Razgovor:Stefan Dušan/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Sklanjanje "grba"

Sklonio sam "grb" iz članka,jer mu tu nije mesto.Zašto?Zato što u njemu nema trunke autentičnosti.On može da stoji u člancima o grbovnicima ili grbovima uz jasnu naznaku da sa istorijske tačke gledišta nema nikakvu vrednost,ali smatram da mu nije mesto u članku.

Ako ikakav grb treba da stoji,onda treba skenirati ili dohvatiti odnekud grb odnosno zastavu iz onog katalonskog zbornika(godina je 1346 +-7) na kojoj je prikazano Skoplje nad kojim se vijori crveni dvoglavi orao na zlatnom polju. Crni Bombarder!!! (†) 23:46, 8. jun 2007. (CEST)

Koji katalonski zbornik?--Maduixa kaži 00:02, 9. jun 2007. (CEST)

I zašto nema autentičnosti? --Maduixa kaži 00:09, 9. jun 2007. (CEST)

---

Portolan katalonca Anđelina Dulserta iz 1339.godine(-7,ipak).

Nema autentičnosti zbog sledećeg:

1. 4Ocila se kao grb Srbije(treći odozgo desno(naše)) pojavljuju tek za vlade despota Stefana Hrebeljanovića(teorijski) odnosno pola veka posle Dušana.
2. Zlatni Lav u hodu(a treba u stoju ili kako god) na crvenom(najgore levo) kao grb Makedonije je izmišljotina
3. Tri ovenčana lava na plavom(treći odozgo levo) kao grb Dalmacije(opet izmišljotina,ali korišćena još u kraljevini Mađarskoj) nemaju poentu,jer je Dušana Stefan II potisnuo iz Dalmacije(šta god da pod tim podrazumevali)
4. Srebrnocrvena šahovnica kao simbol banovine Hrvatske opet nema poentu jer je nju od Dušana delila banovina Bosna
5. Ruka sa sabljom(na dnu) kao grb Vukčića/Hrvatinića je nastao tek sredinom XV veka(ceo vek posle Dušana) opet nema poente,jer bi mogao simolizovati eventualno zapadnu Bosnu,koja opet nema veze sa Dušanom

Ostali grbovi mi nisu poznati,bar ne u ovom obliku,ali verovatno imaju neku svoju podlogu u nekom grbovnicima,koji su,da ponovim to još jednom,sve osim autentični(većinom) sa istorijskog stanovišta.Ovo bi moglo da prođe kao grb nekakve kraljevine Jugoslavije ili tako nečega.

---

Pa to znači da je autor ovog grba dao svojoj divljoj i razularenoj mašti na volju i ha haaaj..., ne da nije autentičan, nego je bezobrazno budalast i pretenciozan... Zahvaljujem se na ovako iscrpnom objašnjenju. Svašta će čovek da nauči ovde... Tog Katalanca ne poznajem. --Maduixa kaži 00:51, 9. jun 2007. (CEST)

---

Zato sam ga i sklonio,ali mu se mora priznati da lepo izgleda(zato sam ga i stavio ovde),baš onako svetski,kao grb dostojan jednog cara,a i da je imao dobru(jugoslovensku) ideju,još onda(XVI vek,ako ne grešim dušu).

Ozbiljno bih se zabrinuo da ga znaš,pošto je,očigledno,mrtav i beo već više od po` milenij`a. Crni Bombarder!!! (†) 01:03, 9. jun 2007. (CEST)

---

Čista sreća pa nisam ni video da je ova nakaza od grba postavljena u članak inače bih poludeo.Ovaj grb sa Stefanom ima veze koliko Marija Terezija sa Brozom!--Treki 02:24, 2. avgust 2007. (CEST)

Zapravo grb Dalmacije je tri hrta a ne tri lava koliko je meni poznato. A ko je sastavio ovaj grb? Da li Hristofor Žefarović, Pavle Riter Vitezović ili neko treći?--Vojvoda 16:08, 15. avgust 2007. (CEST)

Neko iz SHD Beli Orao, mada nije jasno ko tačno, možda Acović. Znaš da oni na svoj sajt samo stave grb u galeriju a ne pretrgnu se sa objašnjenjima, pa čak ni sa potpisom autora da znamo koga da krivimo.--Aleksandar (porazgovarajmo!) 10:55, 6. oktobar 2007. (CEST)

i grb nema mnogo veze sa jugoslovenskom idejom. --Vojvoda 16:10, 15. avgust 2007. (CEST)

---

Ljudi, ovaj grb države Nemanjića potiče od dubrovačkog monaha i istoričara iz 16.v Mavra Orbina. Čudi me da to niste znali. To je grb sa grbivima svih banovina koje su tada bile u državi Nemanjića. Na brzinu sam našao link na kojem možete da vidite: http://www.scribd.com/doc/6004188/Mavro-OrbinKraljevstvo-Slovena --Sumija (razgovor) 16:04, 18. decembar 2009. (CET)

Originalno istraživanje

U ovo vreme pada jedna od intimnijih slika iz Dušanovog života. Budući da sa Jelenom nije imao dece, ... Posle ovog događaja Jelena se požurila da rodi sina i tako umiri Dušana.I zaista, u zimu 1336 ili proleće 1337 Jelena je na sumnjiv način dobila sina Uroša, i tako učvrstila svoj položaj na dvoru.

Okej,dok ne dobijem validnu referencu za ovaj komentar sa sve citatom(ko+kad+`de),ovo ostaje originalno istraživanje. Crni Bombarder!!! (†) 10:48, 10. avgust 2007. (CEST)

Ne samo originalno nego i raspevano. Predlažem da stavimo šablon "Ovaj članak ili njegov deo predstavlja emotivno i raspevano istraživanje izuzetno suptilnog saradnika. Molimo da ga čitate u prigušenoj atmosferi i uz dobro vino.". Baš čovek može lepo da se nasmeje dok čita ove "istorijske" tekstove. -- JustUser  JustTalk 11:01, 10. avgust 2007. (CEST)

Zapravo nije nikakvo originalno istraživanje, već ili Ćorović ili Fajfrić. Da sad ne lupam pogledaću pa ću da napišem.Uostalom,uzmite u obzir činjenicu da je hteo da se razvede od nje i čim ta prosidba nije uspela ona je rodila Uroša...sumnjivo u najboljem slučaju,ali ipak ću da navedem odakle sam to iskopao. --Treki 15:28, 15. avgust 2007. (CEST)

Ako neko već hoće da piše o caru Dušanu neka uzme biografiju koju su napisali Ćirković i Ferjančić. Ovakve informacije zaista ne bi trebalo da se nalaze u enciklopedijskim člancima. Pozdrav, --Vojvoda 16:05, 15. avgust 2007. (CEST)

Ne vidim zašto ste svi napali grb Dušanovog carstva? Grb je, kako sam kasnije saznao, reprodukcija grba Dušanovog carstva prema jednom srpskom heraldičaru iz SHD Beli Orao (na žalost, nije jasno naznačeno kojem). Slika grba koju smatrate spornom je pokušaj da se predstavi grb kakav je verovatno bio, a na bazi istorijskih podataka. O verodostojnosti ovog konkretnog grba, na žalost, nemam mnogo šta da kažem jer nigde nisam naišao na podrobnije objašnjenje zašto je autor slike smatrao da je grb bio baš ovakav. Ipak, to svakako nije dovoljno da bi se tvrdilo da je grb prosto proizvod nečije bujne mašte. Inače, ni za grb iz katalonskog zbornika nije sigurno da je autentično već može biti samo deo grba cara Dušana i plod nedovoljne obaveštenosti dotičnog heraldičara.--Aleksandar (porazgovarajmo!) 10:55, 6. oktobar 2007. (CEST)

Što se tiče elemenata na grbu:

• 4 ocila se pojavljuju i na grbu kralja Vukašina (kralj Srbije 1366-1371)
• ruka sa sabljom kao grb se pojavljuje puno puta ali nekad kao grb Bosne ili Hercegovine ali i kao grb nekih porodica i još uvek nije jasno kada je zaista nastao.
• što se tiče opravdanosti ostalih grbova na grbu cara Dušana, primetio sam da se grb u osnovi zasniva na grbu iz Fojničkog grbovnika, tako da svakako nije neka izmišljotina autora ovog grba. A ako je reč o autentičnosti ovog grba, onda bi se trebalo podrobnije ispitati poreklo i autentičnost Fojničkog grbovnika i to DOBRO argumentovati. Inače, za nebulozu da se ovo može uzeti kao grb Jugoslavije nemam komentar. --Aleksandar (porazgovarajmo!) 10:55, 6. oktobar 2007. (CEST)

---

Nije napadnut sam grb,napadnuta je urnebesna teza da je taj koristio sam car Dušan.

Grb takav nije bio u to doba ni pod razno,a taj koji ga je sastavljao nije to radio na osnovu istorijskih podataka,jer kao što sam naveo iznad Dušan nije vladao/kontrolisao Slavonijom,Dalmacijom,Hrvatskom,Bosnom i Bugarskom.

Da je grb proizvod nečije VRLO bujne mašte se tvrdi na osnovu istorijskih činjenica,ti(ili autor) sa druge strane jedini argument koji imaš u prilog njegove autentičnosti je autoritet SHD „Beli Orao“ tj. radili su ga momci iz SHD „Beli Orao“ ergo to je sigurno autentično.Zdrava logika nema šta,čak i ako utrostručuje zemlju Dušana Silnog,ali dobro `de,oni su heraldičari,oni znaju najbolje.Ne znam kako to bolje da sročim,ali nečiji autoritet,jednostavno nije argument.Ne više barem.

Ono na šta sam pominjanjem dotičnog katalonca hteo da ukažem jeste da se kod njega koji je to sastavljao u doba samog Dušana prikazuje jedna stvar,a u ovom drugom slučaju,koji je ako dobro razumem u neku ruku baziran sa famoznom fojničkom grbovniku(koji Solovjev datira u poslednju četvrtinu XVII veka),je u pitanju rad nekoga ko je naš savremenik.Zaista teško pitanje,koji li je autentičniji.

1.Tehnički da,ali...Trik je u tome što je taj grb sa te slike mlađi od poslednjeg Mrnjavčevića,barem dva,a možda i više vekova,dakle NE,ocila se ne pojavljuju još kod Mrnjavčevića.Jedino što bi se moglo tumačiti kao autentični simbol Mrnjavčevića je polijelej iz Markovog namastira na kome je prikazan dvoglavi orao sa krstom među glavama,a što se tiče samih ocila čini mi se da je najstariji poznati grb sa njima mlađi od pada svih srpskih zemalja,pa bar pola veka,ako ne i više(iako se ista pripisuju despotu Stefanu).

2.Pa da se ne zna kad je nastao taj grb,to jest`.Ali je njegovo najstarije poznato pojavljivanje u istoriji na jednoj sličici([1],[2],[3]) u sklopu Hrvojevog misala(divi vdeo ili vdeo) koji je nastao oko 1405.godine na zahtev Hrvoja Vukčića i na toj pominjanoj sličici se nalazi prikaz samog Hrvoja na konju u jurišu sa kopljem i štitom na kome je dotični grb.Da li ga je neko posle pokušao proturiti kao grb Bosne ili nečeg drugog,u to ne ulazim,ali je izvesno da je to zasigurno bio grb Vukčića tj. Hrvatinića.

3.A fojnički grbovnik su tačno kada franjevački fratri uradili za(tj. u slavu) Stefana Dušana(koga je još papa javno prozivao zbog rušenja onih KATOLIČKIH samostana na prostoru današnje Albanije) i grbovi u njemu su apsolutno autentični na osnovu čega to tačno?

4.Ako je nekome nebuloza tumačiti kao neku vrstu grba nekakve kraljevine Jugoslavije(tj. kraljevine Južnih Slovena)grb na kome se nalaze hipotetički grbovi koji predstavljaju sve južnoslovenske oblasti od Hrvatske do Bugarske,onda šta ja tu dalje imam da pojašnjavam.Mislim,fale samo Dubrovnik i Slovenija(s` tim što se Dubrovnik može pridotati Dalmaciji ili Hercegovini,a Slovenija se i ne mora smatrati južnoslovenskom).

P.S.

Mi se ovde(kao što već rekoh) ne bavimo nikakvim istraživanjem(to su radili pametniji i kompetentniji od nas),pa se tako ne smemo baviti i ovde prikazivati na naša istraživanja Fojničkog grbovnika(ili bilo čega drugog).Ako nekome i dalje nije jasno šta je cilj dopisnika vikipedije na srpskom (ili bilo kom drugom) jeziku,onda bi trebao da ponovo pročita osnovna uputstva o njoj.

Toliko od mene i ako je ostalo šta nejasno,tu smo. Crni Bombarder!!! (†) 06:44, 7. oktobar 2007. (CEST)

---

Srpsko Carstvo - poseban clanak

Mislim da bi trebalo napravidi poseban clanak 'srpsko carstvo', takav clanak postoji na nekoliko jezika li ne i na srpskom Vladar86 (razgovor)

DUŠANOVA ĆERKA

U našem članku nema uopšte spomena o Dušanovoj porodici, sem u tabeli. I još nešto. Na Engleskoj verziji ovog članka stoji imena njegove ćerke koje je našim istoričama nepoznato. Engleska verzija ovako glasi:

Family

By his first wife, Helena of Bulgaria, Stefan Uroš IV had two children:

• Stefan Uroš V of Serbia, who succeeded as emperor
• Irina. According to "The Late Medieval Balkans, A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest" (1994) by J. V. A. Fine, she is the same as "Irene" the wife of Gregorios Preljub, the Serbian governor of Thessaly who died in late 1355 or early 1356. They were parents to Thomas II Preljubović, Ruler of Epirus from 1367 to 1384. Irene married secondly to Radoslav Hlapen, lord of Kastoria and Edessa.

Ovo bismo mogli da prevedemo i da proširimo.Ko se sa ovim slaže?

™[[--Zelenaš! da znaš!]]™ (ra^zgov_or)™

titula

Video sam da se na nekim mestima spominje titula car Srba i Grka, drugde car Srba, Grka i Bugara, a negde se dodaju i Albanci. Zanima me koja mu je bila izvorna titula i gde se može naći? --Damjan /razgovarajmo/ 03:35, 10. avgust 2009. (CEST)

Grci = Romeji. — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 77.46.224.102 (razgovor • doprinosi)--V. Burgić (reci...) 11:04, 10. avgust 2009. (CEST)

Car Srba i Grka. U originalnim poveljama najviše. --Polkovnik (razgovor) 05:31, 20. avgust 2009. (CEST)

Evo šta pišu na bg Viki za "Car Bugara"(podnaslov "Bъlgarska titulatura"). Džimen 19:29, 26. avgust 2009. (CEST)

Dakle, evo nekih referenci:

• Srpski car Dušan [1331-1355], u skladu sa srednjovekovnim shvatanjima države, koja nikada nije bila nacionalna u današnjem smislu reči, nosio je titulu „car Srba, Grka, Bugara i Arbanasa”.
• I srpska istoriografija poznaje u ovo vreme Albance. Oni bi morali da su u to vreme već postali prilično brojni, s obzirom da je srpski vladar Dusan u 14 veku nosio titulu “Car Srba, Grka i Albanaca”.
• Najslavniji srpski vladar je 1346. krunisan u Skoplju kao “Car Srba, Grka, Bugara i Albanaca”.

Zanima me gde se može naći njegova originalna titula? --Damjan /razgovarajmo/ 19:39, 22. septembar 2009. (CEST)

Gde se nalazi kruna ????

Na strani manastira piše da se tamo nalazi kruna Stefana Dečanskog, a na zvaničnoj strani manastira nema pomen o nijednoj kruni. --Mile (razgovor) 18:06, 18. avgust 2009. (CEST)

na cetinju

Pa ljudi ja veće gluposti ne videh. Prvo je Dušan bio Car Srba, što je jedino ispravno i tačno. Onda su krenuli plagijati: Car Srba i Romeja. Ovo je u osnovi tačno,a ali on sebe nije tako nazivao. Car Srba i Grka-počinju plagijati. Car Srba, Grka i Bugara. Aj i Bugari pričaju Srpski pa što da ne, iako se radi o gluposti. Ali na kraju najveća glupost: Car Srba, Bugara, Grka i Albanaca. Pa hajde da dodamo i Bošnjake i Šiptare, a ne bi bilo loše proglasiti ga i Carem Egipćana sa Kosova.... Bugaraska na Nemačkom mapama Dušanovog carstva jednostavno ne postoji. Sve ispod Dunava do Crnog mora je bilo u njegovom carstvu, tako da je mapa koju vidimo čista glupost.

mapa na de viki

Ljudi pogledajte sliku Balkan 1350.jpg na [4] --Alexmilt (razgovor) 02:09, 24. februar 2010. (CET)

[5]To je mapa iz nemačkog atlasa iz 19. veka. Takve mape nastale vekovima posle carstva ne moraju biti tačne. Ta mapa pod drugim imenom postoji na Ostavi, a i kod nas [6]. A ovo mapa je preterana [7].

Takve mape carstva koje uključuju i Bosnu i Bugarsku obično prikazuju uticaj Dušanov i Jelenin. Ban Bosne se zakleo na vernost i podanost Dušanu, ali to je bilo kratkog veka. Za Bugarsku je valjda Dušan vrpio veliki uticaj zahvaljujući Jeleni. --Новак (razgovor) 08:28, 24. februar 2010. (CET)

Već se negde vodila diskusija oko te mape i zaključak je bio da nema blage veze sa životom.Što se Bosne tiče,Dušan nije imao uticaj u Bosni,naprotiv,bio je u sukobu i nije,iako je stigao do samog Bobovca i opseo ga,nije uspeo da povrati primorske oblasti koje je ban Bosne zaposeo tokom treće decenije XIV veka.Što se Bugarske tiče,on nije imao veliki uticaj,već je živeo u mirnoj koegzistenciji sa tamošnjim carem,čijom se sestrom oženio.Jednostavno,interesi im se nisu ukrštali,tako da nije bilo povoda za sukobe,ali nisu (ako se ja debelo ne varam) bili u nekom savezničkom odnosu. Crni Bombarder!!! (†) 12:47, 24. februar 2010. (CET)

Još jednom oko "ćer`e"

Mislim,da bi nam za priču oko Irine/Irene,trebala jača potvrda od Fajna,jer je uspeo u par navrata da tako lupi,da ja ne znam kako ga iko uzima za ozbiljno posle toga.

Ovde se za nju kaže sledeće:She is named as Dušan's daughter by Fine[245], but the primary source on which this is based has not yet been identified. The primary source which confirms her two marriages has not yet been identified.

Ako je ovo tačno,onda imamo neku vrstu incesta na sceni.Dakle,ta Irina o kojoj se priča je imala sina,koji je bio oženjen ćerkom Simeona Siniše,Marijom.Dakle,praunuka Stefana Dečanskog je udata za njegovog praunuka.Istina,Dušan i Siniša su imali različite majke,ali im je otac,svejedno,isti.

Pored toga,ovde se navodi da je ona zapravo bila ćerka Konstantina Nemanjića,koji je bio polubrat Stefana Dečanskog.

Možda je u pitanju neki izvor koji navodi tu Irinu kao unuku kralja Milutina,čiji su Stefan i Konstantin bili sinovi,pa možda u tome leži eventualna zabuna.

U svakom slučaju,mislim da bi bilo bolje ovaj deo maknuti,jer bi bilo malo "sumanuto" zatrpavati članak u Dušanu,raspravom o tome da li je imao ćerku i da li je to ova Irina ili neko drugi. Crni Bombarder!!! (†) 11:57, 3. mart 2010. (CET)

Crni, ne znam da li je ta priča istinita ili ne (niti ulazim u to), ali samo bih da napomenem da je u ono doba (ceo srednji vek a i kasnije) bilo sasvim normalno da se visoka gospoda žene međusobno. Štaviše, ako je zaista postojao taj brak između Irininog sina i kćerke Simeona Siniše (a da je Irina Dušanova kćerka), to je još i bilo daleko srodstvo. Španci su se npr. ženili međusobno sa vrlo bliskim rođacima, tipa braća i sestre od stričeva, ujaka ili tetki, stričevi sa nećakama i sl. Štaviše, crkva je u srednjem veku više puta razvodila takve brakove (npr. Inoćentije Treći je razveo brak između Alfonsa IX od Leona i Berengele od Kastilje, roditelja budućeg Fernanda Sveca, koji je konačno ujednio Leon i Kastilju), ili ih je na jedvite jade dozvoljavala. Takva praksa je postojala i od ranije (seti se da se Iraklije oženio svojom nećakom, npr.). --Jagoda ispeci pa reci 15:58, 3. mart 2010. (CET)

Da,da,stoji to za taj tip veza u srednjem veku,ali se ne sećam da ih je bilo kod nas,zato me i zbunjuje takva mogućnost.Kod nas u knjigama,koliko sam proveravao ovih dana,nema nikakvog pomena o ovome.U vezi sa Irininim drugim mužem,Radoslavom Hlapenom,Kantakuzin kaže da je po rodu blizak Kralju tj. Dušanu,dok se u komentarima tog navoda pominje mišljenje jednog istoričara koji je „...Hlapenovo srodstvo sa srpskom vladajućom porodicom objašnjavao dvema pretpostavkama: car pisac je možda imao u vidu kasniji Hlapenov brak sa Irinom, udovicom kesara Preljuba, a ako je y pitanju pravo srodstvo ono nije bilo osobito blisko, jer Hlapen nije imao nikakvu titulu.“

Treba imati u vidu da je muž Dušanove sestre Teodore od njega dobio (visoku) titulu sevastokratora,a Hlapen,ako bi ovo bilo tačno da je bio muž Dušanove ćerke,od Uroša nije dobio nikakvu titulu (čini mi se),iako je priznavao njegovu vlast,a jedno vreme i bio u sukobu sa Sinišom (sa kojim se Uroš nije baš mirisao).

Jednostavno,ova teza je dosta netegnuta i javlja se samo kod jednog autora,dok svi ostali ćute o tome,zbog čega mislim da joj ovde nije mesto.

Možda napraviti zaseban članak o toj Irini,pa u okviru njega naklapati o ovome,a ovde samo ostaviti neku usputno vezu? Crni Bombarder!!! (†) 13:19, 4. mart 2010. (CET)

Po svemu sudeći je u pitanju ćerka Konstantina Nemanjića, ako se priča o Irini što se udavala za Grgura Preljuba i Radoslava Hlapena. Ovaj sajt jasno navodi izvor za to i potpuno se uklapa sve što se tiče njihovih godina rođenja. Po godinama ta Irina nije mogla biti Dušanova ćerka i nijedna hronika niti ktitorska kompozicija ne navodi da je Dušan imao ćerku, to su oni malo pobrkali stvari. Nije sasvim neobično da stupe u brak Toma Preljubović i Marija Palelolog, njihovi dedovi su bili braća. To imamo i kod kralja Milana i kraljice Natalije, njihove babe su bile rođene sestre (v. Keško). Po meni ovde nema nikakve dileme o čemu se radi. --Đorđe Stakić (r) 18:20, 4. mart 2010. (CET)

Naš`o sam u čemu je nastao problem.Naime,Irinu sam Uroš 1357.godine naziva ljubljenom sestrom,ali je to,za to vreme,bio ustaljeni oblik komunikacije (npr. Lazar čini mi se Crepa naziva bratom). Crni Bombarder!!! (†) 01:24, 9. jun 2010. (CEST)

Prokletstvo

Mada se ovo prokletstvo nije ispunilo na sinu, palo je ipak na njegova unuka Uroša, koji je izgubio kraljevstvo.

Uroš Peti je bio car, zar ne? --Новак (razgovor) 15:39, 5. jun 2010. (CEST)

Svakako,ali je spisatelj verovatno ciljao na to da je Srbija bila kraljevina u doba kada je Steva bac`o kletvu,pa je `teo reć` da je ovaj bijo urokljiv (kletva je uspela),al` ne i vidovit (nije vid`o da će Srbija postat` carevina). Crni Bombarder!!! (†) 16:38, 5. jun 2010. (CEST)

„Uroš IV“

Nigde u najnovijoj čuvenijoj literaturi, od 1980-ih na ovamo, ne može se naići da je Dušan bio „Uroš IV“, ili uopšte da se nazivao Uroš, kako je pisalo u starijoj istoriografiji, XIX stoljeća i početka XX.

Za sada sam premestio tu grešku na kraj pasusa, ali da bi ostala u članku, neko bi zaista trebalo da pronađe referencu i potvrdi da je on zaista bio smatran za „Uroša IV“. --Polkovnik (razgovor) 00:44, 28. decembar 2011. (CET)

Andrija Veselinović u ovoj knjizi iz 2001.godine naziva Dušana Stefanom Dušanom IV,a njegovog sina Stefanom Urošem V.Čak i da nije tako,prosto odsustvo neke terminologije nije,samo po sebi,dovoljan razlog da se nešto premešta,naročito ne bez prethodnog razgovora na tu temu.Polazna osnova za takvu tvrdnju mogla bi biti neka novija istorijska rasprava u kojoj se neko bavi tim pitanjem,a ne lični utisak o prostom odsustvu upotrebe nekog termina.I Milutin se gotovo isključivo naziva samo Milutin u istorijskim radovima,iako mu je to narodno,a ne vladarsko ime. Crni Bombarder!!! (†) 01:16, 28. decembar 2011. (CET)

Zašto jedna mala takva knjižica može da odlučuje u ime cjelokupnog korpusa literature, gdje se tako nešto uopšte ne može naći?

1. U čuvenoj monumentalnoj višetomnoj ISN od uređivačkog odbora pod predsjedništvom akademika dr Radovana Samardžića (u kojem su još i Sima Ćirković, Slavko Gavrilović, Jovanka Kalić, Andrej Mitrović i Vladimir Stojančević) i izdanju Srpske književne zadruge, Istorija srpskog naroda. Prva knjiga. Od najstarijih vremena do Maričke bitke (1371) (ur. Sima Ćirković; recenzenti - Franjo Barišić i Dušanka Dinić-Knežević) Beograd 2000, u poglavljima u 4. dijelu (USPON I ŠIRENjE SRPSKE DRŽAVE), u poglavljima koje su napisali Božidar Ferjančić, Miloš Blagojević, Sima Ćirković, Dimitrije Bogdanović, Rade Mihaljčić, Pavle Ivić i Gordana Babić-Đorđević, nema nigdje niti riječi o Urošu IV ili Urošu V.

2. Od nešto manjeg značaja je višetomna ICG (ur. Milinko Đurović) - Istorija Crne Gore. Knjiga druga. Od kraja XII do kraja XV vijeka. Tom prvi. Crna Gora u doba Nemanjića, Redakcija za istoriju Crne Gore, Titograd 1970 (pored spomenutog Ćirkovića i Bogdanovića, tu su i Vojislav Korać, Jovanka Maksimović i Pavle Mijović). Tu još možemo dodati i:

3. K. Jireček, Istorija Srba. Knjiga prva. Politička istorija do 1537. godine, Slobo ljubve, Beograd 1978. (prev. J. Radonić)

4. K. Jireček, Istorija Srba. Knjiga druga. Kulturna istorija, Slobo ljubve, Beograd 1978. (prev. J. Radonić)

5. M. Blagojević, Srbija u doba Nemanjića. Od kneževine do carstva: 1168-1371. Ilustrovana hronika, Vajat, Beograd 1991.

6. S. Ćirković, Srbi u srednjem veku, Idea, Beograd 2005.

7. S. Ćirković, Srbi među evropskim narodima, Equilibrium, Beograd 2004.

8. B. Ferjančić, S. Ćirković, Stefan Dušan. Kralj i car: 1331-1355, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd 2005.

9. R. Mihaljčić, Kraj Srpskog carstva, Srpska školska knjiga, Beograd 2001.

10. V. Ćorović, Istorija Srba, Alnari, Beograd 2005.

11. J. Kalić, Srbi u poznom srednjem veku, Službeni list SRJ, Beograd 2001.

Iako nemam apsolutno ništa lično protiv dr Veselinovića, moram reći da je ovim unio ogromnu zabludu, tako da sada mi moramo da o tako trivijalnoj stvari raspravljamo na Vikipediji. U spisku navedenom gore nalaze se gotovo sve odrednice koje je dotični naveo u spisku literature i izvora na 98-101. strani knjižice koju je pisao zajedno sa dr Ljušićem; obuhvaćena je i cjelokupna literatura danas relevantna za Dušana i Uroša. Nigdje se ne može naći stara greška koju danas izgleda jedino Veselinović još ponavlja (ne znam od koga je tačno to preuzeo; možda od Stanojevića ili Novakovića). Ovdje bih dodao i to da to ne tvrdi ni Mihajlo Dinić u odrednici o Nemanjićima koju je napisao za Enciklopediju Jugoslavije, koja je takođe navedena od strane Veselinovića kao korišćena literatura.

Nikakav poseban rad nije objavljivan na tu temu, zato što to ni ne zaslužuje da bude tema. Da ja sada objavim monografiju u Nemanjićima u kojoj Stefana Dušana dosljedno nazivam Stevanom Nemanjom, slijedeći Mavra Orbinija i njegovo Kraljevstvo Slovena, zar stvarno mislite da sada srpska naučna zajednica treba da objavi neku posebnu raspravu kojom bi tako nešto opovrgla, a pritom, na Vikipediju ćemo dok se to ne dogodi mi staviti Stefan Nemanja II kao naziv članka za kralja/cara Dušana.

Jeste, Milutin je narodno ime i ono je sveobuhvatno u stručnoj literaturi za kralja Stefana Uroša II; ono u tom kontekstu ima i izvornu osnovanost. Međutim, car Dušan niti u jednom izvoru nikada nije bio nazivan niti sebe nazivao Urošem, a to uostalom nije ni relevantno za ovaj članak, gdje se dotičemo literature a ne izvora, tako da je potpuno bespredmetno raspravljati o tome. Ono što je bitno jeste da u literaturi ne postoji koncenzus pa ni suprotna mišljenja oko toga je li Dušan bio i Uroš ili ne. Članak na Vikipediji kako se trenutno naziva u značajnoj mjeri narušava njene osnovne principe, jer je nazvan očigledno na osnovu jedne greškice, u kojoj je Andrija Veselinović po svemu sudeći potpuno usamljen... --Polkovnik (razgovor) 13:07, 30. decembar 2011. (CET)

Tražio si makar jedan noviji izvor,naveo sam ti.

Ukoliko tvrdimo da su termini Uroš IV i Uroš V netačni,za to nam treba vrlo jaka i vrlo konkretna referenca,koja ovde nije pomenuta.Možemo govoriti o tome koji je najbolji naziv za članak na osnovu zastupljenosti nekog termina,ali nikako ne možemo tvrditi da je nešto netačno,prosto na osnovu toga da ga nema u nekim knjigama.

Činjenica jeste da se u indeksu ISN jasno navode brojevi za kralja Uroša,Milutina i Stefana Dečanskog,a da se isti ne navode kod Dušana i cara Uroša.Ali isto tako se kod Blagojevića u indeksu javljaju "preusmerenja" sa brojevima,a u rodoslovnim tablicama na kraju se pominju sa brojevima.Također,u ovoj knjizi se takođe pominju sa ciframa.

Daklem,na osnovu ponuđenog možemo raspravljati o tome šta je najbolji naziv,ali bez ozbiljne reference ne možemo navoditi da je neki oblik netačan. Crni Bombarder!!! (†) 22:49, 30. decembar 2011. (CET)

Ne, nisam. Ono što tražim jeste da mi se dokaže da je zabluda u vezi sa Dušanom i Urošem toliko naširoko rasprostranjena da opravdava da se u naslovima i uvodima tih članaka ona navodi - a iskreno ne vjerujem ni da to možeš dokazati, zato što sam gore naveo cjelokupni korpus relevantne literature vezane za dvojicu Nemanjića. Argument bi ti jedino donekle bio na mjestu ako pokažeš da postoji masovno neznanje u laičkoj zajednici, van stručne istoriografske literature u užem smislu, te da se ta dva srpska srednjovjekovna vladara svuda i posvuda, naširoko navode na pogrešni način, mada ni to neće biti presudno, zato što je ovo ipak enciklopedija, a kao enciklopedično izdanje ne smije se voditi tako nečim.

Moj osnovni argument nije da nije da je u pitanju greška, ako sam dobro razumio svrhu Vikipedije, to ovdje uopšte nije ni bitno; ono što je bitno jeste da je se manje zastupljeno daje prednost nad više zastupljenom, a to je sasvim neopravdano. Opet, ponoviću, nisu u pitanju neke knjige, već sva relevantna literatura.

Da, oko navođenja da je greška se slažem sa tobom. Međutim, promjena uvoda ovog članka i naslova članka za cara Uroša jeste neophodna. --Polkovnik (razgovor) 00:39, 31. decembar 2011. (CET)

Kao što sam rek`o iznad,tvrditi da je nešto zabluda je moguće samo uz jaku i konkretnu referencu.Davanje prednosti jednom obliku u odnosu na drugi (koji jeste manje zastupljen,ali se i dalje pojavljuje) u stručnoj literaturi,to nije.Mi ne znamo razloge zbog kojih je kod kralja Uroša,Milutina i Dečanskog jasno naveden broj,a kod Dušana i cara Uroša nije naveden broj kod određenih autora,iako se kod drugih javlja.Možemo samo da nagađamo,ali nagađanje nije dovoljno samo po sebi.Ukoliko je neko rek`o da se Dušan nikada nije potpisao kao Stefan Uroš treba jasno navesti ko to i gde kaže i gotova priča.Ukoliko toga nema,onda nema svrhe da ovde naklapamo o tome. Crni Bombarder!!! (†) 10:20, 5. januar 2012. (CET)

Bojim se da ne razumijem. Zašto se vraćati na nešto što nije niti tema, niti poenta uopšte moje poruke iznad?

Ja ne tražim da se jasno navede da je zabluda da je Uroš, već da se ukloni 'Uroš' iz početka članka ovoga, a pogotovo da se preimenuje članak cara Uroša, zato što takvo stanje ne oslikava neutralnost i zato što nema uporište u svojim izvorima, odnosno nema dokaza da su Dušan i Uroš široko rasprostranjeno poznati kao Uroš IV i Uroš V. U svjetlu takvih saznanja, ovako ispada da njihovi članci narušavaju pravila Vikipedije davanjem prednosti neznatnog na znatnim (odnosno, liči na baš to - promovisanje nagađanja). --Polkovnik (razgovor) 14:39, 5. januar 2012. (CET)

Definitivno se ne raz`memo.Prosto,da bi se pravile bilo kakve izmene u ovom smislu,potrebno je naći referencu da su oblici Uroš IV i Uroš V nepravilni tj. netačni.Bez toga,nemamo osnovu da bilo šta drastično menjamo. Crni Bombarder!!! (†) 23:11, 5. januar 2012. (CET)

A zar ne bi trebalo prvo naći referencu koja bi opravdala ovakvu upotrebu tih termina?

Ne znam zašto se uporno vraćaš na pitanje jesu li ti oblici nepravilni, kada to za ovu raspravu nije ni relevantno, niti se ja uopšte na to koncentrišem.

Problem je što ova dva članka, u takvom stanju kakvom su sada, sama po sebi nemaju osnov. Trenutno, narušavaju ovo pravilo Vikipedije. --Polkovnik (razgovor) 00:08, 6. januar 2012. (CET)

Naveo sam ti iznad neka od novijih izdanja koja koriste te termine.Može nešto izbacivati iz članka ili premeštati,ukoliko postoji izvor da je to pogrešno. Crni Bombarder!!! (†) 01:01, 6. januar 2012. (CET)

Naveo si samo jedno jedino djelo - Srpske dinastije od Andrije Veselinovića. Osnovna smjernica bi trebalo da bude ISN; Miloš Blagojević ni na koji način nije potvrdio osnovanost te zablude, već naprotiv, potpunim nespominjanjem u sadržaju potvrđuje moje argumente; prisustvo Uroša IV i Uroša V u registru na kraju kao preusmjerenja na Stefan Dušan, srpski kralj i car odnosno Uroš, srpski car (čime se on vjerovatno vodi činjenicom da će možda neko potražiti, jer zaista ima mjesta na kojima se izuzetno rijetko (ovdje smo naveli samo jedan jedini primjer -> Veselinovićeve/Ljušićeve Srpske dinastije) tako spominju), ni na koji način ne opravdava ovakvu situaciju na ova dva članka.

U registru Blagojevićeve Srbije u doba Nemanjića postoji i odrednica Sveti kralj sa preusmjerenjem na Stefan Uroš II Milutin. Tvojom logikom, mogao bih ja sada da preimenujem naslov članka o kralju Milutinu u Sveti kralj i branim svačiju kritiku toga, tvrdeći da eto, u registru piše da je Milutin "Sveti kralj", tako da niko to ne može da ispravi, dok neko od struke ne objavi rad na temu Da li je opravdano da u enciklopedijskim odrednicama na srpskom jeziku kralja Milutina smeštamo pod "Svetim kraljem"? Naravno da ne, mogu da se kladim da bi se mogla naći gomila vikipedijanskih autora koji bi odmah vratili moju izmjenu, a pretpostavljam da bi se među njima našao i ti.

Dakle, da bi nešto opravdano bilo prisutno na Vikipediji, ono mora imati osnov - ovakva situacija, u kojoj se nad gotovo cjelokupnom modernom srpskom istoriografijom daje primat po svemu sudeći bukvalno jednog jedinog srpskog istoričara (Andrije Veselinovića - koji je izgleda jedini od današnjih srpskih istoričara koji u objavljenim djelima tako tu dvojicu posljednjih velikih Nemanjića nazivaju)? Pa koliko je to osnovano?

P. S. Rodoslovne tablice koje su ubačene na kraju Blagojeviće knjige kao prilog nisu njegovo djelo, već, u slučaju Nemanjića, Alekse Ivića s početka XX stoljeeća. --Polkovnik (razgovor) 17:35, 6. januar 2012. (CET)

Pazi ovako,ja sam naveo makar jednu (tehnički dve,pomenuo sam i ODB) referencu da se ti termini koriste i nisam sfatijo da se ovo sad pretvara u natjecanje svojstveno Bugarima na njiki o tome ko će nabudžiti više referenci za jednu,te istu tvrdnju.Sa druge strane,ti i dalje nisi naveo konkretan izvor da su ta dva oblika pogrešna.Možemo diskutovati eventualno i preimenovanju članka o Urošu,ali je i tu pomalo besmisleno diskutovati,ukoliko su u upotrebi oba termina,iako jedan jeste zastupljeniji,što nije sporno.U ovom članku nema šta da se menja,na osnovu navedenih izvora,jer je naziv u skladu sa zastupljenijim oblikom,a i dalje nemamo referencu da je oblik Stefan Uroš IV nepravilan.Nečija sumnja nije dovoljna za tako nešto. (Tablice su,možda,preuzete iz dopunjenog reizdanja Ivićeve knjige,koje potpisuju Spasić,Palavestra i Mrđenović.) Crni Bombarder!!! (†) 06:54, 7. januar 2012. (CET)

CrniBombarderu, tako je, tablica Nemanjića jeste preuzeta iz III izdanja istoimene knjige Alekse Ivića iz 1928. godine. Ako je prelistaš, vidjećeš da je ima banalnih grešaka - npr. po Iviću, Simeon Siniša je sin kraljice Teodore Smilceve, a ne Marije, odnosno ispada da nije Dušanov polubrat, već niko drugi do rođeni brat. U starijoj literaturi, kojoj pripada i Ivićeva knjiga, smatralo se da je on Dušanov rođeni brat; no, ako pročitaš tekst čiji je autor Miloš Blagojević, vidjećeš da on nastavlja konstataciju moderne istoriografije da je Simeon od Marije Paleolog.

Takve prirode je i spominjanje Uroša IV i Uroša V; greške koju Blagojević sigurno ne bi dozvolio da se tako lako provuku, da je znao da bi sada neko pokušavao da popularizuje stare pogreške na Vikipediji. To što si naveo je literatura na engleskom jeziku i ona ne može imati primat u odnosu na literaturu na srpskom jeziku; on na engleskoj vikipediji i može biti 'Uroš V' ako još uvijek nije došlo do jasnije ispravke u literaturi na engleskom jeziku, zbog racionalnih razloga kaskanja, ali to ne može biti slučaj sa člankom na srpskom jeziku; jer se u literaturi Dušan i Uroš odavno uglavnom ne navode pod tim pogrešnim imenima. --Polkovnik (razgovor) 01:49, 10. januar 2012. (CET)

Vrtimo se u krug.Ukoliko je nešto (oblici Uroš IV i Uroš V) pogrešno,navedi ko to i gde tvrdi i gotova priča.Analiziranje indeksa na kraju knjiga prosto nije dovoljno da bi nešto proglasili netačnim tj. pogrešnim.Možemo se složiti da je jedan oblik zastupljeniji u odnosu na drugi (što smo već i učinili) i to je to.

(Što se te konkretne rodoslovne tablice tiče,u Blagojevićevoj knjizi iz `91.godine koju ja imam,jasno stoji da su preuzete Dušana Spasića i knjige o rodoslovnim tablicama koju je radio sa Palavestrom i Mrđenovićem i to iz izdanja knjige iz `87.godine.Tu zaista ispada da je Siniša sin Dečanskog iz prvog braka,ali se verovatno radi o čistoj štamparskoj grešci koja je svima promakla,pošto se u dopunjenom reizdanju knjige iz `91.godine jasno navodi da je Siniša sin iz drugog braka.Možda je u nekoj dalekoj prošlosti neko zaista živeo u zabludi da su Dušan i Siniša rođena braća (nisam se sa time sreo),ali je to razjašnjeno mnogo pre Ivića.Šta je sam Aleksa Ivić naveo u trećem izdanju svoje knjige iz `28.godine,možeš videti ovde tj. rodoslovnu tablicu Nemanjića ovde,gde se ne koriste oblici Uroš IV i Uroš V,a Siniša se jasno navodi kao sin iz drugog braka.) Crni Bombarder!!! (†) 03:09, 10. januar 2012. (CET)

Moja je greška što uopšte, usputno, navodim da su imena pogrešna jer se nigde u izvorima ne javljaju. Ovdje bih ti samo naglasio da činiš jednu veliku grešku - ovdje uopšte nije u pitanju što je pogrešno a što nije, zato što ni da nađem stručnu publikaciju u kojoj se tvrdi da je greška, to uopšte ne bi bilo niti presudno niti odlučivalo uopšte hoćemo li ih tako nazivati. Iako je pogrešno, u slučaju da postoji dominantna upotreba - što je jedini kriterijum u pitanju kao što je ovo - car Dušan bi i dalje bio Uroš IV, a car Uroš - Uroš V, u slučaju da se može dokazati široka rasprostranjenost tog termina kroz stručnu literaturu (a i, poželjno bi bilo, i u laičkoj zajednici, mada ovo prvo mora imati primat nad drugim, iz enciklopedijskih razloga).

Onda se slažemo da su trenutni oblici neopravdani, zato što se pojava imena Uroš IV i V javlja na nivou statističke greške? Zašto si onda uklonio oznaku sa članka cara Uroša, kada je izgledalo da ćemo doći do kompromisa oko njegovog preimenovanja?

Da, onda si u pravu. Zbunilo me je jer piše na početku Mrđenovićeve knjige, da Spasić izradio sve dodatne rodoslove, a da su ove glavne preuzete od Ivića iz njegovog III izdanja, iz 1928. godine; ako je na Viki dobro prenešeno, onda ispostavlja se da se Spasić odnosno Mrđenović malo zeznuo... --Polkovnik (razgovor) 12:51, 10. januar 2012. (CET)

Car Srba i Romeja

Zvanicna titula Cara Dusana je bila Car Srba i Romeja, a ne Grka. Zato cu sada to da ispravim. Ove Grke su ubacili nasi istoricari samo da ne bi slucajno Srbi imali bilo kakve veze sa Rimskim Carstvom. — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Aryanprince (razgovor • doprinosi)

Godina rođenja

Istoričari su već utvrdili da je car Stefan Dušan rođen 1312. s obzirom na to da je sa 9 godina 1321. postavljen za upravnika Zete,a političke funkcije je preuzeo 1326. u 14-oj godini što je tad bilav uzrast za punoletstvo. — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 89.216.56.3 (razgovor • doprinosi)

Prvi srpski car?

Kada je u Pomoravlju 1072. godine izbio ustanak, kralj Mihailo (tada knez) je poslao svoga sina Bodina i vojvodu Petrila sa 300 ljudi pod komandom Đorđa Vojteha. Ustanci su Bodina proglasili za cara pod imenom „Petar” u Prizrenu. Dobio je ime Petar jer je Bugare podsećao na njihove prethodnike. Ako se u tekstu smatra da je bio prvi srpski car srpskih država, onda uredu. --SRBMilosHaran (razgovor) 01:25, 21. maj 2017. (CEST)

Kako se zvao car Dušan?

U poveljama nema „Dušana”

Ovde je napisano, da: Stefan Dečanski rodi dva sina: Dušmana i Dušana. U dosta pesama pominje se car Dušan kao srpski car Stepan. To je potpuno u skladu sa činjenicom da se on u dokumentima potpisuje kao Stefan. Iz ovoga proizlazi da je on tokom vekova pamten kao Stefan, a da ga je u devetnaestom, u doba romantizma potisnula forma Dušan. U ruskoj enciklopediji piše da se zvao Stefan, a Dušan je bio njegov nadimak, koji je formiran iz reči „dušiti”, jer je zadavio svog oca. Gde je istina? --106.166.229.58 (razgovor) 14:05, 16. mart 2018. (CET)

+ U istoriji Danile II — Životi kraljeva i arhiepiskopa srpskih on je takođe: car Stefan. --220.104.102.72 (razgovor) 14:32, 16. mart 2018. (CET)

U izvoru, kojem si nam ti poslao, piše da se u epskim pesmama zvao kao „car Stepan”. Inače, onda bi se svi Nemanjići zvali Stefan, a Sveti Stefan je bio zaštitnik dinastije Nemanjiće, zato im i stoji Stefan na početku. Znači da bi se onda car Dušan zvao Stefan Stefan Dušan, nigde logike. --MilosHaran ^Um? 19:39, 16. mart 2018. (CET)

Kandidat za sjajan članak

Postavljam članak na raspravu, jer mislim da zaslužuje status sjajnog članka. --MilosHaran ^Um? 20:23, 30. oktobar 2018. (CET)

Komentari  Komentar: Jedna od najboljih stranica na srpskoj Vikipediji. Svaka čast, od mene ima glas ZA.--Soundwaweserb (razgovor) 16:29, 2. novembar 2018. (CET)

 Komentar: Članak je dobar ali dio koji je kopiran sa Istorijske biblioteke nije kompatibilan sa licencom Vikipedije. Razmišljao sam da li da se javim, ali prije ili kasnije će neko sa tog sajta tražiti uklanjanje našeg teksta. Tekst na Istorijskoj biblioteci je licenciran pod Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerada 3.0 Unported, što znači da tekst nije dozvoljeno menjati ni na koji način, niti koristiti ga u komercijalne svrhe. Svakom izmjenom kopiranog teksta se krši licenca.— WR 17:49, 2. novembar 2018. (CET)

Izgleda da sam loše shvatio licencu, budući da je i pre mene neki deo teksta bio kopiran sa sajta. Onda ću sutra da izmenim tekst, dotle neće niko da ga dira. --MilosHaran ^Um? 22:49, 2. novembar 2018. (CET)

Možeš pokušati i da ih kontaktiraš i tražiš dozvolu da objaviš tekst pod našom licencom ali ne znam kakav će biti odgovor. Nekoliko nekada aktivnih urednika Vikipedije je uređivalo i taj sajt pa zbog toga znam za ovo oko licence.— WR 23:05, 2. novembar 2018. (CET)

Nisu prihvatili :(. Nema veze, sutra ima da se bacim na posao. --MilosHaran ^Um? 23:58, 3. novembar 2018. (CET)

Mislim da je široka upotreba dela „Stefan Dušan kralj i car 1331—1355“ od B. Ferjančića i Sime Ć. praćena sa tri problema.

1. Ćirković i Ferjančić pravili su očigledne promašaje u pisanju, a ti promašaji su prepisani na stranici Stefan Dušan. Npr. Prema Ferjančiću i Ćirkoviću bosanski vladar u svojoj tituli od 1326. upisivao je da je „knez Humske zemlje” (Stefan Dušan kralj i car 1331—1355. str. 40). Sam Ćirković u Istorija srednjovekovne bosanske države (Beograd 1964) na strani 90 pisao je da se bosanski ban od 1326. godine u svojoj službenoj tituli nazivao „gospodar humski“. „Knez“ i „gospodar“ nije isto i jedno je netačno. Ćirković i Ferjančić su greškom spojili pisanje Trogirana, koji su u jednom pismu Stepana II (IV) 1326. nazvali „knezom humske zemlje“, to jest terrae Chelmi comiti (Smičiklas Tadija, Codex diplomaticus Regni Croatiae, Dalmatiae et Slavoniae, IX, Zagreb 1911, str. 296), sa titulom koju je koristio sam bosanski ban, a u kojoj je pisalo da je „ban“ i „gospodar“, ali ne da je „knez“. Ban Stepan II (IV) već oko 1323. u svojoj tituli upisivao je i “Hum”, kao deo svoje države (Aleksandar V. Solovjev, Odabrani spomenici srpskog prava (od XII do XV veka), Beograd 1926, str. 105). Oko 1326. u ćiriličnim poveljama on je pisao da je: “ban Stepan, sin gospodina bana Stepana, po milosti Božijoj gospodin svim zemljama bosanskim i Soli i Usore i Donjim Krajima i Humske zemlje gospodin” (Mrgić Jelena, Povelja bana Stjepana II Kotromanića kojom daje knezu Vukoslavu Hrvatiniću župe Banjicu i Vrbanju, Banja Luka 2008, str. 13)

2. Urednik je na stranici Stefan Dušan pogrešno prepisivao delove iz navedenog dela, ili za već napisano na toj stranici pisao da je izvor delo „Stefan Dušan kralj i car 1331—1355“, a u tom delu toga nema, ili piše nešto suprotno. Npr. iza odlomka: „Na zahtev Crkve Milutin dopušta Stefanu da se vrati u Srbiju, ali zadržava Dušana kod sebe, najverovatnije kao taoca što je bila česta praksa u srednjem veku. Posle Milutinove smrti, Stefan je uz pomoć crkve i arhiepiskopa Danila postao novi kralj pod imenom Stefan Uroš III, a istovremeno je krunisan njegov sin Stefan Dušan kao “mlađi kralj.” Sledi referenca na stranu 31 iz navedenog dela Ćirkovića i Ferjančića. Nasuprot citiranom, oni su pisali da Dušan verovatno nije bio taoc, nego je prosto držan na dvoru kralja Milutina da se dečak osposobi (školuje) za život viteza, ali to je na strani 28.

3. Prilikom uređivanja stranice Stefan Dušan urednik/urednici su preopširno pisali o stvarima koe nemaju neposredni značaj za Stefana Dušana, a ispuštali važne činjenice o njemu kao nebitne.Npr. Isti odlomak koji je citiran pod 2. pokazuje da je urednik mislio da nije važno da upiše datum kada je Dušan krunisan za „mladog kralja“, a taj datum piše i na strani 31 u navedenom delu Ćirkovića i Ferjančića. Kako je moguće da nije važan datum prvog krunisanja Dušana? Posle urednik preterano opširno opisuje pogranični sukob Kotora i Dubrovnika: „Sa Pelješca je oteta dubrovačka stoka, koja je vraćena tek nakon mira u leto 1328. godine. Kotorani su pravili velike štete da su posle mira morali da plate Dubrovniku 2 500 perpera. U jesen 1328. godine je papa imenovao kotorskog klerika Sergija Bolicu za biskupa, a građani ga nisu pustili u grad i zatvorili su njegovu braću i sinovce.” Nije mi jasno kako navedeni deo ima enciklopedijski značaj za stranicu Stefan Dušan, naročito ako se poredi sa izostavljanjem datuma krunisanja Dušana za “mladog kralja”. Pozdrav. — Dajštadaš (razgovor) 01:29, 6. jun 2020. (CEST)

Pogresno ime cara Stefana Dušana

Molim ko god može da ispravi ovaj članak, ja ne mogu jer piše da je zaštićen od vandalizma. Naime, car Stefan Dušan se nikada u bilo kom izvoru koji imamo nije nazvao Uroš, a još manje IV, kao što ni njegov sin Uroš nije V. Uroši su bili oni vladari koji su tim imenom želeli da potvrde svoj legitimitet, a to su bili Stefan Uroš II Milutin i Stefan Uroš III (Dečanski). Dakle, car Stefan Dušan se u izvorima u kojima se sam potpisivao UVEK potpisivao isključivo kao Stefan i nije rođen 1308. već kako je profesor dr Dejan Ječmenica dokazao 1312. Fiste98 (razgovor) 00:05, 27. april 2020. (CEST)

Članak je upravo zaštićen jer su ovi Vaši podaci unošeni bez obrazloženja, ali onda kao anonimni korisnik. Članak se može otključati, ali sve izmjene koje mijenjaju postojeće stanje moraju biti referencirane. Takođe, poželjno je da se nešto tek tako ne uklanja već preoblikuje na način da postoje suprostavljena mišljenja/izvori. --Željko Todorović (razgovor) 00:18, 27. april 2020. (CEST) s. r.

Nisam to unosio samo ja, već moje kolege istoričari koji godinama pokušavaju da se izbore protiv grešaka i pogrešnih tumačenja nacionalne istorije, kada biblioteke budu ponovo otvorene onda cu za sve svoje izmene uneti reference. Fiste98 (razgovor) 10:55, 28. april 2020. (CEST)

@Fiste98: Izmena će biti vraćena dok ne navedete izvor. Članak je bio zaključan jer je dolazilo do ozbiljnih vandalizama i zato svaka referenca/izvor su dobrodošli. Pozdrav. — Tragač Istine (razgovor) 14:28, 28. april 2020. (CEST)

Rođenje oko 1308. ili 1312.

Neću sada ulaziti u detalje Ječmenicinog objašnjenja, ali verovatno je ispravno. Dušan je rođen verovatno u martu 1312. Ovo "oko 1308. godine" izgleda nije dobro. Pozdrav. — Dajštadaš (razgovor) 01:50, 22. maj 2020. (CEST)

Većina misli da je tačno pisanje u jednom vizantijskom izvoru (Nićifor Grigora) da je Dušan 1331. godine imao 22 godine, to jest da je rođen oko 1308. godine. Kvantitativno, nasuprot jednom vizantijskom izvoru, postoji nekoliko domaćih izvora (Koporinjskom letopisu i nekoliko drugih letopisa) u kojim piše da je Dušan rođen 6820. godine od stvaranja sveta, a to je između 1. septembra 1311. i 31. avgusta 1312. godine prema našem načinu računanja vremena. Srpskim izvorima (leopisima) se može prigovoriti da su vremenski dalji, kvalitativno slabiji, od pisanja Nićifora Grigore, ali postoje pisani izvori iz Dubrovnika koji su vremenski i prostorno bliži Dušanovom rođenju od Nićifora Grigore. Ti pisani izvori su zapisnici sa sednica Velikog veća u Dubrovniku. Oni pokazuju da je Dušan, kao mladi kralj, upravnu oblast verovatno dobio krajem marta, ili u aprilu 1326. godine, a to znači da je tada napunio 14 godina i da je verovatno rođen oko marta 1312. godine. Pozdrav. — Dajštadaš (razgovor) 23:50, 03. jun 2020. (CEST)

Delo Smilje Marjanović Dušanić iz 2002. godine, kaže da je majka srpskih kraljeva Dragutina i Milutina, vladala Zetom do marta 1306. godine, što znači da je te godine Uroš II Dečanski postao srpski prestolonaslednik i kao takav vladar Zete. Čak se i oženio u približno vreme (pročitao sam na vikipediji taj podatak), svojom prvom suprugom, Teodorom Smilec, a kako se to dogodilo marta meseca 1306. godine, ostaje nam i pretpostavka da se Dušan Silni rodio decembra 1306. ili januara 1307. godine, a i njegova prevremena smrt ide u prilog tome, da je rođen u godini vatrenog konja, po kineskom Kigaku horoskopu. Mnoge osobe rođene u godini vatrenog konja, pogotovo one koje su bile dobri i primerni ljudi, bile su nesrećne i mnoge od njih bi umrle do ~50. godine starosti... Deo njih bi i poživeo neke godine, ali ili bi se napatili u životu, ili su to neugledne osobe, skitnice, pijanci... Godine vatrenog konja: 1786, 1846, 1906, 1966, 2026 itd. Rođeni u godini vatrenog konja: Atila Hunski (406-453), Rembrant von Rijn (1606-1669), srpski despot Stefan Branković (1426-1476), turski car Murat III (1546-1595), Svetozar Marković (1846-1875), poručnik Nikola Kalabić (1906-1946), Milutin Ivković Milutinac (1906-1943), istoričar Tibor Živković (1966-2013), najverovatnije i mađarski kralj Kalman Arpad (1066-1116) itd. Markon Padrino (razgovor) 16:01, 10. novembar 2021. (CET)

Uroš Četvrti, ili ne

Sumnja da li se Dušan zvao i Uroš nije neosnovana. Ipak, postoji nekoliko povelja u kojim je Dušan potpisan kao “Stefan Četvrti”. Izuzimajući ove Dušanove povelje, nema drugog poznatog slučaja da je neko od Nemanjića, to jest njihovih pisara upisao da uz reč Stefan neki redni broj Prvi, Drugi i slično. U njegovim poveljama Dušan je upisivao da je njegov otac “Uroš Treći”. Zbog toga se pretpostavlja da je izostavljeno Dušanovo ime Uroš u njegovim poveljama koje su potpisane sa “Stefan Četvrti”, to jeste trebalo bi da piše “Stefan [Uroš] Četvrti”. Verovatno ću ovo ostaviti i kao napomenu. Da se zna da postoji dilema. Pozdrav. — Dajštadaš (razgovor) 01:50, 22. maj 2020. (CEST)

"Kraljević" ili "Mladi kralj"

Podnaslov “Kraljević Dušan” nije odgovarajući sadržaju koji sledi i opisuje događaje od 1326. godine do 1330. godine. “Kraljević” je kraljev sin, to jest reč kojom se označava privatni odnos sina prema kralju, a “mladi kralj” je služba u državi Nemanjića. Dušan je rođen oko 1308. godine, ili verovatnije početkom 1312. U oba slučaja, njegov otac je tada imao zvanje “mladog kralja”. Tako je Dušan od rođenja bio kraljević do 1314. godine. Taj deo je u podnaslovu “Rođenje i detinjstvo”. Kada je stvarno postao “mladi kralj” Dušan nije više kraljev sin i lice bez državne funkcije, to jest nije bio više kraljević, nego je očev “saprestolnik” i visoki državni službenik koji upravlja jednim delom Kraljevine Nemanjića. Pozdrav. — Dajštadaš (razgovor) 01:50, 22. maj 2020. (CEST)

Kraljevići su sinovi kralja, a mladi kralj bio je naziv princa prestolonaslednika u srednjovekovnoj Kraljevini Srbiji. Markon Padrino (razgovor) 17:49, 15. novembar 2021. (CET)

Literatura

• Marjanović-Dušanić, Smilja (1997). Vladarska ideologija Nemanjića: diplomatička studija. Beograd. 

Vlastita i vladarska imena

Od druge polovine 10. veka, sve do negde druge polovine 14. veka, deo srpskih vladara, vladara Srbije i Zete, a potom i Bosne, nosili su izvesna vladarska imena: Stefan (Stefan Vojislav, Stefan Nemanja i svi potomci Stefana Nemanje koji behu vladari države, Stefan Tvrtko I i II, Stefan Ostoja, Stefan Tomaš), Petar (Predislav, otac Jovana Vladimira i kralj Bodin), Jovan (Jovan Vladimir, Jovan Vladislav), Mihailo (Mihailo Svetomir (Saganek / Spelank / Suinimir / Suonomir nije peti sin Stefana Vojislava, već lično ime kralja Mihaila) Vojislavljević (1051-1081)), Gavrilo (Gavril Radomir), Konstantin (Bodin), Uroš (Uroš Pribislav, kralj Milutin je ispred svog vlastitog imena nosio dva vladarska imena, Stefan i Uroš, dok su mu se otac Uroš I Veliki, sin Uroš II Dečanski i praunuk Uroš Nejaki zaista zvali Uroš, a i u ovome ga je sledio unuk, Dušan Silni), Matej (Matej Ninoslav)...

Iza vlastitih ili vladarskih imena vladara, nikako oba, trebaju se stavljati vladalački redni brojevi, koji govore, koji je neki vladar po hronološkom redu, tog nekog ličnog imena, iz neke svoje dinastije, nipošto koji je neki vladar po hronološkom redu, tog nekog imena, vladar neke države. Još nešto, kad se uzdigne država u viši rang, iz kneževinu u kraljevinu ili iz kraljevine u carevinu, vladari države počinju brojati hronološke vladalačke brojeve ispočetka, I, II, III itd.

Svi koji se sada u savremenom dobu, bave istorijom, trebali bi isključivo vlastita imena vladara koristiti (vlastita imena trebaju imati prednost nad vladalačkim) i uz njih stavljati vladalačke brojeve, jer su se vladarska imena često ponavljala i samo prave zabune i anahronizme, (a i vladalačka imena su odavno prevaziđena). Dobar primer za to je dinastija Nemanjić. Vladari iz dinastije Nemanjić su: knez Stefan Nemanja I (1166-1196), knez Stefan Nemanja II (1196-1202 i 1204-1221) / kralj Stefan Nemanja (1221-1228), knez Vukan (1202-1204), kralj Radoslav (1228-1233), kralj Vladislav (1233-1242), kralj Stefan Uroš I (1242-1276), kralj Dragutin (1276-1282), kralj Stefan Milutin (1282-1321), kralj Konstantin (1321-1322), kralj Stefan Uroš II (1321-1331), kralj Dušan (1331-1346) / car Dušan (1346-1356) i car Uroš (1356-1371), a ne Stefan I (knez 1196-1202 i 1204-1221 i kralj 1221-1228), Stefan I Radoslav (kralj 1228-1233), Stefan Uroš III Milutin (kralj 1282-1321), Stefan Uroš III (kralj 1321-1331), Stefan Uroš IV Dušan (kralj 1331-1346 i car 1346-1356), Stefan Uroš V (car 1356-1371) i dr. koještarije. Markon Padrino (razgovor) 20:02, 10. novembar 2021. (CET)