Razgovor o šablonu:JV-korisnik/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Ma daj... predade? Ja jesam za PC, ali ovo nema smisla ;) --Filip ツ 20:29, 24. jun 2006. (CEST)

Ovo izobraženije njegov stvoritelj predade u javno vlasništvo i reče: Neka se to odnosi na vascijeli svijet... :) --Đorđe D. Božović (razgovor) 20:33, 24. jun 2006. (CEST)

Eto, vidiš - to je mnogo boljše :)) --Filip ツ 20:37, 24. jun 2006. (CEST)

Brane, ovo predade stvarno... neki danas sam se čudio kad sam naišao na ovaj šablon, kontam neko se temporalno zajebaje sa šablonm...., pa reko kasnije ću promijeniti... i kasnije zaboravih. Zašto ne staviš je predao/la i gotova priča... ;)--Славен Косановић {razgovor} 18:28, 5. jul 2006. (CEST)

Jel ovo neko glupiranje ili prepucavanje?! Pa ko još u srpskom koristi “predade”?! Nije ovo književno delo, ovo je nalepnica. --Kale 18:31, 5. jul 2006. (CEST)

Ma retarijada, kažem ja! -- Obradović Goran (razgovor) 18:39, 5. jul 2006. (CEST)

Vidim da je atmosfera vesela ovde, ali da odgovorim: nije u pitanju PC i nije u pitanju prepucavanje. Pokušao sam da rešim nešto što mi eto bode oči, i mislio sam da je ovo dobar način - na kraju krajeva, aorist je mada zapostavljen sasvim legitiman oblik u našem jeziku. Zato na podsmeh i argumente tipa „meni se ne sviđa jer mi se ne sviđa“ neću da se obazirem - ako je većina protiv, ukloniće se, ali bih voleo da čujem neke jače argumente od gore iznetih. Mislim, ipak je ovo strana za razgovor.--Brane Jovanović <~> 18:45, 5. jul 2006. (CEST)

Dakle, aorist se koristi u književnim djelima i da, sasvim je legitiman glagolski oblik, ali brate ne za naljepnice, poruke, oglase, itd... jer im daje prozni i poetski karakter, a složićeš se, da ova naljepnica nema veze sa prozom i poezijom. Moje prijedlog je je predao/la... --Славен Косановић {razgovor} 18:50, 5. jul 2006. (CEST)

Nemoj me ćeraš sada da čitam 400 strana gramatike za srpski jezik, dok ne nađem gdje je to lijepo objašnjenjo. Izdanje 1993 godine.... ;) --Славен Косановић {razgovor} 18:54, 5. jul 2006. (CEST)

Đi srete jači argument od ovoga mojega... ;))) --Славен Косановић {razgovor} 18:56, 5. jul 2006. (CEST)

Dakle, i imitiranje lokalnih govora, dijalekata i narječja je legetimno, ali u književnim djelima... --Славен Косановић {razgovor} 18:58, 5. jul 2006. (CEST) Prećerano i neadekvatno korišćenje aorista, može dovesti do poznate bolesti..., aoristitisa. ;D --Славен Косановић {razgovor} 19:04, 5. jul 2006. (CEST)

Pa, aorist jeste koristan u ovakvim situacijama. Stvarno je glupo koristiti rogobatnu konstrukciju predao/la umesto aorista. Sem toga, imam i ja još jednu izmenu. --Miloš Rančić (razgovor) 19:14, 5. jul 2006. (CEST)

Miloše, za te svrhe bi trebao da bude {{јв-ја}}. --Brane Jovanović <~> 19:16, 5. jul 2006. (CEST)

Miloše ovdje totalno diskrepujem sa tvojim zaključkom... Poštujem tvoje znanje iz jezika, ali u ovom slučaju se ne slažem..., a vjerujem ni većina ostalih korisnika. U Pravu i ostalim društvenim i prirodnim naukama, aorist se ne koristi, a ovo je jedna naljepnica u kojoj se oglašava jedan Pravni čin, ako ćemo dublje da analiziramo... --Славен Косановић {razgovor} 19:30, 5. jul 2006. (CEST)

Nađite mi Pravne akte, zakone ili uredbe, u kojima se koristi aorist kao glagolski oblik, pa ću možda da povjerujem u ovo... Mislim stvarno, pretjerujemo (da ne kažem preseravamo se), u nekim stvarima oko kojih niko u svijetu ne raspravlja... --Славен Косановић {razgovor} 19:39, 5. jul 2006. (CEST)

U krajnjem slučaju može da ostane kako je i bilo, odnosno je predao..., ne vjerujem da će se iko buniti oko toga. --Славен Косановић {razgovor} 19:42, 5. jul 2006. (CEST)

Pa, razumem to da se aorist retko koristi, ali je potpuno legitimno koristiti ga. Imamo da biramo između "je predao/la" i "predade". O tome se može glasati. --Miloš Rančić (razgovor) 19:58, 5. jul 2006. (CEST)

Meni se baš sviđa ovako. Primetih da se aorist skoro nikako ne koristi kod nas na Viki, smatram da bi ga mogli malo "progurati". --SašaStefanović • 20:00, 5. jul 2006. (CEST)

Ja takođe volim da ponekad upotrebim aorist i u tome ne vidim ništa loše --Jovanvb 20:04, 5. jul 2006. (CEST)

Samo vi gurajte aorist, gdje mu nije mjesto..., pa ću ja da predložim promijenu imena Vikipedija u Prozopedija, ili Poetopedija...;) Niko ne kaže da se aorist ne koristi, ili ne treba da koristi, ali brate sve ima svoje mjesto.

Aorist je glagolski oblik koji oslikava radnju koja se desila u prošlosti i to:

1. radnju koja se desila nakon neke druge radnje u prošlosti
2. radnju koja se desila "skoro", tj. nedugo prije trenutka govora.

I sad nek neko objasni kako se aorist uklapa u ovu naljepnicu...--Славен Косановић {razgovor} 20:15, 5. jul 2006. (CEST)

Ja sam vratio na "predao" ali ako neko opet vrati ja se neću buniti. Meni aorist zvuči kao sprdnja u ovom kontekstu --Dzordzm 21:03, 5. jul 2006. (CEST)

Definitivno nemam nameru da se svađam oko ovoga :) Samo kažem da je u tipskim formama aorist ekstra koristan zato što je bezrodan. Ili kad god se ne želi odrediti rod. Uzmimo: "Ja sam uradio", ali "Mi uradismo" (ako ima osoba oba pola). Priznajem da to izgleda neobično, ali sve je neobično dok se na to ne naučimo. U svakom slučaju, neće se pisati "Tesla uradi to" nego "Tesla je uradio to", ali u tačno određenom kontekstu aorist je vrlo koristan. E, sad. Mi to vezujemo uglavnom za narodnu poeziju, ali mislim da nije tako neobično koristiti konstrukcije tipa "Rekoh da ovo i ono", a to je aorist. --Miloš Rančić (razgovor) 21:23, 5. jul 2006. (CEST)

I ja u poslednje vreme baš koristih aorist (više iz zezancije), ali dajte bre ljudi - get ril. Ja na formularima i sličnim stvarima viđah samo "o/la" forme, što kad bi se prevelo u naš slučaj ispada predao/la. Nigde se ne koristi aorist u ovim slučajevima i ne treba mi da izmišljamo toplu vodu i da stavljamo neke koncepte tamo gde im mesto nije. A uostalom, predade sam kao reč mi se nimalo ne sviđa. ;) --Filip ツ 21:28, 5. jul 2006. (CEST)

Ovo što je Miloš naveo je bio jedan od argumenata da se poruke u prevodu grafičkog okruženja Gnom na srpski jezik pišu u aoristu. To je bio i moj motiv. E sad - mada jeste neobično, može se navići - zato meni na primer nije neobično da prevodim stvari sa engleskog tako da u konstrukciji koristim aorist; čak i lepo fukcioniše. I ne nalazim da je čudan, rogobatan ili „previše poetski“. Jezik nije zamrznut i ko kaže da aorist ne može da nađe novu primenu u ovakvim stvarima. Međutim, nije mi bila namera da izazivam ovoliku raspravu oko sadržaja jednog šablona, pogovoto što par dana nisam pratio dešavanja, pošto sam ponovo instalirao sistem. Elem, neću da insistiram na aoristu, ali u principu, držim da se argumenti protiv više oslanjaju na ono što je uobičajeno, nego na racionalnost. Toliko. --Brane Jovanović <~> 21:36, 5. jul 2006. (CEST)

Ne moramo, ali možemo jer nam se može :) Opet, to što je nešto uobičajeno ne znači i da je to najbolje. --Miloš Rančić (razgovor) 21:39, 5. jul 2006. (CEST)

Miloš, gdje sad izvadi narodnu poeziju, kad sam znaš da to nije tako... Aorist se može i koristi se, u svakoj vrsti, pisanog i oralnog (kao primjer, oralni seks ;D)pripovjedanja, u romanima, prozi, poeziji, čak i za pripovjedanje Istorije, i sl., ali nije prikladan za enciklopediju (barem ja nikad nisam sreo aorist u bilo kojoj enciklopediji na našem jeziku, ne računajući Vikipediju), kao ni za naučne radove, pa ni legalne dokumente, zakone, oglase, proglase, ... itd. --Славен Косановић {razgovor} 21:48, 5. jul 2006. (CEST)

Pa Slavene ovde je reč o šablonu koji se postavlja na sliku, a ne o enciklopedijskom članku, tako da mislim da je sasvim u redu postaviti ga na šablon jer je i to deo srpskog jezika na kom ovu enciklopediju i pišemo. Ne vidim u ovom kilometarskom razgovoru ni jedan čvrst dokaz zašto ne bi koristili, ukoliko možemo, i skroz mi je legitimno (meni malo i kul :)) koristiti ga van glavnog imenskog prostora. --SašaStefanović • 21:54, 5. jul 2006. (CEST)

Upravo to što je Saša rekao. Uglavnom, ne zalažem se za korišćenje aorista van konkretne funkcije koja se tiče bezrodnog označvanja prošlog vremena. Pravni sistem će svakako prihvatiti svako vreme koje je opisano u nekoj normativnoj gramatici srpskog jezika (a aorist jeste opisan). Što se tiče drugih upotreba, mislim da se inteligentno može izbeći svođenje svega na muški rod i bez korišćenja aorista. U naučnoj literaturi postoji korišćenje aorista. Ali, opet i opet, sve vreme pričam isključivo o korišćenju aorista u formalnim formama: "tad i tad H napisa" (umesto "tad i tad H je napisao/la"; slučaj u Gnomu i drugim imejl klijentima), "H predade u javno vlasništvo" i sl. Dakle, forme van glavnog imenskog prostora, već u tzv. "servisnim prostorima". --Miloš Rančić (razgovor) 22:00, 5. jul 2006. (CEST)

Pa kad već oprobavate nove stvari stavite sve u pasiv. Mislim, nije u duhu jezika, ne zvuči lepo, ali šta ima veze, “skroz je legitimno” ;) --Kale 22:02, 5. jul 2006. (CEST)

Miloš, zato ja ne koristim Gnome i mejl klijente koji koriste "aorist"... ;) Uostalom radite kako želite, samo mi je totalno van pameti, odnosno neću više kometarisati na ovu temu... --Славен Косановић {razgovor} 22:10, 5. jul 2006. (CEST)

Kale, pa može i pasiv. Mada se i on mora kombinovati i ima situacija u kojima je aorist neophodan. Ukupno, ovo je politička odluka (tj. "ovo mi se sviđa više od onog" sa ma kojim [ne]racionalnim obrazloženjima). U tom smislu smatram da ovo treba rešiti političkim sredstvima: dogovor ili glasanje. Koliko vidim, još uvek je i dogovor u opticaju. --Miloš Rančić (razgovor) 22:53, 5. jul 2006. (CEST)

A možda bi Vikipedija mogla da nagradi takvu nesebičnost :) koju ova nalepnica oslikava, pa da napravi jedan presedan, da neki mogu da se odriknu prava aoristom a drugi ovim konvencionalnim perfektom :) Jedna nalepnica +/- --Kale 23:05, 5. jul 2006. (CEST)

E, da. I to dolazi u obzir. Da imamo mušku i žensku nalepnicu posebno, a još jednu sa aoristom. --Miloš Rančić (razgovor) 23:35, 5. jul 2006. (CEST)

Pa da. Nisu korisnici još dovoljno sluđeni... --Dzordzm 23:42, 5. jul 2006. (CEST)

Da trebaju nam naljepnica i za transeksualce, kao i za sve ugrožene kolektive, pa nacionalne manjine, manje zastupljene jezike i dijalekte... itd. Sviju treba da zadovoljimo, a da nama pritom ne uđe... ;) --Славен Косановић {razgovor} 00:26, 6. jul 2006. (CEST)

Šta kažete na ovo: Ovu sliku je njen autor predao u javno vlasništvo. Autor se odnosi i na muški i na ženski pol, i doviđenja. -- Obradović Goran (razgovor) 00:35, 6. jul 2006. (CEST)

Tako je bilo u (skoro) originalu, ali je, avaj, neko to izmenio. --Filip ツ 00:37, 6. jul 2006. (CEST)

Pa, to nije korektna konstrukcija jer se opet potencira muški rod. U gramatici nije problem pola nego roda. --Miloš Rančić (razgovor) 02:09, 6. jul 2006. (CEST)

Što se mog gornjeg predloga tiče, on izgleda ovako. Za svaki šablon ove vrste možemo imati tri šablona: (1) osnovni (npr. jv-korisnik) bezrodan (kakogod da se postigne: sa aoristom ili bez njega), (2) jedan muški (npr. jv-korisnik-m) i (3) jedan ženski (npr. jv-korisnik-ž). Dakle, ko ne želi da se smara, linka ka bezrodnom obliku; ko želi da se smara, doda "-m" ili "-ž" za sebe. --Miloš Rančić (razgovor) 02:09, 6. jul 2006. (CEST)

Baš tako, to uopšte i nije neki problem. Jedna nalepnica da se automatski postavlja, a onaj kome takva nalepnica iz ovih ili onih razloga smeta, on umesto nje nalepi drugu. S tim što naravno ipak treba imati mere, da ne ispadne da svako ima svoju nalepnicu. Nije ništa katastrofalno imati te tri, jedna od njih će sigurno stajati i poruka će biti prenešena, što je jedino važno. I mislim da bi trebala neka pripadnica ženskog pola malo da se uključi u diskusiju i da zatraži za svoj pol nalepnicu! Mada, mislim da je pomenuto Ovu sliku je njen autor predao u javno vlasništvo prilično srećno rešenje, ako je već toliko ljudi protiv više nalepnica. Samo ne aorist!!! :))) --Kale 02:21, 6. jul 2006. (CEST)

Vraćanje na originalnu verziju

Da sam znao da će aorist da izazove ovakvu reakciju, nikada mi ne bi palo na pamet ni da ga predložim, a kamoli da ga samoinicijativno stavim u šablon.

Što se tiče onih koji su bili protiv, jedino je Slaven izneo neke konkretne argumente zašto ne, a još je i Dzordzm bio iskren da mu zvuči smešno u kontekstu. Ostali nisu predložili ništa konstruktuvno, uglavnom su se podsmevali. Mislim da je oblik predao/la grozan, tri šablona bi izludela korisnike još više, a ni ovako ne kapiraju o čemu se radi.

Dakle, ovim stavljam tačku na ovu nekonstruktivnu raspravu. --Brane Jovanović <~> 06:40, 6. jul 2006. (CEST)

E ovo je stvarno sramota, pokrijte se svi ušima. Toliki gramatički znalci i ubice u pravopisu, transkripciji, navođenju autora iz te i te godine, a ne znate kad se koristi aorist. Aorist ne možeš tek tako da staviš umjesto perfekta, da bi neutralizovao rod. Aorist ima svoje upotrebe, a perfekt svoje, a ovde je sasvim očigledno da je potreban perfekt. Da vam ne bih ja - neznalica - objašnjavao, izvolite članak Aorist pa pogledajte upotrebu. Darko Maksimović 16:55, 12. septembar 2007. (CEST)