Разговор о Википедији:Stilski priručnik/Osnove pravopisa srpskog jezika/Pravopisne i jezičke nedoumice

Treba da ili trebam da?

U srpskom jeziku smatra se za netačno reći trebam da izmenim ovu stranicu. Pravilno je treba da izmenim. Znači, uvek koristite oblik trećeg lica jednine: TREBA DA + ostali deo rečenice. (Za razliku od srpskog, htvatski pravopis prihvata kao jedini književni oblik glagol “trebati” u svim licima.)

Zaista, srpski pravopis upravo kaže kako si napisao. Treba je pomoćni i bezlični glagol: dakle, ne menja se kroz lica. Ali, protiv toga su bili i Slobodan Jovanović (implicitno) i Bogdan Popović (eksplicitno). Treba to imati u vidu.

Da, treba. :)) Nisam to znao... Šta misliš o tome da se postavi jedna nova stranica koja na kojoj će se detanjnije pisati o stvarima koje se (uvodno) objašnjavaju u "Vodiču"? --Majmun 22:50, 23. avgust 2005. (CEST)

To bi bilo i lepo i korisno. Inače valjalo bi otvoriti i razgovor o transkripciji stranih imena. Smeta mi Kikeron: i to je pravopisno pitanje.

---

PAŽNjA - Treba imati u vidu da se glagol trebati ne menja kroz lica kada je iza njega neki drugi glagol, ali menja se kada je iza njega imenska reč (NE MENjA SE, dakle zavisno od vremena: treba da/treba + infinitiv - treba da objasnim/treba objasniti; trebalo je da/trebalo je + infinitiv - trebalo je da objasnite/trebalo je objasniti; trebalo bi da/trebalo bi + infinitiv -trebalo bi da objasnimo/ trebalo bi objasniti; ali MENjA SE, u slučajevima kao što su: Trebaš mi. Trebaće im mnogo novca...--Jlna 08:59, 1. avgust 2007. (CEST)

“Crkva” ili “crkva”?

“Crkva” sa velikim “c” označava istituciju, dok je “crkva” ca malim c opštijeg značenja. Na primer: - Jedna od značajnijih institucija u državi je Crkva. - Danas u crkvi služili su liturgiuju.

(Slično je i sa imenicama: ustav, država, zakon, dokument, vlada, skupština itd.)

Da, ali ipak ne pišemo Srpska pravoslavna Crkva, nego Srpska pravoslavna crkva. Može li neko to da mi objasni? --Đorđe D. Božović (razgovor) 17:12, 19 decembar 2005 (CET)

Pa crkva ima 2 značenja. Crkva kao zajednica ljudi ne vezano za objekat spada valjda u vlastitu imenicu jer ne postoje dve Crkve. A crkva kao građevina je zajednička imenica tj. ima na hiljade crkava širom sveta --Jovanvb 19:55, 13. jul 2006. (CEST)

Pa Srpska pravoslavna crkva je valjda zajednica ljudi, a ne objekat. I nije mi poznato da postoje dvije Srpske pravoslavne crkve. :) --Đorđe D. Božović (razgovor) 18:20, 7. septembar 2006. (CEST)

---

Crkva se piše velikim slovom, kada označava KONKRETNU instituciju, tj. npr. SPC. Tako da umesto Srpska pravoslavna crkva, napišemo Crkva. Ali u "Predstavnici crkava nisu se dogovorili." crkva (zajednica ljudi) je malim slovom. Isto kao: "Članovi Srpske akademije nauka i umetnosti su ušli u salu." i "Članovi Akademije su ..." First 19:07, 10. januar 2007. (CET)

---

U "Srpska pravoslavna crkva" reč "crkva" je deo imena koje se sastoji iz više reči, a kad se ime neke institucije sastoji iz više reči, piše se samo prva reč velikim slovom. Matica srpska, ne Matica Srpska, Srpska akademija nauke i umetnosti, ne Srpska Akademija Nauka i Umetnosti. Shodno tome, kad kažemo Crkva, onda se misli na određenu crkvu - u ovom našem slučaju, na SPC, kad kažemo Akademija, onda mislimo na SANU, itd, što se iz konteksta može zaključiti a kad pričamo uopšteno o crkvi kao o instituciji, onda je pišemo malim slovom. Isto tako, npr. reč Predsednik, pišemo velikim slovom kad mislimo da određenog predsednika, a kad pričamo uopšteno o funkciji predsednika, onda malim slovom. U tekstu o na primer, Bušu koji je posetio Albaniju, osim kad ga pominjemo po prvi put, u daljem tekstu ne moramo svaki put da kažemo Buš ovo, Buš ono, možemo i da kažemo Predsednik je uradio ovo, Predsednik je uradio ono, i zna se na koga se misli.--Maduixa kaži 19:16, 11. jun 2007. (CEST)

---

Maduša, po Klajnu se titule nikad ne pišu velikim slovom.

--delija 11:22, 3. avgust 2007. (CEST)

---

Crkvena i pravopisna pravila nisu ista, već sam o tome pisala, Meduša je u pravu, mada to nije normirano, lično mislim da se ne uvredi crkva i njena pravila. Ja bih samo ispravila u sadržaju - treba pisanje imena crkAva, a ne crkvi.--Jlna 14:01, 31. jul 2007. (CEST)

Osporen sadržaj

Da li bi onaj ko je osporio sadržaj ove strane mogao da kaže zašto ga je osporio, kako bi ovi problemi mogli da se reše. Da se razumemo, ne sviđa mi se baš kako je ovo izvedeno... primeri su često loši o dvosmisleni/neodgovarajući. -- Obradović Goran (razgovor) 15:03, 17. jul 2006. (CEST)

---

To bih i ja volela da znam.--Maduixa kaži 19:07, 11. jun 2007. (CEST)

---

Takođe, nisam pročitala svako slovo, ali prelistavajući nisam uočila problem!--Jlna 14:02, 31. jul 2007. (CEST)

Kada se koristi SA

Ja sam (bio) u ubjeđenju da se sa koristi kada god sledeća riječ počinje suglasnikom. Primjer: Jovanvb se raspravljao sa Đorđom Božovićem

Ko nije u pravu? --Milan Tešović 04:22, 3. mart 2007. (CET)

"Sa" samo ispred reči koje počinju slovima s, z, š i ž. U suprotnom - "s".

---

Kratko, jasno i tačno, Milane. Ja bih pojasnila: s(a) i k(a), kao i pred(a)... i slični predlozi predstavljaju predloge koji zapravo podležu glasovnoj promeni nepostojano A i po toj promeni glas A se u nekim oblicima reči javlja u nekim ne - osnovni oblik ovog predloga je S, a A se ubacuje tamo gde je to teško za izgovor, a teško je naravno S Sanjom, S Zoranom, S Žikom, S Šabanom, i tu se neminovno mora ubaciti A. Neki jezički stručnjaci insistiraju da se ispred samoglasnika piše sa, zašto ne razumem, ali mislim da ima neko jezičko logično objašnjenje. Ja lično ispred samoglasnika pišem kako kad:). Naravno, postoje i još neki izuzeci, ali to niko ni ne primećuje kao problem. Npr. reći ćemo sa mnom, a ne s mnom, ali s njim, s njom itd. Ono što je mnogo važnije, jeste da se iza toga s, ako pišemo bez a, ne piše apostrof, a da li će biti s ili sa, nije tragedija.--Jlna 09:00, 1. avgust 2007. (CEST)

---

Nisam baš ovako napisala, kao što je prebačeno na Nedoumice. Nisam baš sigurna da su to izuzeci, ne mogu se tako nazvati. Kad je reč o glasovnoj promeni Nepostojano A, onda u oblicima, npr. momak/momka/momaka nije oblik momka izuzetak zato što se javlja bez A, već je u pitanju oblik reči u kome nema A, nasuprot onom obliku iste reči u kome se A javlja, te zato i jeste u pitanju glasovna promena. Dakle, to ne bih nazvala izuzetkom.--Jlna 17:42, 2. avgust 2007. (CEST)

Izmene

Zaista je bilo mnogo spornog na stranici, nadam se da se ne ljutite, potpuno sam je izmenila. Volela bih da pogledate. Takođe mislim da treba da promeni ime u Neke jezičke i pravopisne dileme, ali nisam znala kako niti znam sme li se. Isto sam se prešla i podnaslove pisala velikim slovima jer nisam bila sigurna da li će se odvojiti--Jlna 20:36, 2. avgust 2007. (CEST)

Neka pitanja

Prvo, izvinjavam se što sam mislio da je stranica po kojoj sam pisao trg, a ne članak. Ovde ću postaviti pitanja:

• Ako se kaže da je Pera sav mokar, da je Ana sva mokra, ne kaže li se da je pseto svo mokro? Ili se kaže da je pseto "sve mokro"?
• Treba dodati primjedbu na sekciji "Bismo", da se ne griješi ni sa "biste" (vi biste željeli, a ne Vi bi željeli)Darko Maksimović 21:31, 2. avgust 2007. (CEST)

U pravopisnom rečniku lepo piše:

sav, sva, sve (ne svo), up. vas i t.89b.

U Klajnovom RJN piše:

sav, sveg(a) (ne svog), svem(u) (ne svom). Srednji rod sve (ne svo); sve vreme, sve ono znanje, sve troje itd.

Dakle, kaže se: pseto je sve mokro. Iako može i Pseto je skroz mokro ili Pseto je potpuno mokro.

--delija 21:40, 2. avgust 2007. (CEST)

---

Da, dodala sam za 2. lice množine, u pravu si. A za kuče, pa slušaj, zar ne primećuješ da i svo i sve podjednako loše zvuči, lepo te je posavetovao Delija. A i za Peru i Anu bolje bi bilo reći Pera je ceo mokar, Pera je potpuno mokar... Ana je cela mokra, Ana je potpuno mokra, pa tako i za psa. Pseto je celo mokro + ova dva Delijina primera. Čovek ne sme biti bukvalista u jeziku i treba tako i da bira izraz, čemu primeri koji nisu adekvatni govornom jeziku, samo da bi se dokazalo da neko pravilo ne valja? Sve je zamenica koja se uglavnom odnosi na zbirne imenice koje imaju gramatički srednji rod jednine (to vreme, to cveće, to zrnevlje, a kuče je jedinka... a ne zbirna imenica, ali to su sve stvari za koje čovek treba da razvija osećaj, jer sama naučena pravila nisu dovoljna...--Jlna 11:01, 3. avgust 2007. (CEST)

Onome ko je počeo da sređuje stranicu po azbučnom redu

Neka slova su izostavljena (preskočena) - npr. Lj. A do nekih se izgleda nije još stiglo?----Jlnareci mi 16:21, 5. avgust 2007. (CEST)

---

Onda, pod B se nalazi i BITI i ono što je za V. Ne znam da li to neko tek radi, al' bilo bi lepo da se završi jer ideja je dobra:)----Jlnareci mi 16:23, 5. avgust 2007. (CEST)

---

Ja sam, ako sam nesto yabrljala, slobodno popravi, radim s posla pa nisam bas skoncentrisana...--Maduixa kaži 13:11, 6. avgust 2007. (CEST)

---

Jedino bih te zamolila da podnaslove (nedoumice) prevedes u mala slova, jer ovako ispadaju podnaslovi (nedoumice) veci od naslova (slova)....--Maduixa kaži 13:12, 6. avgust 2007. (CEST)

---

Ti si čudo od deteta:) Divno izgleda članak, ja sam očigledno komentarisala kad si tek počela na njemu da radiš. Odoh da smanjujem slova

---

Jlnareci mi 13:58, 6. avgust 2007. (CEST)

---

Ja moram da spomenem komparativ prideva VISOK, VISOČIJI ... -- JustUser  JustTalk 13:07, 9. avgust 2007. (CEST)

Dobro, de, Jlna, zezanje. Naravno da je ovo primer za nepravilan izgovor i da treba da se navede u primerima. Ja sam, u stvari, hteo da pitam kakav je neko ko je više razrok od mene. Jel on razročiji??? :)))) -- JustUser  JustTalk 09:45, 10. avgust 2007. (CEST)

---

Nekad zarez i zapeta nisu imali podjednak tretman. Vidim i to se promenilo. Mogu li znati od kada? -- JustUser  JustTalk 10:17, 10. avgust 2007. (CEST)

Zarez/zapeta

Mislim da je primer visočiji toliko neispravan da ga ne treba uvrštavati u dileme. Ko kaže visočiji, kratak podsetnik o dilemama neće mu pomoći, onda bismo došli do ogromnog, tr. neograničenog broja primera i naša bi stranica potpuno izgubila smisao. Dileme predstavljaju ponudu onih izraza/pojmova/reči koje greši najveći broj običnih ljudi, čak i prilično pismenih. Bilo bi, zar ne, veoma glupo da pokrijemo ovim dilemama svaki zaselak dijalekatskog govora?

A zarez i zapeta su predmet dugogodišnjih rasprava, uglavnom političara, manje jezičara. Odavno, tr. oduvek, te se dve reči mogu ravnopravno koristiti, i eto, upravo zbog nevernih toma, kada je izašao naš trenutno važeći pravopis, 1993. godine, u poglavlju koje se bavi time kao naslov stoji Zarez (zapeta) da bi polemike prestale.

Inače, opusti se, mi koji pišemo ovu stranicu i trudimo se da jezički doteramo naše članke, nemamo nameru da nas osakatimo, već da nam pomognemo. Imam utisak da postoji nekoliko članova koji prosto preslišavaju, kao da nekako sumnjiče. Nema potrebe, ništa ti nećemo napisati (za sebe i Bašića sam sigurna, a i za Jagodu), što nije zasigurno potkrepljeno kvalitetnom literaturom i to onom koja je u skladu s važećim pravopisom. Glupo bi bilo da sad to sve citiramo i navodimo, opet se širi priča.

Takođe i dalje stoji to da ja iskreno stojim na raspolaganju za iskrena pitanja, ali moram ti priznati da me pitanja koja su prožeta makar i malom dozom provokacije, nerviraju. Na kraju krajeva, trudim se da sama ne nastupam provokativno... i tako, pozdrav,----Jlnareci mi 11:03, 10. avgust 2007. (CEST)

Razrok

Mislim da taj pridev nema poređenje. Kao npr. gornji, donji, jučerašnji... ali ako baš moraš da upotrebiš takvo poređenje, ne bi bilo loše da kažeš da je on više razrok nego ti ili da je najviše razrok od svih nas... Menjanje konstrukcije da bi jezik lepše zvučao nekad je preporuka.----Jlnareci mi 11:11, 10. avgust 2007. (CEST)

nemam, nisam, neću, nemoj

Nemam lošu ocenu,

nisam je imao,

neću je imati,

nemoj me to više pitati!

Da li mislite da bi bilo OK napisati i na samu stranicu ovu poštapalicu-pesmicu?

First 04:51, 1. septembar 2007. (CEST)

---

Moram ti priznati da meni ovo zvuči kao u prvom osnovne i nisam za to.----Jlnarazgovor 18:54, 3. septembar 2007. (CEST)

Pravopisne nedoumice i literatura

Moje skromno mišljenje. Trebalo bi napisati šta su izvori za navođenje ovih primera ispravnih i neispravnih reči i rečenica. AKo već insistiramo svugde na izvorima, a kod pravopisnih normi je stvar čista, mislim da je izuzetno mudro navesti izvore za ova pravila. Znači, Pravopis taj i taj, Gramatika ta i ta, izdanje, godina, isbn ... -- JustUser  JustTalk 16:46, 23. novembar 2007. (CET)

Povodom Miloševih korekcija

• Gde, kuda i kamo su jasno razgraničeni u hrvatskom standardu, ali kod nas se kuda može koristiti i u značenju odredišta (za ono što Hrvati kažu kamo). Može se provetiri u ’Srpskom jezičkom priručniku’ (tačka VI34a), ’Rečniku jezičkih nedoumica’ i u novom ’Rečniku srpskoga jezika’.

• Nek se, po šestotomnom rečniku Matice srpske, piše bez apostrofa. Isto potvrđuju i već navedeni ’Srpski jezički priručnik’ i ’Rečnik jezičkih nedoumica’.

Pozdrav,

Bbasic 19:54, 4. decembar 2007. (CET)

NATO

Originalna skraćenica za Severnoatlantski pakt (North Atlantic Treaty Organization). Zbog toga je suvišno reći NATO-pakt — reč pakt (treaty) je već sadržana u skraćenici. Po padežima se menja po modelu NATO-a, NATO-u, i sl.

Neko sa Vikipedije mi je jednom rekao da treba drugačije. Šta je pravilno? Zemlje članice NATO ili zemlje članice NATO-a? Hrvatska će pristupiti NATO ili Hrvatska će pristupiti NATO-u?—Džonaja ¿Por qué no te callas? 11:56, 13. septembar 2008. (CEST)

Promena skraćenica po padežima

Pravopis srpskoga jezika, t. 227 a.

-I domaće i strane verzalne skraćenice mogu se pisati kao nepromenljive i kao promenljive (padežni nastavak se dodaje iza crtice): iz VMA (neprom.), iz BIGZ-a, iz NATO-a; neke idu i po jednom i po drugom obrascu: iz NOB i iz NOB-a. Promena je uslovljena gramatičkim rodom same skraćenice, a ne pune reči: iz SOŠ-a a ne iz SOŠ-e (prema „škole“); to praktično znači da se na verzalnu skraćenicu dodju nastavci muškog roda ili se ne dodaju nikakvi.

--V. Burgić (reci...) 23:27, 28. septembar 2008. (CEST)

Reference

Budući da smo ozbiljna enciklopedija, mislim da ne bi uopšte bilo loše da se za svaku odrednicu, objašnjenu nedoumicu navede i njen izvor, odnosno meritorna literatura u kojoj se može pronaći. Ovako ispada da svako (bukvalno svako) može da napiše bilo šta na ovoj stranici i da se to prihvati kao činjenica. Dakle, samo da se navede Pravopis, Klajn, Stevanović itd.

--Sly-ah (razgovor) 10:36, 29. maj 2011. (CEST)

Tekst i o tekstu

Ne slažem se da je arhitekt i arhitekta ravnopravno. Slavenski jezici imaju različit oblik, to može da bude istina, ali u srpskom je arhitekta. Razlog je zvučnost i raspored akcenata. Pakt, takt, akt su sve kratke reči, vrlo karakteristične u smislu da je grupa -tk na kraju reči vrlo karakteristična za srpski, i ako se kaže arhitekt, arhi- može da zvuči kao sufiks neke od kraćih reči, odnosno ako se smatra jednom rečju da sugeriše dugi akcenat na prvo a u arhitekt kao kod reči anis, kada reč arhitekt više nema željeno značenje. Ništa manje kod drugih navedenih primera. Poliglot ostavlja koren pozajmljenice skoro potpuno ogoljen, dok poliglota već formira reč u srpskom jeziku, u srpskom koji se trudi da upari suglasnik i samoglasnik. Po-li-glo-t em ima gl em odmah iza ima nepotpun slog -t Internist odista zvuči krajnje rogobatno i vrlo je teško da se izgovori u rečenici poput "internist će biti", gde je očigledno da ćete umetnuti pauѕu između t i ć. Demokrat jedva da zvuči kao srpska reč, skoro kao da je napisano neko grčko ime, a komunist je u vremenu u kom je ona bila dnevna tema, reč koja se koristila na specifičan način kao naziv časopisa ili kao sa naznakom titule, poput grof ili knez, osoba sa moralnim pedigreom, u tom smislu je reč komunist tendenciozna verzija reči komunista. Arhitekti je nepravilno. Tačka. Slavne arhitekte. Nikako ne može da se kaže slavni arhitekti, ili slavne arhitekti. Arhitekte.

Hoćete biti ljubazni da promenite tekst u skladu sa ovim. Odista ne stoji ništa od onog što je napisano.

U tekstu mogu da stoje stvari koje: 1. sigurno predstavljaju grešku 2. nedoumicu koja ima razgraničenje, u smislu da ono što proizvodi nedoumicu ima logično razrešenje 3. stilsku preporuku, u smislu varijante koja se preporučuje

Sve drugo, ma koji izvor imalo ne može da bude u tekstu.

Na primer Milica i Vesna, moje dobre drugarice, došle su... Otkuda to bilo kome. To je primer čega, koje greške. Zar ne kažete "Milica i Vesna, moje dobre drugarice, nisu došle." "moje dobre drugarice" ne traži inverziju već dalja struktura rečenice. Nema nikakvih problema u rečenici "Milica i Vesna, moje dobre drugarice, su došle." odnosno ako ima problema tek je problem "Milica i Vesna, moje dobre drugarice, došle su." Ako se doda bilo šta nema nikakvih problema ni sa jednim ni sa drugim "Milica i Vesna, moje dobre drugarice, su došle juče." "Milica i Vesna, moje dobre drugarice, došle su juče." Iako znam šta je autor hteo da kaže, primer je pogrešan jer cela struktura "Milica i Vesna, moje dobre drugarice," je ono na šta se oslanja "su". (sama poslednja rečenica je primer rečenog) 1. "Ljudi koji nikada nisu imali ništa odjednom su postali carevi." 2. "Bednih njih nekolicina su odjednom postali carevi." Stilski je moguće, u zavisnosti od ostalog teksta, da je prva varijanta prihvatljivija ali to nema nikakve veze sa zarezom.

I tako dalje. Teško da je ovo kako je sada iole korisno. Mnogo više truda i istraživanja treba da bi se sastavila stilska pravila i ukazalo koji autor daje koje pravilo i zašto. Ovako, sve liči da je pisao neko ko je ubeđen da je ono poslednje što su njemu rekli najispravnije.

Ostali primeri bih biti trebam... su isuviše jednostavni.

Zbog/radi je takođe problem. Sigurno je pogrešno samo "Slomio je nogu radi kamena." Sve ostalo je pitanje. "Došao je radi mene." "Došao je zbog mene." Oba mogu da budu u redu u zavisnosti od konteksta.

--Aperisic (razgovor) 16:21, 20. april 2014. (CEST)