Razgovor:Husein-kapetan Gradaščević/Arhiva 1
 | Ovo je arhiva prošlih rasprava. Ne menjajte sadržaj ove stranice. Ako želite započeti novu raspravu ili obnoviti staru, uradite to na trenutnoj stranici za razgovor. |
| Arhiva 1 | Arhiva 2 |
Prvi podnaslov
Bio sam ubeđen da se Husein izgovara bez j (što piše i na bošnjačkom). Kako to da ovde piše sa j? -- JustUser JustTalk 18:24, 5. avgust 2006. (CEST)
- Ovo je prepisano iz neke prastare enciklopedije, po Golijinom starom dobrom običaju. Zato tako stoji. --Brane Jovanović <~> 18:26, 5. avgust 2006. (CEST)
Super. A kako to da piše u naslovu članka GRADAŠEVIĆ, u tekstu se zove GRADAŠĆEVIĆ a kod bošnjaka GRADAŠČEVIĆ? Znam ja da je sve u životu relativno, ali ovo .... -- JustUser JustTalk 18:31, 5. avgust 2006. (CEST)
Zar nije Gradaščević? U MEP-u tako stoji.
Bitka na Kosovu
Čitao sam da su mu u bici na Kosovu pomagali i lokalni Srbi. Takođe sam čitao da mu je tajno pomagao i Miloš Obrenović. — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 91.148.97.24 (razgovor • doprinosi) | 00:35, 9. jun 2007.
- Onda su ti Srbi bile teske budale. Reforme koji je pokrenuo Sultan bi u teoriji jako olaksali zivot lokalnoj raji. A jedan od cilja te bune je da Sultan daje okolinu Uzice i Loznice opet bosanskom pasalukom. — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 84.112.251.67 (razgovor • doprinosi) | 03:29, 2. mart 2012.
Beg
Prema tekstu mr. Ahmeda Aličića stručnog savetnika Orjentalnog instituta Sarajevo u Enciklopediji Jugoslavije JLZ Zagreb 1986 nigde ne pominje da je Gradaščević bio beg. On je bio kapetan, a titulu je dobio 1921. Naslov teksta je Gradaščević, Husein-kapetan--Drazetad (razgovor) 12:14, 28. april 2009. (CEST)
Proverom na drugih 11 vikipedija koje imaju ovaj tekst svi ga zovu kapetan, a samo mi beg i u smislu mog prošlog razgovora trebalo bi preimenovati tekst.--Drazetad (razgovor) 13:48, 28. april 2009. (CEST)
Husein je pre svega bio turski činovnik i vođa opozicije. To što ga Bošnjaci smatraju herojem, to je njihova stvar. Stoga treba napisati: "Bošnjaci ga smatraju svojim herojem", a ne "bošnjački je heroj".--Vladimir Nimčević (razgovor) 15:04, 19. april 2016. (CEST)
problem je u tome sto korisnik obsuser zeli da sve bosanske muslimane prikaze kao danasnje bosnjake, pa tako i gradascevica, iako mu je ovde vec ukazano da znacenje nije bilo isto nekada i sada. Lackope (razgovor) 16:56, 19. april 2016. (CEST)
prva referenca: nigde ne piše da se gradaščević deklarisao bošnjakom u etničkom smislu, pritom autor ovog dela piše:
U narodnosnom pogledu nije se desila skoro nikakva promjena, pa je Bosna i za turske uprave potpuno ocuvala svoj slavenski karakter. I seljak i plemic, gradjanin, obrtnik i trgovac govorili su cistim hrvatskim jezikom i ocuvali svoje obicaje.
druga referenca: isto. treća referenca: isto. četvrta referenca: isto. peta referenca:
U cuvenom razgovoru sa Turskim beglerbegom, kada mu je Turski beglerbeg rekao: "Nema vise Bosne, a nece biti ni Bosnjaka, Huseine... Gines za drzavu koja nikad nije postojala niti ce." Husein Kapetan Gradascevic mu je odgovorio sljedecim rijecima: "Ima Bosne, beglerbeze i Bosnjaka u njoj! Bili su prije vas i ako Bog da, biti ce i poslije vas!"
isto i ovde se ne vidi da se misli na pojam bošnjak u etničkom smislu, pritom izvor je šovinistički jer negira postojanje srba u bosni i hercegovini, tako da bolje pripazi kakve izvore koristiš. Lackope (razgovor) 00:07, 20. april 2016. (CEST)
Kojih je to šest nahija trebalo da pripadne Bosni 1833. godine
U vezi sa tvrdnjom, iznetom u ovom članku, da se smatralo da su šest nahija koje su pripojene Srbiji posle hatišeriša 1833 istorijski bile deo Bosne, mislim da to ne stoji. Naročito ne mislim da je Husein, kao obrazovan čovek, mogao da misli tako nešto. Naime, reč je o teritoriji pretežno na istoku Srbije (Krajinska, Kruševačka, Paraćinska i Crnorečka nahija), sa jedinim izuzetkom takozvane Podrinjske nahije u kojoj su jedina dva veća mesta bila Loznica i Mali Zvornik. Međutim Mali Zvornik, sa obližnjim selom Sakar, turska posada nije napustila sve dok nije napuštena čitava Bosna 1878 godine. Tako da je jedino moguće - teoretski - da je Husein Gradaščević mislio da Loznica treba da pripadne Bosni i zbog toga zaratio sa carem, što mi, opet, ne izgleda razumno ni verovatno. Sve ovo što sam naveo je dobro poznato i nalazi se i na samoj Vikipediji, pa prosto ne znam koje bih reference navodio. 87.116.166.182 (razgovor) 23:51, 28. novembar 2020. (CET)