Razgovor:Kosovo i Metohija/Arhiva 2

Arhiva 1

Arhiva 2

Arhiva 3

Garašanin i kontekst

U trenutnom tekstu stoji sledeća rečenica:„U 19. veku područje današnjeg Kosova i Metohije nazivano je Severna Albanija[5][6], pre nego što je za te oblasti počeo službeno da se upotrebljava naziv Stara Srbija.“

1. Nigde se u navedenim referencama (prva je Garašaninovo Načertanije, druga je tekst o istom) ne navodi da se u 19. veku područje današnjeg Kosova i Metohije naziva Severna Albanija.
2. Iz teksta Načertanija se ne može pouzdano (100%) utvrditi na šta je on ciljao pod terminom Severna Albanija. Barem meni to nije pošlo za rukom.
3. U drugom tekstu stoji sledeće:

„GODINE 1809. ovom planu ujedinjavanja srpskih zemalja ustanici su Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini dodali i "Staru Srbiju" pod kojom se u najvećoj meri podrazumevalo Kosovo i Metohija, Raška zemlja (Sandžak), te delovi Makedonije, sa Skopljem, Debrom, Štipom i Velesom.“

„Kao što se vidi, u centru pažnje Garašaninovog nacionalnog programa su, u ono vreme i jezički i konfesionalno izrazito ili pretežno, srpske zemlje pod osmanskom vlašću: Bosna i Hercegovina i "Severna Albanija" (zapravo Kosovo i Metohija),“ (Dakle, potvrda da Garašanin jeste koristio taj termin, ali se ne kaže da je on bio opšte prihvaćen u XIX veku, kao što ostaje nejasno da li je pod time podrazumevao sever današnje Albanije sa Skadrom i Dračom koje Srbi zauzimaju u I balkanskom ratu.)

1. Potvrde da je taj termin bio opšt u XIX veku, kao i to da je termin Stara Srbija iskovan kasnije i službeno uveden nigde nema. Crni Bombarder!!! (†) 03:32, 10. jun 2009. (CEST)

---

Činjenice:

• U originalnom tekstu Načertanija se nigde ne pominje naziv Kosovo niti Metohija, već samo naziv Severna Albanija.[1]
• U tekstu koji tumači Ilijino Načertanije autor smatra da je on pod tim terminom podrazumevao Kosovo i Metohiju.[2]
• Termin Stara Srbija je novija kovanica, nastala u kneževini Srbiji u 19. veku.

--Damjan /razgovarajmo/ 02:50, 12. jun 2009. (CEST)

---

1. Da li sam ja igde rekao da se u Načertaniju pominje Kosovo ili Metohija? Nisam, tako da je prva "činjenica" besmislena u tekućoj raspravi.

Da li je Načertanije jedini spis koji je napisan na srpskom jeziku, pa da na osnovu upotrebe termina u njemu možemo izvlačiti zaključak da je u tom periodu korišćen isključivo taj termin?Jok bre. Možemo samo potvrditi ono što sam već naveo gore:„...da Garašanin jeste koristio taj termin.“

2. Da, za slučaj da nisi primetio, već sam naveo direktan citat, tako da mi nije jasno koja je pojenta i ove "činjenice". Znam da je ponavljanje majka znanja, ali mojne da preterujemo.

3. Ovo je potpuno nova `tvar koje nema u tekstu. Međutim, ne znam da li si primetio, ali... Dedijer ne navodi bliže kada je termin nastao, dok je kneževina Srbija nastala 1815. godine (siguran sam da to svi već znadete, ali ponavljanje je majka...), a Garašanin je Načertanije nadžvrljao 1844. godine.

Pogledaj još jednom gore šta se takođe navodi u tekstu koji tumači Načertanije.

Dakle, prema navedenim izvorima, može se adekvatnim i validnim referencama potvrditi samo da je Garašanin pod terminom Severna Albanija (pod uslovom da je to validan termin jer u samom tekstu navodi i oblik sjeverne Arbaneze, a čini mi se da je oblik sa r bio daleko rasprostranjeniji tada) podrazumevao Kosovo i Metohiju i to se može potvrditi samo ovim drugim tekstom, jer kao što si i sam naveo:„U originalnom tekstu Načertanija se nigde ne pominje naziv Kosovo niti Metohija.“

Prema tome i dalje nema potvrde za sledeće:

1. da je taj termin bio opšte prihvaćen u XIX veku
2. da je taj termin bio rasprostranjen u XIX veku
3. da ga iko drugi osim nesrećnog Garašanina koristi
4. da je neko "službeno" uveo termin Stara Srbija

(Dedijer navodi ovo:„Ime Stara Srbija, kao geografski naziv, postala je u devetnaestom veku pod uticajem državnih promena koje su nastale iza oslobođenja kneževine Srbije. Kada se kneževina Srbija, kao zasebna oblast, javila na kartama, geografi su morali stvoriti nov geografski naziv za one oblasti srednjevekovne srpske države koje nisu ušle u sastav kneževine.“ Dakle, termin su stvorili geografi (a ne neko po "službenoj" direktivi sa vrha) za sopstvene potrebe.)

Toliko,may the Shwarz be with you. Crni Bombarder!!! (†) 04:37, 12. jun 2009. (CEST)

---

Dobro, da pokušamo da preformulišemo tvrdnje:

• termin Severna Albanija (možda) nije bio opšte prihvaćen u XIX veku, ali je korišćen za oblast Kosova i Metohije.
• termin Stara Srbija je uveden u upotrebu (što službenu, što neslužbenu) tokom 19. veka

Jel ovo u skladu da činjenicama? --Damjan /razgovarajmo/ 10:44, 12. jun 2009. (CEST)

---

1. Taj termin je koristio isključivo Garašanin, prema za sada ponuđenim/izloženim izvorima.
2. Da i to niko nigde nije osporio.

Meni nije jasno čemu ovakav podatak u samom članku. To može da stoji kao zanimljivost u članku o Načertaniju, ali ovde mu nije mesto. Okej bi bilo kad bi postojao opširan segment koji bi se bavio nazivima za ovu oblast tokom vremena, ali ovako... Sem toga termin Kosovo je i stariji i u stalnoj upotrebi, a isto važi i za Metohiju.

Prema tome, dabo (g)me. Crni Bombarder!!! (†) 19:53, 12. jun 2009. (CEST)

Malo sam pročešljao po literaturi i video da je termin Severna Albanija za današnje Kosovo i Metohiju koristio i Dimitrije Tucović, u svojoj knjizi Srbija i Albanija iz 1914. godine. Dakle, 1844. godine, kada je pisano Načertanije, pojmom Severna Albanija su nazivane te oblasti, jer su na njima živeli pretežno Albanci. Kasnije, kada je u kneževini Srbiji počeo da se upotrebljava termin Stara Srbija za „neoslobođene“ oblasti Dušanovog carstva (u skladu sa ideologijom Načertanja), pojam Severna Albanija su nastavili da koriste kritičari „srpskog imperijalizma“ (Tucovićev termin za srpsku politiku prema ovim oblastima).

Da li imao u ruci Tucovićevo delo ili Peščanik?

Ako si držao Tucovićevu knjigu, mogao si da utvrdiš da on u njoj navodi i da je Karađorđe bio Albanac i da su Karađorđevići zapravo albanska porodica. To vrlo jasno govori o samoj knjizi koja je zapravo politički pamflet, poput Šešeljevih knjiga. Ako koristimo Tucovićeva politička pisanija kao reference za neke istorijske stvari, onda će` da koristimo i Šešeljeve. Bože blagi, koji će to članak da bude. Od nemila, do nedraga.

Ako si koristio Peščanik (koji je sve osim neutralnog izvora i ne može se koristiti), onda si mogao da pročitaš sledeće:„U toj knjizi D. Tucović je reči “Kosovo” i “Metohija” koristio samo kao istorijska imena srpskih srednjevekovnih pokrajina. Jer, za njega je teritorija Kosova bila deo “Severne Albanije”.“

Sa druge strane, u tumačenju Načertanija koje si naveo kao referencu i o kojoj je već raspravljano, stoji sledeće (da ponovim):„Kao što se vidi, u centru pažnje Garašaninovog nacionalnog programa su, u ono vreme i jezički i konfesionalno izrazito ili pretežno, srpske zemlje pod osmanskom vlašću: Bosna i Hercegovina i "Severna Albanija" (zapravo Kosovo i Metohija),“

Dakle, dok Garašanin za Kosovo i Metohiju koristi termin Severna Albanija, Tucović Kosovo i Metohiju smatra delom Severne Albanije, koja očigledno uključuje još ponešto. Prema tome, opet smo na početku tj. samo je navedeno da Garašanin koristi taj termin za Kosovo i Metohiju. Crni Bombarder!!! (†) 00:34, 15. jun 2009. (CEST)

Demografija Kosova (19. vek)

Jes, Garašanin nigde ne pominje ni Novopazarski sandžak te tako možemo zaključiti da je i njega smatrao severnom Albanijom... ili da je pod severnom Albanijom smatrao severnz Albaniju a da je Novopazarski sandžak i Kosovo podrazumevao. Uglavnom, u doba pisanja Načertanija Albanci nisu bili većina na Kosovu. Nikola (razgovor) 20:25, 23. jun 2009. (CEST)

priznajem, nema pouzdanih referenci da je termin Severna Albanija bio opšteprihvaćen za Kosovo u 19. veku, međutim, iznenadilo me je to što ga Garašanin koristi. što se tiče kosovske demografije iz 19. veka, ona je još uvek predmet sporenja u nauci. --Damjan /razgovarajmo/ 01:12, 25. jun 2009. (CEST)

usput, preformulisao sam spornju tvrdnju tako da odgovara činjenicama, javite da li sad valja.--Damjan /razgovarajmo/ 11:03, 27. jun 2009. (CEST)

šablon za države

Potrebno je ubaciti šablon za nepriznate države u ovaj članak, jer kad ga ima Republika Srpska Krajina, potrebno je da ga ima i Kosovo, koje je daleko priznatije. --Damjan /razgovarajmo/ 18:45, 14. jun 2009. (CEST)

Klikni ovde. Crni Bombarder!!! (†) 00:34, 15. jun 2009. (CEST)

lako bismo stavili taj šablon da je u pitanju samo regularna autonomna pokrajina...--Damjan /razgovarajmo/ 03:12, 15. jun 2009. (CEST)

Međutim, Vikipedija nije dužna da prati zvaničnu srpsku politiku povodom Kosova, već da pruža informacije u skladu sa realnošću. Da je Kosovo srpska pokrajina tamo bi se moglo otići bez pasoša. U stvarnosti, postoji granični prelaz i postoje strane ambasade u Prištini. Priznavala to Srbija ili ne, Kosovo je de fakto država, koju priznaje većina evropskih država. U najmanju ruku možemo da stavimo šablon za nepriznate države, ako ne i običan šablon za države, u ovom slučaju. --Damjan /razgovarajmo/ 02:31, 16. jun 2009. (CEST)

Ajde ne širi neproverene informacije, ne treba ti pasoš za ulazak na Kosmet, možeš da pređeš i sa ličnom kartom, prelazi nisu granični nego administrativni, a na severu Kosmeta ih praktično i nema, odnosno ima ali oni su puka formalnost.kaži 1Č52, 19. oktobar 2012. (CEST)

Dužna je da poštuje zakone zemlje.--Ja sam kaži 04:45, 19. jun 2009. (CEST)

Gde to piše tačno da vikipedija mora da poštuje zakon neke države? Vikipedijini osnovni zakoni su ovo. Tako da obrišite kutijicu iz RSK i sličnih entiteta ili ovde da ostane isto takva. Ako se odlučite da kutijica za nepriznate države ostane, stavite i onu za pokrajinu, jednu pored druge ili jednu ispod druge. Tako bi i vuk bio sit i sve ovce na broju-- Bojan  Razgovor  06:29, 19. jun 2009. (CEST)

Lepo je to što ste primetili da Njiki ne mora da poštuje zakone neke države ili propagira njene stavove, a sada primetite da isto to važi za nepriznate i samoproklamovane države, pošto je unošenje kutijice za iste jasno oteralo vodu na tu vodenicu.(Just for the record, pasoš ne da ne treba za ulazak na Kosovo i Metohiju, nego ne treba ni za Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu. Prema toj "logici", Srbija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina tvore jednu državu. Zanimljiva činjenica.)Takođe, cela priča sa kutijicama je sumanuta, tako da, prema mom skromnom mišljenju, treba vratiti početak članka na prethodno stanje. Crni Bombarder!!! (†) 12:47, 23. jun 2009. (CEST)

Dakle?Sklanjamo ili ostavljamo ovo sumanuto preklapanje ne početku članka? Crni Bombarder!!! (†) 02:50, 29. jun 2009. (CEST)

neutralnost

Aj napiši po stavkama šta sve nevalja, pa da skidamo nalepnicu... --Damjan /razgovarajmo/ 03:03, 17. jun 2009. (CEST)

• Ne može da stoji šablon za nepriznate države, bez šablona za pokrajinu. To ondak otvara Pandorinu kutiju beskonačne petlje u raspravama koja od dve kutijice treba da bude iznad i zašto.

nek stoje oba, i nek iznad bude šablon za pokrajinu sve dok Kosovo ne prizna više od pola država UN, ako se to ikada desi.

• Ne može se koristiti kao izvor nešto sa Peščanika, jer Peščanik jednostavno nije neutralan izvor sam po sebi. Nije sajt Obraza, ali je druga strana iste medalje.

Peščanik je tu nebitan, bitan je tekst Antona Beblera, profesora na Političkim naukama u Ljubljani (rođen u Rusiji, diplomirao u Beogradu, doktorirao u SAD), kvalifikovanog stručnjaka za istoriju kosovskog pitanja. Njegova pozicija možda nije potpuno neutralna, ali su njegovi podaci pouzdani. Sasvim solidan izvor.

• Ne vidim kako Tucovićevi stavovi mogu biti bitni, da stoje oni, a ne stoje stavovi Nikole Pašića i ostatka tadašnje srpske političek elite koja je sigurno ispalila hektare i hektare hvalospeva o ovome.

Onda je potrebno ubaciti i Pašićeve stavove.

• Takođe, ovaj Trocki je Trocki. Ako se to o čemu piše desilo, onda je to sigurno pomenuo i neki istoričar, nakon njega i to treba navesti kao referencu. On je bio novinar i pitanje je koliko je on neutralan u svojim stavovima i kako je dolazio do svojih informacija.20-25.000 pobijenih je ozbiljna cifra, pogotovo ako se ima u vidu da je prema otomanskom popisu iz 1912. godine Albanaca bilo 106.270 (doduše Srba muslimana ima 236.420, ali teško da bi se Albanci tako identifikovali)

Ubaciti preambulu Prema nekim izvorima ili nešto slično.

• Neke formulacije su nategnute, npr. Srpsko-crnogorsko osvajanje Kosova i Metohije. Da li je tu reč o osvajanju ili oslobađanju? Da li je Beograd `44 osvojen ili oslobođen?Treba to iamti u vidu. Crni Bombarder!!! (†) 22:11, 18. jun 2009. (CEST)

Napadanje suverene države, zauzimanje teritorije koja se poslednjih 500 godina nalazi u njenom okrilju, protivno volje većinskog stanovništva, je, po međunarodnom pravu, osvajanje. Međutim, niko ne spori da je Otomanska imperija takođe osvojila Kosovo 500 godina pre toga, takođe od suverene države i protivno volji većinskog stanovništa. Ni to niko ozbiljan neće nazvati oslobađanjem, iako je Srbija pre toga zauzela Kosovo od Vizantije, a Otomansko carstvo držalo Konstantinopolj i pretendovalo na bivše oblasti carstva. A za Beograd je sporno na ideološkoj osnovi (četnici-partizani), a na nacionalnoj je definitivno bilo oslobađanje Srba (većinskog stanovništva) od Nemaca (privremenih okupatora). --Damjan /razgovarajmo/ 03:47, 19. jun 2009. (CEST)

Damjane, pročitaj kako su Albanci bili ljubitelji Otomanskog carstva u članku. Stalno su dizali pobune protiv Turaka, naročito u 19-20. vijeku. Prema tome to nije bilo osvajanje Albanaca, već oslobađanje Srba na KiM. Albanci sigurno nisu bili oduševljeni ali ... ne mogu se svakoj babi kolači napraviti po volji.--Miroslav Ćika (razgovor) 04:00, 19. jun 2009. (CEST).

Znam, ali besmisleno je negirati ili zataškavati činjenicu da su srpska i crnogorska vojska osvojile oblasti Kosova i Metohije, uz oružani sukob sa otomanskom regularnom vojskom i tamošnjim većinskim stanovništvom. Takođe, nikada nije održan referendum o pripajanju ovih oblasti Srbiji. To su činjenice naše istorije. Međutim, možemo upotrebiti neki drugi izraz koji će podjednako dobro opisati dato poglavlje, npr. zauzimanje (koje nema osvajački prizvuk), pripajanje ili stručan termin aneksija, itd. --Damjan /razgovarajmo/ 13:33, 21. jun 2009. (CEST)

Što se tiče zločina srpske vojske do Drugog svetskog rata, sigurno je Vaso Čubrilović nešto pisao o tome. A ovaj Anton Bebler baš i nije neki objektivan, zato ga treba šutnuti iz članka. -- Bojan  Razgovor  06:49, 19. јун 2009. (CEST)

Ау Бојане "шутнути из чланка"... па човек је ипак доктор политичких наука. Може се једино оспорити другом, поузданијом референцом. Притом, не можемо користити само српске и про-српске изворе за чланак о овако деликатној теми.--Дамјан /разговарајмо/ 13:26, 21. јун 2009. (CEST)

Ja nemam pouzdaniji izvor, samo me interesuje kakav to objektivni stručnjak naziva srpsko osvajanje Kosova kolonizacijom (pri tome zaboravljajući da su po stranim izveštajima trećina do polovine stanovništa te teritorije pred Balkanske ratove bili Srbi). Dalje, šta znači da je srpsko osvajanje Kosova bilo nelegitimno (po kom osnovu, protivno kom međunarodnom ugovoru, kom članu ustava (ne kontam šta ustav ima sa proširenjem teritorija). Šta ima Turska da priznaje gubitak svojih teritorija sve do Istambula kada je pošteno poražena u ratu? Zašto ovim likom potrkepljemo nesporne i očigledne stvari? Zašto stručnjak uopšte ne spominju priče o iseljavanju Srba i povećanjem broja Albanaca prirodnim priraštajem? Miloševiću nije sinulo da odjednom menja status pokrajine unutar Srbije, već je došao u Kosovo Polje jer su se lokalni Srbi žalili da ih Albanci maltretiraju? Koji su to masovni progoni 1998. i 1999.? Bebler zaboravlja da se tih godina na Kosovu ratovalo, da se jesu dešavala sranja sa obe strane, da je OVK imala inicijativu sve do leta 1998. kada su MUP i VJ krenule da povrate kontrolu nad trećinom Kosova? Ili možda računa u te progone nikad dokazan plan ludog Rudolfa Šarpinga? Ovde se uopšte ne spominju gresi OVK (i ne treba opštirno, imamo članak Rat na Kosovu (tu možemo u detalje ili opet iznositi u posebne članke). Brate, predstavljaš tu albansko-zapadnjačku propagandu kao neosporivu činjenicu. Najbolje reference o zločinima Srba neka dođu iz uglednih srspkih izvora, ne trebaju nam politikantski kvazistručnjaci koji opravdavaju poteze svojih vlada u ime našeg boljeg sutra. -- Bojan  Razgovor  18:28, 21. jun 2009. (CEST)

Anton Bebler nije nikakav objektivni stručnjak, on je predsednik Evroatlanskog saveta Slovenije, slovenačkog ogranka Alijense za atlansku povelju, organizacije koja promoviše NATO pakt i njegov prodor na istok. Od konkretnih bedastoća dotičnog, srpsko stanovništvo na Kosovu nije postalo manjinsko krajem 18. veka, srpska artiljerija nije razorila veći deo Kosova (?), Kosovo u 20. veku nije bilo nikakav feud, Albanske demonstracije nisu bile mirne i njima nisu bili iskazivani zahtevi za ravnopravnim položajem već za nezavisnošću, srpska policija nije sprovodila nikakve masovne progone albanskog življa, itd. Dodatni đubretarluk je nepominjanje zuluma i proterivanja srpskog stanovništva krajem 19. veka i tokom prvog balkanskog i prvog i Drugog svetskog rata, potlačen položaj Srbije određen ustavom iz 1974, etničko čišćenje Srba sa Kosova sedamdesetih i osamdesetih, o najnovijoj istoriji da i ne govorimo. Meni stvarno nije jasno šta je nekom moglo prolaziti kroz glavu kad je pomislio da je ovo neutralan izvor. Nikola (razgovor) 20:16, 23. jun 2009. (CEST)

Nije neutralan izvor ni SPC, pa se koristi. U tom smislu se i ovaj izvor može koristiti u članku. A tvrdnje tipa „srpska policija nije sprovodila nikakve masovne progone albanskog življa“ moraju biti potkrepljene mnogo jačim referencama od onih koje navode da je progona bilo. --Damjan /razgovarajmo/ 06:22, 24. jun 2009. (CEST)

Kako to misliš koristi se, ja od 39 izvora ne vidim ni jedan koji ima veze sa SPC. Srpska policija nije sprovodila nikakve masovne progone albanskog življa, i to je notorna činjenica. Nikola (razgovor) 22:27, 25. jun 2009. (CEST)

Zato je katolička enciklopedija vrhunac neutralnosti i tačnosti. Već je objašnjeno zašto ovaj izvor nije neutralan i zašto se ne bi trebao koristiti u članku. Što se SPC tiče, ona se u konkretnom članku ne koristi kao referenca (osim ako ne ciljaš na referencu pod brojem 10 da su Iliri preci Albanaca, što je opet vrlo diskutabilno), pa je njeno pominjanje mešanje baba i žaba. SPC se za nešto može koristiti kao nezavis`an i neutralan izvor, a za nešto ne. Sve zavisi od slučajeva. Sa druge strane, ovaj čika ne može. Crni Bombarder!!! (†) 11:40, 24. jun 2009. (CEST)

Ne kapiram logiku - srpski stručni pa i novinski članci se mogu koristiti kao pouzdan izvor i nepristrasan u spornim temama srpske politike i istorije, a strani stručnjaci (u ovom slučaju doktor političkih nauka) se ne mogu koristiti jer su nepouzdani i pristrasni? --Damjan /razgovarajmo/ 16:32, 24. jun 2009. (CEST)

Mašiš pojentu. Nije problem u tome da li je izvor stranac ili nije, već u tome da li je objektivan. U konkretnom slučaju, objavljen je u Peščaniku (što ga avtomatski diskfalifikuje, jer je dotično sve osim neutralnog izvora), a koliko sam skontao i neutralnos`, a samim tim i objektivnos`, samog autora je sporna (ako je čovek precednik tog poluogranka NATO pakta u Sloveniji, onda su tu stvari kristalno jasne). Slična stvar bi bila kada bi ja naveo da Skenderbeg bio srpskog porekla prema pisanju Teodora Spanducija u XVI veku i poslužio se ovim, kao referencom. Crni Bombarder!!! (†) 17:34, 24. jun 2009. (CEST)

Crni ovo za Ilire pretke Albanaca je i meni bilo sumnjivo, mada sam to sam napisao po Vojnoj enc. Meš čini da je u „duhu bratstva i jedinstva“ nešto tu debelo zabrljano. Inače sav dio od praistorije do 1945. sam ja pisao prije par mjeseci iz VE, a kako nisam istoričar, moguće je da ima groznih grešaka (i komunističke pristrasnosti). Naprimjer nasilje Srba nad Albancima prije 2SR se u VE široko elaborira, ali o nasilju nad Srbima u 2. SR skoro ništa. Pogledajde ti to malo :)--Miroslav Ćika (razgovor) 22:48, 25. jun 2009. (CEST)

Ček, a ta knjižica je ono beše štampana u doba najcrnjeg komunizma pod onim Uuuuuu Titom? Jasno je k`o sunce kakva je rabota bila pisanje te `njižice. 項 Mihajlo ^{_[ talk _]} 22:56, 25. jun 2009. (CEST)

Da, tako se i meni čini. Niko od Srba iz matice (prije nego je Damjan sve još duplo „nabudžio“) nije htio da piše taj dio, pa sam ja napako prionuo sa jedinom literaturom koja mi je bila dostupna (VE), da proširim članak koji je po DžordžuM bio ranije sramotan (jako kratak u istorijskom dijelu). A sva je prilika da su istoriju KiM u VE pisali doktori sa Prištinskog univerziteta...--Miroslav Ćika (razgovor) 15:50, 26. jun 2009. (CEST)

Činjenica je da ne postoje nepristrasni izvori. Svaki autor ima svoje stavove koji provejavaju kroz tekst. Nije naše da određujemo objektivnost izvora, već da predstavimo „značajna gledišta većine i svih značajnih manjina podjednako“, prema formuli:

Ljubljanski profesor Taj i Taj tvrdi to i to, dok beogradski akademik Taj i Taj osporava tačnost njegovih tvrdnji, navodeći to i to.

ili

Američki stručnjak navodi sledeće brojke, dok srpski stručnjaci uglavnom smatraju da su te brojke preterane, navodeći xxx.xxx.

Nadam se da niko nema problem sa ovim. --Damjan /razgovarajmo/ 10:54, 27. jun 2009. (CEST)

---

Što se tiče albanskog porekla, ta stvar nije razrešena i mišljenja na tom polju ostaju skubljena i dalje, tako da treba navesti da ih jedni smatraju Ilirima, dok drugi to osporavaju...blablabla trućtrućtruć.

(Probaću boldom, možda upali.)NIJE U PITANjU BILO KOJI PRFESOR LjUBLjANSKOG UNIVERZITETA I NIJE TO IZJAVIO BILO GDE.

Fino je to što predlažeš, ali bi u konretnom slučaju morali navesti i da je taj i taj sekretar toga i toga i da je to i to izjavio u emisiji toj i toj koju smatraju takvom i takvom. Na šta bi nam onda ličio članak.

Dakle, kao što sam već iks puta naveo i više zaista neću ponavljati, dotični i Peščanik se ne mogu koristiti kao bilo kakva referenca. Takođe se ne mogu koristi i Tucovićeve lične ocene, jer bi onda isto tako mogli dodati i da je Karađorđeviće smatrao Albancima (ukoliko jeste to napisao u istoj knjizi), a članak o svetom Kizi Filosofu i drugima obogatiti ocenama iz Šešeljevih knjiga, govora i sličnog.

Za istoriju se služite istoričarima, za geografiju geografima, a političare ostavite da krkaju burek po povlašćenoj ceni u skupštinskom restoranu. Ili da se prevrću po Slaviji. Crni Bombarder!!! (†) 02:48, 29. jun 2009. (CEST)

Takođe, formulacija Srpsko-crnogorsko zauzimanje Kosova i Metohije nije neutralna. I dalje. Pitanje je da li je srpska vojska (iz Srbije i Crne Gore) zauzela ili oslobodila Kosovo i Metohiju?

Znam, ali besmisleno je negirati ili zataškavati činjenicu da su srpska i crnogorska vojska osvojile oblasti Kosova i Metohije, uz oružani sukob sa otomanskom regularnom vojskom i tamošnjim većinskim stanovništvom.

Besmisleno je, po meni, negirati da su srpske vojske oslobodile Kosovo i Metohiju. Što se oružanog sukoba tiče, gotovo ga i nije bilo. Rat je počeo 08.10., a već krajem meseca oslobođena je Priština, a zatim i ostatak Kosovo i Metohije. O kom većinskom stanovništvu ti pričaš?Prema čijim procenama?Naveo sam ti šta kaže otomanski popis iz 1912. godine (Srbi hrišćani 415.300; Srbi muslimani 236.420; Albanci 106.270; Turci (i Čerkezi i Juruci) 39.050; Romi 12.380; Jevreji 1.750; Cincari 1.170; Grci 20). Dakle stvar je sporna, izvori se razlikuju, ali ti uzimaš stav jedne strane kao jedini ispravan. Misliš li da je to neutralno.(Retoričko pitanje, otud` tačka.)

Takođe, nikada nije održan referendum o pripajanju ovih oblasti Srbiji.

Da li su Osmanlije 1453. godine održale referendum u Carigradu o tome da li hoće da ih oni pripoje svojoj državi? Da li je bilo gde posle Prvog ili Drugog balkanskog rata održan "referendum" o tome da li će lokalci da idu na Mars, priključe se državi kojoj su pripali prema međunarodnom mirovnom ugovoru, skočiti u bunar ili uraditi nešto sedamnaesto. (Retoričko takođe.)

To su činjenice naše istorije.

Kao što sam ti predočio, to što si izneo nisu činjenice. Ne znam kako bi ih nazvao, ali činjenicama nikako. Pogotovo ne objektivnim.

Međutim, možemo upotrebiti neki drugi izraz koji će podjednako dobro opisati dato poglavlje, npr. zauzimanje (koje nema osvajački prizvuk), pripajanje ili stručan termin aneksija, itd.

Šta fali Bojanovoj varijanti Kosovo i Metohija u Srbiji i Crnoj Gori?Možda dodati i reč u kraljevinama. Ili ipak da stavimo reč oslobođenje.(Zna se šta je pripajanje (anšlus Austrije npr) i šta je aneksija (aneksija BiH) i to nema mnogo veze sa realnošću u ovom slučaju.)

Crni Bombarder!!! (†) 03:32, 29. jun 2009. (CEST)

Iako se ovde generalno ne slažem sa Damjanom, konkretno reč „oslobođenje“ je generalno problematična sa NTG stanovišta te ju je bolje zameniti nečim drugim, na primer, sa „zauzimanje“. --Dzordzm (razgovor) 04:01, 29. jun 2009. (CEST)

Da i ako obratiš pažnju, ja se zalažem za Bojanovu varijantu, a ovu samo navodim kao primer kako bi izgledao članak kada bi bio uređivan sa drugog stanovišta. (Na stranu što kad se pogledaju naslovi poglavlja, ispada da su samo Srbi zauzimali Kosovo i Metohiju i to početkom XX veka. Svi ostali su, valjda, brali šljive i terali zmije.) Crni Bombarder!!! (†) 21:22, 29. jun 2009. (CEST)

Leo Trotsky: Behind the Curtains of the Balkan Wars, 1912--Bresta (razgovor) 13:19, 10. jul 2009. (CEST)

Tačnost

Greške:

• Poslednjih dve hiljade godina političke istorije ove zemlje njome su najduže gospodarili Rimljani (od 8. do 6. veka), Vizantinci (od 6. do 12. veka, sa prekidima), Bugari (od 9. do 13. veka, sa prekidima) Srbi (od 13. do 15. veka) i Turci Osmanlije (od 15. do 20. veka).[8]
• Rimljani osvajaju ovu oblast 75. godine, u toku Ilirskih ratova. Teritorija ulazi u sastav rimske provincije gornje Mezije (Moesia Superior). Od cara Dioklecijana čini zasebnu provinciju Dardaniju (Dardania).[9] - Ilirski ratovi su se okončali 2xx p. n. e. a ova rečenica je u kontradiktornosti sa gornjom, kako god da se okrene. -- Bojan  Razgovor  19:33, 21. jun 2009. (CEST)

Ove greške su ispravljene, te uklanjam odgovarajući šablon.--Damjan /razgovarajmo/ 16:51, 24. jun 2009. (CEST)

prva rečenica

Vidim da je u međuvremenu prva rečenica razdvojena na dve (pretpostavljam Damjan). Sadašnja varijanta pretenduje da u prvoj rečenici izloži nesporne činjenice, a da u drugoj predstavi različita viđenja stvari. Međutim, to da se Kosovo i Metohija nalaze pod privremenom upravom UN nije nesporna činjenica već samo jedna (i to ne neutralna) interpretacija postojećeg stanja u kojem organi UN na toj teritoriji imaju simbolično civilno prisustvo i ne mešaju se u svoj posao. (Jedino ozbiljno prisustvo UN na Kosovu i Metohiiji jeste vojno - makar bilo samo formalno u okviru UN - ali se ono ne oseća iz dana u dan i svakako nije reč o „upravi“). Jedino što je nesporno jeste da je u pitanju sporna teritorija na Balkanskom poluostrvu, a to ranije nije smatrano prihvatljivim kao prva rečenica. I dalje mislim da je bolje u prvoj rečenici najsažetije izložiti sve poglede. --Dzordzm (razgovor) 20:24, 21. jun 2009. (CEST)

dobro, očigledno ni moje izmene nisu nepristrasne, iako sam pokušao da malo uravnotežim članak. bolje onda da neko drugi da neutralniju formulaciju. --Damjan /razgovarajmo/ 12:40, 23. jun 2009. (CEST)

šabloni

primetio sam da šablon za nepriznate države može da se stavi iznad pokrajinskog šablona, ali problem postoji kada je šablon za pokrajine iznad. onda su oba jedan pored drugog. može li to nekako da se ispravi? --Damjan /razgovarajmo/ 16:33, 24. jun 2009. (CEST)

Ja mislim da treba samo pokrainski šablon postojati. Drugi šablon je separatistički za ovoj članak, nije dobar za srpsku i rusku Vikipediju, da se prizna gubitak slovenske zemlьe. Zašto se dozvoli šablon za državu? On je za albansku, tursku i t. d. Vikipediju. Bogorm (razgovor) 16:30, 25. jun 2009. (CEST)

Uz dužno poštovanje, to što pričaš nema veze sa vezom. Po pitanju činjenica, sve Vikipedije su iste - razlikuju se samo u jeziku. Nego, zna li neko da namesti šablon za nepriznate države ispod šablona za pokrajine? (meni nije pošlo za rukom) --Damjan /razgovarajmo/ 05:45, 26. jun 2009. (CEST)

da malo rasčistimo

Prebacio sam celo poglavlje o istoriji na posebnu stranicu Istorija Kosova i Metohije. Pošto je istorija dobrim delom izvor sporenja i pristrasnosti u ovom članku, tako ćemo ga malo rasteretiti. Ovde možemo samo ukratko o istoriji, ne zalazeći mnogo u sporne tačke, dok na posebnom istorijskom članku možemo raspravljati o svakoj sitnici. Pošto je ovo dosta frekventan članak, važno je da bude pristojan i bez nalepnica. --Damjan /razgovarajmo/ 01:39, 25. jun 2009. (CEST)

Ja sam upravo izbacio neke sporne ili nereferencirane tvrdnje koje nisu suštinske za članak. Pozivam i ostale da to učine pa da skinemo nalepnicu sa članka, a rasprave nastavimo na članku o istoriji Kosova. Naravno, samo lagano i pažljivo sa izbacivanjem.--Damjan /razgovarajmo/ 02:16, 25. jun 2009. (CEST)

Ustvari, nisi. Izbacio si par spornih rečenica[3], uz njih i neke koje nisu bile sporne, a svi problemi su ostali. Nikola (razgovor) 22:35, 25. jun 2009. (CEST)

Al` ste ga nabudžili, svaka vam čast (boške mili...). Odavno ja džangrizam da nam trebaju dva odvojena članka za Kosmet kao regiju Srbije i za divlju kvazidržavu Kosova Republjik. 項 Mihajlo ^{_[ talk _]} 22:46, 25. jun 2009. (CEST)

Ovi razgovori bi već trebali da se arhiviraju.--FrMiBaS (razgovor) 23:04, 25. jun 2009. (CEST)

Zanima ko je kreirao ovu stranu. Želim da mu se zahvalim.--FrMiBaS (razgovor) 14:03, 26. jun 2009. (CEST)

Svi koje vidiš u istoriji izmjena.--Miroslav Ćika (razgovor) 15:52, 26. jun 2009. (CEST)

Ne mislim na to koje sve dopunjavao i pisao o KiM-u, već koje započeo (kreirao) novu stranu sa imenom KiM.--FrMiBaS (razgovor) 16:08, 26. jun 2009. (CEST)

neproduktivne izmene

Molio bih Nikolu da se prilikom svojih izmena uzdrži od izbacivanja referenciranih tvrdi sa kojima se ne slaže, već da u članak ubaci i referencirane tvrdnje koje navode drukčije podatke. U konkretnom primeru, izbačena je sledeća rečenica:

Usled svega navedenog, srpsko stanovništvo na Kosovu je verovatno već pri kraju 18. veka postalo brojčano manjinsko.

Uz sledeće obrazloženje u opisu izmena:

Prizemna laž. I u 19. veku Srbi su bili većina na Kosovu.

Ovakvim izmenama nećemo nigde dogurati, osim do rata izmena. Molio bih korisnika da preformuliše rečenicu i vrati je u članak, uz navođenje izvora za svoju tvrdnju. --Damjan /razgovarajmo/ 11:26, 27. jun 2009. (CEST)

Za konkretnu rečenicu, možeš videti razne izvore na en:Demographic history of Kosovo#19th century.

Međutim, problem ostaje, a to je da si sistematski uništio neutralnost članka. "Povratak srpske vojske na Kosovo je bio brutalan.[18]" ali "tokom viševekovne Otomanske vladavine" koja nije bila brutalna "dolazi do krupnih demografskih promena u sastavu stanovništva", "Sa austrijskom vojskom se povlače i Srbi, zajedno sa manjim grupama Albanaca, iz Prištine, Peći, Mitrovice, Prizrena i Novog Pazara, u strahu od turske osvete" koja takođe nije bila brutalna, "Albanci su mobilisani i korišteni u borbama protiv Srba kod Niša, Jankove klisure, Javoru i Crnoj Gori" koje nisu bile brutalne, "Od Albanaca Italijani formiraju i bataljon fašističke milicije, i zasebne poluvojničke dobrovoljačke jedinice" koje takođe ništa brutalno nisu učinile, "1994. godine je osnovana Oslobodilačka vojska Kosova, čiji je cilj bio nezavisno Kosovo, a koristila se svim sredstvima oružane borbe" ali ne i brutalnim, "Posle" ni najmanje brutalnog "NATO bombardovanja SRJ 1999 godine, Kosovo i Metohija dolazi pod upravu Ujedinjenih nacija" takođe oslobođenu svake brutalnosti, a "17. marta 2004. godine se odigralo masovno etničko čišćenje Srba na teritoriji Kosova i Metohije" bez ikakvih brutalnosti.

E a sada ću mirne savesti da izbacim referenciranu tvrdnju sa kojom se ne slažem. Nikola (razgovor) 11:25, 28. jun 2009. (CEST)

Ponavljam, to nije konstruktivno rešenje. Postoje izvori koji kažu da se srpska vojska brutalno ponašala na Kosovu (tokom Balkanskih ratova, nakon Prvog svetskog rata i tokom kosovske krize u SRJ), i ta činjenica mora stajati u tekstu. Takođe, postoje izvori koji kažu da se turska, a kasnije albanska vojska brutalno ponašala, što je takođe potrebno navesti u članku. Ne vidim zašto to ne uradiš, već brišeš tvrdnje sa kojima se ne slažeš. Usput, na en:Demographic history of Kosovo#19th century se ne tvrdi sa su Srbi bili većina na Kosovu u 19. veku, već postoje različiti izvori, jedni u korist albanske a drugi u korist srpske većine. Takođe, pogledaj francusku demografsku kartu iz 19. veka koju sam okačio iznad.--Damjan /razgovarajmo/ 12:29, 28. jun 2009. (CEST)

Postoje izvori koji kažu da se srpska vojska brutalno ponašala na Kosovu (tokom Balkanskih ratova, nakon Prvog svetskog rata i tokom kosovske krize u SRJ), i ta činjenica mora stajati u tekstu.

Ne, ne mora. Po toj logici, sve što je naveo bilo koji izvor mora stajati u tekstu, što je apsolutno neostvarljivo.

Takođe, postoje izvori koji kažu da se turska, a kasnije albanska vojska brutalno ponašala, što je takođe potrebno navesti u članku. Ne vidim zašto to ne uradiš, već brišeš tvrdnje sa kojima se ne slažeš.

Kao prvo, nigde nisam rekao da se sa tim ne slažem. Sasvim je moguće da se neki postupci srpske vojske mogu okarakterisati kao brutalni.

Kao drugo, slagao se ja ili ne, ako bi se svuda u članku navele ovakve ocene, pretvorio bi se u nekontrolisanu pljuvačinu a ne u članak. Mislim, "Tokom viševekovne Otomanske vladavine Srbi su često zverski ubijani nabijanjem na kolac, njihove žene silovane a imovina uništavana zbog čega dolazi do krupnih demografskih promena u sastavu stanovništva."; "1994. godine je osnovana Oslobodilačka vojska Kosova, čiji je cilj bio nezavisno Kosovo, a koristila se ubijanjem civila i spaljivanjem njihovih tela u krečanama, rastrzanjem ljudi traktorima, prodajom bubrega i sličnim sredstvima oružane borbe". Jednostavno, tako nešto nemamo u člancima, čak ni u članku Drugi svetski rat ne piše da je on bio brutalan. Vidi takođe en:Wikipedia:Avoid peacock terms.

Kao treće, ti ne poričeš da postoje izvori koji kažu da se turska ili albanska vojska brutalno ponašala, niti da je to potrebno navesti u članku; ja trenutno nemam previše vremena, ali kad već vidimo da je članak neuravnotežen zašto ti to ne bi uradio, kad tvrdiš da si hteo da malo uravnotežiš članak? Zašto bih ja morao da idem iza tebe i čistim neuravnotežene članke koje ti napraviš?

I najzad, da si ti ovako sredio samo ovaj članak, ali na sličan sređuješ i druge, a sve opet pod izgovorom neutralnosti. Zašto i dokle?

Usput, na en:Demographic history of Kosovo#19th century se ne tvrdi sa su Srbi bili većina na Kosovu u 19. veku, već postoje različiti izvori, jedni u korist albanske a drugi u korist srpske većine.

To nije baš najtačnije, jer većina tamo navedenih izvora iz 19. veka navodi da su Srbi većina; u svakom slučaju, ako se Srbi neprestano iseljavaju sa Kosova, a u 19. veku postoje tek različita mišljenja o njihovo broju, u 18. veku će situacija bar biti jasna.

Takođe, pogledaj francusku demografsku kartu iz 19. veka koju sam okačio iznad.

Ta karta nije baš najkorisnija za ovo jer ne prikazuje gustinu naseljenosti. Nikola (razgovor) 20:37, 29. jun 2009. (CEST)

Slažem se da prideve i kvalifikacije treba izbegavati. Umesto toga, bolje je navesti suve činjenice. Što se tiče sređivanja ovog članka, imam vremena i volje, i nameravam da ga sredim dok mu nalepnica ne bude skinuta. Naravno, uz pomoć svih vas, jer ne mogu sam da primetim neke pristrasnosti koje mi se podvuku, pošto se koristim raznim izvorima. --Damjan /razgovarajmo/ 12:43, 1. jul 2009. (CEST)

Pa dobro čoveče, jel ti misliš da smo svi mi ovde debili? Napišeš da je srpska vojska činila zverstva a posle 15 minuta da se slažeš da prideve i kvalifikacije treba izbegavati? Naravno, niko nikad nije činio zverstva sem srpske vojske. Nikola (razgovor) 06:57, 2. jul 2009. (CEST)

Pa zverstvo je termin poput zločina ili pokolja, koji označava određenu radnju. Ako je smatraš kvalifikacijom, možemo koristiti neku drugu reč koja bolje odgovara činjenicama. Same činjenice, međutim, ne možemo prenebreći. --Damjan /razgovarajmo/ 15:14, 2. jul 2009. (CEST)

povratak na staro

Nikola, vidim da si vratio članak na verziju od pre mesec dana, poništivši tako ne samo moj dugotrajan rad, već i rad drugih korisnika. Vredi li da te podsećam da se tako ne rešavaju problemi? Još jednom izjavljujem da sam spreman da radim na ovom članku sve dok ne bude neutralan, a nadam se jednog dana i dobar, pa i sjajan. --Damjan /razgovarajmo/ 15:23, 2. jul 2009. (CEST)

Tvoj dugotrajan rad je bio usmeren na uništenje neutralnosti članka i kao takvog ga i treba poništiti.

Ne mislim da si iskren kad kažeš da si spreman da radiš na članku sve dok ne bude neutralan. Napravio si mnogo suštinskih izmena koje su bile usmerene u jednom pravcu. Takođe, nisi reagovao kad bi ti neko ukazao zašto neka od tih izmena nije neutralna. Nikola (razgovor) 17:27, 2. jul 2009. (CEST)

To je verovatno zato što me ne poznaješ. Obično kad se uhvatim nekom članka, radim na njemu dok ne postane dobar ili barem pristojan. Retko koji sam ostavio sa nalepnicom. Ovaj članak smatram posebno bitnim za ugled Vikipedije, jer je prilično frekventan. Počeo sam da radim na njemu jer je bio prilično pristrasan, odnosno mnogo je vukao na jednu stranu, što ne bi moglo da prođe na drugim jezicima osim na srpskom. Moguće je da sam u svojim izmenama previše povukao na drugu stranu, ali nastojaću to da uravnotežim sve dok ne bude ok. Nadam se da nećeš imati ništa protiv toga da nastavimo odakle smo stali pre neki dan. --Damjan /razgovarajmo/ 17:45, 2. jul 2009. (CEST)

Ja ću imati protiv. Već sam jednom rekao, pa da potvrdim i ovde. Znači molim vas da daqe ne dirate ovaj članak dok se o nekim stvarima ne dogovorite ovde na ovoj strani. Inače ću morati svaku izmenu da vratim.--Metodičar zgovor²a 17:58, 2. jul 2009. (CEST)

Ne, to je zato što vidim šta radiš. Članak nije bio odnosno nije preterano pristrasan, čak ovako kakav jeste je u određenoj meri antisrpski: izjednačuje Kosovo i Dardaniju, pozitivno prikazuje ustav iz 1974, ne pominje etničko čišćenje Srba 1999... Da, imam mnogo toga protiv da postane još gori, i na osnovu tvojih dosadašnjih izmena ne verujem da ćeš nastojati da ga uravnotežiš. Nikola (razgovor) 20:17, 2. jul 2009. (CEST)

Za ovakve slučajeve, osim generalnih smernica iz Vikipedija:Ostanite hladne glave kad se uređivanje usija, naše smernice predviđaju da se napravi zaseban primerak članka Korisnik:Mladifilozof/Kosovo i Metohija, na kojem onda korisnik može da radi do mile volje. Kada napravi sve izmene koje želi, onda se na strani za razgovor o njima raspravlja i unesu se u članak već kako je podesno. Videti Vikipedija:Vodič za pisanje boljih članaka#Druga pitanja, pododeljak „Napravite lični primerak“. Možda ima i negde drugde u smernicama, nisam siguran. --Dzordzm (razgovor) 23:57, 2. jul 2009. (CEST) P. S. Pored toga što ne mislim da je blokiranje i masovno revertovanje odgovarajuće, moram da kažem da se ubacivanjem jednostranih izvora sumnjive pouzdanosti ne postiže puno. Unosi u kojima je bilo pouzdanost bilo nepristrasnost izvora pod znakom pitanja mogu biti izbačeni iz članka i po pojedinačnim slučajevima. --Dzordzm (razgovor) 23:57, 2. jul 2009. (CEST)

predlog

Kao prvo, nećemo ulaziti u sukob, ozbiljni smo ljudi. Međutim, nikako se ne slažem s tim da moj višenedeljni trud jednostavno ispari (članak sam aktivno proširivao uz nalepnicu radovi u toku). Meni je cilj da ovaj članak postane dobar ili sjajan, a ne da nosi nalepnicu o neutralnosti. Da već nisam radio na članku, odmah bi poslušao Džordžov savet i otvorio Korisnik:Mladifilozof/Kosovo i Metohija. Međutim, nakon svega što se desilo, nemam entuzijazma da ponovo pišem nedeljama, pod znakom pitanja da li će išta od toga uopšte biti uvaženo.

Ovaj članak sam prvo pročistio, zatim značajno proširio, a potom ubacio šablone i slike. Pored toga, uneo sam i nekoliko spornih tvrdnji. Nakon mene, na članku su radili i drugi korisnici. Stoga predlažem Nikoli, koji je jednim klikom poništio naše višenedeljne doprinose, sledeće:

• da vrati članak na poslednju verziju, do koje smo dogurali zajedničkim naporima i uz dugačke rasprave na strani za razgovor;
• da potom preuredi članak onako kako smatra da treba.

Potrebno je samo izbaciti, ili još bolje preformulisati, nekoliko spornih rečenica, ne mora se sve brisati. Za to je dovoljno nekoliko časova rada, što je neznatna količina vremena u odnosu na onu koja je bila potrebna da se članak proširi. Sa moje strane, izjavljujem da neću praviti pitanje oko toga šta će izbaciti a šta ne. Bitno mi je samo da se svačiji rad ceni i uvažava.--Damjan /razgovarajmo/ 01:48, 3. jul 2009. (CEST)

Mi smo već ušli u sukob. Tvoj trud je bio negativno usmeren. Nisi uneo nekoliko spornih tvrdnji, već sistematski uništio članak, od početka do kraja. Nikola (razgovor) 22:51, 3. jul 2009. (CEST)

To je tvoje mišljenje i ja te pozivam da lokalizuješ te sporne tvrdnje. Predlažem ovaj kompromis da bi se sukob oko uređivanja članka okončao. Svestan si da me ne možeš sprečiti da uređujem ovaj članak. Ako sada poništiš moj rad, kada se prašina malo slegne, nastaviću ponovo da radim na njemu, a za to će mi poslužiti sačuvane izmene koje sam već napravio. Međutim, ukoliko ti uložiš malo truda i preurediš poslednju verziju da bude neutralna, imamo rešen problem. --Damjan /razgovarajmo/ 10:58, 4. jul 2009. (CEST)

Ja se slažem sa Nikolom i njegovom izmenom, jer avtor referencije je bio Tim Judah, koji je radio za BBC, a BBC je poznata za nepravičnu informaciju (unfair coverage). Veoma pažljivo sa BBC, njenim radnikima i sličnim izvorima, molim vas. Prvo da se misli što je ovaj izvor, otkuda je, POV li je, pa kasnije da se stavlja. Bogorm (razgovor) 12:03, 4. jul 2009. (CEST)

?!?!?!

Od kada je Vukova zemlja nezavisna?!

Pročitaj ponovo članak. --Dzordzm (razgovor) 21:36, 4. jul 2009. (CEST)

Poreklo Albanaca

"Teza o ilirskom poreklu Albanaca, služila je isticanju prirodnog prava za proširenje albanske države na sve teritorije koje su nekad zauzimali Iliri. Ona je izgrađena na jednoj lingvističkoj špekulaciji. Ptolomej, na teritoriji današnje Kruje, u svoju čuvenu kartu ubeležio je grad Albanopolis, u čijoj okolini živi pleme Albani. A hiljadu godina kasnije, na toj teritoriji pojavljuje se oblast Arbana, i narod Arbanasi, tj. Albanci. Uzelo se zdravo za gotovo da Ptolomej nije razlikovao „r“ od „l“. Nauka je mogla da prihvati teoriju o kontinuitetu imena, ali nije bilo dokaza o kontinuitetu naroda. Bez obzira na sve, albanski teoretičari držali su se svoje lingvističke teorije. Čak ni nesporno utvrđena činjenica, kako albanski jezik nema ilirsko poreklo, nego tračko, odnosno dakomezijsko, jednostavno je - ignorisana. Zato što dokazuje da Albanci nisu starosedeoci, nego potiču sa istočnih delova Balkana.

Teorija o ilirskom poreklu, postala je jedan od temelja albanske nacionalne ideologije. Nastanak te nove nacionalne albanske ideologije počeo je u vreme Preporoda („Rilindja“), u prošlom veku, pod geslom: „Religija Albanaca je albanstvo!“. Albanstvo u toj ideologiji - bog, a albanska država „katedrala za večne molitve tom božanstvu“. Dovršavanje te ideologije, pod plaštom marksizma - lenjinizma izvršeno je u kabinetima Envera Hodže, gde je religiozna retorika ublažena pa su misli upućivane „majci Albaniji“, dok je najveći praznik bio „Dan nacionalne zastave“, 28. novembar, kad su prizivana „sveta pravila Ilira“ i albanske nacije „koja čuva tradicije i karakter Ilira“." Marija— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 91.148.84.54 (razgovor • doprinosi)

Džaba tebi što ovde pišeš, `ćero. Uklopi ti to u članak i još ga lepo referenciraj / stavi u pravo lice, pa da ima neka korist od toga. 項 Mihajlo ^{_[ talk _]} 17:20, 6. jul 2009. (CEST)

Ta teorija o ilirskom poreklu je čist albanski politički falsifikat i produkt. Jednostavno rečeno, to je jedna-laž. Vidite stav jedne kompetente institucije po tom pitanju, SANU, a ne jeftinih petparačkih albanskih priča. Albanci kao narod ne potiču od Ilira i nisu starosedeoci na prostoru Balkanskog poluostrva, već su doseljenici (u 11 veku) sa prostora Karpata, gde je postojala njihova Albanija, što se može i videti na jednoj mapi evropskog kontinenta. To je stav SANU, institucije koja se i time bavi. I zašto ne izlazite sa podacima Dečanskih hrisovulja koje su izdate za vreme Svetog kralja Stefana Dečanskog i za vreme cara Dušana. U tim hrisovuljama nalazi se popis izvršen na teritoriji metoha manastira Visoki Dečani, a to je pre svega teritorija Metohije, deo današnje Crne Gore i deo današnje severne Albanije. Prikažite te podatke za 2432 kuće na prostoru tog metoha i videćete koliko je na tom prostoru bilo tada Srba i koliko su netačne tvrdnje koje se iznose i na stranici "Istorija Kosova", kojoj ni naslov ne valja, već bi trebalo da glasi "Istorija srpske oblasti Kosova i Metohije". Možda ćete reći, Vikipedija ima osobinu nepristrasnosti. Nije nepristrasnost ako se napiše istina, a to je da je oblast Kosova i Metohije srpska oblast. Pitao bih da li ste, pozivajući se na tzv. nepristrasnost itekako, nažalost, napisali, pristrastan i lažan tekst na stranici "Istorija Kosova", kojoj mogu dotadi itekako primedaba i izmena, ali ovde nije mesto, pa i na ovoj stranici "Kosovo i Metohija", koja je bolja od stranice "Istorija Kosova", ali su i ovoj stranici, u kojoj tvrdite da su Albanci ilirskog porekla, potrebno uređenje na bolje. Pokažite i podatke, bar delimične, iz turskog deftera od 1455. godine za oblast koju su Turci u rečenom defteru nazvali "Vilajeti Vlk", odnosno Vukova zemlja i videćete, kako vi, tako i čitaoci stranice, koliko je na tom prostoru 1455. godine, po turskom, a ne našem, srpskom, popisu, bilo Srba, a koliko ostalih. Zar i to nije valjani podatak koji dokazuje demografsku etnografsku sliku prostora Kosova i Metohije? To jeste podatak iz 15. veka, ali je itekako važan. Gde su onda ti samozvani potomci Ilira bili te 1455. godine? Nisu preci onih koji danas sebe nazivaju potomcima Ilira bili u većini na teritoriji današnje Albanije zato što su ih Srbi proterali kada su došli na Balkan (a i to da li su Srbi došli na Balkan, ili su starosedeoci istog (vidi: "Gornje Selo na Sredskoj") je posebno pitanje), već zato što su došli sa već pomenutog područja na područje Balkana, po mišljenju SANU. Treba se takođe reći da deo Albanaca vodi poreklo od Srba koji su se odsrbili izdajom Pravoslavlja, "prodajom vere za večeru", i ulaskom u albanske fesove. Raspitajte se i o tome da li sami Albanci, obični ljudi, znaju nešto o tome? I nešto o nazivu koji Albanci koriste pogrdno za Srbe "Škija". To se dovodi u vezu sa "Sloven". Da li je moguće, a jeste, jer mogućnost svakako postoji, da je taj naziv nastao od reči "šizmatik", koju su rimokatolički propaganderi koristili za Pravoslavne, koji su sačuvali pravu veru. Naime, poznata je činjenica da su rimokatolici imali uticaja na albanska plemena. Sa željom da ubuduće na iznosite istinite i proverene informacije, da i Vikipedija time bude bogatija, a ne da postane objekt proalbanske propagande. U potpisu, Srbin.

Jel može neko da mi objasni zbog čega se o poreklu Albanaca ne piše na stranici koja se bavi Albancima, nego na stranici koja se bavi Kosovom i Metohijom? --Ranko (razgovor) 17:43, 6. avgust 2010. (CEST)

Veza ka Kosovu polju

Dakle, neko od administratora treba da napravi na početku uvodnu vezu u smislu: "Kosovo" se preusmerava ovde. Ako tražite oblast, pogledajte članak Kosovo polje. --millosh (razgovor) 09:07, 16. jul 2009. (CEST)

Zaista je nečuveno da na srpskoj varijanti Vikipedije o Kosovu piše sljedeće: "Ilirska plemena su bila preci današnjih Albanaca, i na prostoru Kosova se nalaze od 2. milenijuma p. n. e. Dardanci su naseljavali i prostor današnje jugozapadne Srbije i deo Makedonije". Sramota! Prethodni nepotpisani komentar je ostavio neprijavljeni korisnik sa IP adrese 213.198.230.243. --Dzordzm (razgovor) 08:49, 14. oktobar 2009. (CEST)

Taj podatak je preuzet iz Vojne enciklopedije i propisno je referenciran u članku. Vojna enciklopedija je prihvatljiv izvor u smislu da nema razloga da apriorno sumnjamo u informacije koje su tamo iznete. --Dzordzm (razgovor) 08:49, 14. oktobar 2009. (CEST)

Vojna enciklopedija jeste u suštini prihvatljiv izvor, ali ipak ima razloga da sumnjamo u neke od informacija koje su tamo iznete, i to dva:

• Vojna enciklopedija se bavi prvenstveno vojnom naukom, a ostalim temama tek tangencijalno. Zbog toga i treba imati više poverenja u nju u pitanjima koje obrađuju vojne nauke, a manje u ostalim.
• Vojna enciklopedija je pisana u vreme komunizma, kad je vlast cenzurisala izdavaštvo iz političkih razloga. Posebno, vlast je cenzurisala istorijske teme kao što je ova.

U konkretnoj rečenici, vidljivi su sledeći problemi:

• Da su ilirska plemena preci današnjih Albanaca je tek jedna od više teorija o poreklu Albanaca, od kojih ni jedna nije opšteprihvaćena.
• Ako ilirska plemena i jesu preci današnjih Albanaca, to su bila ilirska plemena koja su živela u Albaniji a ne ilirska plemena koja su živela u oblastima u kojima Albanci nikada nisu živeli.
• Nije uopšte sigurno da su Dardanci bili ilirsko pleme. Moguće je da su bili tračko pleme a čitao sam i teze da su bili iliro-tračko (šta god to značilo) pleme.
• Da su Dardanci naseljavali prostor jugozapadne Srbije prvi put čujem. Naseljavali su prostor jugoistočne Srbije.

Nikola (razgovor) 09:18, 14. oktobar 2009. (CEST)

Opšta tema članka

O čemu zapravo govori ovaj članak: o autonomnoj pokrajini ili o de fakto nezavisnoj republici? --79.101.251.150 (razgovor) 13:17, 16. novembar 2009. (CET)

Mislim da jedna kratka i jednostavna izmena može u mnogome da popravi kvalitet ovog članka. U nauci je danas izuzetno sporno da li su Albanci naslednici Ilira, dok se u ovom nesrećnom članku to IZRIČITO tvrdi. O teorijama u vezi albanskog porekla možete da pogledate i http://de.wikipedia.org/wiki/Albaner#Ethnogenese Već po tome što je ilirski pripadao kentum grupi, a moderni albanski je iz satem grupe, apsolutno je isključena veza između ova dva jezika. To je i najvažniji dokaz teze da Albanci nisu potomci Ilira. Nadalje, autor u istoj rečenici tvrdi da je Kosmet u antičko doba bio poznat kao Dardanija, prostor koji su naseljavali Dardani, za koje se u većini izvora tvrdi da su bili trački narod. Trebalo bi, dakle, izbrisati taj najosporavaniji deo rečenice (Илирска племена су била преци данашњих Албанаца), mada bi bilo sasvim logično i ceo članak skinuti dok se ne spremi jedna bolja verzija. Ovako, kao da ga je Hašim Tači naručio i platio.

Косово

Реконструкција е направена на македонската статија за Косово (http://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B2%D0%BE). Očigledno deka e vo srpska korist, se nadevam i vie ќe ja iskoristete za podobruvanje na staatite za Makedonija na srpskata vikipedija. Pozdrav 1111tomica (razgovor) 14:49, 9. jul 2010. (CEST)1111tomica

EN strana

Uključite se u diskusiju na en strani povodom novog statusa Kosova.

http://en.wikipedia.org/wiki/Talk:Kosovo#ICJ_verdict

--Tadija ^{ima reč} 15:54, 23. jul 2010. (CEST)

uvod

Zar nije predugačak uvod, pogotovo ne vidim svrhu da u njemu piše da je traženo mišljenje međunarodnog suda pravde (koje je u međuvremenu i dobijeno). Bilo bi dovoljno u uvodu navesti da je u pitanju oblast koja se proglašenjem nezavisnosti odvojila od Srbije koja to ne priznaje, a detalje opisati kasnije u tekstu. --Ranko (razgovor) 17:38, 6. avgust 2010. (CEST)

Republika Kosovo

Prijatelji, da vas pitam. Na engleskoj vikipediji je dogovorena podela članka Kosovo na

• en:Republic of Kosovo
• en:Kosovo (region)
• en:Autonomous Province of Kosovo and Metohija

Dakle, i ogromnoj diskusiji smo zaključili da su ovo u stvari tri odvojene teme, i da stoga i ne treba da budu u jednom članku, jer su različite, suprotne jedna drugoj, i u suštini imaju malo zajedničkih tačaka. Jedna od vodilja je ova ruska verzija, sa ru:Respublika Kosovo i ru:Kosovo i Metohiя. Mislim da je neki od ovih principa zanimljiv i dobar, i da bi možda imao i praktičnu primenu kod nas. Šta vi kažete? :) Veliki pozdrav! --BeliPisac ^{ima reč} 03:04, 4. mart 2011. (CET)

Kao i Rusi. -- Bojan  Razgovor  17:55, 4. mart 2011. (CET)

Ovo bi možda bilo dobro rešenja. Nije da sam za to da se piše članak o Republici Kosovo ali ne bi bilo loše imati glavni članak Kosovo i Metohija i dva zasebna o AP KiM i RK. Tako bi se zadovoljile obe strane. Dok god se piše da je to jednostrano proglašena nezavisnost, nasilna secesija neutemeljena na međunarodnom pravu može.AFG (razgovor) 19:11, 4. mart 2011. (CET)

Da, to svakako. Ajde, sačekaću još neko mišljenje, pa ću da napravim kako bi izgledali članci, pa da se dogovaramo dalje, da ili ne... :) --BeliPisac ^{ima reč} 19:22, 4. mart 2011. (CET)

Mislim da je ovo nepotrebno dupliranje podataka.Jedina razlika bi bila to što bi dobili još dva članka sa istim sadržajem,ali različitim kutijicama na početku. Crni Bombarder!!! (†) 20:30, 25. mart 2011. (CET)

Ali ne bi bilo dupliranje, pošto ni sadržaj neće biti isti. Članak Republika Kosovo bi bio isključivo o jednostrano proglašenoj republici, uz uvod koji objašnjava sve, i o njihovim odnosima sa svetom, a ovaj bi trebalo srediti. Evo, na primer, u ovom članku, koji nema jasno definisanu ideju, ipak je jasno da jeste posvećen Autonomnoj pokrajni Srbije. Takođe, kako sam shvatio na en viki, u svetu se regija skoro isključivo naziva Kosovo, bez Metohija, iako ja vrlo dobro znam da su to dve odvojene geografske celine. Samo pogledajte interviki za ostale jezike. Skoro svuda je samo Kosovo, a mi u uvodu imamo "ponekad kratko Kosovo". Ali, ispred toga, u članku je administrativna podela UNMIK-a, koju je kasnije preuzela vlada Rep. Kos, a srpske podele kosova ima samo u nabrajanju, bez slika i svega ostalog što sam stavio u engleski članak. A pored kutijica bi se sve ostalo menjalo, jer je u suštini reč o dva potpuno različita politička entiteta, koja koegzistiraju u ovom članku, a koja su neminovno samoponištavajući. Ako mene pitate, mislim da bi mogli da probamo sa člankom Republika Kosovo, pa da vidimo dokle se stiže, i da li valja ili ne... Takođe, mislim da bi na taj način i pospešili pokrivenost ove tematike, i ove bolne teme koja se tiče svih nas. --BeliPisac ^{ima reč} 17:01, 2. april 2011. (CEST)

Jedina razlika bi bili podaci o zvaničnicima, šablon na početku i šabloni kojima je opisana administrativna podela.Svi ostali delovi,istorija,ekonomija,geografija bi bili istovetni.Po meni je to (nepotrebno) dupliranje. Crni Bombarder!!! (†) 10:20, 4. april 2011. (CEST)

Ali zašto je onda termin nepotrebno stavljen u zagrade? Čini mi se da je BeliPisac prilično jasno koncipirao problem sa ovim člankom: nema jasno definisanu ideju - zbog pojedinih kontradiktornosti koje su unjem čini mi se. U samom uvodu stoji "sedište administracije se nalazi u Prištini" - jel? Čega - oblasti? Šta je to oblast sa administracijom? Dalje: "Nezavisnost Kosova i Metohije priznaje 73 od 192 članice Ujedinjenih nacija" - nezavisnost oblasti? Kakva nezavisnost oblasti, od čega nezavisnost? Mislim to jesu čini mi se samo nejasnoće, koje ipak deluju na opšti utisak kontradiktornosti. A to pomenuto eventualno pospešivanje suočavanja sa ovom bolnom tematikom - to jeste doduše politički, ali ipak u neku ruku i edukativni cilj - čini mi se. Diskusija na en.wikipedia je zaista bila opsežna, i donekle uspešna u razdvajanju tema o "Kosovo (i Metohija) oblasti", "Republici Kosovo" i "Autonomnoj Pokrajini Kosovo i Metohija" u posebne članke. Time je, IMO, bila uspešna čak i suočavanju sa pristrasnošću, pa zašto se i onda sr.wikipedia ne bi okoristila rezultatima tih dešavanja? Svako dobro želim, --S.Kovačević^{prič prič} 11:14, 4. april 2011. (CEST)

(Otud što je dupliranje,u ovom kontekstu,avtomatski nepotrebno.Po meni.)

Pa ne baš.Ovaj članak ima vrlo jasno formulisanu ideju,da govori o Kosovu i Metohiji.Možda njegov uvod ili pojedini delovi nisu najbolje sročeni,ali se to da srediti.Taj problem neće biti rešen ako stvorimo 2,3 ili 7652 različita članka o istoj stvari.Možda će nekome izgledati lepše,skladnije,ali je (po meni) to nepotrebno dupliranje.Predloženo rešenje je ekvivalentno tome da uzmemo her Gundulića i pošto o njemu postoje različita viđenja po pitanju nacije tj. pripadnosti nekoj književnosti (koliko god bilo besmisleno projektovati današnje prilike u daleku prošlos`),napravimo dva različita članka:

• Ivan Gundulić (srpski pisac)
• Ivan Gundulić (hrvatski pisac)

Sadržaji će im biti istovetni,a razlikovaće se prisvojni pridev u uvodnoj rečenici i kategorijama.

Daleko je bolje da imamo jedan normalan članak koji će normalno opisati neku temu,nego da pravimo zilion istih,koji će zadovoljavati neke lokalne balkanske igre bez granica.

Crni Bombarder!!! (†) 11:31, 4. april 2011. (CEST)

(Ako je nepotrebno u tom kontekstu, zar ne postoji i jedan drugi, donekle važan, kontekst, pa je možda zato i stavljeno u zagrade?)  :-)  ;-)

Ako već ima jasno formulisanu ideju - o čemu govori - neka onda i govori samo o tome. Niko ni ne tvrdi da će problem biti rešen ako stvorimo 3 ili 7652 različita članka o istoj stvari. Nego je pretpostavljeno da će biti rešen ako se stvore još 2 različita članka o različitoj "temi/stvari". Ne bih se saglasio da je rešenje koje se pominje ekvivalentno primeru koji je naveden. Ovde se ne radi o različitom viđenju po pitanju nacije nekog pojedinca, već o različitim temama o jednoj istoj - i zato možda ne baš tako istoj - stvari. Bar ja tako shvatam. Svako dobro, --S.Kovačević^{prič prič} 15:57, 4. april 2011. (CEST)

Pa ni ja se ne slažem, Crni... Nije različito viđenje na stvar, po meni su to potpuno različite stvari. Srpska autonomna pokrajna, i albanska Republika Kosovo imaju drugačiju istoriju (ova druga mnogo kraću) u potpunosti drugačiju politički i administrativni sistem, a sve od istorije što je "isto" je istorija teritorije. Englesko rešenje sa tri članka je po meni savršeno, a označava tri članka, gde je u članku Kosovo i Metohija sve ono što bi bilo "isto" (istorija, imena, demografija..) a u ostala dva bi bilo reč samo o političkim temama. Time je neutralnost dovedena na viši nivo, jer je ideja nastanka dela savršeno jasna... U svakom slulaju, ne želim da vas silim, samo sam predložio, jer sam na en viki prisustvovao nastanku tih članka, i zaprepastila me je konstruktivnost učesnika i potpuni nedostatak vandalizma. Kada je tema savršeno jasno određena i kada je članak jasno spojen sa ostalim, nema mesta manevru, i time je članak okrenut isključivo poboljšavanju. Pozdrav, drugari!! :) :) --BeliPisac ^{ima reč} 20:03, 5. april 2011. (CEST)

Da li bi se moglo u skladu sa en:WP:SILENCE pretpostaviti da postoji konsenzus za kreiranje novih članaka Republika Kosovo i Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija odvojenih od ovog članka? Ili da se najpre pretpostavi da se u skladu sa en:WP:SILENCE može pretpostavi da se en:WP:SILENCE može primeniti, pa tek onda na osnovu toga da se pretpostavi postojanje gorepomenutog željenog konsenzusa? Ili da se najpre pretpostavi da se u skladu sa en:WP:SILENCE sme najpre pretpostaviti da se u skladu sa en:WP:SILENCE može pretpostavi da se en:WP:SILENCE može primeniti, .... :-) U svakom slučaju, svako mišljenje je dobrodošlo. Veliki pozdrav, --S.Kovačević^{prič prič} 23:12, 6. april 2011. (CEST)

Kao što rekoh,ta dva "nova" članka će sadržati drugačije (uvodne) kutijice i različite podatke o političkom i administrativnom sistemu.Meni i dalje nije jasno zbog čega u sklopu jednog (ovog) članka nije moguće napraviti po dva dela u sklopu podnaslova o Politici i administrativnoj podeli i izneti razlike.Zbog čega je neophodno praviti dodatna dva članka za nešto što će stati u dve kutijice i šaku teksta.

Po meni je to besmisleno dupliranje sadržaja.Umesto da se ovaj jedan članak unapređuje,imaćemo tri,koji će biti samo produbljivati konfuziju i neće doneti ništa novo od onoga što stoji ili bi trebalo da stoji. Crni Bombarder!!! (†) 00:57, 7. april 2011. (CEST)

Najveći problem na engleskom članku su bile infokutije. Rešenje je bilo ili da sve kutijice (pokrajina, država) stoje u članku ili da se članak deli. A malo je glupo trpati u jedan članak sve paralelne institucije. -- Bojan  Razgovor  09:35, 8. април 2011. (CEST)

Pokušaj konstruktivnosti koja je tražena na Razgovor:Republika Kosovo: "Ako se u članak ubace ne dva nego tri dela o trostrukim paralelnim institucijama (RoK, UNMIK i APKiM), kojim redom bi ih trebalo navesti (hronološki, azbučno, ...)?" --СлободанKovačevićбиблброKS 22:24, 15. децембар 2011. (CET)

Мени,лично,је најлогичније да се то прилаже хронолошки,с` тим да треба имати у виду да се границе (и неки називи) УНМИК општина разликују од оних које одговарају законима РС. Црни Бомбардер!!! (†) 03:02, 16. децембар 2011. (CET)

A šta raditi sa:

• ovim spiskom ("Стране које везују на Република Косово")
• i ovim spiskom ("Стране које везују на Republika Kosovo")?

Zar oni ne govore nešto o potrebi stvaranja novog članka? U člancima Криза на северу Косова и Метохије (2011) i Kosovski pasoš se linkovi odnose baš na pomenuti "entitet", za ove ostale (iz spiska "Стране које везују на Република Косово) pak nisam proveravao. --СлободанKovačevićбиблброKS 13:47, 25. децембар 2011. (CET)

Iwikis

• Hello! I don't understand such edits. There are 3 things: en:Kosovo - geographical region, en:Autonomous Province of Kosovo and Metohija - administrative unit of Serbia, and en:Republic of Kosovo - partially recognized state. This article is called "Косово и Метохија" - so, I think, we should use links to en:Autonomous Province of Kosovo and Metohija (1990–). Dinamik (разговор) 20:28, 25. март 2011. (CET)

>

On sr.wiki,all those things are put in one (this) article. Црни Бомбардер!!! (†) 20:30, 25. март 2011. (CET)

Hi, Dinamik. I suggest you read the article and afterwards if you still think iwikis should be changed, this page is open for discussion of course. All the best, --S.Kovačević^{prič prič} 21:20, 25. март 2011. (CET)

Well, it is your right. But I think, that such name (Косово и Метохија) is misleading, because they think, that this article is about autonomous province of Serbia. In other wikis there are four "clusters" of articles: Kosovo, Autonomous Province of Kosovo and Metohija, Republic of Kosovo and Geography of Kosovo. It is strange for me, that in Serbian wiki there is only 2 of these articles. I thought, that there is a lot of information about Kosovo in Serbian language and many people, who can write appropriate articles. Dinamik (разговор) 21:53, 25. март 2011. (CET)

Kosovo (east/left) and Metohia (west/right)

Well,no,there is a naming problem on en.wiki (or english language).Teritory which is under UNMIK administration curently,consist of two separete geografic regions:

• Косово (There is no adequate article on en.wiki)

and

• Метохија (Metohija)

So article,describing both of them is called Косово и Метохија (Kosovo and Metohija).There was discussion wheter we should also have those two additional articles like on some other wikis,but there hasn`t been any conclusion on that topic.Yet. Црни Бомбардер!!! (†) 01:28, 26. март 2011. (CET)

Косова

С обзиром да је страница тренутно закључана овде ћу унети референцирани текст који треба да се нађе у чланку.

Косова је албански назив територије Косова и Метохије који је турско-албанског порекла, а потиче од „косовског вилајета”. На тај начин покушава се да се наметне свест о албанском карактеру овог простора.

--Алекс (разговор) 15:36, 15. мај 2011. (CEST)

Снажно против уношења пропагандног текста. Опет се без икакве ограде уноси пропаганда у чланке.

На тај начин покушава се да се наметне свест о албанском карактеру овог простора.

Ово се представља као доказана истина, а не као нечији закључак, у ком случају би било корисно споменути ко то тврди. А осим тога овај дио није ни граматички правилан (покушава се да се наметне).--В и к и в и н дбла бла 16:11, 15. мај 2011. (CEST)

Све је то лепо, али прочитај ВП:ОИ. Једини ко даје закључке си ти. Ради се о научном раду. --Алекс (разговор) 20:54, 16. мај 2011. (CEST)

Мени се чини да би ти требао прочитати ту страницу, посебно овај и овај дио, у овом другом обрати пажњу на тачку 6.--В и к и в и н дбла бла 21:24, 16. мај 2011. (CEST)

Уоквирени део правила [4] је најбитнији. Прочитај правило број 1. --Алекс (разговор) 23:17, 16. мај 2011. (CEST)

Ne bih za sada da ulazim u tematiku suprotstavljanja proverljivosti i uglednosti izvora s jedne strane i propagandnosti i subjektivnosti izvora s druge strane, jer kad sam krenuo da pišem o tome primetih nešto čini se važnije za početak mog uključenja u diskusiju i eventualni nastavak same te diskusije, pa sam hteo da to podelim. U pitanju su u biti dve stvari: prva je da mislim da su gorenavedene dve rečenice predložene za uključivanje u sadržaj članka donekle neprecizne. Citiraću:

Косова је албански назив територије Косова и Метохије који је турско-албанског порекла, а потиче од „косовског вилајета”. На тај начин покушава се да се наметне свест о албанском карактеру овог простора.^[1]

Čini mi se da nije baš najjasnije kako se to pokušava da "наметне свест о албанском карактеру овог простора". Verujem da biste se saglasili sa mnom kad bih tvrdio da se to sigurno ne pokušava samim tim što je termin Kosova albanski naziv tursko-albanskog porekla, ili zato što termin potiče od sintagme kosovski vilajet. Verovatno da se mislilo na insistiranje na upotrebi tog termina umesto drugog - Kosovo i Metohija.

A druga stvar koju bih napomenuo je da su rečenice verovatno suviše izvan konteksta ostatka sadržaja izvora koji se pominje, što je najverovatnije i doprinelo mom utisku koji sam, nadam se dovoljno jasno, izrazio u prvoj napomeni. Srdačan pozdrav, --Слободан Kovačević 22:38, 18. мај 2011. (CEST)

---

Samo ispravka: strana je zaključana za IP-anonimne i novajlije. --Слободан Kovačević 23:13, 15. мај 2011. (CEST)

SFRJ

Razlaz Tito-Staljin doveo je do novog talasa naseljavanja Kosova i Metohije Albanskim življem. Tada se, prema zvaničnim podacima, doselilo preko 30.000, a procene idu do 75.000 ljudi. http://scindeks-clanci.nb.rs/data/pdf/0350-7653/2007/0350-76530738219B.pdf Mile Bjelajac: Migrations of Ethnic Albanians in Kosovo 1938–1950, page 230 --Алекс (разговор) 12:22, 21. мај 2011. (CEST)

Ne mogu a da ne pitam šta se mislilo sa ovim komentarom? Svako dobro želim, --Слободан Kovačević 21:27, 21. мај 2011. (CEST)

Ovo SFRJ jeste odeljak u članku. Nije komentar nego tekst koji treba da se ubaci nakon skidanja blokade. Naravno ako neko navede dobre razloge zasto ovo ne valja može da napise.--Алекс (разговор) 01:14, 22. мај 2011. (CEST)

Zaista ne razumem, zašto nakon - pa strana nije zaključana osim za IP i novajlije. Drugo, mislim da gornjem tekstu predloženom za ubacivanje treba malo prerade: "Prema nekim autorima (tim i tim) razlaz Tito-Staljin... i tada se, prema zvaničnim podacima, (uz navode čijim podacima) doselilo..." Svako dobro, --Слободан Kovačević 16:36, 23. мај 2011. (CEST)

Nova stranica

Zašto ne napravino stranicu Republika Kosovo. Neka bude kao nepriznata država!!! — Претходни непотписани коментар оставио је корисник ‎217.16.143.81 (разговор • доприноси) | 16:07, 10. фебруар 2012.

Важи, а онда би могли и Велику Србију која се простире преко целог Балкана.........као (још) непризнату државу. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 122.150.70.149 (разговор • доприноси)

Не би био преседан. Већ имамо Бијафра, Република Кина, Турска Република Северни Кипар, Палестина, Конфедеративне Државе Америке. -- Bojan  Razgovor  08:01, 5. januar 2013. (CET)

Apsolutno. Ako imamo članak o Abhaziji koju priznaje samo 6 država, onda je red da imamo članak i o entitetu koji se zove Republika Kosovo, bez obzira šta neko mislio o tome.--V i k i v i n d 15:18, 5. januar 2013. (CET)

Zapravo, najbolje rešenje je postojanje tri članka. Jedan bi bio o regionu, jedan o pokrajini, a jedan o djelimično priznatoj državi.--V i k i v i n d 15:26, 5. januar 2013. (CET)

Razgovor:Republika Kosovo. --ノワック・ウォッチメン 15:27, 5. januar 2013. (CET)

U potpunosti se slažem, na kraju krajeva, ovo je kršenje drugog pravila i "Šta Vikipedija nije" TheStefan12345 (razgovor) 12:19, 16. februar 2013. (CET)

Ovo treba uraditi, svi veliki projekti su već podelili pojam. Kosovo, Republika Kosovo, Autonomna pokrajna Kosovo i Metohija. Dva konfliktna politička pojma treba da imaju svaki svoj članak, jer su to dve različite tematike. Zajednička istorija u članak Kosovo,i to je to. Definitivno je to najbolji i jedini neutralni princip. --BeliPisac ^{ima reč} 12:55, 16. april 2013. (CEST)

Svakako. Pošto je zaključano, sada je sve na administratorima. Samo treba vratiti nelegitimno obrisanu stranicu koju je Biblroks napravio, a koja je sasvim pristojna. --Lakisan97 (razgovor) 13:06, 16. april 2013. (CEST)

Valuta i jezici

Dodao sam napomenu da je Evro defakto u upotrebi u najvećem delu pokrajine i da su turski, goranski, romski i bošnjački jezik u upotrebi pored srpskog i albanskog.--Nemanja001 (novi nalog) (razgovor) 01:46, 3. februar 2016. (CET)

Tabela sa većim gradovima

Dodao sam tabelu sa spiskom većih gradova i dodatnim podacima.--Nemanja001 (razgovor) 02:29, 7. februar 2016. (CET)