Razgovor:Vukašin Mrnjavčević/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Za vladavine cara Dušana, Vukašin je bio župan u Prilepu, od Uroša je dobio titulu despota, a 1365 proglasio se kraljem.

Literatura:

• L. Mirković: Mrnjavčevići, Starinar 1925.
• Srpski car Uroš, kralj Vukašin i Dubrovčani, Zbornik Konstantina Jiričeka, I Beograd 1959,
• S. Novaković: Srbi i Turci XIV i XV veka 1960,
• G. Ostrogovski, Serska oblast posle Dušanove smrti, Beograd 1965.
• Tomo Tometski univ. prog Skoplje u Enciklopediji Jugoslavije JLZ Zagreb 1971.

Pošto ovo gore nije promenilo mišljenje autora teksta o Vukašinu. Citiram deo koji je refrenciran na Ćorovićevu „Istoriju Srba“ a koji je suprotan onome što je autor naveo da se nalazi u knjizi.

Vukašin se proglasio za kralja krajem 1365. god. Njegov primer delovao je zarazno i izazvao prohteve i svih drugih; od 1365. Srbija, i pored očigledne opasnosti od Turaka počinje da se rasipa. Vukašin je skupio pod svojom vlašću u glavnom Staru Srbiju i severnu i zapadnu Makedoniju, s gradovima Prizrenom, Skopljem, Prilepom i Ohridom. On sam kazuje, da je "gospodin zemlji srpskoj i Grkom i zapadnim stranam"

--Drazetad (razgovor) 09:13, 2. januar 2010. (CET)

Koji deo je konkretno suprotan? -- Bojan  Razgovor  09:15, 2. januar 2010. (CET)

Godina je dobra ali Vukašin je od Uroša je dobio titulu despota, a 1365 se sam proglasio kraljem (kao što se vidi u citatu).--Drazetad (razgovor) 09:19, 2. januar 2010. (CET)

Ispravio sam. Zato treba iza šablona {{Činjenica}} staviti makar mali komentar između <!-- -->. Ja sam pretpostavio da je godina sporna. -- Bojan  Razgovor  09:23, 2. januar 2010. (CET)

Drazo, problem je sto citiras stariju literaturu. Vukasin je dobio titulu kralja od cara Urosa, bas kao sto je Uros dobio kraljevsku titulu od cara Dusana. Drugim recima, u carstvu Nemanjica kralj je bio carev mladji savladar. Uostalom, u manastiru Psaca Uros i Vukasin su prikazani zajedno kao savladari, a to bi tesko bio slucaj da je Vukasin, kako to narodna tradicija tvrdi, samovlasno uzeo kraljevsku titulu.--ClaudiusGothicus (razgovor) 09:24, 2. januar 2010. (CET)

Ja znam da je istorija godišnje, pa i češće promenljiva, ali nisam tvrdio da je navedeno tačno, ali sam naveo da referenca koja tvrdi ga je Uroš proglasio kraljem referencirana na Ćorovićevu Istoriju Srba i projekat Rastko pogrešna jer tvrdi baš ono što sam napisao i citirao. Znači promenite referencu. Ja sam kriv što se petljam u važeću istoriju, kad nisam ovovremensti i imam stare knjige (baciću ih da ne prave pometnju). Kupiću Jovana I Deretića da budem u trendu.--Drazetad (razgovor) 09:37, 2. januar 2010. (CET)

Dražo, nema potrebe da budeš na kraj srca sada. Jovan I. deretić i njegovi sledbenici se teško mogu nazvati istoričarima.

Ne menja se istorija, menjaju se naša saznanja o pojedinim događajima.--ClaudiusGothicus (razgovor) 10:12, 2. januar 2010. (CET)

A da ne bude da ja samo kritikujem, evo reference u prilog stanovištvu istorijske nauke da je car Uroš dodelio Vukašinu kraljevsku kruni. Istorija srpskog naroda I, Beograd 1981, str. 587-588. U pitanju je poglavlje koje je napisao Rade Mihaljčić čiji naslov Car i kralj: neuspešno savladarstvo rešava naš problem. O tome da je Vukašin legalno dobio svedoči numizmatički materijal tj novac iz 14. veka, nekoliko dokumenata iz Dubrovačkog arhiva, portret iz Psače, koji cara i kralja jasno pokazuje kao savladare, a na kraju i jedna vest iz Mavra Orbina koja je verovatno iz neke danas izgubljene dubrovačke hronike.--ClaudiusGothicus (razgovor) 10:46, 2. januar 2010. (CET)

Ubijen ili poginuo

Zašto se za nekoga piše da je ubijen (Marko) a za nekoga da je ubijen a zatim poginuo u istoj rečenici (Ivaniš) a za nekoga da je ubijen, a zatim u drugim rečenicama da je poginuo (Vukašin). Možda je glupo pitanje, ali ne znam da li je ispravno tako pisati a deluje mi malo nedosledno.--Antidiskriminator (razgovor) 01:13, 21. april 2010. (CEST)

Neka se po tom pitanju oglase jezikoslovci, pa će biti usklađeno kako kažu...--ClaudiusGothicus (razgovor) 11:21, 21. april 2010. (CEST)

Kandidat za dobar članak na raspravi

Rasprava traje do: 30. oktobar 2010., 21:26 (7 dana od vremena kada postavljate predlog). -- Vojvoda razgovor 21:26, 23. oktobar 2010. (CEST)

Komentari

Mislim da članak zadovoljava sve kriterijume. Pokriva sve aspekte teme, sadrži reference i pisan je na osnovu relevantne literature. Takođe je dobro ilustrovan.--Vojvoda razgovor 21:26, 23. oktobar 2010. (CEST)

• Pregledao sam članak i neke sitnice ispravio, nije za sjajan ali za dobar može da prođe. Ono što članku možda fali jeste neka mapa teritorije kojom je upravljao kralj Vukašin, zatim navođenje da li je imao neku zadužbinu, gde mu je bio dvorac i da li je dok je bio u dobrim odnosima sa carem Urošem bio „pod istim krovom“. --Đorđe Stakić (r) 11:04, 4. novembar 2010. (CET)

Đorđe, da su te stvari koje pominješ poznate već bi bile navedene. Pretpostavljamo da je Vukašin započeo zidanje tkz. Markovog manastira, ali ga je Marko završio, baš kao što je Dečane počeo da podiže Stefan Dečanski a završio je njegov sin Dušan. Razlika je u tome što se Markov manastir pripisuje Marku, a Dečani Stefanu Dečanskom (uostalom Dušan je kasnije podigao Sv. Arhanđele u Prizrenu). Ako si pažljivo pročitao tekst mogao si videti referenciranu tvrdnju da je, po Orbinu, Priština bila Vukašinova prestonica. Mada, opet, srednjovekovni vladari širom Evrope uglavnom putuju od rezidencije do rezidencije, tako da prestonice u pravom smislu i nema (ako izuzmemo vizantijski Konstantinopolj). Sa Urošem svakako nije bio pod istim krovom, uostalom potencira se da je Vukašin prevashodno oblasni gospodar, dakle najčvršću vlast ostvaruje na teritoriji pod svojom vlašću. Karte oblasti Mrnjavčevića postoje po istorijskim atlasima, ali ih na Vikipediji, nema. Ako se neka verodostojna pojavila ti je slobodno dodaj...--ClaudiusGothicus (razgovor) 11:19, 4. novembar 2010. (CET)

• Hvala na detaljnom odgovoru. Pročitao sam članak i pokušao da dočaram (zamislim) epohu pa su mi falile te kockice da bih imao celovitiju sliku. Što se tiče dvorca to sam pitao u smislu da li je poznato nešto detaljnije, tj. da li ima i arheoloških pretpostavki na tu temu. U narodnoj pesmi Zidanje Skadra nalazimo da su imali i trećeg brata vojvodu Gojka, pa me zanima da li je istorijski potvrđeno i postojanje ovog trećeg brata ili je to samo fikcija, video sam na en viki da ima članak en:Gojko Mrnjavčević. Kada već pominjemo narodne pesme možda je pogodno u par rečenica obraditi lik i istorijske zablude o Vukašinu Mrnjavčeviću u narodnim pesmama, kao na primer to da je zidao Skadar (da li je on ikad bio pod upravom Vukašina?), zatim da je ubio cara Uroša i td. Da li se može potvrditi i ovde navesti informacija da je njegova ćerka bila i Milica Mrnjavčević, udata za Stracimira Balšića? Što se tiče mape to bi stvarno bilo lepo da se doda, ali to će morati da napravi neko od korisnika ko se bavi mapama. --Đorđe Stakić (r) 12:05, 4. novembar 2010. (CET)

Istorijske zablude u narodnim pesmama ne postoje, jer pesma uglavnom nije stihovana hronika, već plod mašte. Ne spominje se vojvoda Gojko samo u Zidanju Skadra već recimo i u pesmi Uroš i Mrnjavčevići. U ovom članku spomenuti su svi stvarni rođaci Mrnjavčevića, fiktivnima se ne bavi istoriografija. Kao što je u članku spomenuto Skadar je bio pod vlašću Balšića u ovom periodu i Vukašin je, koliko se zna, boravio tamo samo kao njihov saveznik prilikom priprema za pohod protiv Altomanovića do koga nije ni došlo. To što se danas pojedinci ili familije zanose da vode poreklo od raznih fiktivnih ili stvarnih junaka i ličnosti nije problem istoriografije, a ja sam na takve geneologije već upozorio u pogledu članaka o Nemanjinom sinu Vukanu ili o Orlović Pavlu (koga neko na en. Njiki uzima za svog pretka takođe). Dakle, pretpostavi najbolju nameru, ja na ovom sajtu pišem isključivo sa stanovišta istorije i koristim odgovarajuću literaturu, prastara izdanja Britanike, Katoličke enciklopedije ili turističkih vodiča ili razne sumnjive mape iz 19. veka ne uzimam za ozbiljno...--ClaudiusGothicus (razgovor) 19:08, 4. novembar 2010. (CET)

Mesto rođenja

Blagaj nije na Neretvi, bolje je Blagaj kod Mostara ili Blagaj na Buni pritoci Neretve, ali mislim da je bolje ovo prvo.

Mislim da je bolje navesti drugu opciju.--Vojvoda razgovor 12:10, 30. oktobar 2010. (CEST)

Ispravio sam ovo.--Vojvoda razgovor 17:49, 30. oktobar 2010. (CEST)

Dobar članak

Članak je izabran u kategoriju dobrih članaka 6. novembra 2010. --Новак (razgovor) 23:07, 4. decembar 2010. (CET)