimir Nimčević (razgovor) 15:22, 11. mart 2015. (CET)

Aj ti Nimčeviću reci nešta o parolama "Ja znam da pravi Bunjevci nemaju veze sa pravim Hrvatima osim sto su iste vere " i "Bunjevci su mnogo slični Srbima i sa njima imaju mnogo veće veze!" još nisi rekao o tome dali osim Srba trebaju biti i Hrvati kao srodna grupa budi hrabar.--Bunjevac Panonski (razgovor) 15:31, 11. mart 2015. (CET)

Te "parole" su barem napisane u trećem licu (pravi Bunjevci nemaju veze sa pravim Hrvatima; Bunjevci su mnogo slični Srbima), a tvoja je napisana u prvom licu množine: "Imamo veće veze s Hrvatima". Ko si ti da govoriš u ime celog naroda? Narodni poslanik?--Vladimir Nimčević (razgovor) 15:36, 11. mart 2015. (CET)

Gospodine Saundvejvserb, mene istorija doprinosa bilo kog korisnika uopšte ne interesuje, ovde pričamo samo o konkretnom slučaju. Stavio sam da su etničke grupe Južni Sloveni tj. ogranak slovenske grupe indoevropske porodice naroda. To kome su „najsličniji“ može da zaključi svako ko pročita članak. P.S. gospodo draga, da vas podsetim ako ste možda zaboravili, Srbi i Hrvati su dva veoma srodna naroda.--Marko Radenković (razgovor) 23:36, 11. mart 2015. (CET)

Ja sam pripadnik toga naroda i neću govoriti u trećem licu. I ostali govore za svoje narode u prvom licu a meni hoćete zabraniti. Neće netko tko nema veze govoriti u prvom licu množine :) Dakle Nimčeviću jesi se odlučio da Hrvati nemaju veze s Bunjevcina za razliku od Srba čekam potvrdu. (Inače za prekid diskusije podržavam da stoji samo Južni Sloveni)--Bunjevac Panonski (razgovor) 08:09, 12. mart 2015. (CET)

Ti nisi pripadnik tog naroda.--Vladimir Nimčević (razgovor) 13:22, 12. mart 2015. (CET)

Ljudi, nemojte se prepucavati ovde...zadržimo se na meritumu...dakle koji su predlozi?...samo da ostane Južni sloveni? Drugi predlozi?...--ANTI_PRO92 (razgovor) 13:37, 12. mart 2015. (CET)

Tekst je napisan pre tačno 10 godina. Kutijica je napravljena pre 9 godina i tada je u nju uneto Južni sloveni. Slike u kutijici su unete pre tri godine. Do pre mesec dana nikom ništa nije smetalo, a tada korisnik Lackope reči Južni sloveni zamenjuje sa Srbi pa nastaje spor i rat izmena. Korisnik koji je to promenio nije gledao kutijicu u kojoj stoji slika hrvatskog književnika Antuna Gustava Matoša pa prema njegovoj izmeni Matoš je Srbin. Znači ako ostaje samo Srbi sliku Matoša treba obrisati, a proveriti i Bogdana. Ako se usvoji Južni Sloveni onda kutijica opstaje ovakva kakva je sada, mada se lično slažem na Nimčevićevim komentarom da su kutijice, ovog tipa suvišne.--Drazetad (razgovor) 14:04, 12. mart 2015. (CET)

Ja ne vidim razlog za ovoliko sporenje oko najobičnije gluposti. I Južni Sloveni i Srbi su srodni Bunjevcima, tako da su obe strane u sporu u pravu. Kao kompromis predlažem da u srodnim grupama stoji ovo: "Srbi, Hrvati, Bošnjaci, Crnogorci i ostali Južni Sloveni". Ima li neko primedbu na takvu formulaciju? PANONIAN (razgovor) 14:23, 12. mart 2015. (CET)

I Južni Sloveni i Srbi su srodni Bunjevcima

I ribe i šarani su srodni štukama.--Vladimir Nimčević (razgovor) 15:25, 12. mart 2015. (CET)

Znam ja ko je Matoš ali to nema veze sa njegovim nacionalnim opredeljenjem jer su svi bunjevackog porekla a to kako su se ti ljudi nacionalno opredeljivati to je njihova stvar , ovde se govori o Bunjevcima tako da su u kutijici ljudi bunjevackog porekla. Bunjevci su srpskog porekla i zato u kutijici treba da stoji Srbi a posto su Srbi Južni Sloveni onda se podrazumeva da su srodni sa ostalim juznoslovenskim narodima. I bunjevacki govor se ne može izjednačavati sa srpskim jezikom , to korisnik PANONIAN dobro zna ali on posto divani bunjevackim ovde forsira svoje misljenje Lackope (razgovor) 15:50, 12. mart 2015. (CET)

Ličnosti koje su se našle u kutijici nisu najčuveniji Bunjevci. Josif Pančić je možda Bunjevac, ali nije bački. Ovde je reč o bačkim Bunjevcima. I Ante Pavelić je izgleda Bunjevac, ali nije bački. Ja sam jedno vreme verovao da je i Đura Horvatović Bunjevac ili Šokac, ali više ne. Ovo su najčuveniji Bunjevci. Oni treba da stoje u kutijici, kad već ne postoji saglasnost za uklanjanjem iste.--Vladimir Nimčević (razgovor) 16:39, 12. mart 2015. (CET)

Ako je 9 godina stajalo Južni Sloveni (a i Srbi su Južni Sloveni) i nikome to nije zasmetalo do skoro, samo jednostavno treba ostaviti Južni Sloveni i to je to. Što se porekla tiče, o tome piše u samom članku. Moram priznati da bizarniju raspravu od ove dosad nisam video. Što se jezika tiče, ne treba da ga zovemo bunjevački jezik, već govor.--Marko Radenković (razgovor) 16:50, 12. mart 2015. (CET)

Ljudi, koji je vama klinac...zašto se sad ponovo prave izmene u članku i prelazi preko ove rasprave kao da je neka sprdnja...šta je dogovor i kako ide dalje rasprava?...ispade da sam ja jedini kreten ovde koji je otvorio raspravu zbog očiglednog problema (naznačenim u naslovu rasprave), dok neki korisnici i dalje izigravaju mangupe i sprdaju se sa člankom iako još teče rasprava, očigledno bez dogovora ili ako je u obrisima naznačen, nikako se ne poštuje...ko je ovde lud? zašto se i dalje vodi rat izmenama, iako je otvorena rasprava...kao što je Nimčević rekao, podignimo ovo na akademski nivo, sve ispod toga mora da se ignoriše i sankcioniše! Drugačije izgleda ne može...--ANTI_PRO92 (razgovor) 02:48, 13. mart 2015. (CET)

Predlog za preimenovanje

Ja nisam stručnjak za etnologiju, ali mi je poznata situacija na terenu u Subotici.

Ono što je u kutiji (šablonu) predstavljeno kao zastava vojvođanskih Bunjevaca u stvari je zastava Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine. Prema tome, i detetu je jasno da nisu svi Bunjevci okupljeni pod tom zastavom, jer jedan deo je predstavljen kroz Hrvatsko nacionalno vijeće republike Srbije. Prve možemo zvati deklarisanim Bunjevcima, druge bunjevačkim Hrvatima. Nedavno je na FF u NS doktorirao Aleksandar Horvat na temu "Etnički identitet vojvođanskih Šokaca i Bunjevaca u međuratnoj Jugoslaviji (1918-1941)". Tu je podvučena razlika između Bunjevcima. To se naravno nije svidelo ni jednima ni drugima. Jer i jedna i druga strana očekuju da Bunjevci budu predstavljeni kroz jedan nacionalni savet.

Prema tome, ako ćemo govoriti o Bunjevcima u totalitetu, moramo uzeti u obzir da i među popisanim Hrvatima u Subotici i drugim vojvođanskim mestima ima Bunjevaca. Drugim rečima, treba...

1. ...preinačiti u članak o nacionalnoj manjini Bunjevaca - Bunjevci (nacionalna manjina) ili
2. ...uzeti u obzir i one Bunjevce koji su obuhvaćeni hrvatskom nacionalnom zajednicom.

Medološki je i jedno i drugo opravdano. --Vladimir Nimčević (razgovor) 09:51, 14. jul 2017. (CEST)

Bunjevci-Morlaci

Može li neko od Bunjevaca koji su aktivni na temi, da mi objasni kakve veze imaju Morovlasi sa Bunjevcima? U članku se navode kao isti narod! A kolko sam ja shvatio literaturu koja je nedefinisana uglavnom na internetu, Bunjevci odlaze sa zemlje koju nakon njih naseljavaju Morovlasi, to je činjenica. Znači Bunjevci ne beže od Turaka toliko koliko se sklanjaju od Morovlaha. Posmatram samo izvore i vidim da su možda bunjevci Vlasi, ali nikako Morovlasi. Svaki Vlah danas će reći za sebe da oni nisu Morlaci ili Morovlasi.

Bunjevci i ćićevci zajedno napuštaju svoje stanište, ovi koje je uhvatio registar Italijana su dobili ime Ćićevci po opankama (jedna od tema:Lacman), a drugi su pošli u kontinentalni deo Zagorja, Slavonije i Vojvodine. Potomci Morovlaha na ostrvu Pagu, Visu... kojima su rimokatolički redovnici dodelili zemlju, imaju haplotip E, dok Ćićevci imaju haplotipove dominantno I2a i I1, pa onda R1a i retko R1b haplotip. I Bunjevci su bliski sa Ćićevcima koliko sam video na tim genetskim studijama u Hrvatsku, i Vojvodinu. Jednostavno mi tu nešto ne štima, genetika koja se prenosi sa oca na sina nosi taj haplotip kod svakog čoveka, i bunjevci su sa morovlasima nebo-zemlja po tom pitanju.

Aktivirajte se malo Bunjevci da vidimo šta je tu činjenica!--Bokelj123 (razgovor) 22:52, 15. novembar 2019. (CET)

@Bokelj123: Bokelj, tvoj komentar se može smatrati originalnim istraživanjem. Reci konkretno šta treba promeniti i navedi pouzdane izvore koje potvrđuju tu činjenicu i ja ću promeniti. Srdačan pozdrav. — Žile (✉) 23:31, 15. novembar 2019. (CET)

@Acamicamacaraca: Povodom odluke zajednice Bunjevaca u našoj zemlji, 2014 pa završno do 2018 godine, oni su odbili da se pridržavaju sačuvanog dekreta Josipa Broza koji ih je uslovljavao na nacionalno izjašnjavanje Hrvati u smislu psvoje pripadnosti i načina kako se deklarišu na popisu stnovnika. Danas se većina Vojvođanskih Bunjevaca izjašnjavaju kao Srbi kroz svoje udruženje. (izvor: http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:708981-Bunjevci-vise-nisu-Hrvati, https://www.predsednik.rs/pres-centar/saopstenja/bunjevci-nisu-ni-srbi-ni-hrvati-oni-su-svoji-srbija-ih-kao-takve-sa, https://www.zapadnisrbi.com/zapadni-srbi/republika-srpska-krajina/vlada-rsk-u-prognanstvu/444-drugo-pismo-bunjevci-i-%C5%A1okci-su-srbi).

ево пример текста, који се може цитирати: Zaklјučak o Bunjevcima i Šokcima je Bernardin Unji izneo nedvosmisleno, te ne treba da proveravamo njegovu tvrdnju - da su Bunjevci i Šokci čisti Srbi. Ali, treba da razmišlјamo o pojavi (koju Unji navodi), da povjesničari (istoričari) kad otkriju srpsku pripadnost Bunjevaca i Šokaca, onda o tome napišu jedva koju reč:

Moja knjiga, verujem, odagnaće sumnju i neupućenost oko porekla i religije bunjevačke i šokačke nacije, kao i od toga, da nisu potomci jednog posebnog plemena, nego da su pokatoličeni Srbi. I naši istoričari, u svojim knjigama i u člancima, objavlјenim u naučnim časopisima, izražavaju ovo mišlјenje, kada predstavlјajući ostale nacionalne manjine - smatrajući da su Bunjevci i Šokci Srbi, poklanjaju im pažnju u samo nekoliko redova.

Pisac Unji nam pruža dragocene podatke o Šokcima, Bunjevcima i Bosancima, koji su stigli u Mađarsku s katoličkim sveštenicima franjevačkog reda. Za njih veže dve nepobitne činjenice:

1. došli su u Mađarsku sa srpskih teritorija – južno od Save i Dunava i

2. pripadnici su srpskog naroda – bez obzira koje su veroispovesti... “.

Зато ми намера није да ја наводим изворе, које нисам стручно сакупљао и објављивао негде, већ сам случајно налетео на њих током неке литературе која се бави другим питањима. Већ ми је намера да анимирам неког Буњевца да наведе изворе и резултате нових истраживања која су била на том пољу. А јесам иначе оригиналан човек :-P --Бокељ123 (разговор) 00:00, 16. новембар 2019. (CET)

Додати

Франц Ваничек их назива Србима католицима 77.243.19.44 (разговор) 11:28, 28. јун 2022. (CEST)

Википедија се користи савременим изворима озбиљних и кредибилних аутора, не користимо странце путописце по врлетима Црне Горе са почетка 19. вијека или мишљења из 1875. као кредибилне изворе. У питању је основно правило. Уколико истрајеш у вријеђању других, могао би бити блокиран. Хвала на разумјевању. Лп- — Садко (ријечи су вјетар) 12:34, 28. јун 2022. (CEST)