Razgovor s korisnikom:Jakša/Arhiva 5

Nauka u Srbiji

Vidim da radiš intenzivno na proširivanju članka o Srbiji. Mala digresija povodom navođenja Naučnika. Prvo je stojalo "najznačajniji naučnici Srbije" potom pretvoreno u "najznačajniji naučnici u istoriji Srbije" što takođe nije najsrećnije rešenje, jer i Tesla i Pupin su rođeni u Austrougarskoj (ne Hrvatskoj) i živeli u Americi (znači amerikanci srpskog etničkog porekla), Mileva je rođena isto u Austrougarskoj, kao i Milutin Milanković mada je ovaj poslednji proveo radni vek u Beogradu. Tako da je pitanje, treba li pričati o nauci u Srbiji ili o srpskim naučnicima. Naravno, nauka u Srbiji postoji od momenta postojanja srpske države, što je prilično friško a naučnika srpskog porekla ima od Harkovske škole naovamo. Svaka čast za uloženi napor. Mislim da vredi o ovome još popričati, možda napraviti glavni članak? --  JustUser   JustTalk 10:23, 11. septembar 2006. (CEST)

Nešto gledam, imamo Srbija, Srbi (gde imamo odeljak Poznati Srbi koji hitno treba proširiti) i Lista poznatih Srba. Kod Srba imamo baš skroman spisak ali je makar Ognjeslav Kostović spomenut što me je baš obradovalo. O listi poznatih Srba ne bih da elaboriram jer tu ima svega, od Karla Maldena koji i sam često govori o svom etničkom poreklu do Mile Jovović koja sebe pre smatra Ruskinjom nego Srpkinjom, Džona Malkoviča za koga teško postoji način da se tvrdi šta je drugo sem Amerikanca, ili tako neke zanimacije tipa Wierd All Yankovich. --  JustUser   JustTalk 12:28, 11. septembar 2006. (CEST)

Međutim, meni je zanimljivo kako tretirati odeljak Nauka unutar članka Srbija. Imamo poznate Srbe naučnike, međutim imamo i naučne institucije, fakultete i akademije. Vidim da je deo toga stavljen ali ću ja pokušati da nađem podatak koliko imamo univerziteta, fakulteta, studenata, %studenata na 1000 stanovnika, %izdvajanja iz BND za nauku. Mislim da treba na ovakvom mestu imati par statističkih podataka. Malko se uvek zanesemo sa nacionalnom euforijom pa zaboravimo šta još spada pod pojam Nauka u Srbiji. --  JustUser   JustTalk 12:28, 11. septembar 2006. (CEST)

"Nauka i Visoko obrazovanje" stvarno izgleda dobro. Priznajem da je sad baš onako kako mi se dopada. E sad, voleo bih da postoji glavni članak na koji bi se ukazivalo odatle. Još je zanimljivo pomenuti Tekelijanum, Kapetan Mišino zdanje, Kolarčev narodni univerzitet, poplavu ruskih profesora posle oktobarske revolucije itd ali verovatno u drugom članku.

Srbija ipak nema samo 2 instituta. Trenutno ima sedamdesetak instituta u Srbiji, od njih će preživeti tridesetak državnih i desetak ostalih. Taj spisak ću moći da nabavim. Pa onda spominjanje univerziteta je ok, ali ću probati da vidim mogu li naći njihov spisak. ALi i o tom u nekom posebnom članku. --  JustUser   JustTalk 10:50, 12. septembar 2006. (CEST)

Mada priznajem da mi rečenica "U oblastima u kojima je bila neophodna savremena i skupa oprema, srpski naučnici su delovali u inostranstvu. Takvi su na primer Mihajlo Pupin i Nikola Tesla." deluje nesrećno. Mislim da je suština odlaska tih ljudi malko drugačija. No u svakom slučaju takvim naučnicima bi se mogli pridružiti i Ognjeslav Kostović i Bogdan Maglić. --  JustUser   JustTalk 11:05, 12. septembar 2006. (CEST)

Atila je Hun i zvan je bič božji. Dakle usmereno je sad na dobar članak. Nije Mađar, a zašto ima mnogo Mađara Atila ne znam. --Verlor 17:32, 14. septembar 2006. (CEST)

Translation Request

Greetings Jakša!

Can you please kindly help me translate these passages into the unique Serbian language?

"The Holy Communion is the sacrament to commemorate the death of the Lord Jesus Christ. It enables us to partake of the flesh and blood of our Lord and to be in communion with Him so that we can have eternal life and be raised on the Last Day. This sacrament should be held as often as possible. Only one unleavened bread and grape juice is used".

"The Sabbath day, the seventh day of the week (Saturday), is a Holy Day, blessed and sanctified by God. It is observed under the Lord's grace for the commemoration of God's creation and salvation and with the hope of eternal rest in the life to come".

Any help at all would be very gratefully appreciated, Thankyou very much.

From --Jose77 22:37, 22. septembar 2006. (CEST)

THANKYOU SO MUCH Jakša for the excellent-quality translation effort!

I am very grateful.

MAY GOD BLESS YOU!

(If you ever need articles to be translated to the Chinese or Taiwanese language, then I would gladly help you).

Can you please help me one last time by translating this passage into the Serbian language?

"The True Jesus Church, established by our Lord Jesus Christ, through the Holy Spirit during the time of the 'latter rain', is the restored true church of the Apostolic time".

Yours Sincerely, From --Jose77 06:36, 23. septembar 2006. (CEST)

Pogrešna licenca na slici Slika:M konjovic.jpg

Zamolio bih te da ispraviš licencu na ovoj slici, pošto nije u pitanju snimak ekrana mrežnog mesta, nego slika preuzeta sa mrežnog mesta, i navedeno obrazloženje poštene upotrebe je pogrešno. Hvala. --Brane Jovanović <~> 13:04, 16. novembar 2006. (CET)

---

Imam neodoljiv osećaj da si jutros ustao na levu nogu.

--delija 09:44, 22. novembar 2006. (CET)

---

Znači, ja sam tebi spadam u "razne likove". Vidiš, ti si kod mene svrstan u kategoriju "prepotentnih budala". I imaćeš rat izmena, pa neka ostali odluče.

Pozdrav.

--delija 09:52, 22. novembar 2006. (CET)

---

Ispravka: ti si nepismena budala (što se vidi iz onih par "rečenica" na tvojoj korisničkoj strani). A odluka ti je pametna. U tom pretpostavljenom ratu unapred si osuđen na poraz.

I gde se izgubi onaj tolerantni ton u našim razgovorima od pre dva-tri meseca? I ne zaboravi: prvi si počeo sa neargumentovanim izmenama, a na moje pitanje "zašto" napao si me izrazom "razni likovi".

Sad sam sasvim siguran da si jutros ustao na levu nogu.

--delija 10:15, 22. novembar 2006. (CET)

Mnogo mi se sviđaju tvoji članci i hvala bogu da si se vratio na vikipediju. Ja sam isto malo radio na evropskim gradovima, ali tvoj doprinos je mnogo veći od moga. Stvarno si se trudio da stvoriš reprezentativne i stvarno bitne članke. Ja više prevodim, nego što imam tvoj dar za važno i bitno. Trudio sam se da nešto naučim od tvojih članaka, ali pošao sam svojim putem. Ti si neponovljivo dobar pisac članaka. --Zoran Dokić 19:49, 15. april 2007. (CEST)

Dobrodošao opet...

...Drago mi je što si se vratio--Fića (razgovor) 10:02, 17. april 2007. (CEST)

Slika

`Ajde molim te stavi licencu i ovoj slici kao što si stavio ostalim iz te serije kada si slao, ovo je formalnost, ali ako je slika tvoja samo ti možeš da je predaš u javno vlasništvo, ne može niko umesto tebe :). Hvala ti --Kale ^{◄ info ►} 04:02, 22. april 2007. (CEST)

Merci !

Merci de votre article sur Ravnaja. Parlez-vous français ? J'écris beaucoup d'articles sur la Serbie. Pseudonyme : Aristote2 sur la Wikipédia française.

--86.218.79.50 11:48, 2. јун 2007. (CEST)

Cher ami Serbe, merci de ton message. Pour rendre le contact plus facile, voici mon adresse électronique : pascal.naizot@wanadoo.fr

Je serais très honoré que tu m'écrives.

En ce moment, je travaille beaucoup sur les villes et villages de Serbie. J'ai l'intention de répertorier toutes les localités de toutes les municipalités. J'en suis à Leskovac !

J'ai aussi écrit quelques articles sur des monastères. Mais certaines pages sont en serbe et je ne connais pas (encore) cette lanque...

A bientôt. --83.114.198.33 17:40, 2. jun 2007. (CEST)

Erik Mongrain

Hello Jakša, Sorry to disturb you, but could you please write a stub http://sr.wikipedia.org/wiki/Erik_Mongrain - just a few sentences based on http://en.wikipedia.org/wiki/Erik_Mongrain? Just 2-5 sentences would be sufficient enough. Please! --Antaya 02:39, 27. јун 2007. (CEST)

Hello Јакша,
I really want to thank you to help me with the article about Erik Mongrain. You've done a great job that was impossible for me to do so; because I don't speak your language (even english is pretty hard sometimes!!!). I don't know if you had time to take a look about this guitarist, but you should see that video clip : AirTap!... This guy is absolutely amazing! Anyway thanks again, take care and long life to you. --Antaya 17:58, 29. јун 2007. (CEST)

Гвадалахара

Мислим, објасни ми фазон тог мењања? Могао си барем да провериш где је шпанска Гвадалахара повезана па да исправиш. Сада тамо гсе се прича о шпанској Гвадалахари, линк води на мексичку. Мис'им стваарно...--Maduixa kaži 09:49, 27. јун 2007. (CEST)

---

Dakle starije je jaje nego kokoš? Pa baš lepo. Dakle onda da stavimo i Pariz (Francuska) a Pariz u Teksasu da stavimo naslov samo Pariz? Ili možda neki drugi Pariz koji se nalazi u SAD? A Šta kažeš na Kordobu? Ili gomilu drugih gradova koji su dobili imena PO GRADOVIMA u Španiji a ne obratno. Broj stanovnika nema veze sa realnim stanjem stvari. A to da sam pristrasna... Pa mogla bih reći da si i ti pristrasan, s obzirom da si verovatno do sada mislio da je jedina Gvadalahara ta koja postoji u Meksiku, pa ti je odjednom moj članak poremetio tako fino sređenu koncepciju o svetu koju si do sad imao. Prva i osnovna Gvadalahara je Gvadalahara u Španiji, a sve ostale moraju da imaju određenje gde se nalaze. Isto kao i sve Kordobe, i Granade, i Madridi, i Barselone, i svi ostali gradovi koje su Španci posejali po americi. Da su bili malo invnetivniji, sad se ti i ja ne bi svadjali. Al pošto nisu, princip je da je uvek kokoš starija a ne jaje. A Kokoš je u Španiji, jer je osnovana u osmom veku a meksička gvadalahara je osnovana u 16. veku. Osam vekova, priznačeš nekome daje za pravo da se zove Kokoška a ne JAje.--Maduixa kaži 18:34, 27. јун 2007. (CEST)

---

I da ti zahvalim što si me stavio na tvoju listu kvazi eksperata, jer mi je čast biti na istoj listi sa kvazi ekspertom Delijom.

---

Ма битно је да си ти експерт. --Maduixa kaži 18:59, 27. јун 2007. (CEST)

Administritanje

Zato sto sam smatrao da je to licni napad na druge korisnike. -- Bojan  Razgovor  18:55, 12. јул 2007. (CEST)

Pa i sam kazeš da je bio napad. Ne želim da ulazim u to ko je u pravu, ali ovakve stvari škode. Najbolje bi bilo stvari rešavati razgovorom, smešno je i tužno ratovati zbog ovakvih sitnica. -- Bojan  Razgovor  21:04, 12. jul 2007. (CEST)

---

Tebi stvarno nisu sve daske na broju.

A što se tiče pravopisa, za tebe sam Klajn, Prćić i Vuk Karadžić u jednoj osobi (naročito Karadžić).

I to nisu tvoji članci. Predao si ih Vikipediji na trajno čuvanje.

--delija 23:40, 15. jul 2007. (CEST)

Molba

Zamoliću te da u daljoj komunikaciji sa bilo kojim korisnikom ove Vikipedije ne upotrebljavaš karakterizacije kao što su „nekomepetentni siledžija“ i (u najmanju ruku) neučtive forme kao „Ko si pa ti...?“. Dakva komunikacija ne vodi u konstruktivnu razmenu mišljenja i nije prihvatljiva kao vid komunikacije na ovom projektu. Takođe, ti na ovoj Vikipediji nemaš svoje članke, kao što niko drugi nema svoje članke - onog trenutka kada si kliknuo na Snimi stranicu svoje doprinose si objavio pod uslovima GNU-ove licence i svako može da ih menja u skladu sa onim što on smatra za poboljšavanje članka. Svačije promene možeš argumentovano (i isključivo argumentovano, sa valjanim referencama iz kredibilnih izvora) da osporiš na strani za razgovor, ali bez vređanja drugih korisnika. Dakle, zamolio bih te da pročitaš Vikipedija:Učtivost i postpupaš u skladu sa tu datim pravilima. Hvala --Kale ^{↙info/talk↗} 23:49, 15. jul 2007. (CEST)

Angli..

Jel` možeš da pogledaš ovo? Tks. -- Obradović Goran (razgovor) 04:54, 7. avgust 2007. (CEST)

Ne razumem...

Možda grešim ali se ne sećam da sam ja ikada izrazio bilo kakav stav po pitanju konvencije imenovanja tih članaka. Tačnije, što se mene tiče, sasvim mi je svejedno da li će biti ABV (država) ili Država ABV dok god postoji uniformnost i konsenzus. Moje jedino obraćanje tebi je bilo vezano za način komunikacije sa drugim urednicima i nametanjem sopstvenog rešenja mimo konsenzusa sa drugim saradnicima uz argumente kako su oni neznalice, kvazistručnjaci ili šta ne. Dakle, svako ima pravo da iskaže svoje mišljenje i svoje argumente koje ti ne možeš da zanemariš samo zato što su u koliziji sa tvojim ili zato što tog korisnika ne voliš. Koja god konvencija se usvoji, ja ću je poštovati, ali mora da bude bazirana na konsenzusu. --Kale ^{↙info/talk↗} 02:10, 19. avgust 2007. (CEST)

---

Da, da, oblik Bocen je baš rasprostranjen u stručnoj literaturi.

--delija 18:31, 23. avgust 2007. (CEST)

Přemyslovci

Mislim da postoje 2 aspekta ovog pitanja:

1) Přemyslovci nisu bili samo češki plemići (mada su oni legendarni češki kraljevi, tako da bih se usudio reći da su pre svega češki - ali to možda nije objektivno), tako da je donekle ispravno transkribovati ih i iz drugih jezika.

2) Srpski pravopis nije potpuno jednoznačan, po pitanju transkribovanja imena: "ř" treba transkribovati kao "r" uz suglasnik i na početku reči a kao "rž" između vokala i na kraju reči. S druge strane, davno usvojena imena treba zadržati u postojećem obliku, bez obzira na normu transkripcije. Ali opet Pravopis MS iz 2002 ne spominje nigde ovaj primer konkretno, tako da bh ja tvrdio da ovo nije ime koje je već toliko ušlo u srpski jezik (kao npr, Bedržih, Dvoržak) da se ne bi trebala primeniti gramatička pravila, tj: Premislovci

Meni lično Pšemislovci jako para uši, ali kao što rekoh, može biti da sam subjektivan (pošto mi je Poljska daleko a Češka blizu) a i stvarno ne znam kako ih srpska istorijska literatura pominje, te stoga nisam hteo da insistiram na ovom pitanju. First 06:01, 25. avgust 2007. (CEST)

Pravopis

Pogledao sam članak o transkripciji s klasičnih jezika na koji si mi ukazao i to što tamo piše jednostavno nije tačko. Zasad sam ga samo osporio, a ispraviću ga čim budem imao vremena. Prema važećem Pravopisu, starogrčki nastavci -os i -es (i analogni latinski -us i -is) izostavljaju se u višesložnim imenima, a u dvosložnim s jednosložnom osnovom prednost ima oblik sa nastavkom. Kako je Rodos dvosložno ime s jednosložnom osnovom (Rod-), treba da zadrži nastavak.

Dinastija o kojoj pišeš je Pše- po poljskoj varijanti, odnosno Pre- po češkoj (ni u jednom slučaju ipak nije Pže-). Naime, poljski refleks starog mekog r izjednačio se sa ž (poziciono i sa š), te se prenosi „kao ž a iza bezvučnih suglasnika [naš slučaj, budući da je P bezvučno] kao š“ (citat iz Pravopisa); slovački je, primera radi, sasvim očuvao r, a češki je u tom pogledu najnezgodniji jer se on zadržao na sredini (u dotičnom glasu ima elemenata i r i ž/š), i Pravopis tu predviđa da se uz suglasnik (ovo je naš slučaj) i na početku reči prenosi kao r, a između vokala i na kraju reči kao rž (istina, po ovome bi kompozitor Smetana bio Bedrih, ali njegovo ime se ipak prihvata kao izuzetak).

Za navodnike si u pravu. Doduše, nije („...“) jedino moguće, ispravno je i („...”) i (»...«), ali (“...”) zaista nije dobro u srpskom jeziku. Zašto se masovno koristi moraš pitati one koji to koriste. :)

Sad sam tek primetio i da si na Nenadovoj stranici za razgovor pomenuo transkripciju španskog Oaxaca. Izgovor je /wɑˈhɑkɑ/, ali to ipak neće biti Vahaka jer je početno /w/ posledica nemogućnosti izgovora /oa/ pri normalnoj brzini govora (neke stvari jednostavno nije moguće izgovoriti normalnom brzinom zbog konstrukcije glasovnog aparata: pišeš predsednik, predturski, pred kućom, a izgovaraš /pretsetnik/ (ako ne i /precetnik/), /preturski/, /pretkućom/; slično, izgovori naglas /oahaka/ normalnom brzinom i videćeš da početak reči ne liči na /oa/, što nas ipak ne sprečava da tako pišemo — kako, uostalom, postupaju i Španci). Ostaje pitanje slova X u sredini. Špansko X transkribuje se kao h, ks ili s, u zavisnosti od izgovora: Xavier je Havijer, Cotopaxi je Kotopaksi, Taxco je Tasko, a prezime Aleixandre može biti i Aleisandre i Aleiksandre, jer izgovor varira. Izuzetak od ovoga jedino je Meksiko (šp. Mexico), što se u španskom izgovara sa h. Kako se Oaxaca u španskom izgovara sa h, pravilna transkripcija će biti Oahaka (primer je naveden i u Pravopisu). Nije, dakle, *Vahaka, ali nije ni *Oaksaka.

Donekle se slažem s tobom da jezik dugoročno određuje pravopis, ali samo donekle, budući da mnoge nesuglasice u koje ovde zapadamo nisu nešto što se svakodnevno sreće u jeziku (koliko često čuješ da neko pominje Teoti*akan?), pa tu nije prirodno očekivati da će se stvari rešiti same od sebe; ipak je neophodno da nešto (Pravopis) to usmerava određenim putem.

Pozdrav,

Bbasic 03:09, 26. avgust 2007. (CEST)

---

Za neka pravila bih i ja rekao da ih treba menjati (što sam pomenuo još u prvom komentaru o Teotivakanu), tako da se tu izgleda slažemo. Ono oko čega se (izgleda) ne slažemo je to što ja smatram da to ne smemo raditi na Vikipediji. Ovde pravila moramo poštovati, kakva god da su, a za to vreme možemo se na odgovarajućim mestima (dakle, ne ovde) zalagati za izmenu dotičnih; ako se nakon nekog vremena zaista izmene, tek onda ćemo tu izmenu uvesti i ovde.

Što se tiče izgovora sa š, to zaista nije pomenuto, ali usudio bih se da kažem da to ipak nije španski jezik; reči se koriste u španskom, ali upravo taj izgovor je dovoljno jasan pokazatelj da nisu adaptirane u španski, i da se na njih ne mogu primeniti pravila koja važe za španski jezik. Dakle, zaista bi najbolje bile transkripcije Šela i sl., i to nije protivno pravopisnim odredbama budući da više ne transkribujemo sa španskog.

Pozdrav,

Bbasic 00:06, 28. avgust 2007. (CEST)